VestiZabava

Naučnici: Ljubljenje nije počelo s ljudima, već s primatima

by bifadmin

Ljubljenje nije počelo s ljudima, već s primatima, precima velikih majmuna, pre otprilike 20 miliona godina, tvrdi se u novoj studiji.

Ljudi, šimpanze, bonobi, orangutani i gorile se ljube, što snažno sugeriše da je navika nasleđena od zajedničkog pretka.

Nalazi su objavljeni u časopisu „Evolution and Human Behavior“.

Naučnici su neromantično definisali ljubljenje kao „neagresivan kontakt usta na usta koji nije uključivao prenos hrane“. To je uključivalo seksualno ljubljenje, kao i platonske poljupce poput onih između članova porodica ili u prijateljskim pozdravima.

Kako se ljubljenje pojavilo, ostaje predmet rasprave, kao i zašto se održalo.

„Neki ljudi smatraju da je seksualno ljubljenje koristan način procene kvaliteta ili prikladnosti partnera. Alternativno, ljubljenje bi mogla biti vrsta predigre, povećavajući seksualno uzbuđenje i povećavajući šanse za oplodnju“, rekla je glavna autorka dr Matilda Brindl s Odeljenja za biologiju na Oksfordu.

Dodaje da se smatra da su se platonski poljupci koristili za snalaženje u složenim društvenim odnosima ili povećanje povezanosti.

Studija je tvrdila da su neandertalci i ljudi verovatno takođe spajali usne, s obzirom na dokaze da su se ukrštali i delili oralni mikrob – znak da su razmenjivali pljuvačku – dugo nakon što su se dve vrste razišle pre 450.000-750.000 godina.

Izvor: Hina/021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Proglašene jubilarne KAMPANJE SA SVRHOM 2025

by bifadmin

Sinoć je održano 5. izdanje Festivala „Kampanje sa svrhom“, manifestacije koja od 2021. godine nagrađuje društveno odgovorne kampanje u Srbiji. Jubilarni Festival proglasio je dobitnike u tri kategorije: GENDER, ECO i SOCIAL, i prvi put dodelio ZLATNI GRAND PRIX – najveće priznanje Festivala.

Festival se tradicionalno organizuje 20. novembra, na Međunarodni dan deteta, inspirisan rečenicom Marije Montesori: „Sva naša nastojanja za dobrobit čovečanstva znače da to prvenstveno radimo za dete“, koja naglašava obrazovnu, društvenu i održivu misiju Festivala.

Pozdravna reč osnivačice

Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica Festivala, obratila se prisutnima:

„Dragi dobitnici, dragi članovi žirija, želim nam svima ono što je najvažnije – dobro zdravlje, dobre odnose, zajednicu koja nas drži i planetu koju čuvamo.

Pre pet godina uočila sam da jedna kategorija društveno odgovornih kampanja može da postane ceo Festival. Danas, kada nas je sve više, jasno je da je ta odluka bila tačna.

Za to vreme ESG je postao ključna tema poslovanja, Agenda 2030 – neodložna, a komunikacija alat koji ima moć da menja svet na bolje. Hvala svima koji verujete u to i dokazujete svojim kampanjama da je to moguće.

Festival KAMPANJE SA SVRHOM nastaviće da raste i da, zajedno sa svojim učesnicima, postavlja nove standarde i postaje referentna tačka za društveno odgovornu komunikaciju.“

Obraćanje predsednice Tima počasnih selektora

Sonja Dragojević, Chief Collaboration Officer, New Strategy i predsednica Tima počasnih selektora Kampanje sa svrhom 2025, istakla je:

„Drago mi je što se i ove godine okupljamo u prostoru koji je postao dom kampanjama sa svrhom. Hvala svima koji ste ovde – vaša podrška potvrđuje da komunikacija može da pokrene stvarne promene.

Veliko hvala Tijani na vizionarskoj hrabrosti da pre pet godina pokrene Festival koji je danas prepoznat kao relevantno mesto za kampanje koje doprinose zajednici.

Posebno zahvaljujem žiriju. Naš sastav godinama ostaje stabilan, a kontinuitet sedam članova koji su uz Festival od prvog dana daje našim odlukama posebnu snagu i kredibilitet. Upravo ta raznolikost perspektiva omogućava nam da svaki rad vrednujemo promišljeno i odgovorno.

Ove godine Festival je nastavio svoj prirodan rast. U tri kategorije – SOCIAL, ECO i GENDER – kampanje smo ocenjivali prema jasno definisanim kriterijumima modelovanim po uzoru na Cannes Lions standarde. Po prvi put dodeljen je i ZLATNI GRAND PRIX, kao najveće priznanje Festivala.

Sve kampanje u užem izboru prešle su propisani prag bodova i time zaslužile naziv „kampanja sa svrhom“. Svaka je unela nešto posebno – emociju, hrabrost, edukaciju ili aktivizam – i potvrdila da svrha nije trend, već suština.

Hvala svima koji ulažu trud u ovakve kampanje. Vaš rad pokazuje da kreativnost ima najveći smisao onda kada služi ljudima.“

Misija i vizija Festivala

Festival „Kampanje sa svrhom“ promoviše društveno odgovornu komunikaciju koja stvara merljiv i dugoročan pozitivan uticaj. Misija Festivala je da inspiriše kompanije i organizacije da kroz svoje kampanje doprinose dobrobiti zajednice i budućih generacija.

Kroz nagrađivanje kampanja koje imaju stvarni društveni efekat, Festival pokazuje da komunikacija može biti snažno sredstvo pozitivne promene – posebno u oblastima obrazovanja, inkluzije, održivog razvoja i kulture brige.

________________________________________

Dobitnici KAMPANJE SA SVRHOM 2025

ZLATNI GRAND PRIX

• LEO – A1 – Mreža najvažnijih influensera

________________________________________

KAMPANJE SA SVRHOM 2025 GRAND PRIX – SOCIAL

• Hemofarm fondacija – Jazavac&Utorak – „Najvažniji poziv u životu”

• Next Game Digital – Narodni muzej Srbije – „Tvoje telo je umetničko delo”

• Luna TBWA – Grand Kafa – „Hajde da imamo vremena za pregled”

KAMPANJE SA SVRHOM 2025 GRAND PRIX – ECO

• Mladi istraživači Srbije – „Kornjača Spornjaća”

• Smart Vision – Treesury – „Moć zelenih inovativnih investicija”

• NLB Komercijalna banka – „NLB Organic Konkurs”

KAMPANJE SA SVRHOM 2025 GRAND PRIX – GENDER

• Ovation – Essity (Libresse) – „Neka pitanja čuju samo žene”

• New Moment New Ideas Company – Procter & Gamble – „Dom je kad sve delimo”

• dm drogerie markt – „Žensko zdravlje”

________________________________________

KAMPANJE SA SVRHOM 2025 – SOCIAL

• Ženski centar Milica – We Can – „Ne bez nje”

• RNIDS – „Lokalac na internetu”

• Generali – TheHumanSafetyNet

• Žiška – A1 – „Inclusio”

• Chapter 4 PR – Galenika – „Zdravo dvadesete”

• MK Group – „Otkrijte svet bezgraničnog”

• Represent communication – Hronos – „Ko ti jede džigericu”

• NLB Komercijalna banka – „Svet pun srca je svet pun prilika”

• Hemofarm ad – „ESG Festival”

• Delta Holding – „Poslušaj srce”

• Chapter 4 PR – McDonald’s & KEC

• Daikin Srbija – „Stručnjaci budućnosti”

• OTP Banka Srbija – „Generator Edu”

• Mondo Inc – „Mondo želja”

• Henkel Srbija – Schauma – „Vreme je za porodicu”

• Air Serbia – Right PR – „Moj prvi let”

• ProCredit Bank, EFSE DF i ENECA – „Pokreni se za posao”

• Coca-Cola HBC Srbija – Creative Disorder Studio – „My Place”

• Red Communication – „Love is Red”

________________________________________

KAMPANJE SA SVRHOM 2025 – ECO

• Henkel Srbija – „Volim reku, a ti?”

• dm drogerie markt – „Konkurs za održive ideje”

• ProCredit Bank – „NetZero Kalkulator”

• MPC Properties / Ušće Shopping Center – „Ušće Eko Fest”

• Daikin Srbija – „Održivo grejanje za bolju budućnost”

________________________________________

KAMPANJE SA SVRHOM 2025 – GENDER

• Henkel Srbija – „Schwarzkopf Gliss Program samopouzdanja”

• Erste Bank – „#VerujUSeBe Priče naših koleginica”

• Telekom Srbija – „Priča svih nas”

________________________________________

Zahvalnost sponzorima i medijima

Festival su podržali: Coca-Cola HBC Srbija, NLB Komercijalna banka, Henkel Srbija i Yuhor.

Posebna zahvalnost upućuje se i medijskim prijateljima koji su doprineli vidljivosti Festivala. Ove kompanije i organizacije svojim kampanjama i projektima pokazuju da je moguće povezati poslovne ciljeve sa društveno odgovornim delovanjem.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Produktivnost rada u Srbiji: Težak rad nije uvek i pametan

by bifadmin

U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, za naknade koje su po satu veće tri do 3,5 puta, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Poljoprivreda EU je produktivnija 8,7 puta, a IT sektor tri puta, u Irskoj čak 12 puta u odnosu na Srbiju. Razlika u zaradama između Srbije i Evropske unije se smanjuje a jaz u produktivnosti povećava, što domaću privredu čini sve nekonkurentnijom. Ključni problem je u načinu na koji se radi, naročito u državi.

Izjava američkog profesora i autora knjiga na listi bestselera Njujork tajmsa Bajrona Dorgana da težak rad i pametan rad ponekad mogu biti dve različite stvari, prilično dobro opisuje problem koji Srbija ima – mnogo truda za mršave rezultate. Eurostat je lansirao Srbiju na drugo mesto u Evropi, odmah iza Turske, po količini vremena koje njeni građani provode na poslu. Radnici u Srbiji su tokom 2024. godine u proseku radili 41,3 sata nedeljno, što je preko pet sati duže od proseka Evropske unije. Ako se gleda dužina radnog vremena, mi smo daleko vredniji od stanovnika najbogatijih evropskih zemalja, koji prosečno rade oko 34 sata nedeljno, a Holanđani ni toliko.

Zašto, onda, nismo podjednako imućni? Zato što prosečan radnik u bogatijim zemljama uradi mnogo više za znatno kraće vreme, pokazuje analiza Aleksandre Anić, vanredne profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu o produktivnosti rada u Srbiji i Evropskoj uniji. Prosečna radna nedelja u EU traje 36 sati, ali je produktivnost po času rada 4,2 puta veća nego u Srbiji, dok je u evrozoni 4,7 puta veća. Norvežani rade prosečno ispod 34 sata nedeljno, međutim, produktivniji su preko osam puta po času rada od nas.

Razlika je najmanja u poređenju sa Bugarskom i Rumunijom. Bugari rade 39 sati nedeljno i za 20% su produktivniji po času rada nego mi, dok Rumuni tokom nedelje provedu na poslu 38,8 sati, ali su zato 50% produktivniji po satu od prosečnog radnika u Srbiji.

Nezadovoljni i radnici i poslodavci

Koliko je srpski radnik plaćen za to što obara rekorde u dužini vremena koje provodi na poslu? Prosečna naknada po času rada u 2024. iznosila je 9,6 evra u Srbiji, dok je u Centralnoj i Istočnoj Evropi dostigla 14,2, u Evropskoj uniji 30 a u evrozoni 34 evra po satu. To znači da je naknada po času rada u EU i evrozoni u proseku bila veća za tri do 3,5 puta, ali ta razlika u nadnicama nije toliko velika kao razlika u produktivnosti po satu rada u korist Unije.

Autorka analize skreće pažnju da je razlika u naknadama između Srbije i najrazvijenijih članica EU, Skandinavije i Zapadne Evrope, veća kada se posmatra naknada po času rada u odnosu na naknadu po zaposlenom, upravo zato što se u tim zemljama radi kraće.

Ukoliko se naknade uporede prema paritetu kupovne moći, zaostajanje Srbije boli još više. Uporedni podaci pokazuju da mereno paritetom kupovne moći, naknade u EU su u proseku 80% veće po zaposlenom i čak 89% veće po času rada u odnosu na Srbiju. Te razlike su manje u poređenju sa prosekom CIE, gde su naknade veće 40% po zaposlenom i 29% po času rada nego u Srbiji. Grčka je jedina zemlja EU koja je imala čak manju naknadu po času rada prema paritetu kupovne moći u odnosu na nas i to za 9%, dok je naknada u Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj veća za oko 10%.

Iz navedenih podataka o nadnicama i produktivnosti jasno je zašto nisu zadovoljni ni radnici ni poslodavci u Srbiji. Radnici smatraju da su potplaćeni za toliki rad, a poslodavci da su zaposleni preplaćeni imajući u vidu njihovu produktivnost, ali nemaju mnogo izbora osim da dižu zarade u situaciji kada posla ima više nego radnika. Međutim, u problemu je celokupna srpska privreda, jer kako upozorava Anić, neopravdano visoki jedinični troškovi rada u Srbiji u odnosu na zemlje EU dodatno umanjuju konkurentnost domaćih preduzeća.

Produktivnost škripi u celoj Evropi

Produktivnost rada u Srbiji jeste značajnije porasla u poslednjoj deceniji, od 2015. ona se povećala za trećinu, ali je u dužem vremenskom periodu sveukupno porasla manje nego u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope. Poljska, Rumunija, Bugarska, Letonija i Litvanija su ostvarile veći rast produktivnosti u odnosu na Srbiju od 2010. do 2024. godine. Rast je u Rumuniji iznosio preko 56%, dok je u ostalim navedenim zemljama bio oko 40%.

Rad očigledno postaje manje „plodan“ u celoj Evropi, što potvrđuju i podaci da su tokom prethodne decenije naknade po času rada rasle više od produktivnosti u većini evropskih zemalja, a ne samo u Srbiji. Takav trend je, ipak, mnogo izraženiji u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Zarade u pomenutom periodu porasle su više od dva puta u Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji i Srbiji i skoro dva puta u Poljskoj.

Osnovni razlog je manjak radne snage koji je izraženiji u CIE nego na zapadu i severu Evrope. Iako ceo Stari kontinent zabrinjavajuće stari, bogate zemlje ublažavaju lošu demografiju uvozom radne snage, od koje dobar deo pristiže upravo iz manje bogatog dela Evrope.

Izgladnjivanje poljoprivrede

Ako se produktivnost poredi na nivou sektora, rak rana Srbije je poljoprivreda. Produktivnost poljoprivrednika po času rada u EU je 8,7 puta veća, a u CIE 3,7 puta veća nego u Srbiji. Koliko loša državna strategija „izgladnjuje“ domaću poljoprivredu – u kojoj su od zastarele mehanizacije još stariji proizvođači jer mladi sreću traže u profitabilnijim profesijama – pokazuje paradoks da pojedine evropske zemlje koje imaju manje plodnog zemljišta nego mi proizvedu mnogo više sa manje radnika i časova rada, ukazuje Anić.

Kada je u pitanju industrija, Centralna i Istočna Evropa je u proseku za 40% produktivnija u odnosu na Srbiju. Nemačka industrija je skoro šest puta produktivnija od naše, a ako je za utehu, industrija u pojedinim zemljama CIE, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske kuburi sa produktivnošću isto kao i naša.

Najmanje zaostajemo u IT sektoru, koji je po produktivnosti na nivou Bugarske, Hrvatske, Litvanije, Poljske i Mađarske. Ipak, produktivnost u ovoj delatnosti je skoro tri puta veća u Evropskoj uniji i evrozoni, dok je u zemljama CIE u proseku 1,2 puta veća. Najviše zaostajemo za Irskom, koja je u IT sektoru čak 12 puta produktivnija od Srbije.

Za pametnu privredu potrebna pametna država

Poslednjih nekoliko godina, IT uz građevinarstvo i rudarstvo najviše doprinosi rastu srpske privrede, ali sva tri sektora imaju značajna strukturna ograničenja i nedostatke. Građevinarstvo je previše zavisno od javnih ulaganja, a još već problem je to što država često ulaže u projekte koji nisu ekonomski i društveno korisni. Rudarstvo je pretežno u rukama stranih firmi koje iskorišćavaju prirodne resurse uz nisku rudnu rentu i bez značajnijeg prenosa znanja i tehnologija na domaću privredu. IT sektor, iako je brzorastući i veoma produktivan, najviše radi za strana tržišta a veoma malo na tehnološkom razvoju u zemlji.

Dakle, ključni problem je u načinu na koji se radi, na prvom mestu kako radi država koja svojom ekonomskom politikom neproduktivno koristi ljudske i materijalne resurse. Prelazak sa teškog na pametan rad zahteva radikalno drugačiju strategiju razvoja, usmerenu na ulaganja u zdrave preduzetničke inicijative i visoke tehnologije, a pre svega u ljude koji će doneti napredak, zaključuje Anić.

Iz toga proizilazi da je za razvoj pametne privrede potrebna pametna država. To je, po svoj prilici, najmukotrpniji rad koji predstoji Srbiji, posebno u situaciji kada u celom svetu pametne i ljude od integriteta iz javnog života proteruju siledžije.

Zorica Žarković

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: stockasso, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Saobraćajno preduzeće “Lasta” je pred stečajem

by bifadmin

Očekuje se da će za nešto više od tri nedelje biti doneta odluka da saobraćajno preduzeće “Lasta” ode u stečaj.

Naime, kako je objavljeno na sajtu Beogradske berze, za 15. decembar se sazvana vanredna sednica Skupštine akcionara “Laste” na kojoj bi trebalo da se donese odluka kojom se odobrava podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka, reorganizacijom u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR) društva, i da se izabere predsednik skupštine ovog preduzeća. Kao dan akcionara utvrđen je 5. decembar, što znači da samo akcionari koji su akcionari društva na taj dan imaju pravo da učestvuju u radu skupštine.

Da podsetimo, najveći akcionar ovog preduzeća je kompanija „Strela-Obrenovac“ koja ima 84,8% udela u njemu. “Lasta” inače već godinama negativno posluje, ali ima vrednu imovinu u svom vlasništvu, koja je krajem prošle godine procenjena na 8,9 milijardi dinara. Vrednost njene imovine je porasla kada je konvertovala pravo korišćenja zemljišta koje poseduje u pravo svojine, a dobar deo tog zemljišta nalazi se uz auto-put.

Međutim, za razliku od vrednosti imovine, njeno poslovanje u prethodnim godinama nije raslo. Gotovo sve njene stanice su zatvorene a kompanija je opterećena i brojnim tužbama. Naime, stotine radnika “Laste”, premda neki kažu i 1.000, tužilo je ovo preduzeće zato što im nije isplaćivalo zarade i doprinose. Ukoliko kompanija ode u stečaj ti radnici neće uspeti da naplate pune iznose.

Foto: Gudella, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Italijanska pravila „zlatne sile“ uplašile EU

by bifadmin

Evropska komisija će uskoro da pošalje formalno upozorenje Italiji zbog zabrinutosti da bi italijanska pravila „zlatne sile“ mogla da budu u suprotnosti sa pravom EU, objavio je list „Fajnenšel tajms„, pozivajući se na dva evropska zvaničnika.

Italijanske odredbe „zlatne sile“ osmišljene su da zaštite nacionalne interese u strateškim sektorima, uključujući odbranu i telekomunikacije, a zakon se primenjuje i na bankarski sektor.

Italija nije jedina članica EU sa takvim regulativama, ali Brisel smatra da neka od italijanskih pravila mogu da ograniče slobodno tržište i da krše evropske propise.

Slanje takozvanog „pisma obaveštenja“ označava početak formalnog postupka za prekršaj protiv Rima.

Prošlog meseca italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti najavio je da će da traži pojašnjenje od šefice EU za finansijske usluge Marije Luis Albukerke u vezi sa mogućim disciplinskim merama Komisije.

Evropska komisija u oktobru je takođe signalizirala da će da deluje protiv italijanskog zakona o „zlatnoj sili“ kao deo pritiska na zemlje EU koje ometaju konsolidaciju banaka u regionu.

Šta je pravilo „zlatene sile“

Izraz „zlatna sila“ (Golden Power) odnosi se na poseban set zakonskih ovlašćenja koja omogućavaju državi da interveniše, stavi veto ili postavi posebne uslove prilikom prodaje, spajanja ili preuzimanja kompanija i imovine koje se smatraju strateški važnim za nacionalne interese.

Osnovni cilj ovih pravila je da se spreči da ključni nacionalni resursi, infrastruktura ili tehnologija dođu pod kontrolu stranih subjekata (posebno onih van Evropske unije) na način koji bi mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost, javni red ili funkcionisanje države.

Koji sektori su obuhvaćeni?

Država unapred definiše strateške sektore u kojima može da primeni ova ovlašćenja. To su najčešće:

Energetika: Naftovodi, gasovodi, električne mreže, rafinerije.

Odbrana i bezbednost: Kompanije koje proizvode vojnu opremu i tehnologiju.

Telekomunikacije: Mrežna infrastruktura (5G mreža), telekomunikacione kompanije.

Transport: Ključne luke, aerodromi, železnička infrastruktura.

Zdravstvo: Proizvodnja lekova, vakcina i ključne medicinske opreme.

Visoka tehnologija: Veštačka inteligencija (AI), robotika, poluprovodnici, sajber bezbednost.

Finansijski sektor i mediji.

Koja ovlašćenja država dobija?

Kada strana kompanija želi da preuzme značajan udeo ili potpunu kontrolu nad kompanijom iz strateškog sektora, država može da iskoristi svoja „zlatna“ ovlašćenja, koja uključuju:

Pravo veta: Potpuno blokiranje i zabrana transakcije.

Postavljanje posebnih uslova: Odobravanje prodaje, ali pod određenim uslovima (npr. da sedište kompanije ostane u zemlji, da se ne otpuštaju radnici, da se garantuje snabdevanje domaćeg tržišta).

Ograničavanje prava glasa: Dozvoljava se sticanje vlasništva, ali se ograničava uticaj novog vlasnika u upravnom odboru.

Zahtev za dodatnim informacijama: Država može tražiti sve detalje o kupcu i njegovim namerama.

Kada se pravila aktiviraju?

Pravila se aktiviraju kada postoji namera preuzimanja od strane stranog investitora. Kompanija koja je predmet prodaje, ili sam investitor, obično ima zakonsku obavezu da prijavi nameru o transakciji nadležnom državnom telu (najčešće ministarstvu privrede ili finansija), koje zatim sprovodi proveru (screening).

Kontekst unutar Evropske Unije

Iako države članice imaju pravo da štite svoje interese, „zlatna sila“ unutar EU mora biti u skladu sa osnovnim principima jedinstvenog tržišta, pre svega sa slobodnim kretanjem kapitala.

Zbog toga je EU donela Uredbu o proveri stranih direktnih investicija (FDI Screening Regulation), koja uspostavlja okvir za kontrolu. Prema pravilima EU, primena „zlatne sile“ mora biti:

Nediskriminatorna: Pravila se ne smeju primenjivati drugačije na investitore iz različitih država članica.

Opravdana: Sme se koristiti samo radi zaštite legitimnih javnih interesa, kao što su javni red i bezbednost.

Proporcionalna: Preduzeta mera mora biti najmanje restriktivna moguća da bi se postigao željeni cilj zaštite.

Ukratko, pravila „zlatne sile“ su odbrambeni mehanizam države kojim ona štiti svoju ekonomsku i bezbednosnu kičmu od potencijalno štetnih stranih preuzimanja, ali ta primena, posebno u EU, mora biti strogo kontrolisana i opravdana.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

“Nevidljivo bankarstvo – koliko je daleko”

by bifadmin

Dobro jutro! Želite li da vam odmah izmirim sve mesečne račune za stan? Stigao vam je bonus, pa bih mogao da vam pokažem tri najpovoljnije opcije za ulaganje. Takođe, sutra vam ističe pretplata za platformu sa serijama, a prema vašem dosadašnjem korišćenju, možda nema potrebe da je obnavljate. Kako želite da postupimo? Koliko smo zapravo blizu ili daleko od navedenog scenarija u bankarstvu?

Trenutno je tema o kojoj se najviše priča veštačka inteligencija (AI), kao i koje su sve mogućnosti njene primene u praksi. Pojam je nastao pedesetih godina prošlog veka, kada je Alan Turing, matematičar i informatičar, postavio pitanje: „Mogu li mašine da misle?“. Njegov poznati Turing test postao je polazna tačka za razmišljanje o tome da li računar može oponašati ljudsku inteligenciju. Tokom narednih decenija, istraživanja su oscilirala između velikih očekivanja i perioda stagnacije, sve do poslednjih par godina kada imamo eksponencijalni razvoj tehnologije i primenu iste u raznim industrijama.

Pravi proboj desio se tek u 21. veku, kada je kombinacija tri faktora omogućila brži razvoj:

1. Značajne količine podataka koje se svakodnevno generišu („big data“);

2. Snažni računarski resursi, posebno grafičke kartice (GPU) i specijalizovani procesori;

3. Novi algoritmi dubokog učenja i neuronskih mreža.

Ovi uslovi stvorili su osnovu za pojavu naprednih modela poput GPT-a (Generative Pre-trained Transformer), na kojima je zasnovan ChatGPT, na primer. Trenutno smo u tehnološkoj evoluciji (verovatno i revoluciji) za koju mnogi smatraju da je najveća do sada, sa najznačajnijim efektom na sve industrije, a samim tim i na ljudski život.

Veštačka inteligencija u bankarstvu

Bankarski sektor je posebno pogodan za primenu veštačke inteligencije zbog značajne baze podataka koje banke poseduju (glavni preduslov uspešnog modela) i biznis procesa koji mogu biti optimizovani (isplativost implementacije). Tehnologija je već počela da se implementira i koristi u bankama širom sveta i menja način na koje one posluju, poštujući okvire koje regulativa zahteva. Najčešći primeri primene trenutno su:

1. Korisnička podrška

Chatbotovi bazirani na AI dostupni su 24/7, odgovaraju na pitanja o računima, karticama i kreditima. Pored efekta smanjenja troškova, unapređeno je zadovoljstvo klijenata budući da dobijaju brze i tačne informacije.

2. Bezbednost i prevencija prevara

AI sistemi analiziraju transakcije u realnom vremenu i otkrivaju neobične obrasce ponašanja, smanjujući rizik od prevara i finansijskih gubitaka.

3. Personalizovane finansijske usluge

Na osnovu istorije transakcija i navika klijenata, AI može preporučiti najbolji tip štednje, investicije ili kredita. Moguće je objasniti složene finansijske proizvode na jednostavnom jeziku, čineći bankarstvo dostupnijim široj populaciji.

4. Efikasnost unutar organizacije

Veštačka inteligencija automatizuje procese poput obrade dokumenata, generisanja izveštaja i pravne dokumentacije. Zaposleni se tako oslobađaju rutinskih zadataka, obezbeđujući veći fokus na strateške odluke i odnose sa klijentima.

Ovo je tek početak jer je potencijal korišćenja tehnologija višestruk, uzimajući u obzir da se uz pomoć veštačke inteligencije mogu optimizovati biznis procesi od početka do kraja, povećavajući efikasnost, kvalitet i zadovoljstvo klijenata.

Dalji napredak tehnologije

U narednom periodu očekuje se dalji eksponencijalni rast veštačke inteligencije i njena implementacije kako u bankarstvu, tako i u drugim industrijama.

Najrelevantniji ljudi u oblasti u Silicijumskoj dolini usaglasili su se o dinamici razvoja tehnologije (takozvani „San Francisco concesus“) i u periodu pred nama možemo očekivati:

• Za godinu dana imaćemo veći broj AI agenata koji generišu kod, nego programera;

• Za dve godine preko 30% koda generisaće AI agenti;

• U periodu od tri do pet godina biće dostupan GI „general intelligence“ – tehnologije na nivou inteligencije čoveka u struci (bankarstvu, arhitekturi, medicini, i ostalim oblastima) i sposobnost kognitivnih aktivnosti, kao što su rezonovanje, rešavanje problema i učenja;

• U periodu do šest godina očekuje se ASI „artificial super intelligence“ – inteligencija i povezivanje stvari izvan mogućnosti čoveka

Uzimajući u obzir navedeno, očekuje se značajan razvoj AI agenata i UX koncepta.

AI agenti će u okvirima svoje specijalnosti biti sposobni da sprovode biznis procese samostalno od početka do kraja dok će za pojedine operacije u potpunosti zameniti aktivnosti koje sada izvršavaju zaposleni. Za navedeno je neophodno dalje usavršavanje AI agenata za specijalizovane zadatke i povezivanje grupe AI agenata u okviru biznis procesa. Prve implementacije koncepta su već u najavi.

UX kakav danas postoji uskoro može biti prošlost. Već sada postoji mogućnost komunikacije sa AI modelima koji će na zahteve izvršavati navedene operacije. Na primer, korisnički izgled mobilnog bankarstva danas i organizacija strukture i akcionih dugmića za određenu funkciju izgledaju suvišno i neefikasno. U krajnjem slučaju AI tehnologija nam omogućava da korisničko iskustvo možemo da personalizujemo na nivou svakog korisnika, bez standardnog izgleda koji imamo danas. Ovo je oblast od koje se očekuje veliki pomak u narednom periodu i novi standardni svetskih banaka lidera u oblasti.

Primena tehnologije u bankarstvu

U narednih pet godina bankarski sektor će doživeti duboku transformaciju zahvaljujući primeni naprednih AI tehnologija. Novi servisni modeli postaće inteligentniji, personalizovani i usmereniji na potrebe klijenata nego ikada ranije.

Razvoj veštačke inteligencije oblikovaće način na koji banke nude usluge, komuniciraju sa korisnicima i donose odluke. Ovi trendovi već sada nagoveštavaju ključne elemente budućeg servisnog modela banaka.

Servisni model u bankarstvu mogao bi se razvijati u narednih pet godina uz značajnu primenu veštačke inteligencije:

1. Agentic AI i automatizovani servisi

Banke će koristiti autonomne AI agente (tzv. agentic AI) koji će samostalno preuzimati i izvršavati zadatke u okviru biznis procesa. Dobar primer je svakako kreditni proces u banci, gde ćemo imati agenta za risk, pravnu podršku, proveru AML rizika i druge. Krajnji cilj je povezati agente da rade zajedno u izvršavanju biznis procesa od početka do kraja, potpuno samostalno. Ovi sistemi postaju sposobni za adaptaciju u realnom vremenu, sa minimalnim ljudskim nadzorom. Već danas, slični procesi se testiraju u Indiji, u sektorima bankarstva, osiguranja i finansija, i postavljaju nove standarde za operativnu efikasnost.

2. AI agenti kao finansijski savetnici (digital twins)

Očekuje se da će AI agenti preuzimati ulogu digitalnih finansijskih savetnika koji analiziraju individualne potrebe, ciljeve i rizike klijenata i podnose relevantne preporuke autonomno. Iskustvo klijenta će biti identično kao i iskustvo komuniciranja sa zaposlenim danas. Dodatno, plan je da u ekspoziturama savetnici roboti preuzmu ulogu u savetovanju klijenata, posebno oko servisiranja standardnih zahteva koji se odnose na dnevno bankarstvo.

3. Nevidljivo bankarstvo, kao krajnji cilj

AI utiče na značajno smanjenje transakcionog vremena, podizanje nivoa kvaliteta usluge i unapređenje zadovoljstva korisnika. Krajnji cilj servisnog modela banaka je implementacija koncepta „Nevidljivog bankarstva“ koji predviđa da AI tiho i efikasno upravlja sa do 60 % finansijskog života korisnika, bez upotrebe današnjeg mobilnog bankarstva. Zamislite da se probudite i na telefonu vas dočeka obaveštenje da su svi mesečni računi već plaćeni. Kada vam legne bonus, pametni sat vam odmah prikaže tri najbolje opcije za ulaganje tog novca. A dok gledate seriju, na TV-u se pojavi podsetnik da sutra ističe vaša pretplata, uz preporuku da je ne obnavljate jer je skoro niste ni koristili poslednja dva meseca. Sve to sa ciljem da lakše i pametnije upravljate svojim finansijama. Nevidljivo bankarstvo bi moglo da bude najveći i najpozitivniji iskorak servisnog modela banaka ka klijentima do sada, omogućavajući im nivo personalizacije kao nikada do sada.

U narednih pet godina servisni modeli bankarstva mogu se značajno promeniti – transformisaće se iz reaktivnog i ljudski orijentisanog sistema u proaktivnu, inteligentnu, personalizovanu i integrisanu mrežu AI-upravljanih servisa. Bar će tehnologija to omogućiti. Banke koje usvoje odgovorne AI prakse, modernu infrastrukturu i fleksibilne operativne modele biće one koje postavljaju trendove i preuzimaju vodeću ulogu na tržištu, koja će kasnije biti teško dostižna. „Nevidljivo bankarstvo“ je krajnji cilj i najveći iskorak banaka koji treba da se desi kao posledica primene veštačke inteligencije, gde će klijente opsluživati svojim uslugama, a da oni toga ne moraju da budu svesni. Strategija „One click“ postaje „zero click“ do bankarskih usluga“. Dalek je put od trenutnog servisnog modela do željenog cilja, ali tehnologije i perspektive koje one nude, nam sve navedeno omogućavaju. Živimo u vremenu gde se paradigma bankarstva i korisničkog iskustva potencijalno menja kao nikada do sada.

Autor  – Nemanja Vujić, viši rukovodilac, sektor za poslovni konsalting, Deloitte

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Analize stručnjakaEkonomijaVesti

Da li će promena vlasništva u NIS-u staviti katanac na rad Beogradske berze?

by bifadmin

Imajući u vidu da godišnji promet akcijama na Beogradskoj berzi trenutno čini samo oko 0,03% BDP Srbije, povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva kod nas. Takođe, veoma je važno pitanje da li bi unapred dogovorena prodaja, realizovana bez zaštite prava malih akcionara, bila prihvatljiva za SAD?

Beogradsku berzu iz godine u godinu odlikuje sve manji promet akcijama, ukoliko se posmatraju standardni metodi trgovanja. S druge strane, u poslednjih deset godina sve je veće učešće državnih obveznica u ukupnom prometu, pri čemu ove hartije od vrednosti trenutno čine oko 90% ukupnog prometa. Promet akcijama NIS-a zauzima veoma značajno učešće u ukupnom prometu akcijama. S obzirom da je od 14. januara 2025. godine privremeno obustavljeno trgovanje akcijama ove kompanije biće prikazan promet akcijama za 2023. i 2024. godinu.

Tokom 2023. godine promet akcijama NIS-a činio je više od 30% ukupno ostvarenog prometa akcijama i više od 75% prometa akcijama ostvarenog na najkvalitetnijem segmentu tržišta Beogradske berze. Tokom prošle godine, akcije NIS-a su učestvovale u ukupnom prometu akcijama sa nešto malo više od 20%, što je predstavljalo oko 50% prometa ostvarenog na listingu. Imajući u vidu prikazane podatke, javlja se opravdani strah šta će se desiti ukoliko se iz nekog razloga ova kompanija povuče sa tržišta Beogradske berze.

Obaveza ponude za preuzimanje

Potencijalni kupac NIS-a preuzeo bi učešće ruskih kompanija u ovom preduzeću, a to su akcije koje poseduje Gasprom Njeft (44,85%) i akcije koje poseduje PJSC Intelligence (11,30%). Međutim, prema važećim propisima u Srbiji potencijalni kupac je u obavezi da ponudi svim akcionarima iste uslove, odnosno da objavi ponudu za preuzimanje. Zakonom o tržištu kapitala je propisano da izdavalac vlasničkih hartija od vrednosti kojima se trguje na regulisanom tržištu mora obezbediti isti tretman za sve akcionare (čl. 95).

Pravilima poslovanja Centralnog registra (čl. 79) ponuda za preuzimanje akcija je definisana kao javna ponuda upućena svim akcionarima cilјnog društva za kupovinu svih akcija koje su izdate s pravom glasa, uz uslove i na način određen u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Upravo Zakon o preuzimanju akcionarskih društava (čl. 3) nalaže da svi akcionari ciljnog društva moraju imati ravnopravan položaj u postupku preuzimanja, odnosno ako neko lice stekne kontrolu nad društvom, ostali akcionari moraju biti zaštićeni tako da mogu pod istim uslovima da prodaju svoje akcije ponuđaču.

Ne treba zaboraviti da je Gasprom Njeft početkom 2011. godine, u skladu sa prethodno realizovanom kupovinom 51% akcija NIS-a, uputio ponudu za preuzimanje svim akcionarima po istim uslovima, osim državi koja je po dogovoru bila izuzeta. Tom prilikom Gasprom Njeft je povećao svoje učešće u ovoj kompaniji na 56,16%.

Ukoliko se u procesu sadašnje vlasničke transformacije NIS-a zakonski okvir bude poštovao, važno bi bilo razmotriti kako će manjinski akcionari reagovati na ovo preuzimanje. Pored toga, trebalo bi dodatno preispitati stav države da li je odluka da ostane u vlasničkoj strukturi NIS-a definitivna. Imajući u vidu da Srbija na domaćem i međunarodnom tržištu intenzivno emituje razne vrste dužničkih hartija od vrednosti, prodaje prirodne resurse i parcele lokalnih samouprava, pri čemu apeluje i na javna preduzeća da na vreme plaćaju račune, možda ne bi začudilo da i država ipak proda svoj udeo u ovoj kompaniji (29,87%).

Uspešna realizacija ponude za preuzimanje NIS-a, u skladu sa zakonskim okvirom i interesom razvoja domaćeg tržišta kapitala, može biti i važan preduslov dobijanja pozitivnog mišljenja Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD. Zato je veoma važno pitanje da li bi unapred dogovorena prodaja, realizovana bez zaštite prava malih akcionara, bila prihvatljiva za SAD? Svakako da eventualna promena menadžmenta kompanije može ukazivati da se ne radi o prijateljskom preuzimanju NIS-a, ali to ne mora biti dovoljan dokaz za SAD da se radi o potpunom isključivanju ruskog interesa iz poslovanja ove kompanije.

Negativni efekti nacionalizacije NIS-a na Beogradsku berzu i investitore

Na samom početku valjalo bi podsetiti se da je zbog sprovedene nacionalizacije preduzeća nakon Drugog svetskog rata, Beogradska berza prestala da postoji 1953. godine. Od tada, tržište akcija nije postojalo gotovo pola veka. Nakon ponovnog osnivanja Beogradske berze, prvi indeks, tadašnji BELEXfm, kreiran je tek 2004. godine.

Stoga bi trebalo razmisliti da li bi se nacionalizacijom NIS-a u potpunosti izgubilo odavno ugroženo i nedovoljno izgrađeno poverenje učesnika u ovu tržišnu instituciju. Berze predstavljaju standardizovane i veoma osetljive tržišne institucije koje imaju strogo regulisana pravila poslovanja i ne prepoznaju bilo kakve oblike „specijalnih operacija“.

Pritom, možda bi trebalo ozbiljnije razmisliti i o mogućim reakcijama velikih investitora koji ulažu i van tržišta Beogradske berze, naročito iz Kine. U septembru 2025. godine tokom zvanične posete predstavnika Srbije Kini, zatraženo je još investicija iz ove zemlje. Shodno tome, možda bi eventualna nacionalizacija NIS-a poslala veoma lošu poruku na Daleki istok, jer bi se verovatno javio opravdani strah da bi pod pritiskom SAD u nekom trenutku i kineske investicije mogle biti dovedene u pitanje.

Odnos aktuelne vlasti prema tržištu akcija u Srbiji

Može se reći da se odnos vlasti prema tržištu akcija u Srbiji nije mnogo promenio u odnosu na 1953. godinu. Beogradska berza, kao tržište akcija, može funkcionisati samo ukoliko ima dovoljno kvalitetnog materijala. U tom smislu, od presudnog značaja su velike javne kompanije, poput NIS-a. Međutim, osim kompanija Aerodrom i NIS koje su uspele da izađu na regulisano tržište berze pre 2012. godine, više nijedna velika javna kompanija se nije pojavila na ovom tržištu.

Listiranje kompanije Telekom najavljeno je davne 2012. godine, ali se od obećanja nije dalje otišlo. Nasuprot tome, ova kompanija je aktivna na međunarodnom dužničkom tržištu. Za vreme pandemije COVID19, Telekom je 2020. godine emitovao petogodišnje obveznice u vrednosti od 23,5 mlrd. RSD. Kako bi uredno izmirio tada preuzete obaveze, Telekom je 2025. godine bio prinuđen da emituje nove obveznice u tom istom iznosu i to po znatno nepovoljnijim uslovima.

Kada smo već kod velikih javnih preduzeća, tračak nade za razvoj Beogradske berze pojavio se krajem 2024. godine, kada je Vlada Republike Srbije usvojila Uredbu o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se transformisati javna preduzeća čiji je osnivač Srbija.

Međutim, iako je Vlada sama odredila kriterijume po kojima će privredna društva sa državnim kapitalom prelaziti u formu akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, po ko zna koji put odluka je doneta na štetu akcionarstva. Javna preduzeća „Pošta“ i „Srbijašume“, i pored toga što ispunjavaju sve potrebne uslove da postanu akcionarska društva, promenila su pravnu formu u DOO.

Godišnji promet akcijama čini samo 0,03% BDP Srbije

Beogradska berza trenutno se suočava i sa veoma negativnim spoljnim uticajima. Najnoviji takav šok desio se u julu 2025. godine, kada je osam berzi iz regiona potpisalo sporazum o integraciji u zajedničku platformu. Potpisnice ovog sporazuma su berze iz Slovenije, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije, pri čemu Beogradska berza nije prepoznata kao važan učesnik ovog projekta. Stoga se može postaviti pitanje u kom pravcu ide Beogradska berza i kom regionu zapravo pripada?

Imajući u vidu da veliki broj naučnih istraživanja nedvosmisleno ukazuje da postoji uzajamna veza između ostvarenih stopa ekonomskog rasta i kretanja berzanskih indikatora, neophodno je posebno naglasiti značaj postojanja ovog segmenta finansijskog tržišta. Godišnji prometi akcijama koji se ostvaruju na razvijenim svetskim berzama u velikoj meri prevazilaze vrednosti bruto domaćih proizvoda (BDP) zemalja u kojima su locirane. Međutim, godišnji promet akcijama na Beogradskoj berzi trenutno čini samo oko 0,03% BDP Srbije.

Realno je očekivati da će se trend urušavanja tržišta akcija u Srbiji nastaviti i u budućnosti, pri čemu treba još jednom naglasiti da bi eventualno povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze najverovatnije pokrenulo potpuni krah akcionarstva kod nas.

Autor: Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko najviše troši na socijalnu zaštitu u EU?

by bifadmin

Evropa ima jedne od najjačih socijalnih sistema na svijetu – od penzija i zdravstvene zaštite, do pomoći za nezaposlene i socijalnog stanovanja. Ali ko je u Evropskoj uniji najdarežljiviji kada govorimo o javnoj potrošnji?

Prema najnovijim podacima Eurostata, sve zemlje EU povećale su izdvajanja za socijalnu zaštitu u 2024. godini, za ukupno gotovo 7%. Ukupan „socijalni račun“ EU sada iznosi skoro 5 milijardi eura, dok prosečna izdvajanja dostižu 27% BDP-a.

Finska, Francuska i Austrija – lideri socijalne potrošnje

Razlike među zemljama su velike:

Finska, Francuska i Austrija troše oko 32% BDP-a na socijalne beneficije – najviše u EU.

Irska je posljednja sa svega 12% BDP-a.

Zanimljivo, Irska troši manje čak i od država van EU, poput Bosne i Hercegovine (20%) i Srbije (18%).

Zašto je Irska na dnu?

Stručnjaci objašnjavaju: Irska ima mlado stanovništvo, pa su troškovi za penzije, dugotrajnu njegu i starosnu zdravstvenu zaštitu znatno niži. Uz to, BDP je veštački uvećan zbog prisustva multinacionalnih kompanija koje koriste Irsku kao poresku bazu.

„Za životni standard stanovnika GNP je mnogo bolji pokazatelj“, kaže profesor Bernhard Ebbinghaus sa Univerziteta u Manhajmu.

Ipak, Irska nije „škrtica“ u svemu – druga je u EU po izdvajanjima za socijalno stanovanje u odnosu na BDP.

Gde se troši najviše? Penzije i zdravstvo gutaju najveći dio budžeta

Struktura potrošnje u EU:

Penzije: 2 biliona eura – najveća stavka.

Zdravstvo i bolovanja: skoro 1,5 biliona.

Porodična i dječja podrška: 0,4 biliona.

Invalidnine: 0,3 biliona.

Ko najviše daje za penzije?

Iako se Francuska nedavno suočila s kontroverznom reformom, ona nije najveći potrošač u ovoj kategoriji.

Lideri su:

Austrija – 14,7% BDP-a

Italija – 14,6%

Finska – 14,5%

Zdravstvo:

Nemačka ulaže najviše – 9,9% BDP-a

Slede Francuska i Holandija (9,5%)

Nezaposlenost:

Francuska prva – 1,75% BDP-a

Finska (1,65%)

Španija (1,5%)

Socijalno stanovanje:

Finska vodi – 0,99% BDP-a

Irska (0,72%)

Nemačka (0,63%)

U Eurobarometru za 2025, čak 40% građana EU navelo je da im je nedostatak pristupačnog stanovanja najhitniji problem – čak 51% među stanovnicima velikih gradova.

Estonija iznenadila – najbrži rast socijalne potrošnje u EU

Iako postoji jasna „istočno-zapadna podjela“, manje razvijene zemlje značajno ubrzavaju izdvajanja.

Najveći rast u 2024:

Estonija +20%

Hrvatska +18%

Rumunija +17,5%

Ali estonski rast nije politička odluka, već posledica ekonomije: penzioni indeks je „skočio“ zbog ranije visoke inflacije i rasta plata, roditeljske naknade su vezane za prosečnu platu a dodatni pritisak stvaraju povećanje neoporezivog dela prihoda i rast troškova života.

