Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.

„Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje, Ministarstvo je zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvode, kao i za proizvode na bazi palminog ulja koji zamenjuju mleko“, rekao je Glamočić.

On je razgovarao sa predstavnicima najznačajnijih mlekara u Srbiji, među kojima su i Mlekara Imlek, Mlekara Ub, Somboled, Šabac, Meggle, Mlekara Lazar i Milk house.

Glamočić je obavezao sve mlekare da dostave podatke o trenutnim zalihama, u cilju zajedničkog definisanja mera za smanjenje viškova, bez narušavanja stabilnosti tržišta.
Naveo je da je potrebno izgraditi u najkrećem roku čvršće partnerstvo sa proizvođačima i prerađivačima mleka, kako bi se taj sektor sistemski unapredio i kako bi se „ojačala otpornost na izazove“ na domaćem i inostranom tržištu.

Ministar je ukazao da je stanje u sektoru mleka posledica niza problema koji pogađaju celokupnu poljoprivredu, te da je potrebno trajno i organizovano raditi na njihovom rešavanju.

„Ministarstvo radi na formiranju jedinstvene platforme za komunikaciju svih aktera, što će omogućiti brže i efikasnije reagovanje na sve izazove“, rekao je Glamočić.

U saopštenju resornog ministarstva navedeno je da je na sastanku konstatovano da postoje ozbiljni problemi sa kvalitetom mleka zbog pojave aflatoksina, što je uticalo na mogućnost izvoza.

Istaknuto je da će biti preduzete mere za poboljšanje kvaliteta mleka kroz pravovremene tretmane u biljnoj proizvodnji, pri čemu će značajnu ulogu imati upotreba dronova za tretiranje kukuruza fungicidima.

Zaštita domaće proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda „apsolutni“ prioritet

Ministarstvo će, kako je navedeno, obezbediti podsticaje i kredite za nabavku dronova.

Na sastanku je utvrđeno da će se ubrzano rešavati problemi sa otkupom mleka, kao i da je manji zastoj u mlekari Ub, „nastao zbog obaveznog remonta mašine, koji je već bio ranije zakazan“.

Otkup mleka u toj mlekari biće normalizovan u ponedeljak, 5. maja.

Glamočić je ocenio da je zaštita domaće proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda „apsolutni“ prioritet.

U vezi sa inicijativama Ministarstva za jasnije deklarisanje proizvoda, prisutni proizvođači i prerađivači jednoglasno su podržali izmene koje će omogućiti da potrošači budu precizno informisani o sastavu proizvoda, posebno u slučajevima kada proizvod sadrži palmino ulje.

U narednih mesec dana na snagu će stupiti Uredba koja će definisati jasno deklarisanje proizvoda, koji u sebi sadrže palmino ulje.
Ministarstvo je najavilo izmene Zakona o poljoprivredi kojima će se propisati obavezni rokovi plaćanja za kvarljive proizvode, čime će se dodatno zaštititi interesi domaćih proizvođača i prerađivača.

Takođe, Ministarstvo poljoprivrede će u saradnji sa Ministarstvom trgovine raditi na kontroli i ograničavanju marži za mleko i mlečne proizvode.

Na sastanku je dogovoreno i da se u najkraćem roku formira radna grupa za praćenje realizacije dogovorenih mera i sistemsko unapređenje sektora mlekarstva.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Poreska uprava Srbije najavila je danas da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.

Rešenja će danas biti predata pošti, objavljeno je na sajtu Poreske uprave.

Navedeno je da se po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji rešenja smatraju dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje pošti.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Za one koji sami proizvode velike količine struje za potrebe preduzeća, moglo bi da isplativije da „promene kategoriju“, kažu stručnjaci.

U zavisnosti od situacije na tržištu električne energije i od njegovog budućeg razvoja, moguće je da isplativiji koncept od kupaca-proizvođača budu aktivni kupci, rekao je danas Željko Marković iz Saveza energetičara.

On ističe da iako, kada je u pitanju privreda, na prvi pogled deluje da bi možda koncept kupca-proizvođača bio nešto povoljniji u odnosu na aktivnog kupca, to prvenstveno zavisi od cene po kojoj Elektroprivreda Srbije (EPS) otkupljuje proizvedenu energiju prilikom neto-obračuna.

– U svakom slučaju, mislim da neće biti velike razlike, tako da, imajući u vidu upravo veće mogućnosti za aktivnog kupca kao i da snaga nije ograničena, to će biti prevladavajući koncept u budućnosti – istakao je on za portal Energije Balkana.

Prema njegovim rečima, aktivni kupac je krajnji kupac (može biti i grupa krajnjih kupaca što zajednički deluju), koji koristi ili skladišti električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata ili koji samostalno prodaje proizvedenu električnu energiju, a takođe može učestvovati u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti.
Dodaje da je preduslov je da ove aktivnosti ne predstavljaju njegovu osnovnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost.

– Aktivni kupac ima pravo da učestvuje na tržištu električne energije direktno ili putem agregiranja, prodaje sopstvenu proizvedenu električnu energiju uključujući i putem ugovora o otkupu električne energije, koristi sopstvenu proizvodnju isključivo za svoje potrebe i učestvuje u uslugama fleksibilnosti i šemama energetske efikasnosti – kaže Marković.

On ističe i da aktivni kupac može da poveri trećoj strani izgradnju, upravljanje i održavanje elektroenergetskih objekata, kao i upravljanje podacima, s tim da se treća strana ne može smatrati aktivnim kupcem.

Definicija aktivnog kupca u našem Zakonu o energetici je usklađena sa Direktivom Evropske unije (2019/944), koja uređuje unutrašnje tržište električne energije.

Prozjumer samo „pozajmljuje“ višak

S druge strane, kupac-proizvođač je krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije predaje u mrežu, navodi medij.

– Stoga vidimo da je koncept aktivnog kupca širi u odnosu na kupca-proizvođača, gde kupac-proizvođač ima samo mogućnost da plasira višak proizvedene energije kroz ugovor sa snabdevačem, kao neto-merenje kada su u pitanju domaćinstva, ili neto-obračunavanje, u slučaju pravnih lica – rekao je stručnjak.

Napomenuo je da je najvažnija razlika između ova dva koncepta to što EPS kao snabdevač preuzima balansnu odgovornost za kupce-proizvođače bez nadoknade kada su u pitanju domaćinstva, ili uz neku nadoknadu kada su u pitanju kupci-proizvođači koji imaju neto-obračunavanje, dok aktivni kupci moraju urediti svoju balansnu odgovornost.

Balansna odgovornost znači da kupac mora sam da bude odgovoran za stabilnost svoje isporuke struje, i tehničke i količinske ili da plati uslugu balansiranja nekom od učesnika na tržištu koji se time bavi,

Aktivni kupci mogu da prodaju višak energije i da na taj način utiču na konkurenciju i razvoj tržišta.

– Oni predstavljaju važan segment tržišta u EU, a sigurno će tako biti i kod nas, jer korist je višestruka, ali najvažnija je njihova uloga u razvoju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, a u budućnosti će sve više biti važan i njihov doprinos u pružanju usluga koje će omogućiti veću fleksibilnost sistema, kao i njihovo učešće u programima energetske efikasnosti – navodi Marković.

Stručnjak navodi da, pored već navedenih koristi koje ostvaruju za sebe, oni doprinose smanjenju emisija i zaštiti životne sredine, pomažu stabilnost tržišta i cena električne energije time što razvijaju lokalnu ekonomiju i smanjuju zavisnost od uvoza električne energije, i povećavaju stabilnost sistema budući da decentralizuju proizvodnju električne energije, pa je sistem manje ranjiv na ispade velikih generatorskih jedinica.

Izvor: 24sedam/Energija Balkana

Da li vam se čini da je vaš biznis prerastao postojeći okvir poslovanja? Sve češće vam stižu veći projekti, prihod raste, ali i dilema – ostati paušalac, preći na vođenje knjiga ili osnovati doo?

Ova pitanja muče mnoge domaće preduzetnike, posebno kada dostignu pragove propisane zakonima o porezu i PDV-u. I iako je svaki model poslovanja zakonski definisan, pravi izazov je pronaći onaj koji se najviše isplati u konkretnom slučaju. U razgovoru za eKapiju, poreski stručnjak Đerđ Pap objašnjava ključne momente kada se preduzetnici nalaze na raskrsnici i nudi smernice za donošenje pametne odluke.

– Kada u toku kalendarske godine prihod pređe 6 miliona dinara, preduzetnik više ne može ostati paušalac u sledećoj godini, ili čak u drugoj polovini te iste godine ako je prag probijen u prvoj polovini – navodi Pap. Tada mora da bira – da li će preći na vođenje knjiga kao preduzetnik ili osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću.

Oporezivanje

Međutim, važno je znati da ova tranzicija ne dolazi bez ograničenja. Naime, preduzetnik koji vodi knjige ima dva načina da se oporezuje. Jedan je putem lične zarade, koji je povoljniji, a drugi je klasični sistem oporezivanja gde se porez i doprinosi plaćaju u visini od 44% na dobit, što je, navodi naš sagovornik, ogromno opterećenje.

– Preduzetnik koji sa paušala prelazi na vođenje knjiga, u prvoj godini nema mogućnost da koristi povoljniji način oporezivanja putem lične zarade. Automatski podleže klasičnom modelu gde se porez i doprinosi plaćaju u visini i do 44% na dobit – objašnjava Pap. Tek od druge godine može da bira povoljniju opciju.

Postoji i drugi prag koji mnogi previde, savetuje Pap, a to je prag od 8 miliona dinara u okviru PDV prometa u poslednjih 12 meseci. Ako se i taj limit premaši, obaveza ulaska u PDV sistem postaje trenutna.

– Greška koja može imati ozbiljne materijalne posledice, a koju sam često viđao jeste da preduzetnici ne vode računa o još jednoj situaciji kada preduzetnik paušalista mora preći „na knjige“. Radi se o situaciji kada je paušalista u poslednjih 12 meseci ostvario više od 8 miliona PDV prometa. Kada neko pređe u poslednjih 12 meseci taj prag od 8 miliona, on je dužan sutradan da postane PDV obveznik i da se prijavi u PDV sistem, što automatski znači da mora voditi i knjige. Tu nema odabira da li će preći u doo ili u preduzetnika, nego odmah od sutra mora početi da vodi knjige – upozorava Pap.

Razlika između oporezivanja i odgovornosti: preduzetnik vs. doo

Kada razmatrate da li ostati preduzetnik ili preći na formu društva sa ograničenom odgovornošću (doo), važno je razumeti ključne razlike između ova dva modela – kako u pogledu poreza, tako i u svakodnevnom poslovanju.

– Doo i preduzetništvo imaju dodirnih tačaka, naročito u situacijama kada je vlasnik firme istovremeno i njen direktor. U oba slučaja moguće je isplaćivati sebi zaradu, uz obavezu plaćanja doprinosa, koji su približno na istom nivou. Ipak, značajna razlika nastaje kada se govori o oporezivanju dobiti – doo plaća porez na dobit u iznosu od 15%, dok preduzetnik plaća 10% – navodi Pap.

Takođe, značajna je i razlika u načinu raspolaganja novcem.

– Dok preduzetnik može da podigne sredstva sa poslovnog računa kad god poželi, bez dodatne dokumentacije (uz eventualnu obavezu plaćanja poreza od 10% na ličnu potrošnju), kod doo-a su stvari znatno formalnije. Svako podizanje gotovine mora biti dokumentovano – kroz račun, obračun dnevnica ili sličan pravni osnov – kaže on.

Jedna od najvažnijih razlika, napominje naš sagovornik, koja nema veze sa porezima, tiče se odgovornosti. Kod doo-a, obaveze su ograničene na imovinu firme, dok preduzetnik za poslovne obaveze odgovara i svojom ličnom imovinom. U praksi, to znači da u slučaju sudskog spora ili štete, preduzetnik može snositi posledice i na ličnom planu, dok se kod doo-a naplata vrši isključivo iz imovine pravnog lica.

– Doo odgovara imovinom doo-a kao pravnog lica, a preduzetnik odgovara i preduzetničkom, ali i svojom ličnom imovinom. Ukoliko preduzetnik načini štetu klijentu, klijent tuži, a sud dostudi da se šteta mora nadoknaditi, onda naplata te štete kada ste preduzetnik može da ide i iz lične imovine, a kada ste doo, samo iz imovine pravnog lica – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay