Tri mlada stručnjaka iz različitih naučnih oblasti udružila su svoje znanje da bi napravila platformu CattleGen. Njen zadatak je da skrati vreme potrebno za genetsku selekciju goveda sa 15 na tri do pet godina, čime će doprineti rastu proizvodnje i kvaliteta mleka na poljoprivrednim gazdinstvima.
Kao treća generacija veterinara u svojoj porodici Aleksandar Milojković odrastao je u veterinarskoj ambulanti u kojoj sada i radi. Međutim, njegov veterinarski posao se ne završava kada skine uniformu u Vet centru, jer potom odlazi u kancelarije svoje firme Tricell, gde razvija tehnološko rešenje koje će stočarima omogućiti da povećaju količine mleka i otpornost goveda.
„Pre desetak godina poželeo sam da uzgajam goveda na održiv način, vodeći računa o njihovoj dobrobiti. U mojoj glavi to je izgledalo poput reklame u kojoj srećne krave brste travu na drečavo zelenom proplanku. Međutim, vrlo brzo sam shvatio da neko ko živi i radi u gradu ovo ne može da izvede“, priseća se Aleksandar prve poslovne ideje vezane za stočarstvo.
No, ispostavilo se da može da izvede nešto drugo. Tokom studija i kasnijih poseta poljoprivrednim gazdinstvima, saznao je koliko stočare košta pogrešan izbor genetskog materijala. „Znam za jedno gazdinstvo koje je svoje krave osemenjavalo spermom skandinavskih bikova i tako sebi drastično smanjilo proizvodnju mleka leti. Jer, u Skandinaviji letnje temperature idu do 28 stepeni a kod nas do 40. To je ogroman temperaturni šok za krave i one u takvoj situaciji daju manje mleka, ako ga uopšte i daju“, objašnjava mladi veterinar.
Shvativši zašto je uzgajivačima goveda preko potreban savremen i objektivan alat za genetsku selekciju, odlučio je da ga napravi zajedno sa Nemanjom Vučićem, stručnjakom za molekularnu biologiju i bioinformatiku, i Markom Matićem, specijalistom za primenjenu i kompjutersku fiziku. Tako je ovaj trio pre godinu i po dana oformio biotehnološki startap Tricell i počeo da radi na razvoju platforme CattleGen za genetsku selekciju goveda.
Značaj genetske selekcije u stočarstvu
„Do sada se selekcija goveda u našem stočarstvu obavljala progenim testiranjem, koje podrazumeva da pratite aktivnosti i zdravlje krava kroz tri generacije. To je zahtevalo najmanje 10 do 15 godina, jer je toliko vremena bilo potrebno da se isprate tri generacije iz jedne loze, uključujući njihovo sazrevanje i makar dva-tri ciklusa laktacije. Testiranje koje je osmislio Tricell obavlja se pomoću biomarkera i skraćuje taj proces na tri do pet godina“, kaže za B&F Milojković. Materijal za pomenutu analizu se može dobiti iz krvi, sa korena dlake ili iz hrskavice ušne školjke koja se uzima prilikom obeležavanja goveda. Međutim, ovo preduzeće planira da omogući sprovođenje ovakvih analiza i iz mleka, jer je to neinvanzivan način uzorkovanja.
Ovo se radi da bi se utvrdilo sa kakvim bikovima krave treba pariti kako bi se povećala proizvodnja mleka ili optimizovale željene osobine ovih životinja. Kako kaže Aleksandar, u našu zemlju se trenutno uvozi velika količina semena iz inostranstva, iako bi i autohtone rase, poput ovde odavno odomaćenih švajcarskih simentalki, mogle da daju slične, ako ne i bolje rezultate. Zato su trojica stručnjaka osmislila platformu CattleGen tako da ne diskriminiše nijednu vrstu, odnosno da ne daje rezultate koji bi išli u korist određene rase bikova, već bi bili objektivni.
Ova platforma mogla bi da se nađe na tržištu već na jesen, po sklapanju saradnje sa investicionim fondovima sa kojima Tricell trenutno pregovara i nakon potrebnih testiranja. Beogradski startap je već sproveo indirektne analize na dva poljoprivredna gazdinstva u Srbiji i simulacije rađene na osnovu podataka iz literature, a na leto će realizovati i sveobuhvatniji eksperiment sa istim ciljem.
Ipak, potpunu potvrdu učinka svog modela genetskog testiranja trojica stručnjaka će moći da dobiju tek posle nekoliko generacija goveda podvrgnutih ovom načinu analize. „Iz tog razloga nam je komplikovanije da apliciramo za razvojne grantove, nego, na primer, proizvođačima softvera koji lakše dokazuju da njihovi programi rade. Srećom, uspeli smo da dobijemo finansijsku podršku u okviru programa Raising Starts koji sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd. To je ogromna pomoć za startapove poput našeg, koje investitori smatraju rizičnijim“, ističe Milojković.
Ogromno interesovanje domaćih uzgajivača
Na pitanje šta Tricell razlikuje od konkurencije, sagovornik B&F-a odgovara da je to veliki broj genetskih podataka kojima njihovo rešenje raspolaže, ali i činjenica da CattleGen ne radi po unapred utvrđenoj šemi, već pravi referentni sistem za svako stočarsko domaćinstvo ponaosob.
„Mi analiziramo genetiku krava i životne uslove na određenom gazdinstvu, kao i potrebe stočara. Jer, nemaju svi iste zahteve. Nekima je bitnije da njihove krave proizvode kvalitetnije mleko, nekima da prilikom proizvodnje mleka troše manje hrane, nekima da budu otporne na bolesti… Mi sve ovo uzimamo u obzir i predlažemo kakvo seme bi moglo ispuniti njihove zahteve, ali ne nudimo semena, već samo vršimo testiranje“, napominje Aleksandar.
Osim genetske analize za potrebe osemenjivanja, trojica stručnjaka će ponuditi poljoprivrednicima i mogućnost redovnog praćenja ispoljavanja osobina životinja na njihovim gazdinstvima. To znači da će iz mleka prikupljati podatke o kravama na dnevnom ili nedeljnom nivou, i na osnovu uvida u njihov genetski potencijal proceniti da li ga ispunjavaju ili ne. Ukoliko, na primer, krave počnu da daju manje mleka, na osnovu podatka kada se to tačno desilo moći će da se utvrdi i razlog za smanjenje proizvodnje. „To može biti bilo šta – početak rada novog zaposlenog koji maltretira krave, promena režima ishrane i slično. Bitno je znati da količina mleka ne zavisi samo od genetike. Vi možete da imate najsavršeniji Mercedes, ali ako u njega sipate zejtin umesto benzina, auto neće raditi“, ističe Milojković.
TriCell planira da svoja inovativna rešenja ponudi korisnicima na evropskom i srpskom tržištu, a Aleksandar kaže da je interesovanje domaćih stočara već toliko, da bi samo od prodaje u Srbiji mogli da posluju profitabilno.
Na pitanje otkud toliko interesovanje, mladi veterinar odgovara: „Ne volim da govorim o brojkama ako ih još nismo dokazali u praksi, ali sada moram, pošto je to najlakši način da objasnim šta CattleGen omogućava. Prema našim proračunima, ako poljoprivredno gazdinstvo od 100 goveda poveća količinu mleka po grlu za jedan litar dnevno, što je uz korišćenje naše tehnologije vrlo ostvarivo, dobiće 100 litara mleka više tog dana. Pošto prosečna laktacija traje oko 280 dana, to je 28.000 litara mleka više na godišnjem nivou i to bez velikih ulaganja u povećanje proizvodnje. Za ovo ne morate čak ni da ukrštate krave sa nekim specijalnim i skupim bikovima, dovoljno bi bilo da im poboljšate uslove života“.
Zašto treba ulagati u dobrobit krava?
Sa ovakvom genetskom selekcijom koja optimizuje proizvodnju mleka, smanjio bi se i broj krava potrebnih mlekarskoj industriji, a time i štete od metana koje ove životinje emituju u velikim količinama. Pored toga, Tricell želi da doprinese i dobrobiti goveda.
„Ljudska vrsta je prilično sebična. Mi nismo ni svesni koliku žrtvu podnose krave zbog proizvodnje mleka za naše potrebe. Ove životinje, dok su angažovane na stočarskim gazdinstvima, moraju biti svoj ceo radni vek steone da bi davale mleko. Samo 85 dana godišnje one nisu u drugom stanju. I zato je najmanje što možemo da uradimo za njih da im ponudimo bolji kvalitet života“, podvlači Milojković i dodaje: „Od toga mogu imati koristi i stočari, jer zadovoljne krave daju više mleka. Kroz praksu sam spoznao da je najisplativiji način držanja goveda – da njima bude što udobnije“.
Saradnja beogradskog startapa sa stočarskim gazdinstvima i jednom firmom za trgovinu genetskim materijalom pokazala je da su to shvatili i sami poljoprivrednici. Sve više njih nabavlja opremu kao što su vodeni kreveti za krave, igračke kojima se one maze i češkaju, ali i robotske muzilice koje ovim životinjama masiraju vime, što im izuzetno prija. Toliko im prija, tvrdi Aleksandar, da ih je viđao kako same formiraju redove u kojima čekaju na svoj tretman na muzilici. Kao u reklami.
Marija Dukić