Nemačka ima skromniji rast, ali nema naznaka stezanja kaiša

Najsporiji rast socijalne potrošnje u EU zabeležile su:

Grčka (+3,2%),

Švedska (+3,9%),

Italija i Danska (+4,3%).

Nemačka, sa oko +6,5%, deluje umereno – ali stručnjaci ne veruju da će zemlja uskoro krenuti u oštre rezove.

„Troškovi zbog izbeglica iz Ukrajine i usporavanja ekonomije i dalje stvaraju pritisak“, navodi Ebbinghaus.

Izvor: Euronews Business/Investitor

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Delez Srbija: Netačna tvrdnja NBS da je kompanija iznela 130 miliona evra iz Srbije bez plaćanja poreza

by bifadmin

Delez Srbija odbacuje kao netačne tvrdnje Narodne banke Srbije da je kompanija „iznela 130 miliona evra iz Srbije bez plaćanja poreza“ i da je „fingirala postupak likvidacije“. Kako se objašnjava u saopštenju – plaćen je porez na dividendu u iznosu od sedam miliona evra, po rešenju Poreske uprave Srbije. Kompanija je zbog neslaganja sa tumačenjem Poreske uprave u aprilu 2022. podnela formalnu žalbu o kojoj se – još odlučuje.

„Svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine, sprovedeni su u skladu sa zakonima Republike Srbije i uz konsultaciju sa međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom“, naveo je Delez.

Poreska uprava Republike Srbije je, kako se navodi, 2022. godine izvršila pregled transakcije „i donela rešenje kojim se prenos kapitala reklasifikuje u raspodelu dividende“.

„Delez Srbija je poštujući navedenu odluku platila sedam miliona evra poreza na dividendu, uprkos neslaganju sa tumačenjem Poreske uprave Republike Srbije, zbog čega je 1. aprila 2022. godine podnela formalnu žalbu“, navodi Delez.

Odlučivanje po žalbi je i dalje u toku, dodaje se u saopštenju.

„Javno iznete tvrdnje kojima je naša kompanija optužena za nepoštovanje zakona i izbegavanje plaćanja poreza u suprotnosti su sa kulturom transparentnog i odgovornog poslovanja kojima je Delez Srbija dosledno posvećena u Republici Srbiji, gde je najveći poslodavac u privatnom sektoru i jedan od najvećih poreskih obveznika. Ovakve izjave su neosnovane i obmanjujuće i mogu negativno uticati na poslovni ambijent i poverenje u institucije“, zaključuje se u saopštenju kompanije Delez Srbija.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Univerexport od 1. septembra u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora

by bifadmin

Od 1. septembra 2025. godine, Univerexport u potpunosti koristi električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora. Potpisivanjem ugovora sa kompanijom GBG Snabdevanje, najveći domaći trgovinski lanac u Srbiji obezbedio je da 100% zelene električne energije koja se koristi u 211 maloprodajnih objekata, dva distributivna centra i upravnoj zgradi — u kojima radi više od 3.500 zaposlenih — potiče iz energije vetra, Sunca i hidroenergije.

Ovim potezom Univerexport postaje najveći trgovinski lanac u zemlji koji je u potpunosti prešao na zelenu energiju, čime dodatno potvrđuje svoj strateški pravac ka održivom poslovanju i zaštiti životne sredine. GBG Snabdevanje, kao lider u oblasti zelene energije i sertifikovani snabdevač električnom energijom iz obnovljivih izvora, čiji je portfolio u potpunosti zelen sa 100% električne energije iz obnovljivih izvora, garantuje da svaki kilovat-sat isporučen Univerexportu dolazi iz postrojenja koja koriste isključivo obnovljive izvore. Time se kompanija svrstava među prve u Srbiji koje su obezbedile zelenu energiju kroz potpisivanje korporativnog ugovora o snabdevanju električnom energijom, poznat kao corporate PPA.

Ovaj korak predstavlja nastavak dugogodišnjih ulaganja Univerexporta u upotrebu održive energije. U toku prethodnih godina, kompanija je u saradnji sa partnerima Neopower DOO i MT-Komex DOO izgradila i pustila u rad 24 fotonaponske elektrane na maloprodajnim objektima, distributivnim centrima i upravnoj zgradi u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Jagodini, Ćupriji, Rumi, Kaću, Zrenjaninu i drugim gradovima širom Srbije čime je obezbedila proizvodnju za gotovo 10% svojih potreba za električnom energijom.

Zahvaljujući tim investicijama, Univerexport je već ostvario pozitivan uticaj na smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO₂) za više od 2.400 tona godišnje, što odgovara efektu od više od 100.000 stabala koja bi za istu količinu vremena prečistila vazduh. Sa sadašnjim prelaskom na upotrebu 100% zelene električne energije, očekuje se da će ukupno umanjenje emisije CO₂ premašiti 60 hiljada tona godišnje — što je ekvivalentan doprinos prečiščavanju vazha koji svake godine ostvari trećina stabala čitave Fruške gore.

Osim direktnih efekata na zaštitu životne sredine, korišćenje „čiste“ energije doprinosi i većoj energetskoj nezavisnosti i stabilnosti troškova u dugom roku. Univerexport time postavlja novi standard u domaćoj maloprodaji – pokazujući da održivo poslovanje nije samo ekonomski ispravan pravac, već i etički izbor koji odražava odgovornost prema zajednici i budućim generacijama.

Da podsetimo, posvećeni zaštiti okoline, već dve godine Univerexport zamenjuje freonske rashladne sisteme ekološki prihvatljivijim rešenjima koja doprinose očuvanju čistijeg vazduha i energetski efikasnijem poslovanju. Pored toga, kompanija aktivno upravlja reciklažnim ambalažnim otpadom i podstiče odgovorno postupanje sa ambalažnim materijalima kroz sve faze poslovanja. Na taj način, kroz konkretne korake, gradi se održiviji sistem i aktivno doprinosi očuvanju resursa za buduće generacije.

„Naš cilj je da Univerexport bude primer kompanije koja razvija poslovanje u skladu sa prirodom, a ne na njen račun. Saradnja sa GBG Snabdevanje predstavlja važan korak u tom pravcu i potvrdu naše dugoročne posvećenosti održivom poslovanju“, izjavio je predstavnik kompanije.

Kroz svoje aktivnosti, Univerexport gradi kulturu poštovanja prema prirodi – bilo kroz energiju iz Sunca, bilo kroz zemlju iz koje potiču proizvodi brenda ORGANA, nastalog iz sopstvenih organskih farmi.

Sklad između energije, prirode i odgovornosti postaje prepoznatljivo obeležje Univerexporta – poslovanje koje misli dugoročno, deluje lokalno i utiče globalno.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci