Posle tačno 14 godina italijanska kompanija „Beneton”, jedna od najpoznatijih u svetskoj tekstilnoj industriji mode, definitivno napušta Srbiju i odlazi iz Niša.

Do 30. aprila, kada će pogoni u Nišu biti zatvoreni i zaključani, ostali su da se urade „sitni” administrativni poslovi, da se proveri kompletna dokumentacija o prestanku rada firme i da se obaveste nadležni državni organi naše zemlje, koji će dobiti sve dokaze o tome.

Odmah nakon toga, takođe kod organa Srbije, biće izvršena likvidacija firme.

Iz „Benetona” je otpušteno gotovo svih 865 radnika, od kojih većina očekuje da će u najskorije vreme dobiti novi posao u drugim niškim privrednim kolektivima. Do sada, međutim, pored izuzetno velikog angažovanja države Srbije, Ministarstva privrede i, posebno rukovodstva grada Niša, iako je održano više sastanaka i iako je postignut veliki broj dogovora, nije poznato da li je za neke od otpuštenih niških „tekstilaca” pronađen novi posao.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Evropska unija donela je uredbu o ekodizajnu za održive proizvode. To predstavlja ambiciozan korak u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Od 2024. godine gotovo svi proizvodi koji ulaze na tržište Evropske unije moraju da budu dugotrajniji, lakši za popravku, energetski efikasni i ekološki prihvatljivi.

Šta to konkretno znači za Srbiju, kako će nova pravila promeniti poslovanje naših izvoznika, ko će moći da ostane na tržištu Evropske unije, a ko će izgubiti korak?

Menadžerka za održivo poslovanje Kristina Subotić je rekla da nova uredba predstavlja vrlo značajnu primenu evropske regulative zato što ona zapravo ima za cilj da definiše na neki način održivost proizvoda koji se stavljaju na tržište Evropske unije.

– Kad kažemo Evropske unije, uvek zvuči da smo mi daleko, zato što praktično još uvek nismo njen deo, ali to je nešto što će svakako uticati na nas. Ova uredba zapravo nije nešto sasvim novo. To je na neki način krovni okvir koji definiše upravo održivost proizvoda, a uz to ima za cilj da smanji negativan uticaj na životnu sredinu – objasnila je.

Kako ističe, Evropa teži održivom razvoju i to promoviše kroz veliki broj dokumenata. Direktiva je na prvom mestu, a onda su tu i prateći akti.

– Ova direktiva je zapravo nastavak jedne teme koja je započeta već i nama je već poznata, ali, da kažem, dok se ne objasni, ljudi ne razumeju šta zapravo znači. To je nastavak direktive koja se zvala takođe uredba o ekodizajnu, a ta uredba se najviše ticala energetske efikasnosti. To prepoznajemo, kao kupci, kada smo u situaciji da kupimo proizvode koji imaju određenu potrošnju električne energije, pa onda znamo za one kategorije i u tom smislu energetsku efikasnost proizvoda – navela je Kristina Subotić.

Praćenje celokupnog životnog ciklusa proizvoda

Dodaje da nova direktiva predstavlja nešto šire i daleko značajnije i nešto što će pokriti celo tržište proizvoda koji se stavljaju na upotrebu u EU.

– Ovi proizvodi zapravo su tretirani kao proizvodi koji pripadaju svim grupama proizvoda. Nećemo imati sad tu samo energetsku efikasnost ili električne aparate. Ovo će biti nešto što definiše veliku grupu proizvoda – rekla je ona.

Prema njenim rečima, ova uredba sada definiše i ambalažu, između ostalog, i ima za cilj da unese osnovne postulate cirkularne ekonomije.

– Misli se konkretno na celokupni životni ciklus proizvoda. To je nešto što je značajno da razumemo i da sagledamo od početka do kraja. To znači od sirovine koja se koristi za proizvodnju određene vrste proizvoda do transporta, upotrebe, stavljanja na tržište i na kraju njegovog sklanjanja iz upotrebe. A to je, da kažem, najčešće vezano za reciklažu – objasnila je Subotić.

Kako će sve to uticati na srpske privrednike?

Kaže da se to tiče i Srbije, iako još nije članica EU, zato što će naši privrednici koji plasiraju proizvode na to tržište biti u obavezi da ispunjavaju zahteve u skladu sa uredbom.

– Ono što je isto za očekivati je da i oni koji su u lancu vrednosti, to je onaj deo koji se tiče, recimo, sirovina i pripreme, takođe će biti pod lupom na neki način, zato što će upravo proizvođač proizvoda, onaj koji stavlja proizvod u upotrebu, imati pravo i priliku da traži dodatne informacije o tome kako je ta sirovina nastala – ukazala je ona.
Subotić napomije da sve to zahteva investicije i da je potrebno objasniti proizvođačima da je to u nekoj dugoročnoj perspektivi za njih prednost, a ne pretnja.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Sada i zvanično, februarski makroekonomski podaci potvrdili su ono što se već slutilo. Većina pokazatelja je ili u padu u poređenju sa istim mesecom prošle godine ili u najboljem slučaju beleže skromni rast. Godina će biti ispod očekivanja.

Podaci o industrijskoj proizvodnji tako govore da je ona u odnosu na februar 2024. manja za 1,8 odsto, dok je u odnosu na prosek iz prošle godine manja za čak 2,4 odsto.

Kada se pogleda struktura, prerađivačka industrija zabeležila je pad od 2,5 odsto, a najveći uticaj na to imao je pad proizvodnje energije, odnosno koksa i derivata nafte.

Trgovina, gledajući u stalnim cenama, beleži više nego skroman rast, tek 0,5 odsto dok je u tekućim taj rast bio tri odsto.

Pad prihoda, nekih i drastičan

Sa druge strane, raste uvoz u Srbiju i to po stopi od sedam procenata, dok je izvoz iz naše zemlje manji za 4,1 odsto.

Ono što posebno zabrinjava ekonomiste, a verovatno i ministra finansija, jesu brojke u državnoj kasi. Podaci iz konsolidovanog bilansa države govore da javni prihodi padaju ili stagniraju u prva dva meseca ove godine, poredeći ih sa onima iz istih meseci 2024.

Javni prihodi države realno su manji za 0,8 odsto, a poreski prihodi veći su za samo 1,8 odsto. Kada se pogleda struktura tih prihoda vidi se da dobar deo njih ima pad ili daleko manji rast nego što je to bilo godinu dana ranije.

Primera radi, prihodi od PDV-a kao najvažnijeg poreza za proizvodnju porasli su realno u januaru i februaru samo 1,4 odsto, ali je PDV iz uvoza manji za 1,1 odsto.

Najveći pad imaju prihodi od poreza na dobit, gotovo četvrtinu. Gotovo istovetno smanjeni su i neporeski prihodi, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija. U padu su i prihodi od akciza i to za 7,2 odsto.

Sa druge strane, rashodi rastu. Oni za zaposlene 3,4 odsto, a rashodi za nabavku roba i usluga 4,7 odsto.

Rast BDP-a iznad 4% nerealan

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže za Forbes Srbija da je već sada izvesno da rast BDP-a neće biti u skladu sa projekcijom, odnosno da će biti manji od četiri odsto. A koliko, to će zavisiti od nekoliko faktora:

„To će zavisiti od toga da li će SAD odustati od carina. Ako ostanu pri carinama, sasvim izvesno će nepovoljno uticati na deo domaće izvozne industrije. Zavisiće i od toga šta će u konačnici biti sa sankcijama NIS-u. Već sada vidimo da imamo pad kod derivata nafte. Moguće je da je to posledica straha od toga kako će se kriza sa sankcijama odvijati ubuduće. Očigledno su neke kompanije već sada potražile drugog snabdevača. Iz straha da ukoliko NIS bude bio u problemu sa poslovanjem, oni su rešili na vreme da obezbede zamenu“, objašnjava Arsić.

On dodaje da ovome treba dodati i razmere krize u evropskoj ekonomiji, a pre svega u autoindustriji. Pogotovo ukoliko carine SAD za EU ostanu na snazi i taj „trgovinski rat“ dobije veće razmere.

„Pad industrijske proizvodnje je evidentan pokazatelj pogoršanja privrednih kretanja. To pogoršanje nije dramatično, ali je prilično. Kada se pogleda struktura, jasno je da je na kretanje industrijske proizvodnje uticalo nekoliko faktora. Unutrašnja politička kriza i neizvesnost u pogledu njenog trajanja i ishoda, ali i kriza u autoindustriji što utiče na neke kompanije koje proizvode autodelove“, kaže Arsić.

Neke industrije u odlasku

Naš sagovornik kaže da je evidentno da industrije poput tekstilne, ali i industrije autodelova pokazuju da im troškovi proizvodnje rastu iznad granice koju oni mogu da podnesu.

„Porasli su troškovi energije, ali i rada. Plate rastu i jasno je da te industrije to više ne žele da plaćaju nego odlaze na neka jeftinija tržišta u Aziji. Zato i imamo najave nekih stranih kompanija da se zatvaraju i iseljavaju posao. Drugim rečima, neke kompanije se usled krize odlučuju da sačekaju sa planiranim investicijama. Ali kod ovih konrektno nije reč o efektima političke krize nego naraslim troškovima proizvodnje koje oni više neće da plaćaju“, objašnjava Arsić.
Arsić kaže da je stagnacija prihoda od PDV-a najbolji pokazatelj kretanja u privredi. Zbog toga, on zaključuje da podaci iz

dva prva meseca govore u prilog tezi da će rast biti ispod očekivanja. Malo ili više zavisiće od neizvesnosti koje su sada prisutne. I na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Izvor: Forbes
Foto: Pixbay