EkonomijaVesti

EY Srbija tim predstavlja dva nova izveštaja: Macroeconomic Pulse i Banking Sector Pulse

by bifadmin

EY Srbija predstavlja nova izdanja svojih izveštaja, koji „opipavaju puls“ srpske privrede, i koje je pripremio naš tim za usluge ekonomskog savetovanja. Macroeconomic Pulse i Banking Sector Pulse, sažimaju aktuelne makroekonomske trendove, rizike i izglede za naredni period u Srbiji i šire, ali i dublje zaranjaju u skorašnje rekordne performanse domaćeg bankarskog sektora.

Srpska privreda nastavlja da raste, ali sve sporijim tempom. Naime, nakon relativno snažnih 4,5% u prvoj polovini prošle godine, rast je usporio na 3,3% u drugom polugodištu, a podaci sa početka 2025. sugerišu da je u toku dalje usporavanje.
Naime, rizici, neizvesnosti, nove protekcionističke politike, obnovljeni inflatorni pritisci i geopolitičke tenzije sve više opterećuju privredni rast u svetu tokom proteklih meseci, čime su značajno ugroženi i izgledi rasta za ostatak godine u Srbiji.

Ovim okolnostima posebno teško su pogođene privrede koje su ključni trgovinski i investicioni partneri Srbije – pre svega one u EU, kao što su Nemačka ili Italija. Slaba tražnja potrošača i smanjena investiciona aktivnost u ovim zemljama ograničavaju izvoz srpske robe i usluga, kao i priliv investicija.

No ovaj efekat je ipak donekle ublažen usled sve veće trgovinske razmene i priliva investicija iz Kine, i drugih vanevropskih zemalja, poput Turske, čije ekonomije i dalje rastu relativno intenzivno. Sve ove okolnosti imaju različiti efekat na različite sektore: izvozno orijentisani deo prerađivačke industrije, poput proizvodnje auto-delova je pod pritiskom slabljenja inostrane tražnje; poljoprivreda i energetika su ugrožene relativno suvim i toplim vremenom tokom cele 2024. i na početku 2025; ali ekstrakcija – poput rudarstva – uživa efekte pojačane tražnje iz Kine i nedavnog rasta cena sirovina u svetu. Bankarski sektor, pak, ostvario je tokom prošle godine rekordne performanse u uslovima i dalje relativno visokih kamatnih stopa.

Izvoz stagnirao, investicije usporile

Sa srpskim izvozom koji je tokom prošle i početkom ove godine stagnirao, i privatnim investicijama koje su znatno usporile tokom poslednjih meseci, potrošnja domaćinstava postala je ključni „motor“ rasta privrede – što samo po sebi može otvoriti i nove makroekonomske rizike. Pored toga što i rast potrošnje pokazuje znake usporavanja na početku 2025. (sudeći po usporavanju realnog rasta potrošnje na malo na 1% međugodišnje u toku prva dva meseca 2025, nakon rasta od oko 5% na nivou 2024.), ostaju i neki strukturni izazovi za srpsku privedu.

Konkurentnost izvoznika je relativno slaba u uslovima akutnog nedostatka radne snage, i nedavnog značajnog rasta troškova rada i energije, a deficit tekućeg računa se značajno proširio. Uz sve to, ponovo su pojačani inflatorni pritisci, mahom zbog spoljnih faktora, a primećuju se i blagi depresijacijski pritisci na kurs dinara.

Tako NBS posle relativno dužeg vremena ponovo interveniše prodajom deviza na međubankarskom tržištu, a takođe drži kamatnu stopu nepromenjenom na 5,75% od septembra prošle godine – a koje bi moguće ostale oko ovog nivoa i u nastavku godine, imajući u vidu obnovljene inflatorne pritiske.

Fiskalna pozicija stabilna, usporena potrošnja

Za to vreme, fiskalna pozicija ostaje relativno stabilna, ali se uočavaju i efekti usporavanja potrošnje, u vidu veoma blagog realnog smanjenja poreskih priliva tokom prva dva meseca 2025, pa je moguće da u toku 2025. dođe i do širenja fiskalnog deficita – na primer, prema poslednjoj proceni MMF-a, moguće je njegovo širenje na 3,3% BDP-a, u odnosu na 2,1% iz 2024.

U ovim okolnostima, očekujemo da privredni rast na nivou 2025. uspori na oko 3,2%, nakon gotovo 4% ostvarenih u 2024, a ovogodišnji rast „predvodila“ bi potrošnja domaćinstava, ali i izvođenje pojedinih većih javnih investicija.

Za više uvida o makroekonomskim rizicima i izgledima za srpsku privredu, ali i za više informacija o nedavnim rezultatima bankarskog sektora u Srbiji, pozivamo vas da preuzmete nova izdanja naših redovnih publikacija, koje mere „puls“ srpske privrede: Macroeconomic pulse i Banking sector pulse, dostupni na linku.

Foto: Pixabay

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

LIDL Srbija je nosilac Employer partner sertifikata petu godinu zaredom

by bifadmin

Kompanija Lidl Srbija nosilac je prestižnog „Employer Partner“ sertifikata, koji dodeljuje vodeća konsultantska kompanija u oblasti HR-a, SELECTIO Grupa. Ovim priznanjem, Lidl je već petu godinu zaredom prepoznat kao kompanija koja je izuzetno posvećena zaposlenima uz primenu najviših standarda i praksi u upravljanju ljudskim resursima.

Kroz 20 godina poslovanja, SELECTIO stručnjaci sproveli su 20.000 evaluacija HR sistema, zbog čega danas imaju detaljan uvid u sve tipove organizacija. Sertifikat „Employer Partner“ se dodeljuje na osnovu sveobuhvatne evaluacije HR sistema i procesa kompanije, kojom se analizira i perspektiva poslodavca, ali i iskustvo zaposlenih. Kompanija Lidl Srbija je još jednom dokazala svoju posvećenost, efikasnost i visok standard u vođenju HR procesa na svim nivoima poslovanja.

„Employer Partner sertifikat je potvrda da smo i dalje na pravom putu u održavanju i stvaranju podsticajnog i podržavajućeg radnog okruženja za naše zaposlene. Kontinuirano ulažemo u njihov profesionalni razvoj, dobrobit i zadovoljstvo, jer verujemo da su motivisani i ispunjeni timovi ključ uspeha. Nastavićemo sa podizanjem standarda u upravljanju ljudskim resursima sa ciljem da našim zaposlenima uvek ponudimo najbolje uslove rada“, istakla je Ivana Marković, Direktorka Direkcije Ljudski resursi i članica Uprave u kompaniji Lidl Srbija.

Nosioci ovog prestižnog sertifikata predvode tržište u implementaciji pozitivnih promena, te postavljaju najviše standarde u stvaranju kvalitetnijih i atraktivnijih radnih mesta.

„Lidl Srbija pokazuje izuzetnu posvećenost razvoju kvalitetnih radnih mesta, od transparentne komunikacije i aktivnog uključivanja zaposlenih u dijalog, do konkretnih akcijskih planova koji proizlaze iz njihovih povratnih informacija. Upravo ovakav pristup potvrđuje da je briga o ljudima zaista u središtu njihove strategije“, rekla je Lara Šubić Šuša, voditeljica Employer Partner projekta iz SELECTIO Grupe.

Podrška koja pravi razliku

U Lidlu svi zaposleni imaju jednaku podršku od prvog radnog dana kroz razvojne planove, interne edukacije i programe rotacije, pružajući priliku za lični i profesionalni rast. Kompanija posluje kroz jasno definisane HR procese, podstiče timsku saradnju, nudi konkurentne uslove rada i kontinuirano unapređuje benefite za zaposlene.

Lidl Srbija se pored povećanja plata, dodatnih jednokratnih isplata, kartica za zaposlene u vrednosti do 50.000 dinara godišnje, na tržištu ističe i plaćenim svakim minutom rada, petodnevnoj radnoj nedelji, radom od kuće za radna mesta na kojima je to moguće, kao i privatnim zdravstvenim osiguranjem sa uključenim sistematskim pregledom i programom podrške za zaposlene EAP (Employee Assistance Program) kroz koji zaposleni besplatno dobijaju poverljive usluge savetovanja od strane eksperata iz oblasti prava, finansija i psihologije.

Dodelom „Employer Partner“ sertifikata, SELECTIO Grupa podstiče unapređenje HR praksi na tržištima regije. Ovo priznanje postavlja visoke standarde u oblasti rada, a kompanije nosioci priznanja, kao što je Lidl Srbija, na ovaj način imaju dodatan podstrek i odgovornost da nastave da grade temelje za bolju budućnost rada, doprinoseći poboljšanju uslova i postavljanju novih standarda u celom regionu.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko trošimo na hranu u odnosu na region?

by bifadmin

Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara konačno je “pokrila” prosečnu potrošačku korpu vrednu 106.195 dinara, dok je minimalac od 56.672 za čitavih 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga.

Kako piše Demostat, ipak, januar je imao 23 radna dana što će se ove godine poinoviti još tri puta, u julu, oktobru i decembru, pa će minimlana zarada u ostalim mesecima biti povremeno niža i za 7.000 dinara. A korpa koja obezbeđuje (valjda) prosečno ili minimalno preživljavanje u međuvremenu beleži trend rasta.

Pri tom, sadržaj potrošačke korpe, i prosečne a pogotovu minimlane, odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo “obogaćena” ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje.

Ali, osim razlike u sadržaju, poređenje sa zemljama iz okruženja otežavaju i različite metodologije.

Srpska statistika na osnovu koje Ministartsvo unutrašnje i spoljne trgovine objavljuje vrednost korpe, prosečnim smatra tročlano domaćinstvo dok zemlje iz okruženja račun prave prema potrošnji četvoročlane porodice. Većina naših suseda ne poznaje više “institut” minimalne potrošnje i njihovi zahtevi idu do toga da najniža zarada mora da pokrije ne samo golo preživljavanje, već da omogući dostojanstven život sa dovoljno sredstava za odeću, obuću, prevoz, kulturne manifestacije i odlazak na godišnji odmor.

Kako je kod suseda

Slovenija, gde je prosečna plata u januaru ove godine iznosila 1.570 evra a minimalna 930, najskuplja je u odnosu na zemlje regiona. Prema podacima zvanične statistike, 18,8 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu i bezalkoholna pića, 26,9 odsto su troškovi prevoza i komunikacija a visoko na listi su i izdaci za stanovanje i opremanje domaćinstava – 19,7 procenta. Nema objedinjene računice koliko je novca potrebno porodici da sastavi mesec, ali portal Numbeo, najveća svetska baza podataka o, između ostalog, troškovima života, procenjuje da to u Ljubljani iznosi 2.860 evra što ne uključuje stanarinu-zakup ukoliko ga ima. Navodi se, takođe, da je žvot u prestonici Slovenije skuplji nego u Beogradu za 21,2 odsto dok su cene zakupa više za 35 procenta.

U Hrvatskoj prosečna zarada u januaru ove godine iznosila je 1.392 evra dok je minimalna, koja se usklađuje na šest meseci, od januara ove godine 750 evra. U sindikatima procenjuju da plata dovoljna za dostojanstven život ne bi smela da bude niža od 1.800 evra i navode podatak da prosečno domaćinstvo samo za hranu izdvaja 27 odsto prihoda ali da kod onih sa nižim primanjima taj udeo raste na 40 pa i 50 procenata što ih stavlja u situaciju da biraju između namirnica, režije i drugih osnovnih potreba. Prema kriterijumima osnovne potrošnje portala Numbeo, mesečni troškovi hrvatske porodice iznose 2.685 evra i za 10 odsto su viši nego u Srbiji dok je cena zakupa nekretnina neznatno viša, za svega 1,3 odsto.

U Crnoj Gori prosečna zarada u januaru iznosila je 1.004 evra dok je minimlac značajno uvećan krajem prošle godine i iznosi 600 evra za srednjoškolska zanimanja i 800 evra za visoko obrazovanje. Od prošle godine tabelu mesečnih troškova sačinjava sindikat a prema njihovoj računici za normalan život potrebno je 2.000 evra, za 100 više nego lane.

Dominiraju izdaci za hranu, nešto iznad 30 odsto, odnosno 615 evra. Od većih stavki tu je inputirana renta, odnosno izdvajanje za stanovanje i komunalne račune (390 evra), za higijenu i negu zdravlja namenjeno je 135 evra, za letovanje 125 (1.500 na godišnjem nivou) dok se troškovi tekućeg održavanja, zatim odeće i obuće, prevoza, obrazovanja i sporta vrte oko 100 evra. Prema računici Numbea, mesečni troškovi su nešto viši, 2.190 evra, a navodi se da je Podgorica za 8,2 odsto jeftinija od Beograda dok su troškovi zakupa nekretnina niži za 22,6 procenta.

Beograd jeftiniji od Njujorka

Prema tabelama istog portala, život u Srbiji (četvoročlane porodice) mesečno bi trebalo da košta 2.260 evra, što je značajno iznad stvarne prosečne potrošnje. Zanimljivo je da se poređenje cena u Beogradu vrši prema Njujorku, pa je Beograd 56,8 odsto jeftiniji od američke metropole a zakup je niži čak za 81 odsto.

Međutim, ono što našu korpu opterećuje je visok udeo troškova ishrane u ukupnoj korpi. Oni su u januaru ove godine iznosili 42.845 dinara ili više od 40,35 odsto mesečnih izdataka prosečne tročlane porodice. U minimalnom spisku potrepština udeo je još veći – 26.141 dinar ili 47,46 procenta. Ako je za utehu, to je ipak neznatno poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, kada iz prosečne korpe samo za hranu izdvajano 41.562 dinara što je činilo 40,73 odsto a iz minimalne 25.144 dinara ili 47,64 odsto. Pre pet godina, neposredno pred pandemiju, prema ovom pokazatelju stajali smo nešto bolje. Prosečna plata je iznosila 59.941 dinar dok je minimalna bila 31.747 dinara a izdaci za hranu, ako se računa prosečna potrošačka korpa dostizali su 27.355 dinara (37,78 procenata) dok je u minimalnoj potrošnji odeljak za ishranu vredeo 16.579 dinara (44,23 odsto).

Prosečna i minimalna korpa

Tako visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam a u Nemačkoj oko 11 procenata. Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja “dve računice”, prosečne i minimalne korpe. Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.

Prilično gruba ilustracija toga je činjenica da je minimalna ili “gladna” korpa jeftinija ne samo po drugačijem izboru namirnica, već i po njihovoj količini. Tako će u prosečnoj potrošnji porodica pokriti izdatak za 36 kilograma proizvoda od žita, mesečno će potrošiti 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina … U minimalnoj korpi ni hleba dovoljno jer je moguće kupiti 32,7 proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo ta namirnica. Porodica na minimalcu može da priušti samo 23,9 kilograma povrća

Izvor: Demostat

Foto; Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Jeftina radna snaga više ne može biti osnov rasta Srbije

by bifadmin

Zahvaljujući odgovornoj makroekonomskoj politici, Srbija krizu izazvanu uvođenjem visokih carina od strane SAD dočekuje spremnije nego mnoge druge zemlje, ali da bi se rast održao prioriteti su reforma radnog zakonodavstva i pravosuđa, a naročito digitalizacija sudova, poručeno je na panel diskusiji “Makroekonomski trendovi u 2025“, u organizaciji NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju.

Na otvaranju skupa, Zoran Daljević, predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor Atlantik grupe u Srbiji, rekao je da domaća privrede s pažnjom prati kako će se dešavanja spolja, ali i na domaćem terenu odraziti na oblast građevinarstva, kreditnu politiku, cene sirovinai potrošnju. Istakao je da neizvesnost pogađa sve subjekte u državi i da privreda očekuje od nove Vlade Srbije ubrzanje u jačanju ekonomskih tokova i rešavanju problema, kako bi se početna prednost s kojom je zemlja ušla u nove izazove i održala.

Iako su projekcije rasta za Srbiju u ovoj godini smanjenje sa 4,2 na 3,5 odsto, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, Lev Ratnovski naglasio je da je on i dalje među najvećima u Evropi. Ističe da Srbija ima „amortizere“ za eventualne ekonomske šokove – umeren nivo javnog duga, nizak javni deficit i visoka izdvajanja za infrastrukturne projekte – ali da bi se rast održao, potrebno je da se fiskalni deficit održi na zacrtanih 3%.

Gde ulagati

– Usporavanje rasta na tržištima koja su Srbiji važna, EU pre svega, verovatno će se odraziti i ovde. Troškovi radne snage u Srbiji sada nisu niski. Zato je važno i preusmeriti ulaganja u sofisticirane tehnologije, kako bi se povećala produktivnost – kaže Ratnovski, i ukazuje da je za investitore i ekonomski rast jedan od ključnih faktora efikasnost i transparentnost pravosuđa, koja se može postići digitalizacijom procedura i onlajn komunikacijom sa sudovima.

Kao izazove ističe i rast zarada u javnom sektoru, što je jedan od najvećih fiskalnih rizika. Navodi da su potrebna dodatna ulaganja u sektor energetike i IT.

Da je efikasnost sudstva i predvidljivost poslovnog ambijenta prva stvar koju privrednici provere u jednoj zemlji, kao i da jeftina radna snaga više nije prednost Srbije u privlačenju stranih direktnih investicija, poručio je i Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke i član IO NALED-a. Istakao je da je neophodno da domaću radnu snagu učinimo konkurentnijom, kroz reformu obrazovanja, pre svega u osnovnim i srednjim školama, a da fakulteti treba da budu tržišno orijentisani i da programe razvijaju u konsultaciji sa privredom.

Istorijska likvidnost banaka

– Kada je reč o bankarskom sektoru u Srbiji, trenutno imamo istorijske stope likvidnosti, sa oko 600 milijardi dinara viška u sistemu. Depoziti stanovništva su porasli, kreditna aktivnost raste, ali usporenim tempom. U bankama još ne vidimo smanjenje tražnje, trajna potrošna dobra su uvek prva na udaru, kao što su automobili ili turizam. Kada je reč o kamatnim stopama, NBS, po meni, pristupa veoma pravilno i oprezno, jer još imamo inflatorne pritiske koje moramo da adresiramo. Bitno je da se u Srbiji desi veća dinarizacija, odnosno destimuliše evro kao valuta, pogotovo za interna plaćanja, što takođe pruža otpornost na spoljne potrese, u ovom slučaju devizne – navodi Vuletić, i ističe da banke uvode upitnike o poštovanju ESG principa za preduzeća koja traže kredite i da to sve više postaje deo kreditne politike i poslovne prakse banaka.
Profesor Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da je Tampova tarifna politika dovela do najvećeg trgovinskog šoka u istoriji, i da se to oseća i u Srbiji:

– Za sada nismo životno ugroženi, jer obim trgovine sa SAD nije veliki, ali jeste sa EU pa to sve može tim putem da se prelije i na nas. I nama bi odgovaralo da se oko toga postigne neki globalni dogovor. Još veći problem od carina, koje su izuzetno visoke, jeste nesigurnost. Sada niko ne zna ni da li će se to primeniti i u kom obimu. Firme koje izvoze u SAD čekaju da vide šta će se desiti. Zato se trgovinski režim nikada ne menja tako naglo, mora postojati otkazni rok od bar šest meseci, jer preduzeća moraju da se prilagode, da se ne desi da firma spakuje robu, dođe na granicu i tamo je obaveste da je carina 37 odsto.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MOL Grupa i Turkish Petroleum udružuju snage za istraživanje ugljovodonika u Mađarskoj

by bifadmin

MOL Grupa i Turkish Petroleum potpisali su ugovore o koncesiji sa Ministarstvom energetike Mađarske, čime su stekli prava za zajedničko istraživanje ugljovodonika na dva koncesiona područja – Tamaši i Bužak. Zajedničko učešće na tenderu i plan istraživanja predstavljaju prvi značajan korak nakon što su ove kompanije prošle godine potpisale strateški sporazum o partnerstvu. MOL i Turkish Petroleum istražuju i dodatne zajedničke prilike u Kaspijskom regionu, na Crnom moru, u Severnoj Africi i širom Centralne i Istočne Evrope.

Ugovore o koncesiji u Budimpešti su potpisali Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Grupe, i Ahmet Turkoglu, predsednik i generalni direktor Turkish Petroleum-a, u prisustvu Petera Szijarta, ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske, i Alparslana Bajraktara, ministra energetike i prirodnih resursa Republike Turske.

Ministarstvo energetike Mađarske prošle jeseni, nakon petogodišnje pauze, objavilo je nove rudarske koncesije, ukazujući na potrebu za povećanjem domaće proizvodnje i smanjenjem zavisnosti od uvoza. MOL je konkurisao za pet koncesija i osvojio četiri. Za dve koncesije koje obuhvataju područja Kiškoroš i Hatvan, MOL je nastupio samostalno, dok je za Bužak i Tamaši u jugozapadnoj Mađarskoj konkurisao zajedno sa kompanijom TPOC Ltd, podružnicom Turkish Petroleum-a.

U oktobru prošle godine, MOL Grupa i Turkish Petroleum potpisali su Memorandum o razumevanju u Istanbulu, kojim su izrazili nameru da zajednički učestvuju u projektima istraživanja, razvoja ležišta i proizvodnje u Kaspijskom regionu, Turskoj, Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

„Ponosan sam što danas, zajedno sa našim cenjenim partnerom Turkish Petroleum-om, potpisujem ovaj Ugovor o koncesiji. Današnja ceremonija je kruna meseci napornog rada, tokom kojih smo saradnju između MOL-a i TPAO-a podigli na novi strateški nivo. Pored našeg bliskog partnerstva, ulazak TPAO-a na mađarsko tržište istraživanja predstavlja i potvrdu poverenja u mađarsko poslovno okruženje. U ovom nestabilnom geopolitičkom okruženju, poslovna partnerstva su vrednija nego ikada. Zajedno smo otporniji, jači, mudriji i bolje upravljamo investicionim rizicima. Verujem da će naše partnerstvo sa Turkish Petroleum-om dodatno ojačati portfelje obe kompanije. Takođe, uveren sam da je ovo samo prvi korak u našem proširenom partnerstvu sa TPAO-om – nadam se da ćemo uskoro objaviti nove primere saradnje, kako u Turskoj, tako i u trećim zemljama“, izjavio je Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Grupe.

„Već imamo snažno i dugogodišnje partnerstvo sa MOL-om u Azerbejdžanu. Ojačani zajedničkim investicijama, ova saradnja nas je inspirisala da zajedno istražimo nove prilike. Sa tim poverenjem, načinili smo prvi konkretan korak potpisivanjem zajedničkog ugovora o istraživanju na dva lokaliteta u Mađarskoj. Gledajući unapred, planiramo da iskoristimo ovaj pozitivan zamah kako bismo pokrenuli nove zajedničke projekte sa MOL-om u različitim regionima. Ovom prilikom, želim da izrazim iskrenu zahvalnost gospodinu Žoltu Hernadiju, generalnom direktoru MOL-a, i celom MOL timu na dragocenom doprinosu ovom tenderu“, izjavio je Ahmet Turkoglu, predsednik i generalni direktor Turkish Petroleum-a.
MOL Grupa i Turkish Petroleum već sarađuju kao partneri u istraživanju i proizvodnji ugljovodonika u Azerbejdžanu na nalazištu Azeri-Čirag-Gunešli (ACG) od 2020. godine, kao i u Rusiji na nalazištu Bajtugan od 2014. godine.
MOL je najveći proizvođač ugljovodonika u Mađarskoj, sa skoro 1300 bušotina nafte i prirodnog gasa. Tokom 2024. godine, MOL je obezbedio 47% domaće proizvodnje sirove nafte (gotovo 600.000 tona) i gotovo 90% prirodnog gasa (skoro 1,5 milijardi m³). Mađarska ima najveći značaj u proizvodnom portfelju MOL Grupe, trenutno čineći oko 39% ukupne proizvodnje.

Zahvaljujući izuzetnim naporima uloženim u domaća istraživanja, MOL je nedavno dostigao rekordnu proizvodnju u poslednjih pet godina. Tokom 2022. godine, kompanija je otkrila naftno polje kod Večeša, nedaleko od Budimpešte, gde su već tri bušotine u proizvodnji. Nedavno je otkriveno i novo polje Somogysámson u jugozapadnoj Mađarskoj. U prethodnim godinama, izbušene su 24 uspešne plitke gasne bušotine, a kompanija je preuzela gasna polja i prateću infrastrukturu u istočnoj Mađarskoj, pokrivajući područje od oko 1000 km², sa 29 proizvodnih bušotina i dodatnim potencijalom za istraživanje.

U okviru međunarodnog portfelja, MOL Grupa poseduje naftna i gasna istraživačka i proizvodna postrojenja u devet zemalja, sa aktivnom proizvodnjom u osam zemalja. Tokom 2024. godine, kompanija je ostvarila prosečnu dnevnu proizvodnju od 93,8 hiljada barela ekvivalenta nafte. Da bi održala cilj SHAPE TOMORROW strategije i prosečnu proizvodnju od najmanje 90 hiljada barela dnevno u narednih pet godina, MOL planira dodatno jačanje međunarodnog portfelja i sklapanje novih strateških partnerstava. U skladu sa tim, nedavno su potpisani sporazumi o saradnji sa nacionalnim naftnim kompanijama Kazahstana (KazMunayGas), Azerbejdžana (SOCAR) i Turske (Turkish Petroleum).

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Da li će pečurke sa specijalizovanim bakterijama zameniti cement

by bifadmin

U ovu biološku matricu istraživači su uveli i bakteriju Sporosarcina pasteurii, poznatu po svojoj sposobnosti biomineralizacije

U potrazi za održivijim pristupima gradnji, tim istraživača sa Državnog univerziteta Montane razvio je inovativan građevinski materijal koji kombinuje micelijum gljiva sa specijalizovanim bakterijama. Cilj ove inovacije je da se pronađe alternativa cementu, čija proizvodnja trenutno doprinosi čak 8% globalnim emisijama ugljen-dioksida.

Micelijum, mrežasta struktura slična korenu koju formiraju gljive, u ovom slučaju potiče od vrste Neurospora crassa. Ova gljiva se ističe brzom sposobnošću rasta i potencijalom za tzv. mikrobiološki izazvanu karbonatnu precipitaciju (MICP), proces kojim se rastresite čestice poput peska mogu pretvoriti u čvrstu masu sličnu cementu.

U ovu biološku matricu istraživači su uveli i bakteriju Sporosarcina pasteurii, poznatu po svojoj sposobnosti biomineralizacije – stvaranja čvrstih mineralnih struktura. Ova bakterija se ranije koristila za popravku oštećenih cigli, pa čak i u eksperimentima sa lunarnim tlom.

Kombinacija gljiva i bakterija

Jedna od glavnih prepreka kod tzv. inženjerskih živih materijala (ELM) bila je njihova ograničena izdržljivost – većina takvih materijala gubi svoja svojstva nakon svega nekoliko dana ili nedelja. Međutim, nova kombinacija gljiva i bakterija pokazala je daleko veću postojanost: mikroorganizmi su ostali metabolički aktivni najmanje četiri nedelje, što je značajno duže u poređenju sa prethodnim pokušajima u ovoj oblasti.

Asistentkinja sa Državnog univerziteta Montane Čelsi (Chelsea) Heveran, koja je i koautorka studije objavljene u časopisu „Cell Reports Physical Science“, istakla je dodatnu prednost korišćenja micelijuma gljive N. crassa.

Objasnila je da gljivične „skeletne“ strukture omogućavaju preciznu kontrolu unutrašnje arhitekture materijala. U okviru eksperimenta, tim je uspeo da oblikuje geometriju koja podseća na kortikalnu kost, poznatu po svojoj snazi i krutosti, što otvara mogućnosti za kreiranje različitih složenih struktura u budućnosti.

To predstavlja prvi pokušaj da se micelijum koristi kao osnova za biomineralizovane ELM materijale. Snimci koje su istraživači podelili prikazuju male grede izrađene upravo od ovog novog materijala – kombinacije micelijuma i bakterije S. pasteurii. Uzorci su pokazali obećavajuće mehaničke karakteristike, uključujući čvrstinu, otpornost i mogućnost samopopravljanja.

Potencijal i izazovi pred novim materijalima

Uprkos ohrabrujućim rezultatima, istraživači priznaju da je pred njima još dug put do komercijalizacije ove tehnologije. Osnovni izazovi uključuju povećanje izdržljivosti živih ćelija tokom vremena, kao i razvijanje metoda za masovnu proizvodnju i skladištenje materijala. Pored toga, novi materijal mora proći kroz niz ispitivanja kako bi zadovoljio zahteve različitih građevinskih normi.

Postoji i ekonomski aspekt – troškovi proizvodnje ovakvih materijala trenutno su viši u poređenju sa tradicionalnim betonom. Međutim, naučnici veruju da bi benefiti koje pruža – uključujući manju emisiju ugljen-dioksida, dugovečnost i sposobnost za samopopravljanje – mogli dugoročno nadoknaditi početne investicije.

Ako se dalja istraživanja pokažu uspešnim, ova tehnologija bi mogla postati ravnopravan dodatak konvencionalnom betonu, posebno u projektima gde su održivost i ekološka odgovornost prioritet.

Izvor: Građevinarstvo.rs/24sedam
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dok bude Srbije, biće i šljive

by bifadmin

Šljiva je u Srbiji oduvek bila više od voća – ona je simbol istorije, običaja i verovanja. O njoj su pevane pesme, ispod njenih grana su polagane zakletve, njenom rakijom su se lečili bolesni, nazdravljalo u radosti i oplakivala smrt.

Danas se tradicija nastavlja, a šljivici se u Srbiji prostiru na više od 70.000 hektara, što našu zemlju svrstava na prvo mesto u Evropi po gajenju ovog voća.

Stanimir Minić iz Gornje Trepče kod Čačka nasledio je tradiciju svojih predaka i na svom imanju nastavio da gaji šljive, koje se najvećim delom koriste za proizvodnju rakije. Kako kaže, upravo iz njegovog lampeka potekle su kapi koje su doprinele da srpska šljivovica bude stavljena pod zaštitu UNESCO-a, kao element nematerijalno-kulturnog nasleđa Srbije.

– Od 1750. godine, koliko sam uspeo da pronađem kroz porodični rodoslov, svi moji preci su pekli rakiju. Trudim se da tu tradiciju održim i verujem da će je nastaviti i moja unuka, koja je završila fakultet i vratila se da radi sa mnom. Rakija je rakija od šljive, a ostale su samo njene pratilje – kaže za RINU Minić.

Pored proizvodnje rakije, u zapadnoj Srbiji šljiva se često prerađuje sušenjem. Suve šljive iz Mrčajevaca zauzele su mesto na rafovima i domaćih i stranih marketa.

– Iskustvo sa proizvodnjom šljive i rakije podstaklo nas je da proširimo zasade sa tri na 7,5 hektara i da, pored rakije, počnemo i sa sušenjem šljive. Sada imamo energanski pogon koji dnevno može da osuši tonu šljiva dnevno – navodi Radomir Ljujić, proizvođač iz ovog kraja.

I dok su nekada šljivicima dominirale sorte poput mađarke i ranke, danas su najzastupljenije čačanska rodna i čačanska lepotica.

– Velika je potražnja za plodovima šljive. Poslednjih godina u Srbiji je otvoren veliki broj destilerija, ima ih preko hiljadu, i to je dodatni razlog zašto se šljiva masovno gaji. U pitanju je voćna vrsta sa skromnim zahtevima kada je reč o agrotehnici i zaštiti – sa svega dva do tri prskanja godišnje može se dobiti zdrav i kvalitetan rod, kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo.

Gde god da pođemo i ma odakle da dolazimo – šljiva je uvek bila uz nas. Bilo da je u flaši, u tegli ili osušena u kesici – jedno je sigurno: dok bude Srbije, biće i šljive.

Izvor: Kurir
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zbog Trampovih carina i Boingu može pasti prodaja

by bifadmin

Rajaner najavljuje da bi mogao odustati od porudžbine Boingovih aviona vredne 30 milijardi dolara ukoliko carine podignu njihove cene.

Ovo smo saznali na veoma neobičan način. Naime, iz Rajanera je još u martu stiglo upozorenje da bi avio-prevoznici zbog poskupljenja aviona mogli početi da kupuju letelice od kineske kompanije Komak. Potom je američki kongresmen Radža Krišnamurti izjavio da američke i evropske avio-kompanije ne bi trebalo da kupuju njegove avione iz bezbednosnih razloga. Zatim mu je izvršni direktor irske avio-kompanije Majkl O’Liri napisao pismo u kojem kaže da se Rajaneru neće isplatiti da kupuje avione od Boinga ukoliko njegove letelice poskupe. A po mišljenju O’Lirija realno je očekivati da će carine podići cenu američkih ali i evropskih aviona. A dva najveća proizvođača vazduhoplova, Erbas i Boing, dolaze baš iz SAD i EU.

Međutim, ovaj duopol bi mogli da ugroze novi igrači na tržištu, kao što je Komak, koji bi u ovoj situaciji mogao da postane cenovno najkonkurentniji. A u situaciji kada američki proizvođač više ne može ni da se pohvali kvalitetom, cena može da igra veliku odluku pri donošenju odluke o kupovini komercijalnih letelica.

Foto: Bluesnap, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Ovog leta se očekuju manje gužve na granicama ka Grčkoj

by bifadmin

Naši sugrađani će ove godine znatno brže stizati u grčka letovališta zbog otvaranja novih graničnih kapija u Severnoj Makedoniji ali i zbog ubrzavanja putovanja drugim rutama.

Naime, odnedavno su na prelazu Dojran otvorene dve nove kapije za ulaz i izlaz iz Severne Makedonije, a planira se i proširenje najvećeg ulaza u Grčku – Evzonija.

Tri opcije za prelazak graničnog prelaza Dorjan

Na graničnom prelazu Dojran funkcionišu dva nova punkta i otvorene su još dve saobraćajne trake za ulazak i izlazak iz zemlje. Turistički radnici očekuju da će novootvorene kapije dovesti do bržeg protoka vozila i putnika na graničnom prelazu na putu do Grčke, jer se češće koristi ovaj granični prelaz. Na društvenim mrežama već su podeljene maršute puta do Grčke preko Dojrana. Predstavljene su tri opcije.

Po prvoj se vozačima savetuje da se isključe kod Demir Kapije, pa se starim putem preko Udova i Valandova stiže na Dojran, a to je trasa oko 60 kilometara.

Drugi način je da se novim auto-putem ide do Smokvice gde se treba isključiti, pa se onda ide preko sela Marvinci do Valandova i Dojrana. Dužina ove deonice je 65 kilometara.

I treća opcija je da se novim auto-putem ide do Đevđelije, gde se treba isključiti i ići preko mesta Bogdanci do Dojrana. Ovaj put je duži, 74 kilometra, i nešto lošiji u odnosu na prva dva.

Prema informacijama podeljenim na platformi „Put do Grčke“, lakše će se prelaziti i granični prelaz Evzoni. Državni vrh u Atini planira, naime, proširenje ovog graničnog prelaza.

Ubrzava se i put preko Bugarske

Ulaz u Grčku iz Bugarske je idealan pre svega za turiste koji putuju na Tasos i u Kavalu, ali i letovališta kao što su Stavros i Asprovalta ili do Atosa, odnosno Jerisosa, Nea Rode, Uranopolisa. To su izuzetno popularna mesta u Grčkoj za naše turiste. Za puteve kroz Bugarsku, obavezna je vinjeta, postoji video nadzor koji kontroliše tu obavezu.

Početkom ove godine su zbog ulaska Rumunije i Bugarske u „šengen zonu“ ukinute kontrole na unutrašnjim kopnenim granicama između ove dve zemlje. Kako i Grčka pripada ovoj zoni, izbrisane su granice sa Bugarskom. To znači da će putnici koji idu preko Bugarske na putu do Elade imati samo jedan prelaz.

Izvor: Novosti, Put do Grčke

Foto: Bif

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Malti naloženo od suda pravde EU da ukine program „zlatnog pasoša“

by bifadmin

Sud pravde EU je naložio Malti da ukine program „zlatnog pasoša“, koji se svodi na komercijalizaju davanja državljanstva zbog kršenja zakona Evropske unije, čak i nakon što je ta država suspendovala program za građane Rusije i Belorusije.

U okviru programa koji omogućava bogatašima da kupuju državljanstvo EU, Malta „nije ispunila svoje obaveze“ prema EU, rekao je sudija luksemburškog suda.

Dodao je da Sud podseća da je svaka članica Unije slobodna da odredi uslove pod kojima dodeljuje ili povlači svoje državljanstvo i da se ova sloboda mora ostvarivati uz poštovanje prava Evropske unije.

Evropska komisija je 2020. pokrenula postupke protiv Malte i Kipra u vezi njihovih programa za zlatne pasoše.

Nakon što su Kipar 2021. i Bugarska 2022. okončale svoje programe, Malta je bila jedno od poslednjih uporišta u široko prihvaćenoj šemi širom EU i Ujedinjenog Kraljevstva.

Ta šema je povećavala prihode, posebno u nekim zemljama koje su teško pogođene finansijskom krizom 2009. godine.

Većina država EU ukinula je svoje programe zbog povezanosti sa stambenom krizom u Evropi, straha od potencijala za kriminal, korupciju i pranje novca, zabrinutosti za bezbednost u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon trovanja u Solsberiju 2018. godine, a zatim i agresivnih sankcija ruskim građanima nakon invazije Moskve na Ukrajinu 2014. i 2022..

Ova presuda dolazi u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp rekao da planira da pokrene vizu „zlatna karta“ sa potencijalnim putem do državljanstva SAD za pet miliona dolara.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci