EkonomijaVesti

Predlog budžeta: Gde vlast planira da uloži novac u 2026. godini

by bifadmin

Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara.

Među rashodima su i kapitalne investicije, poput izložbe „Expo 2027“, Nacionalnog stadiona i francuskih rafala, piše Nova ekonomija.

Neposredno pre usvajanja budžeta, ministar finansija Siniša Mali je za RTS govorio i o investicijama. On je rekao da je budžetom predviđeno oko 740 milijardi evra, odnosno oko 6,7 odsto BDP-a, za nastavak radova na deset auto-puteva, bolnica, kliničkih centara, brzih pruga, škola…

Kada je reč o kapitalnim izdacima, velika suma novca biće izdvojena za verovatno omiljeni projekat aktuelne vlasti – Expo i to 47,5 milijardi dinara. To je više nego što je planirano budžetom za tekuću godinu – 46 milijardi. Naredne, 2027. godine, kada se izložba i održava, planirana su izdvajanja od 12 milijardi dinara.

Naravno, obezbeđena su i sredstva za Nacionalni stadion. Konkretno, planirana su izdvajanja od 21 milijarde dinara. I ovde su sredstva, baš kao i za Expo, uvećana u odnosu na 2025. godinu. Naime, budžetom za ovu godinu za Nacionalni stadion je isplanirano 18 milijardi. Takođe, 2027, planirano je izdvajanje 6,2 milijarde dinara za Nacionalni stadion.

Ipak, najviše novca biće izdvojeno za kupovinu francuskih borbenih aviona rafala – 97,7 milijardi dinara. A još veća izdvajanja planirana su za 2027. godinu – 101 milijarda dinara.

Izdvajanja za puteve

Kada su u pitanju izdvajanja za gradnju različitih saobraćajnica, i tu vlast planira dosta ulaganja. Tu je brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, za koju je planirano 16,5 milijardi. Dalje, za deonicu auto-puta od Preljine do Požege vlast je namenila 4,2, a za deonicu Pojate-Preljina 28 milijardi dinara.

Budžetom je planirana i izgradnja auto-puta Beograd-Sarajevo, za šta su izdvojene četiri milijarde dinara.

Dalje, za saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica planirano je izdvajanje 5,2 milijarde dinara, a za deonicu auto-puta od Niša do Pločnika još 1,3 milijarde.

Potom, planirano je izdvajanje 14,77 milijardi za projekat mađarsko-srpske železnice. Takođe, za rekonstrukciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad biće izdvojeno 10,87 milijardi.

Država planira i izgradnju novog mosta preko Save, za šta je planirano 4,8 milijardi dinara.

Tu su, očekivano, i ulaganja u metro. Konkretno, plan je da se u 2026. godini u ovaj projekat uloži 20 milijardi dinara. Narednih godina, davaće se još više – 77 milijardi u 2027. i 68 milijardi u 2028. godini.

Nacrt Zakona o budžetu za narednu godinu usvojila je Vlada Srbije, ali treba da ga izglasaju i poslanici u Skupštini. Ministar Mali je izjavio da očekuje da će se sednica na kojoj će se raspravljati o budžetu održati krajem novembra.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koje akcize pune najviše državnu kasu

by bifadmin

Predviđeno je da se u državnu kasu tokom iduće godine od naplaćenih akciza slije 453,3 milijarde dinara. Od toga najveće „parče“ u budžet stiže od naplaćenih akciza na gorivo. Ni duvan, međutim, nema zanemarljiv udeo.

Akcize su, po definiciji, posebna vrsta poreza na potrošnju – plaćaju ih potrošači kroz cenu proizvoda, baš kao i PDV. Međutim, za razliku od poreza na dodatu vrednost (PDV), akcize se ne zaračunavaju na sve proizvode i usluge, već na značajno manji broj – u Srbiji se akcize naplaćuju na kafu, cigarete, alkoholna pića, električnu energiju i – gorivo, piše N1.

Novim predlogom budžeta za 2026. godinu prihodi od akciza projektovani su ukupnom iznosu od 453,3 milijarde dinara. One čine deo poreskih prihoda za koje se planira da će sledeće godine biti 2.080 milijardi dinara.

Najznačajniji deo poreskih prihoda čini već pomenuti porez na dodatu vrednost (PDV) sa planiranom naplatom od 1.084 milijarde dinara, a odmah potom su na drugom mestu akcize, sa projektovanih 453,3 milijarde dinara naplate.

Gorivo

„Akcize na naftne derivate planiraju se u iznosu od 244 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode 154 milijardi dinara, dok su ostale akcize planirane u iznosu od 55,3 milijarde dinara“, navodi se u obrazloženju Predloga zakona o budžetu za 2026. koji je u četvrtak 6. novembra usvojila Vlada Srbije.

Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 18,8 odsto.

Projekcija prihoda od akciza u 2025. godini zasniva se, kako se objašnjava – „na predviđenoj visini akciznih stopa, te procena u kretanju potrošnje i cena određenih akciznih proizvoda“.

„Planirani prihodi od akcize na naftne derivate u 2026. godini veći su za 3,8 odsto u odnosu na procenu ovih prihoda u 2025. godini. Za razliku od prethodnog perioda, kada su akciznom politikom smirivani inflatorni pritisci, u 2024. godini ona je vraćena u redovne tokove. Promet naftnih derivata tokom 2025. godine je stabilizovan, pa je tekuća potrošnja dobra osnova za planiranje prihoda od akciza u narednom periodu“, pojašnjava se u tekstu budžeta.

Za budžetsku 2026. godinu projekcija prihoda od akciza na derivate nafte pretpostavlja nepromenjen obim potrošnje i iznose akciza koji će, u skladu sa važećom regulativom, biti usklađeni sa inflacijom iz prethodne godine.

„U 2026. godini nastavlja se primena mehanizma refakcije (povrata) akcize na gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, a i primena izmenjenog načina refakcije akcize za transportne svrhe u međunarodnom saobraćaju. Sve navedeno važi pod pretpostavkom nesmetanog snabdevanja domaćeg tržišta svim potrebnim vrstama i količinama naftnih derivata“, ukazuje se u predlogu budžeta.

Duvan

Kod akciza na duvanske prerađevine zakonski je određena dinamika podizanja specifičnih akciznih stopa, podseća Ministarstvo finansija u obrazloženju predloga budžeta za 2026. godinu.

„Postojećom regulativom zadržava se povećanje specifičnih akciza po paklici u visini od 1,5 dinar, u polugodišnjoj dinamici, s tim što se zakonski iznosi uvećavaju za ostvarenu stopu inflacije iz prethodne godine iznad dva odsto“, navodi se u obrazloženju.

Pad potrošnje duvanskih proizvoda prisutan već duži niz godina, kako se konstatuje – nastavljen je i tokom 2025. godine, iako nešto niži nego prvobitno očekivan. Za 2026. godinu planiran je umeren pad potrošnje duvanskih proizvoda od dva procenta.

Alkohol, kafa, struja

Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju (ostale akcize) projektovani su, objašnjava se, u skladu sa postojećom strukturom i nivoom potrošnje ovih proizvoda, očekivanim cenama kao i očekivanim redovnim usklađivanjem akciznih stopa.

„Od 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5 odsto na vrednosno izraženu potrošnju električne energije, dok se za ostale proizvode iz ove grupacije akciza obračunava na količinski izraženu potrošnju tzv. specifična akciza„, navelo je Ministarstvo finansija.

Ove, takozvane „ostale akcize“ planirane su u iznosu od 55,3 milijarde dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Skup genijalaca u jednoj kući: Šta im je zajedničko?

by bifadmin

Pre 100 godina rođen je jedan od najvećih psihologa istraživača genijalnosti i kreativnosti. Umro je pre više od 20 godina i za sobom ostavio dragocena istraživanja. Frenk Baron, profesor i naučnik, cenjen i nagrađen, topla je preporuka ukoliko vas zanima proces stvaranja i šta to genija izdvaja od ostatka sveta.

Rezultati istraživanja koje je sprovodio tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, temelj su svih kasnijih istraživanja o genijalnosti i uzor psiholozima naslednicima. U to vreme polje kreativnosti je bilo novo polje za istraživanje što Barona dodatno izdvaja kao inovativnog istraživača na čije se rezultate nauka i danas poziva.

Genijalci u jednoj kući

Frenk Baron je ušao u istoriju i jer je uspeo da na jednom mestu, u jednoj kući u Kaliforniji okupi više genijalnih kreativaca, njegovih savremenika iz sveta arhitekture, književnosti, biznisa, matematike, fizike i drugih nauka. Uspeo je da ih sastavi na nekoliko dana i zajedno testira ne bi li pronašao šta svi oni imaju zajedničko. Svi učesnici su bili izuzetno originalni, kreativni i ostvareni pojedinci. Između ostalih, u kući su se na Baronov poziv našli i pisci Majler, Kapote, Karlos Vilijams, Frenk O’Konor, Jasmin Vest.

Rezultati do kojih je došao značajno su uticali i utiču i na savremena razmišljanja o kreativnosti i stvaraocima, o mentalnom zdravlju i inteligenciji. Do kakvih je zaključaka došao veliki Baron?

O kreativnom geniju

U jednoj od beležnica Baron je tokom istraživanja zapisao:

„Kreativne osobe su u isto vreme veoma primitivne i veoma kultivisane, veoma destruktivne, lude, ali i imaju više zdravog razuma nego prosečna osoba.“

Nakon obrade podataka sa svojim kolegama je primetio da su izuzetno kreativni učesnici istraživanja pokazali i kao neurotičari, ali su na testiranjima pokazali i veliku snagu ega koja im je omogućavala da svoju patologiju usmere na rad. U isto vreme, svi su pokazali tendenciju da se opiru udobnosti i pokazivali su izrazitu volju da rizikuju.

I, još nešto veoma važno – Baron je utvrdio da kreativni napredak zahteva osobu koja odlično podnosi nered i privlače je kompleksne pojave i pojmovi sa željom da u jednom haosu napravi red.

Zajedničke osobine

Jedno od značajnijih otkrića koje je donelo Baronovo istraživanje je odnos inteligencije i kreativnog mišljenja. Zaključio je da inteligencija ima malu ulogu u kreativnosti i samo visok IQ ne znači i visoku kreativnost. Naprotiv, pokazalo se da kreativac nosi u sebi čitav splet intelektualnih, emocionalnih, motivacionih, moralnih karakteristika.

Zajedničke osobine koje nose svi kreativci po Baronu su:

Otvorenost i zanimanje za unutrašnji, lični život

Neverovatan nivo tolerancije na nered i haos

Sposobnost da u taj isti nered uvedu red i sistematizaciju

Izražena nezavisnost

Nekonvencionalnost

Želja i volja da preuzimaju rizike

Kreativan i lud?

Istraživanje je donelo i veoma zanimljive ali i zbunjujuće rezultate vezane za mentalno zdravlje visokokreativnih osoba. Recimo, ispostavilo se da su se stvaraoci pisci našli u 15% populacije koja pokazuje neku vrstu psihopatologije. Ali, u isto vreme, neki kreativni pisci su na testiranjima pokazali izuzetno visok nivo psihičkog zdravlja.

Zašto je to tako?

Baron je tvrdio da je jedini razlog tome potreba stvaraoca za introspekcijom. Samosvesnost i analiza svoje ličnosti i postupaka vodi ka suočavanju sa njenom tamnijom, neprijatnijom stranom. Isto tako, uključenost u okolna dešavanja i ceo spektar života kreativce vodi u upoznavanje sa ’svetlom i tamnom’ stranom realnosti. Ovakvo otvoreno suočavanje svoje ličnosti sa svetom donosi neobičan spoj zdravog i ’patološkog’ ponašanja.

Upravo ovakvi ’sudari’ i kontradiktornosti kreativca pokreću na stvaranje. Zapravo, ono što će psiholozi i danas posle Barona potvrditi je da je kreativnost nered, pa čak i na neurološkom planu.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Ministarstvo poljoprivrede: Izmenama zakona štitimo šume i suzbijamo nelegalnu seču

by bifadmin

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je danas da je ključna novina Zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, zabrana prodaje nezakonito posečenog drveta ili proizvoda dobijenih od takvog drveta, da bi se zaštitile šume i suzbila nelegalna seča.

„Fokus Zakona je na subjektima, pravnim licima i preduzetnicima koji prvi put stavljaju drvo, odnosno drvne proizvode na tržište Srbije, bez obzira na to da li je proizvedeno u Srbiji ili je iz uvoza“, kazali su iz ministarstva o zakonu koji je juče usvojila Skupština Srbije.

Zakonom će biti uvedene obaveze ;prikupljanja potrebne dokumentacije o poreklu drveta i drvnih proizvoda, sprovođenja procene rizika od stavljanja na tržište nezakonito posečenog drveta i drvnih proizvoda i obavezu preduzimanja odgovarajućih mera za smanjenje rizika.

„Zakon će doprineti očuvanju prirodnih resursa, većoj transparentnosti u trgovini drvetom i drvnim proizvodima i boljoj zaštiti životne sredine, uključujući očuvanje biodiverziteta i smanjenje uticaja klimatskih promena“, navelo je ministarstvo.

Kazali su da se usvajanjem tog zakona, država usklađuje i sa propisima Evropske unije koji se odnose na borbu protiv nelegalne seče i nelegalne trgovine drvetom i drvnim proizvodima.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Mastercard pokreće globalni Mastercard Girls4Tech™ program u Srbiji: osnaživanje devojčica u STEM naukama

by bifadmin

Kompanija Mastercard po prvi put u Srbiji lansira svoj globalni, edukativni Mastercard Girls4Tech™ program, osmišljen da inspiriše devojčice uzrasta od 8 do 16 godina da se povežu sa svetom nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM), prepoznajući u njemu prostor za svoje ideje, kreativnost i lični razvoj. Program pokazuje mladim učesnicama da STEM oblasti nisu apstraktne niti nedostižne, već uzbudljive i pune mogućnosti za istraživanje i učenje.

Pokretanjem programa 7. novembra uoči Nacionalnog dana STEM nauka koji se obeležava 8. novembra, i Svetskog dana nauke koji se obeležava 10. novembra, Mastercard dodatno ističe svoju posvećenost osnaživanju devojčica i podsticanju njihovog interesovanja za STEM oblasti, šaljući snažnu poruku o važnosti jednakih šansi i ulaganja u obrazovanje mladih.

U Srbiji, projekat se realizuje u partnerstvu sa Palatom nauke, Zadužbinom Miodraga Kostića, dok je ambasadorka programa dr Tijana Prodanović, istaknuta astrofizičarka i profesorka na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Kroz dinamične i interaktivne radionice, program podstiče radoznalost, kritičko mišljenje i kreativnost, dok zaposleni u kompaniji Mastercard, u ulozi volontera i mentora, prenose profesionalno iskustvo i pokazuju učesnicama koje mogućnosti nude STEM karijere.

U prvoj fazi programa u Srbiji, više od 85 devojčica uzrasta od 9 do 13 godina iz tri osnovne škole – „Jovan Miodragović“, „Veselin Masleša“ i „Vuk Karadžić“ – učestvovaće u radionicama koje će se realizovati uz angažman zaposlenih u kompaniji Mastercard i devet nastavnika iz ovih škola. Radionice će biti sprovedene u periodu od novembra 2025. do aprila 2026. godine, a učesnice će kroz praktičan rad i eksperimente steći osnovna znanja iz oblasti kriptografije, veštačke inteligencije, analize podataka, zaštite informacija i digitalnih tehnologija.

Na događaju lansiranja programa u Palati nauke, prisutnima su se obratili Jelena Sretenović, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, Nemanja Đorđević, upravitelj Palate nauke – Zadužbine Miodraga Kostića i dr Dragana Ilić, profesorka na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i istaknuta astrofizičarka.

„Mastercard Girls4Tech™ program je volonterska inicijativa kompanije Mastercard od posebnog značaja jer mladim devojčicama pruža jedinstvenu priliku da istraže svet nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike i razviju svoje potencijale. Cilj programa je da ih inspiriše da radoznalo prate svoje ideje i hrabro istražuju, od prvih koraka u STEM-u do budućih profesionalnih izbora, pokazujući koliko su njihova znatiželja i kreativnost dragoceni. Ovaj aspekt obrazovanja i osnaživanja posebno je važan u kontekstu Srbije, gde, iako devojčice biraju STEM fakultete u impresivnim brojevima, samo jedna od deset žena zauzima izvršne ili menadžerske pozicije u tehnološkim sektorima, dok mnoge studentkinje STEM oblasti ocenjuju sopstvenu kompetenciju niže od svojih muških kolega, iako imaju iste ili bolje ocene”, istakla je Jelena Sretenović, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore i dodala:

“U kompaniji Mastercard smatramo da je od ključnog značaja smanjivati rodnu nejednakost u STEM oblastima i pružati podršku devojčicama da postanu liderke budućnosti. Kroz Mastercard Girls4Tech™ program, naši zaposleni-volonteri prenose praktično znanje i iskustvo, omogućavajući učesnicama da kroz interaktivne radionice steknu konkretne veštine i samopouzdanje koje će im koristiti i danas, ali i u narednim koracima njihove obrazovne i profesionalne karijere“, zaključila je Jelena Sretenović.

Prisutnima se obratio i Nemanja Đorđević, upravitelj Palate nauke, Zadužbine Miodraga Kostića i tim povodom rekao:

„Partnerstvo Palate nauke i kompanije Mastercard u okviru Mastercard Girls4Tech™ programa, prirodno je jer delimo isti cilj: da nauku učinimo dostižnom, razumljivom i podsticajnom za svako dete. Zato nam je posebno drago što je Mastercard svoj globalni program u Srbiji pokrenuo upravo ovde, u Zadužbini Miodraga Kostića, prvom centru za istraživanje i popularizaciju nauke u našoj zemlji. U Palati nauke, interaktivnim eksponatima približavamo savremena otkrića posetiocima, a kroz 20 istraživačkih centara pokazujemo kako nauka i tehnologija stvarno pomeraju granice ljudskog znanja. Učesnice programa će kod nas u Palati nauke upoznati inspirativne žene iz nauke, tehnologije i biznisa i učiti kroz pripovedanje, eksperimente i kreativno rešavanje problema. Kroz partnerstvo sa kompanijom Mastercard želimo da im pružimo podršku da se upoznaju sa svetom STEM oblasti i steknu znanja koja će im koristiti ma šta da rade u budućnosti“.

Na kraju, Dragana Ilić, istaknuta astrofizičarka i profesorka na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je istakla važnost predstavljanja STEM oblasti devojčicama od najranijeg uzrasta: “I dalje je procenat žena u svetu u oblasti tehničkih nauka, inženjerstva, matematike i informatike izuzetno nizak. Zato je važno da devojčice od najranijih godina čuju da su i laboratorija, i eksperimenti, i inženjerstvo, mesta gde i one pripadaju, i gde se njihov doprinos podjednako ceni. Naša je odgovornost da im pokažemo da mogu da biraju. I to je najvažniji početak. Hvala Mastercard Girls4Tech™ programu na prilici da prenesemo ove važne poruke”.

Jednake šanse za devojčice u STEM oblastima

STEM oblasti predstavljaju jedan od najbrže rastućih sektora današnjice, ali učešće žena u njima i dalje je nedovoljno zastupljeno. Globalno Mastercard istraživanje pokazuje da devojčice počinju da gube interesovanje za STEM između 8. i 16. godine – upravo u uzrastu kada je ključno negovati radoznalost, samopouzdanje i istraživački duh. Danas žene čine svega 33% zaposlenih u tehnološkim profesijama, što ukazuje na potrebu da se podrška pruži već u ranom obrazovanju.

Sa tom idejom, Mastercard je 2014. godine razvio Mastercard Girls4Tech™ program koji devojčicama širom sveta omogućava da kroz praktično iskustvo steknu osnovna znanja iz STEM oblasti, upoznaju se sa konceptima koji oblikuju digitalno doba i steknu samopouzdanje da u budućnosti biraju karijeru u nauci i tehnologiji.

Do danas, program je dosegao do više od 12 miliona devojčica u 67 zemalja i preveden je na 26 jezika, osnažujući ih da razvijaju znanje, samopouzdanje i ambiciju potrebne da postanu nosioci tehnoloških promena.

O Mastercard Girls4Tech™ programu

Mastercard Girls4Tech™ program je vodeći program Mastercarda za STEM obrazovanje, osmišljen da inspiriše i osnaži devojčice širom sveta. Kroz interaktivni, praktični program koji povezuje osnove poslovanja kompanije sa STEM principima, Girls4Tech™ program pomaže učenicama da razviju veštine potrebne da postanu buduće liderke i izgrade karijere u oblasti tehnologije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Izabrana najbolja nova reč u srpskom jeziku – „bezrečica“

by bifadmin

„Bezrečica“ je proglašena za najbolju novu srpsku reč na izboru Male biblioteke.

Na drugom mestu se našla reč „studentoljublje„, a na trećem „zlatotren„.

Pobedničku reč je predložila Slavica Rakčević iz Beograda, a opisala ju je kao „stanje velikog uzbuđenja, kada se dogodi nešto potpuno neočekivano, lepo ili ružno, pa ne možemo da nađemo prave reči„.

Dodala je i da je reč nastala na kafi sa komšinicom koja je nekoliko puta ponovila „nemam reči„, na šta je Slavica Rakčević odgovorila da je „danas u velikoj bezrečici„.

„Studentoljublje“ je reč Marijane Ilić iz Beograde, koja ju je predložila „zbog ponosa i ljubavi koje zbog njih i prema njima osećamo, zbog toga što vraćaju nadu da će doći ‘bolja vremena‘, zbog njihove neustrašive borbe za zdravije, poštenije i lepše sutra“.

Na trećem mestu je reč „zlatotren„, na predlog Srđana Marčetića iz Žitišta. „Zlatotren“ je kratak deo dana pred zalazak sunca kada su boje oko nas najizraženije, a pejzaži najslikovitiji.

„Reč je osmišljena kako bi se na pravi način i lepotom jedne reči opisao jedan od najlepših perioda dana, posebno značajan za umetnike, fotografe i ljubitelje prirode“, opisao je Marčetić.

Neki od predloga su bili i „jučetina„, „sklopidan„, „mladavina„, „neolažizam„, „staralište„, „medožučno„, „blagokaz„, „ljuborečje„.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Nenad Jovanov, vlasnik jedine zanatske parfimerije u Beogradu: Miris se ne može uvek opisati rečima

by bifadmin

„Ono što mi sebi možemo da dozvolimo a što veliki proizvođači ne mogu jeste da pravimo mirise koji se dopadaju manjem broju kupaca, zbog čega nam neki od njih u radnju dolaze već decenijama. Pogoduje nam i to što smo u ličnom kontaktu sa mušterijama, jer nema te statistike koja može bolje da dočara šta ljudi zaista žele od razgovora ‘licem u lice’. Ali, miris se ne može uvek opisati rečima“, ističe Nenad Jovanov, vlasnik zanatske parfimerije „Sava“ u razgovoru za B&F o porodičnom poslu koji traje duže od osam decenija. Koliko su Jovanovi uspešni u očuvanju porodične tradicije vidi se i po tome što ispred ove, jedine preostale zanatske parfimerije u Beogradu, često stoje u redu kupci svih životnih doba, sa svih kontinenata.

Nenad Jovanov potiče iz preduzetničke porodice koja se generacijama pretežno bavila trgovinom, sve dok njegov stric nije odlučio da započne proizvodnju parfema pod uticajem porodičnog prijatelja koji mu je nakon povratka iz Francuske preneo svoja znanja o mirisima. Jovanovi su otvorili prvu parfimeriju pod imenom „Đurđevak“ početkom 1941. godine na Topličinom vencu, a pored parfema proizvodili su i razne kozmetičke preparate.

Nažalost, ubrzo je izbio Drugi svetski rat a sa njim su došle mučne i gladne godine. Porodica je uspela da sačuva posao jer su beogradski parfimeri pomagali jedni druge, „a pošto se parfimerija nalazila u blizini pijace Zeleni venac, moj stric i otac bi ponekad trampili pomade, kolonjske vode i slične proizvode za kokošku, jaja ili sir kako bismo preživeli“, priseća se vlasnik najstarije i nažalost jedine zanatske parfimerije u Beogradu.

Kada se rat završio, nova vlast je privatnike proglasila za neprijatelje sistema, pa je 1948. godine zajedno sa mnogim drugim zanatskim radnjama parfimerija ugašena, a njen inventar zaplenjen. „Srećom, u našoj porodici se s kolena na kolena prenosilo pravilo da svako ko želi da se bavi preduzetništvom mora imati dodatnu profesiju. Moj otac se u teškim periodima bavio knjigovodstvom, ja sam radio u JIK Banci i kao predstavnik ’Saponije’ iz Osjeka, dok se moj sin školovao za snimatelja. Zahvaljujući ovakvoj ’izlaznoj strategiji’, preživeli smo posleratni period, ali je moj stric, razočaran razvojem situacije, emigrirao u Francusku“, priča Nenad Jovanov.

B&F: Kada ste ponovo otvorili parfimeriju?

Nenad Jovanov: Vlasti su već 1954. dozvolile privatnicima da ponovo otvore radnje, ali ne pod starim imenom. Tada je moj otac otvorio parfimeriju na novoj lokaciji, u današnjoj Ulici Kralja Petra. Parfimeriju je nazvao „Sava“, jer su obojica mojih pradedova nosila to ime, a bili su uspešni preduzetnici do penzije. Moj otac se nadao da će biti podjednako uspešan kao oni, ali to je iziskivalo veliki trud.

B&F: Kako je u to vreme izgledalo pokretanje privatnog posla?

Nenad Jovanov: Prvo, ništa od imovine nam nije bilo vraćeno, pa je moj otac Dragoljub tragao za zaplenjenim inventarom i kada ga je našao, morao je da se zaduži da bi ga otkupio. U to vreme još uvek nije bilo dovoljno sirovina, ali srećom, stric nas je snabdevao eteričnim uljima iz Francuske. Tada je bilo teško doći i do znanja. Otac je tražio informacije u knjigama, eksperimentisao je i radio za druge kako bi došao do recepata. Bilo je nekoliko iskusnih proizvođača parfema koji nisu hteli da prodaju recepte, već su ih davali onima koji bi im pomagali u proizvodnji. Tako je moj otac ponekad radio samo za recepte. Kasnije mi je preneo ta znanja, a ja i moji naslednici nastavili smo da stičemo nova.

Dragoljub i Nenad Jovanov na istom mestu u razmaku od nekoliko decenija

B&F: Vaša porodica je osnovala parfimeriju pre više od 80 godina. Šta ste sve proizvodili tokom proteklih decenija?

Nenad Jovanov: U vremenima kada nije bilo industrijske proizvodnje kozmetike niti uvoza, tržište smo snabdevali i preparativnom i dekorativnom kozmetikom – kremama i puderima za lice, rumenilima, maskarama, preparatima za kosu poput ulja i briljantina, ruževima… U predratnim i poratnim godinama jedan od naših najpopularnijih proizvoda bilo je ledeno belilo „Srbijanka“, prirodni preparat za posvetljavanje tena, jer za razliku od danas, tada preplanulost nije bila u modi. Naravno, prodavali smo i mirise, koji su se pravili isto kao i sada – preradom i kombinacijom eteričnih ulja. Ipak, vremena su se menjala i mi smo na kraju proizvodnju sveli samo na mirise.

B&F: Zašto su se ugasile sve ostale zanatske parfimerije u Beogradu?

Nenad Jovanov: Prvi udar se desio kada su rafinerije automatizovale proizvodnju eteričnih ulja i više im nije bilo isplativo da malim proizvođačima mirisa prodaju po pola kilograma, već je minimalna količina u nabavci iznosila pet kilograma. Tada su mali proizvođači počeli da se gase. Nekada ih je u Beogradu bilo 23, a sada smo mi jedini. Iako imamo zadovoljavajući obim posla, mi ni danas ne nabavljamo sirovine sami, već to činimo preko ovlašćenih uvoznika.

Nestanku parfimera doprineo je i početak uvoza kozmetike, kada je tržište preplavila roba velikih igrača čiji troškovi proizvodnje su znatno niži. Primera radi, mi smo proizvodili vrlo kvalitetne i naširoko poznate ruževe za usne, ali smo od njih odustali kada je nabavka futrole za ruž koštala više nego celokupan karmin velikog proizvođača. Zato smo proizvodnju sveli na toaletne vode i parfeme, kao i na nekoliko kolonjskih voda koje pravimo iz poštovanja prema našim višedecenijskim kupcima.

B&F: Kako uspevate da budete cenovno konkurentni velikim proizvođačima?

Nenad Jovanov: Tako što prištedimo gde moramo, što znači da ne štedimo na proizvodu nego na ambalaži. Pravimo kvalitetne mirise i prodajemo ih u pakovanjima koja su jednostavna ali autentična, zahvaljujući starom pečatu iz 1954. godine. Veliki proizvođači izdvajaju ogromne sume novca za luksuzna pakovanja i reklame, jer tako funkcioniše ova lukrativna industrija. Srećom, mi to ne moramo da radimo.

Proizvodnja parfema

B&F: Koliko mirisa trenutno imate u ponudi?

Nenad Jovanov: Taj broj varira, ali uvek se kreće oko tridesetak za žene i isto toliko za muškarce. Zanimljivo je da su muškarci nekada najviše kupovali kolonjske vode koje su koristili posle brijanja, pri čemu nisu bili mnogo izbirljivi, a danas i oni imaju želju da lepo mirišu. Zato im nudimo veliki izbor mirisa, od onih koji podsećaju na poznate marke, do mirisa koje smo sami napravili.

B&F: Šta današnje kupce najviše interesuje?

Nenad Jovanov: Mi ne vodimo statistiku, ali čini mi se da naše mušterije više kupuju parfeme nego toaletne vode. Razlika između njih je u tome što se toaletne vode moraju naneti u većoj količini i povremeno „doprskati“, dok je parfem intenzivniji. To ne znači da su toaletne vode manje izdašna opcija. Moj sin, snaja i ja, koji svi zajedno radimo u „Savi“, radije koristimo toaletne vode, naravno one koje nam odgovaraju. Kada kažem odgovaraju, mislim na one koje su nam prijatne i koje lepo mirišu na našoj koži, jer to bi trebalo da bude glavni kriterijum za izbor mirisa.

B&F: S obzirom na veliko iskustvo koje imate u proizvodnji mirisa, da li pomažete kupcima da odaberu onaj koji bi im najviše odgovarao?

Nenad Jovanov: Uvek smo na raspolaganju kupcima, ma koliko to vremena iziskivalo. Jer, mušterija u jednom danu može da proba tri do četiri mirisa i mora sačekati da se oni „slegnu“ kako bi ih zaista osetila. Ako je kupac i posle toga neodlučan, posavetujemo ga da dođe sutradan i isproba nove mirise, pri čemu obavezno napomenemo da nije dužan da bilo šta kupi. Vodimo se mišlju mog oca da je bolje ne prodati miris, nego dobiti nezadovoljnu mušteriju.

B&F: Kako smišljate nove mirise?

Nenad Jovanov: Dešava se da kupac dođe i opiše nam šta želi, pa na osnovu toga započinjemo proizvodnju. Ali, problem je što se miris ne može uvek opisati rečima. Zato povremeno „lutamo“. Ponekad, kada smo na pravom tragu, dodamo završni toner i on sve pokvari. Srećom, vodimo beleške o sastojcima pa možemo da krenemo od početka, sve dok ne dođemo do prave mirisne note. No, ima i suprotnih primera – da dobijemo nešto mnogo bolje od onoga što smo planirali.

Desilo se i da je jednom prilikom moju snaju oduševio miris koji je osetila u prolazu i kada ga je opisala mom sinu, on ga je napravio u tajnosti, da je iznenadi. Kad god bi koristila taj miris ljudi su je zaustavljali i raspitivali se kako se zove, pa smo ga na kraju uvrstili u ponudu.

B&F: Koliko je u vašoj delatnosti važno da pratite aktuelne trendove?

Nenad Jovanov: Budući da mi i prodajemo to što proizvedemo, moramo poštovati svoje mušterije i njihove želje. Deo kupaca traži aktuelne mirise, a pošto ne pravimo kopije, njima nudimo naše mirise koji veoma podsećaju na popularne, ali nisu potpuno isti. Ono što mi sebi možemo da dozvolimo a što veliki proizvođači ne mogu jeste da pravimo mirise koji se dopadaju manjem broju kupaca, zbog čega nam neki od njih u radnju dolaze već decenijama. Pogoduje nam i to što smo u ličnom kontaktu sa mušterijama, jer nema te statistike koja može bolje da dočara šta ljudi zaista žele od razgovora „licem u lice“.

B&F: Pored Beograđana, vašu radnju posećuju kupci iz drugih delova Srbije, ali i stranci. Kako je do toga došlo?

Nenad Jovanov: Nama su kupci uglavnom dolazili po preporuci. Onda je pre nekoliko godina jedan novinar BBC-a prolazio ulicom Kralja Petra i primetio starinski izlog naše radnje. Svratio je i razgovarao sa mnom, a taj intervju su preneli mnogi strani mediji. Potom se zainteresovala i naša štampa, pa smo se pojavili čak i u vodiču „Er Srbije“ o mestima koja treba posetiti u Beogradu.

Od tada nam dolaze i organizovane turističke ture sa svih kontinenata. Turisti svraćaju u grupama i ne smeta im da čekaju u redovima, jer u radnju ne možemo da primimo više od četiri kupca. Jedan od njih je ostavio sitne novčanice iz svoje zemlje i tako započeo praksu koju su sledili svi ostali, pa sada imamo i vitrinu punu inostranih valuta.

Marija Dukić

Biznis & finansije 238, oktobar 2025. 

Foto: Porodična arhiva

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MOL Grupa ostvarila snažne rezultate u trećem kvartalu, ali je zbog novih izazova revidirala EBITDA smernice za 2025. godinu

by bifadmin

MOL Grupa objavila je finansijske rezultate za treći kvartal 2025. godine. Kompanija je ostvarila profit pre oporezivanja od 503 miliona američkih dolara, što je na istom nivou kao i u istom periodu prošle godine. Snažno rafinerijsko poslovanje i rast maloprodaje goriva doprineli su solidnim EBITDA rezultatima, dok je segment Potrošačkih usluga nastavio visok rast, a Upstream zadržao stabilnost.

Predsednik i generalni direktor Žolt Hernadi izjavio je:

„Navikli smo na izazove, ali i po našim standardima, iza nas je bio izuzetno dinamičan period. Setite se samo sankcija koje utiču na tržište nafte, požara u Sasalombati ili poteškoća u transportu kroz Jadranski naftovod. Ohrabrujuće je što čak ni ovi izazovi – koji zahtevaju pažljivo upravljanje – nisu skrenuli MOL Grupu sa izabranog puta. Zahvaljujući posvećenosti naših kolega, operativnoj efikasnosti i fleksibilnosti, ostajemo na pravom kursu i zatvaramo snažan kvartal. Ipak, imajući u vidu nove izazove koji su pred nama, morali smo da revidiramo ovogodišnje smernice.

Istovremeno nastavljamo da sprovodimo našu strategiju transformacije, čiji je trenutni prioritet povećanje efikasnosti pravne strukture i prelazak na holding model poslovanja, koji je uobičajen u međunarodnoj naftnoj industriji. O tome će odlučivati naši akcionari na vanrednoj skupštini zakazanoj za 27. novembar.

Pored brojnih poslovnih aktivnosti, ove godine obeležavamo i značajne jubileje – 60 godina Rafinerije Dunav i našeg naftnog i gasnog polja Alđe, kao i 10 godina mreže Fresh Corner. Fresh Corner je izrastao u najveći lanac kafeterija u regionu, sa gotovo 1.400 prodajnih mesta i prosečno više od 180.000 prodatih šoljica kafe dnevno. Sve to jasno pokazuje da MOL može da raste i napreduje u svim okolnostima.”

Upstream segment ostvario je stabilne rezultate u relativno povoljnom spoljašnjem okruženju. Proizvodnja je smanjena na prosečnih 92,3 mboepd u trećem kvartalu 2025. godine, što je blizu donje granice godišnjih smernica (92–94 mboepd), uglavnom zbog privremenih prekida u Mađarskoj. Kratkoročni izgledi ukazuju na poboljšanje, budući da je proizvodnja u oktobru porasla na 98,4 mboepd. U međuvremenu su ponovo pokrenuti izvozi sirove nafte iz Kurdistana (Irak) u Tursku, a projekat „KM250“ za proširenje proizvodnje gasa završen je u postrojenju Khor Mor u Kurdistanu (Irak).

Downstream segment ostvario je bolje rezultate u trećem kvartalu 2025. godine, zahvaljujući povoljnom rafinerijskom okruženju – marže su porasle za gotovo šest dolara po barelu. Prerađeni obimi bili su sezonski niži zbog redovnog godišnjeg održavanja, dok su prodajni obimi ostali stabilni u odnosu na prošlu godinu. Kako u petrohemijskom sektoru nije došlo do oporavka, njegovi rezultati i dalje su ispod praga profitabilnosti. Nakon oktobarskog požara u Rafineriji Dunav, pogoni koji nisu bili pogođeni požarom uspešno su ponovo pokrenuti, dok procena štete još traje.

Segment Potrošačkih usluga nastavio je pozitivan trend i zadržao visoku stopu rasta. Rast su podržali snažna sezona vožnje i povećana prodaja goriva, uz bolje marže zahvaljujući povoljnijem cenovnom okruženju u Hrvatskoj i Rumuniji. Ekspanzija asortimana proizvoda van goriva zadržala je dobru dinamiku. I pored pritiska rasta plata i inflacije, koji su uticali na operativne troškove, segment je ostvario pozitivan jednokratan efekat zahvaljujući spajanju u oblasti flotnih usluga.

Segment Cirkularne ekonomije zabeležio je slabije rezultate zbog sezonskih faktora u trećem kvartalu – povećane aktivnosti povraćaja ambalaže uz niže prihode, dok je prodaja sekundarnih sirovina takođe smanjena. Očekuje se da će pozitivne regulatorne promene u EPR sistemu, zajedno sa merama za povećanje efikasnosti, doneti vidljive rezultate u narednim kvartalima.

Gas Midstream segment ostvario je slabije rezultate u odnosu na prošlu godinu, usled promena makroekonomskih faktora i regulisanih tarifa, uprkos snažnoj regionalnoj potražnji za prenosom gasa.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Čokoladu biraju Čačani, Beograđani pistaće – ali jagodu vole svi

by bifadmin

Kompanija Puratos, lider u proizvodnji pekarskih, poslastičarskih i čokoladnih proizvoda, sprovela je istraživanje potrošačkih navika putem Sensobusa – svojevrsne laboratorije na točkovima za analizu ukusa i preferencija. Analizom je obuhvaćeno više od 900 ispitanika u Čačku i Beogradu koji su testirali različite mafine, kroasane i hlebove.

U kategoriji mafina, pobeda je u oba grada, po ukusu, teksturi i aromi, pripala osvežavajućem ukusu jagode. Beograđani su pokazali veću nameru kupovine mafina sa pistaćima, ocenjujući ih najkremastijim, dok su Čačani sa čak 90% pokazali sklonost ka čokoladnim varijantama.

„Cilj nam je da kontinuirano osluškujemo potrebe tržišta i u skladu sa dobijenim podacima prilagođavamo našu ponudu. Svako tržište je specifično na svoj način, a upravo nam Sensobus omogućava da brže i efikasnije dobijemo uvid u te karakteristike. Rezultati su pokazali visok nivo zadovoljstva potrošača i potvrdili da bi testirani proizvodi bili odlično prihvaćeni na domaćem tržištu, što nam je od posebnog značaja u daljem radu“, izjavila je Alma Grba, marketing menadžer kompanije Puratos.

Kada su u pitanju kroasani, posebnu pažnju privukli su oni sa dodatkom Mimetica, specijalne masti koja daje prepoznatljiv puterast i sladak ukus, što su potrošači prepoznali i nagradili visokim ocenama. U kategoriji hlebova, dobrim rezultatom izdvojio se beskvasni hleb, ali je tekstura i miris kukuruznog hleba baš po ukusu Čačana, dok je izbor Beograđana nordijski obogaćen semenkama.

Istraživanje pokazuje da spoj tradicije, nauke i inovacije donosi proizvode koji osvajaju potrošače. Puratos koristi ove uvide da razume lokalne ukuse i potrebe i na taj način unapređuje svoj portfolio kreirajući proizvode koji kombinuju kvalitet i autentičnost.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Cirkularnost sve više dobija podršku potrošača: Srbija prednjači u podršci uvođenju depozitnog (kaucinog) sistema

by bifadmin

Čak 86% građana Srbije podržava uvođenje sistema povraćaja ambalaže (DRS) – što je najviši nivo podrške među svim zemljama obuhvaćenim globalnim istraživanjem Every Can Counts. Rezultati pokazuju da Srbija ima jedinstvenu priliku da predvodi region u prelasku na istinski kružnu ekonomiju i efikasan sistem reciklaže.

Aluminijumska limenka ambalaža sa najvećom stopom reciklaže u odnosu na sva druga pakovanja – 71% je globalna stopa njenog recikliranja, a samo 17% ispitanika je prepoznaje kao ambalažu koja se najviše reciklira.

Ljudi sve više prepoznaju i razumeju koncept cirkularne ekonomije i njegov značaj za zaštitu životne sredine, pokazuje najnovije međunarodno istraživanje sprovedeno u 16 zemalja na više od 16.000 ispitanika. Za polovinu ispitanika, cirkularna ambalaža podrazumeva da se reciklira u isti proizvod iznova i iznova, dok 57% ispitanika veruje da cirkularna ambalaža podrazumeva pametan dizajn koji omogućava njeno lako recikliranje i ponovnu upotrebu materijala.

Aluminijumska limenka izdvojila se kao jasan primer cirkularnog pakovanja – ambalaže koja se može iznova i iznova reciklirati bez gubitka kvaliteta. Ipak, istraživanje otkriva jaz u svesti potrošača: samo 17% ispitanika prepoznaje limenku kao najviše reciklabilnu ambalažu za piće, iako je globalna stopa njenog recikliranja čak 71%, u poređenju sa 34% za staklo i 40% za PET boce .

„Cirkularnost ne mora biti komplikovana. Aluminijumske limenke su dokaz da istinski održiva ambalaža već postoji – beskonačno reciklabilna, lagana i svuda dostupna“, izjavio je Dejvid Van Heuversvyn, globalni direktor projekta Svaka limenka se računa.

Srbija – šampion podrške sistemu depozita

Iako sistem depozita još nije u potpunosti uveden, građani Srbije pokazali su najveću podršku DRS-u u celom istraživanju – čak 86%, dok 9 od 10 ispitanika veruje da bi upravo ovaj sistem najefikasnije obezbedio reciklažu ambalaže za piće.

Za poređenje, u drugim zemljama podrška takođe dostiže visoke nivoe — 85% u Brazilu, 83% u Grčkoj, 82% u Belgiji i 80% u Mađarskoj — što pokazuje da DRS uživa široku globalnu podršku i poverenje javnosti.

Pored toga, 58% ispitanika u Srbiji zalaže se za sistem u kojem bi iznos depozita bio veći za ambalažu većeg formata, odnosno da se vrednost povraćaja povećava u skladu sa veličinom ambalaže – što pokazuje da građani žele pravedan i podsticajan model koji dodatno motiviše na reciklažu.

Građani Srbije već pokazuju visok nivo svesti o važnosti zaštite životne sredine: 9 od 10 ispitanika vidi plastični otpad kao jedan od najvećih ekoloških problema današnjice, ravnopravan sa klimatskim promenama.

Limenka kao simbol kružne ekonomije – aluminijumska limenka ambalaža sa najvećom stopom reciklaže u odnosu na sva druga pakovanja

„Kako sve više zemalja uvodi DRS, povećava se kvalitet sakupljenog materijala i smanjuje zagađenje u lancu reciklaže. To znači da sve više limenki može ponovo postati nova limenka – i da sve manje završava na deponijama“, istakla je Aleksandra Vilijams, predsednica projekta Svaka limenka se računa.

Građani žele da recikliranje bude jednostavno i nagrađujuće

Prema istraživanju, 71% ispitanika kaže da bi više reciklirali kada bi proces bio jednostavniji, zabavniji ili povezan sa nagradama.

„Ljudi žele da učestvuju u promeni, ali žele i da osete da njihov trud ima smisla. Sistemi povraćaja ambalaže su prvi korak ka tome – oni povezuju potrošače.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci