Promo

Biznis Internet Paketi za stabilan i bezbedan digitalni rast

by bifadmin

U vremenu kada je digitalna povezanost ključ opstanka i razvoja svake kompanije, Orion telekom, jedan od vodećih sistem integratora u Srbiji, predstavlja Biznis Internet Pakete – napredna i sveobuhvatna rešenja koja donose stabilnu, brzu i sigurnu internet vezu za svako poslovanje.

Paketi su kreirani sa jasnim ciljem – da podrže domaće firme u njihovom procesu digitalne transformacije, bez obzira na veličinu ili delatnost. Bilo da se radi o startupu ili malom preduzeću, ovi paketi obezbeđuju pouzdanu infrastrukturu koja omogućava poslovanje bez prekida i ograničenja.

Brzina, sigurnost i potpuna podrška

Biznis Internet Paketi donose impresivne brzine do 2500/1000 Mbps, uz brojne dodatne pogodnosti – fiksnu telefoniju, statičku IP adresu, hosting i domen. Ovakva kombinacija servisa pruža sve što je jednom savremenom poslovnom okruženju potrebno da posluje efikasno, digitalno i bez zastoja.

Za preduzeća koja posluju online, koriste Cloud rešenja ili su stalno povezane sa klijentima i partnerima, stabilnost i brzina interneta nisu luksuz – već preduslov. Upravo zato, Orion telekom u svojim paketima nudi maksimalnu pouzdanost i podršku na svakom koraku.

Prvi korak ka digitalnoj sigurnosti za samo 1 dinar

Tokom ograničenog promotivnog perioda, kompanija nudi posebnu pogodnost – u okviru akcije, prva tri meseca korišćenja Biznis Internet Paketa dostupna su po ceni od samo 1 dinar. Ovo je idealna prilika za kompanije da testiraju prednosti vrhunske mrežne infrastrukture i unaprede svoje digitalno poslovanje bez početnih troškova.

Pouzdan partner za digitalnu transformaciju

U trenutku kada se sve više poslovnih procesa seli u digitalno okruženje, mala i srednja preduzeća posebno su osetljiva na prekide i sporost u vezi. Nedostatak stabilne i sigurne infrastrukture često znači izgubljene sate, klijente i prilike.

Orion telekom, sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti telekomunikacija, Cloud servisa i sistem integracije, pozicionirao se kao pouzdan tehnološki partner koji domaćim poslovnim okruženjima pomaže da digitalno rastu, povezuju se i razvijaju nove poslovne modele.

Stabilnost kao osnova uspeha

„Biznis Internet Paketi su osmišljeni da kompanijama obezbede stabilnost, sigurnost i podršku u svakodnevnom radu. Naš cilj je da poslovni korisnici imaju pouzdanu mrežu na koju mogu da se oslone u svakom trenutku.“, izjavio je Aleksandar Belanović, direktor operacija Orion telekoma.

U dinamičnom poslovnom okruženju, gde svaka sekunda i svaki podatak imaju vrednost, stabilna konekcija postaje temelj konkurentnosti. Upravo zato, Orion telekom sa novom biznis ponudom donosi više od brzine – donosi sigurnost, kontinuitet i podršku koja omogućava kompanijama da se fokusiraju na ono što zaista donosi rezultate.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Od ideje do tržišne utakmice – kako posluju cyber security startapi u Srbiji

by bifadmin

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u svojstvu Nacionalnog CERT-a Republike Srbije, i ove godine suorganizovali su Nacionalnu sajber konferenciju, događaj kojim obeležavaju Evropski mesec sajber bezbednosti. Na konferenciji održanoj 24. oktobra dat je pregled situacije u Srbiji – od statistika o sajber kriminalu do trendova sajber napada detektovanih u našoj zemlji. Reči je bilo o projektima Nacionalnog CERT-a u pogledu razmene informacija o rizicima u sajber prostoru i pružanja ranih upozorenja. Primena veštačke inteligencije i način na koji ista transformiše polje informacione bezbednosti bila je tema jednog panela, a tokom događaja razgovaralo se i o upravljanju rizicima i projektima posvećenim jačanju kapaciteta u celom ekosistemu.

Startapa koji posluju na polju sajber bezbednosti u Srbiji nema mnogo. Kako posluju i čime se bave postojeći, u različitim fazama razvoja, a koji pružaju sasvim različite usluge, bila je tema panela koji je moderirala Dijana Milutinović iz RNIDS-a. Njeni sagovornici bili su Vladan Todorović (NanoWaf), Marko Gordić (The Cyber Protect), Lena Perović (InSight) i Nenad Zarić (Trickest). Panelisti su se saglasili da je za samo osnivanje firme potrebno obezbediti određena sredstva – bilo od ušteđevina osnivača, pomoći porodice ili prijatelja, dok je u intenzivnoj fazi razvoja eksterna finansijska podrška nužna. Osvrnuli su se na činjenicu da za Srbiju postoje modaliteti finansiranja startapa u ranoj fazi, no, da je i podrška u smislu savetovanja, iskustva i otvaranja novih tržišta takođe više nego dobrodošla.

S obzirom na tehnički talent i razvijen IT sektor u Srbiji, moglo bi se očekivati više startapa na tržištu, no, panelisti su se saglasili da je teško odlučiti se za pokretanje startapa i preuzimanje uloge osnivača, imajući i vidu dinamiku, naporan rad i stalnu neizvesnost koja je neminovna tokom procesa. Nenad Zarić je zaključio da je sasvim moguće da i srpski startapi ”povuku” velike investicije. No, ekosistem je i dalje skroman, a veći broj startapa poboljšao bi položaj Srbije na radaru investitora. Dolazak do klijenata i izgradnja distributivne mreže jesu teški, no, često je teže od samog starta razumeti ko je idealan kupac i na koga fokusirati prodajne poruke, što startap zna da košta i vremena i novca.

Zaštita samog proizvoda, servisa je važna, pa je rana zaštita patenta nešto što bi Vladan Todorović preporučio budućim osnivačima, uz oprez u pregovorima sa potencijalima partnerima, jer se neretko dešava da pod maskom klijenta stoje akteri koji pokušavaju da dođu do ideje i tehnologije u pozadini rešenja.

Panelisti nisu mogli da ponude odgovor na pitanje kada će Srbija dobiti svog prvog jednoroga na polju sajber bezbednosti, ali su se saglasili da brojniji i bogatiji ekosistem neće škoditi poboljšanju ni inovacione, ni investicione klime.

Višegodišnja saradnja RNIDS i Nacionalnog CERT-a (RATEL) na realizaciji Nacionalne sajber konferencije rezultirala je događajem čiji značaj iz godine u godinu raste, koji postaje referentna tačka – u smislu informisanja o aktuelnostima, razmene znanja, analize regulatornih propisa, praćenja tržišta, a i u smislu okupljanja zajednice i stručnjaka koji se bave sajber bezbednošću.

Konferencija je realizovana uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija, organizacije eGA i fondacije Mreža sa sajber bezbednost.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Uz snažan rast prodaje, profitabilnost pod pritiskom visokih cena kafe i kakaa

by bifadmin

Atlantic Grupa je u prvih devet meseci 2025. godine zabeležila prihod od prodaje u iznosu od 879,0 miliona evra, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja rast od 10,1 posto. Uprkos izvrsnim prodajnim rezultatima, profitabilnost je i dalje pod pritiskom izuzetno visokih troškova poslovanja pa je dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) manja za 9,3 posto i iznosi 88,2 miliona evra, dok je neto dobit niža 27,6 posto i iznosi 32,3 miliona evra.

“Atlantic Grupa je u prvih devet meseci 2025. godine nastavila da ostvaruje snažan rast prihoda u gotovo svim poslovnim i distributivnim područjima i na svim ključnim tržištima. Uprkos izvrsnim prodajnim rezultatima, profitabilnost je i dalje pod snažnim pritiskom, prvenstveno zbog rekordno visokih cena sirove kafe i rasta cena kakaa, kao i kontinuiranih ulaganja u naše zaposlene, što je u skladu s našom dugoročnom strategijom razvoja i odgovornog poslovanja. Takođe, imenovanjem Mojce Domiter za članicu Uprave Atlantic Grupe zaduženu za područje ljudskih potencijala i kulture, jačamo fokus na ljude i kulturu kao temelj dugoročne održivosti. Uz snažan portfolio, nove proizvode i osnaženo vođstvo, nastavljamo da stabilno i odgovorno gradimo dalji rast”, istakao je predsednik Uprave Atlantic Grupe Emil Tedeschi.

Najveći doprinos rastu dali Kafa, Delikatesni namazi i Donat

Najznačajniji rast prihoda od prodaje od 29,7 posto ostvaren je u Strateškom poslovnom području (SPP) Kafa, a slede Donat s rastom od 14,5 posto i Delikatesni namazi s rastom od 11,7. Kafa je s udelom u ukupnom prihodu od 25,8 posto i najveća pojedinačna kategorija. Među strateškim distributivnim područjima (SDP) prednjače Srbija s rastom od 22,2 posto i Severna Makedonija s rastom od 14,4 posto, a značajan je rast ostvaren i na tržištima Bosne i Hercegovine i Nemačke. U ukupnoj prodaj naši brendovi čine 64,5 posto, apotekarsko poslovanje 8,7 posto, dok osnovni brendovi učestvuju s 26,8 posto prihoda od prodaje.

Fokus na ključne kategorije

U julu su poslovni kalendar obeležila dva događaja koja prate osnovni strateški smer Atlanic Grupe, a koji podrazumeva fokus na ključne kategorije poslovanja. Atlantic Droga Kolinska predala je Obavezujuću ponudu za kupovinu kompanije Osem d.o.o., koju je Prodavac (Miroslav Flisar) i prihvatio, a realizacija kupoprodaje uslovljena je odobrenjem slovenske Agencije za zaštitu konkurencije (AVK). Osem d.o.o. se bavi proizvodnjom i prodajom mesnih namaza i prerađevina, i u vlasništvu ima brend Kekec i proizvodnu lokaciju u Murskoj Soboti u Sloveniji. Osim toga, Atlantic Grupa je zaključila kupoprodajni ugovor prema kojem Marko Gross kao kupac preuzima društvo Montana Plus d.o.o. s brendom Montana, imovinom kompanije i svim zaposlenima, a saradnja s Atlanticom nastavlja se u vidu trgovinskog zastupanja u distribuciji i prodaji proizvoda.

Postignuća u području ljudskih potencijala i kulture

Atlantic Grupa je u prvih devet meseci 2025. godine ostvarila niz uspeha u području upravljanja ljudskim potencijalima. Poslednje dolazi sa HR konferencije poslovnog nedeljnika Lider u saradnji sa SELECTIO grupom, gdje je Atlantic Grupa dobila sertifikat Above and Beyond, koji se dodeljuje kompanijama koje kontinuirano postavljaju najviše standarde u ovom području. Atlantic je uz to i dobitnik sertifikata Equal Pay Champion, čime je potvrđena posvećenost osiguranju jednakih plata za jednak rad, te promovisanju zastupljenosti žena na upravljačkim pozicijama, koja u Atlanticu iznosi 53 posto.

Na dodeli nagrada koju organizuje MojPosao.ba Atlantic je takođe proglašen za jednog od tri najbolja poslodavca u Bosni i Hercegovini. Konačno, Atlanticova Trade Akademija je na ovogodišnjoj konferenciji HR Days nagrađena zlatnim priznanjem za izuzetna postignuća edukativnog programa u kojem učestvuje više od 60 internih instruktora i preko 1400 polaznika, članova prodajne snage.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

BIZIT 2025: Objavljena agenda – Rešenja, ne izgovori

by bifadmin

Objavljena je agenda 12. BIZIT konferencije, jednog od najznačajnijih poslovno-tehnoloških događaja u regionu, koja će biti održana 4. i 5. novembra u Hotelu Metropol Palace u Beogradu.

U vremenu kada su promene stalne, a pritisak na rezultate sve veći, učesnici od konferencija više ne očekuju opšte priče o „digitalnoj transformaciji“, već konkretna rešenja. Zato ovogodišnji BIZIT dolazi sa jasnom porukom – tehnologija mora da rešava stvarne poslovne probleme.

Šta donosi BIZIT 2025?

Tokom dva dana biće održano više od 30 predavanja i panela koji pokrivaju ključne oblasti savremenog poslovanja:

• sajber bezbednost i zaštitu podataka,

• infrastrukturu i cloud okruženja,

• primenu veštačke inteligencije,

• ERP sisteme, automatizaciju i digitalizaciju procesa,

• održivost i efikasno upravljanje resursima.

Prvi dan – sigurnost i poverenje u sistemima

Prvi dan fokusiran je na bezbednost i infrastrukturu kao temelj svake digitalne organizacije. Govori se o novim vrstama sajber pretnji, zaštiti podataka u cloud okruženju, povezivanju IT i poslovnih procesa, kao i o poverenju u tehnologiju i algoritamsko odlučivanje.

Drugi dan – digitalizacija, automatizacija i AI u praksi

Drugog dana konferencije centralne teme su automatizacija, digitalna transformacija i odnos čoveka i mašine. Biće predstavljeni primeri digitalizacije industrije, ERP integracije i korišćenja veštačke inteligencije u donošenju odluka u realnom vremenu. Panel diskusije otvaraju pitanje – šta danas korisnik zaista očekuje i šta ga zadržava?

Više od konferencije

BIZIT je već više od decenije mesto susreta stručnjaka iz privrede, IT industrije, obrazovanja i javnog sektora. Ovogodišnji slogan – „Rešenja, ne izgovori“ – jasno poručuje: tehnologija ima vrednost samo ako donosi konkretan rezultat.

Pored stručnog programa, učesnike očekuju networking, inspirativna atmosfera i nagradni kvizovi.

Prijavite se

Broj mesta je ograničen, a ostalo je još jako malo vremena do BIZIT 2025.

Agenda je dostupna na linku bizit.rs/agenda/ a registracija na: bizit.rs/prijava, gde se mogu prijavite i fizička lica a postoje i posebne pogodnosti za studente.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Završen 14. NLB Organic konkurs: Tri miliona dinara za najinovativnije projekte

by bifadmin

Tradicionalni Organic konkurs NLB Komercijalne banke, koji već 14 godina podržava razvoj organske poljoprivrede i stočarstva u Srbiji, danas je zvanično završen svečanom dodelom nagrada u ukupnom iznosu od tri miliona dinara.

Na četrnaesti po redu Organic konkurs, pristiglo je rekordnih 105 prijava, od čega je 57 iz Šumadije i Zapadne Srbije, 27 iz Vojvodine, sedam iz Južne i Istočne Srbije, 13 iz Beograda i jedan projekat iz Republike Srpske. Najveći broj, odnosno 58 projekata, stiglo je od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom ili preradom, 43 od poljoprivrednika koji se bave stočarstvom i pčelarstvom, dok su četiri inovativne ideje iz domena usluga.

Glavne nagrade za najbolje projekte u biljnoj i stočarskoj proizvodnji, u iznosu od po 1.000.000 dinara, dodeljene su imanju Jelenac Organic, za inovativnu fermentaciju i slatke prerađevine iz Šumadije, i Zlatiborskom Eko Agraru za unapređenje organske proizvodnje mlečnih proizvoda. Dodeljene su i dve specijalne nagrade u iznosu od po 500.000 dinara – za damu koja se bavi organskom proizvodnjom, dodeljena je Radmili Jovanović iz Barajeva za preradu organskog voća i povrća, a titulu najuspešnijeg mladog poljoprivrednika poneo je Dino Subotički iz Bačkog Pеtrovog Sеla za proizvodnju suplemenata i eteričnih ulja od organskog šipurka.

Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, naveo je da ova banka, kao višegodišnji lider u agro segmentu, ima posebnu odgovornost da podrži poljoprivrednike – posebno one koji se odlučuju za teži, ali održiviji način proizvodnje i prerade.

„Kada je organizovan prvi NLB Organic konkurs, malo ko je znao za organsku poljoprivredu. Danas je svest o njenom značaju znatno veća, iako je prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju ili preradu dugotrajan proces koji zahteva mnogo truda i strpljenja. Ponosni smo što se, zajedno sa razvojem konkursa, širi i mreža organskih proizvođača u Srbiji. Verujemo da će se taj pozitivan trend nastaviti i da će organska proizvodnja postajati sve važniji deo našeg agrara. Današnje nagrade namenjene su izuzetnim pojedincima i zajednicama koji dele našu viziju održive budućnosti, one u kojoj se hranimo zdravije i čuvamo prirodne resurse za generacije koje dolaze“, naveo je Vuković.

On je dodao da je Organic konkurs važan deo strateškog opredeljenja NLB Komercijalne banke ka održivom poslovanju, jer se kroz dugogodišnju podršku održivoj proizvodnji i preradi hrane aktivno doprinosi razvoju lokalnih zajednica, očuvanju ekosistema i unapređenju čitave grane poljoprivrede.

Podsetimo, Organic konkurs ove godine je održan po četrnaesti put, sa više od 850 prijavljenih projekata, od kojih je do sada nagrađeno 54 najboljih i najodrživijih ideja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

„AI radnici“: Ušteda ili rizik?

by bifadmin

Sve češće nailazimo na oglase u kojima se firmama nude AI agenti i sistemi koji obećavaju da mogu zameniti ljudsku radnu snagu i doneti značajne uštede – hiljade evra ili dolara. Iako ovakvi „radnici budućnosti” još nisu prisutni u Srbiji, zabrinutost među zaposlenima već raste. Ali šta je mit, a šta realnost?

„AI radnici“ se često promovišu kao ultimativno rešenje za smanjenje troškova: rade non-stop, ne traže platu, ne idu na odmor, ne koriste bolovanje, ne daju otkaz i uvek su spremni da prihvate kritiku i promene. Na prvi pogled, zamena ljudskog radnika AI sistemom deluje kao san – umesto troškova za plate, poreze i beneficije, kompanija plaća samo softversku licencu i serverske resurse.

Međutim, stvarna ekonomska računica je daleko složenija. Iako AI može doneti značajne uštede u određenim segmentima poslovanja, troškovi implementacije, održavanja, nadzora i potencijalnih grešaka često umanjuju te uštede, a u nekim slučajevima mogu dovesti do gubitaka koji višestruko premašuju troškove zapošljavanja ljudi.

Svesni smo da je AI moćan alat, ali svakako još uvek nije magična formula za smanjenje troškova. Za kompanije koje razmišljaju o „AI radniku“, ključ je u realnom sagledavanju potencijala i ograničenja tehnologije, kao i pažljivom planiranju implementacije.

Može li AI zaista smanjiti troškove radne snage?

Zaposleni u korisničkoj podršci u SAD prosečno koštaju kompaniju 60.000–80.000 dolara godišnje, uključujući platu, poreze i beneficije (prema podacima Glassdoor, Bureau of Labor Statistics, 2025). AI četbot može obavljati slične zadatke za 5.000–20.000 dolara godišnje, uz troškove servera i integracije. Na primer, brazilski univerzitet YDUQS uštedeo je oko 300.000 dolara godišnje koristeći Vertex AI za automatizaciju pregleda motivacionih pisama.

Međutim, uštede nisu automatske. AI zahteva timove za pripremu podataka, obuku modela, validaciju i nadzor. Troškovi ovih stručnjaka mogu premašiti plate koje AI treba da zameni. Uspeh zavisi od sposobnosti kompanije da efikasno upravlja ovim složenim ekosistemom.

Početna ulaganja i troškovi održavanja nisu zanemarljivi

AI sistemi nisu „plug-and-play“ rešenja koja se lako uvode u postojeće poslovne procese. Integracija sa internim sistemima, poput CRM-a, ERP-a ili baza podataka, zahteva značajna ulaganja u tehničko prilagođavanje, konsultantske usluge i usklađivanje sa regulatornim zahtevima. Ovi troškovi često nadmašuju cenu same softverske licence.

Pored toga, AI modeli zahtevaju kontinuiranu obuku na novim podacima i redovna ažuriranja kako bi ostali relevantni u promenljivim poslovnim okruženjima. Na primer, logistička kompanija DHL uvela je 2022. godine AI sistem za optimizaciju ruta isporuke, ali su visoki troškovi integracije sa postojećim softverom i obuke zaposlenih značajno umanjili očekivane uštede, produživši period povraćaja investicije.

Sa druge strane, kada je implementacija dobro isplanirana, rezultati mogu biti impresivni. Procter & Gamble (P&G) koristio je AI za prediktivnu analitiku u lancu snabdevanja, predviđajući potražnju za proizvodima tokom pandemije. Navedeno je omogućilo uštedu od 20% na troškovima zaliha i dodatnu zaradu od 200 miliona dolara zahvaljujući pravovremenom prilagođavanju proizvodnje.

Šta kad “AI radnik” napravi grešku?

Za razliku od ljudskih grešaka, koje su obično ograničene na pojedinačne slučajeve, greške AI sistema mogu imati katastrofalne posledice, utičući na hiljade procesa ili transakcija odjednom. Takve greške često nastaju zbog neadekvatnih podataka, nedovoljne validacije modela ili nepredviđenih scenarija u stvarnom svetu.

Na primer, kompanija Knight Capital Group je 2012. pretrpela gubitak od 440 miliona dolara za samo 45 minuta zbog greške u AI algoritmu za visokofrekventno trgovanje. Pogrešna konfiguracija sistema dovela je do masovnih neispravnih transakcija, što je skoro uništilo kompaniju.

Sa druge strane, dobro implementirani AI sistemi mogu sprečiti gubitke i značajno povećati efikasnost. Bolnička mreža Mercy u SAD koristila je Azure AI za automatizaciju administrativnih zadataka, poput obrade zapisa pacijenata, smanjivši vreme obrade za 30–50% i uštedevši milione dolara godišnje, što je oslobodilo medicinsko osoblje za kliničke zadatke, povećavši produktivnost i kvalitet usluge.

Reputacija kompanije pod lupom AI tehnologije

Reputacija je jedan od najvrednijih resursa kompanije, a greške AI sistema mogu je brzo narušiti. Kada ljudski radnik pogreši, posledice su obično ograničene na pojedinačni incident. Kada AI napravi grešku, korisnici je često percipiraju kao sistemski problem, što može dovesti do negativnog publiciteta i viralnih skandala na društvenim mrežama.

Tako je Walmart 2023. godine pretrpeo gubitke od nekoliko miliona dolara zbog AI sistema za upravljanje zalihama koji je pogrešno predvideo potražnju, što je dovelo do viška robe u skladištima. Negativni medijski izveštaji i kritike na platformama poput X-a, zahtevali su skupe marketinške kampanje za obnovu poverenja investitora i kupaca.

Sa druge strane, uspešna primena AI može ojačati reputaciju. Newman’s Own, neprofitna organizacija, koristila je Microsoft 365 Copilot za automatizaciju rutinskih zadataka, uštedevši stotine hiljada dolara godišnje i poboljšavši efikasnost. Ova ušteda omogućila je veću alokaciju sredstava za dobrotvorne aktivnosti, što je dodatno učvrstilo njihov imidž odgovornog i inovativnog brenda.

Regulatorni rizici

AI sistemi sami po sebi ne snose odgovornost, ali kompanije koje ih koriste – snose. Sa sve strožim regulativama, poput EU AI Act-a i američkih zakona o zaštiti potrošača, svaka neispravna odluka AI sistema može rezultirati nemalim kaznama.

Na primer, Uber je 2021. platio sporazumnu nagodbu od 1,1 milion dolara zbog AI sistema za dinamičko određivanje cena, koji je kršio lokalne propise o fer cenama u nekoliko američkih država. Ovi troškovi, zajedno sa pravnim naknadama i reformama procesa, značajno su nadmašili uštede od automatizacije.

Međutim, pažljivo usklađivanje sa propisima može doneti pozitivan efekat. Crediclub, meksička finansijska kompanija, koristila je Azure OpenAI za automatizaciju revizije zapisnika sa sastanaka. Crediclub, kao finansijska kompanija, u obavezi je da evidentira i naknadno proverava sadržaj i zapisnike sa sastanaka svojih savetnika sa klijentima, u skladu sa regulatornim zahtevima. Do sada je taj proces bio ručan i veoma skup. Upotrebom Azure OpenAI, kompanija je automatizovala analizu tih zapisnika i proveru usklađenosti, i smanjila troškova revizije za 96%. Zahvaljujući tome, savetnici i menadžeri su se fokusirali na direktan rad sa klijentima, a Crediclub je uspeo da pretvori AI u alat za značajne uštede, bez dodatnih pravnih rizika.

Šta realno možemo očekivati u bližoj budućnosti?

Trenutni AI sistemi nisu u stanju da u potpunosti zamene ljudske radnike, posebno u oblastima koje zahtevaju emocionalnu inteligenciju, kreativnost ili kompleksno razmišljanje. Zadaci poput pregovaranja sa klijentima, donošenja strateških odluka ili upravljanja krizama i dalje zahtevaju ljudsku intervenciju.

Međutim, kako AI tehnologija napreduje, očekuje se da će u narednim godinama preuzeti većinu rutinskih poslova, poput administrativnih uloga, obrade podataka ili osnovne korisničke podrške, što će stvoriti potražnju za novim zanimanjima – stručnjacima za obuku, validaciju i nadzor AI modela. Profesionalci iz ove oblasti biće ključni za osiguravanje tačnosti, pouzdanosti i etičnosti AI sistema, što je neophodno za njihovu uspešnu primenu u poslovanju.

„AI radnik“ nije jeftina radna snaga

Pitanje „da li kompanija zaista štedi kada zaposli AI radnika umesto čoveka?“ nema jednostavan odgovor. „AI radnik“ nije jeftin radnik – to je kompleksan sistem koji zahteva stalnu brigu, obuku, validaciju i optimizaciju.

Kompanije koje ovo shvate na vreme mogu iskoristiti potencijal AI-a za smanjenje troškova i povećanje efikasnosti. Međutim, oni koji AI posmatraju samo kao jeftinu zamenu za ljude rizikuju neočekivane troškove, koji mogu ozbiljno ugroziti njihovo poslovanje i reputaciju.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Biznis & finansije 238, oktobar 2025. 

Foto: AndrewLozovyi, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zatvara se fabrika Kentaur koja je subvencionisana sa skoro milion evra

by bifadmin

Radnike danskog Kentaura u Vranju jutros je sačekalo obaveštenje da će ostati bez posla “po sili zakona” jer se fabrika, čije su otvaranje građani Srbije subvencionisali sa skoro milion evra, zatvara.

Kako javljaju Južne vesti, iz fabrike je potvrđeno da će više od 250 radnika ostati bez posla pošto je ona proglasila likvidaciju. Zaposlene je o tome obavestila ceduljica na ulazu u fabriku.

U navedenom obaveštenju pisalo je da će im poslodavac dati preporuku za bilo koji posao za koji budu konkurisali, kao i da će im sve naknade biti isplaćene, uključujući i platu za ceo oktobar, kao i neiskorišćene dane godišnjeg odmora.

I subvencije i pomoć u finansiranju naknada

Da podsetimo, ova fabrika otvorena je 2019. godine kako bi proizvodila tekstilnu robu odnosno uniforme za uslužne i zdravstvene delatnosti. U pogon je uloženo više od milion evra, a prema pisanju Nove ekonomije, danski proizvođač dobio je subvencije u iznosu od 940.000 evra. Grad Vranje je iste godine finansirao plaćanje mesečne naknade sa po 14.000 dinara po nezaposlenom u bruto iznosu u sklopu obuke radnika za Kentaur.

Zauzvrat danska kompanija se obavezala da će isplaćivati osnovnu zaradu najmanje u nivou minimalca, koji je u oktobru 2018. iznosio 28.575 dinara neto, a ukupna primanja zaposlenih morala su biti najmanje 120 odsto minimalca. U ugovoru je pisalo i da Kentaur mora da zaposli najmanje 300 radnika na neodređeno, sa punim radnim vremenom i da mora da uloži najmanje 800.380 evra u prve tri godine, od čega minimum 25 odsto mora biti iz sopstvenih sredstava, odnosno sredstava koja ne sadrže nikakvu državnu pomoć. Međutim, Kentaur je otišao u likvidaciju sa 253 radnika i to tačno u dan kada se navršava šest godina njegovog poslovanja u Vranju.

Podsećanja radi, na sličaj način Vranje je 2021. godine napustio italijanski investitor Geoks, ostavivši oko 1.200 radnika na ulici.

Foto: orzalaga, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kada manjina menja većinu, dovoljna je „magična trećina“

by bifadmin

Sociolog Malkom Gledvel je veoma poznat domaćoj publici. Za sve koje su zainteresovani za pitanja funkcionisanja grupe, ponašanja ljudi u grupama i principe donošenja odluka, Gledvel je zanimljiv izvor teorija i preporuka.

U poslednjoj knjizi koju je objavio (Osveta tačke preokreta – Revenge of the Tipping Point), čuveni autor Malkom Gledvel se vraća pitanju – kako nastaju velike društvene i ideološke promene? Njegov ključni koncept, nazvan „magična trećina“, otkriva da je često dovoljno da samo trećina jedne grupe promeni stav čitave grupe. Dakle, da bi se promenila, grupi je potreba ta magična trećina.

Kada manjina menja većinu

U intervjima koji je dao za medije Gledvel objašnjava da se društvene promene ne dešavaju linearno. U upravnim odborima, timovima ili zajednicama, često se ništa ne menja dok se ne dostigne kritična masa, a to je oko jedne trećine učesnika.

Na primer, istraživanja pokazuju da prisustvo samo jedne žene u upravnom odboru ne menja dinamiku grupe. Dve žene donose blagu promenu, ali tek kada su tri od devet članova žene, kultura rada se suštinski menja. „Glasovi koji su dotad bili tihi, postaju deo odlučivanja“ kaže Gledvel.

Ovu pojavu sociolog naziva „magičnom“ ne zato što ima veze sa mistikom, već zato što ni naučnici koji su je empirijski dokazali, ne mogu u potpunosti da objasne ovakav fenomen. Po rečima Gledvela, to je trenutak kada društveni sistem „klikne“ i prelazi iz jednog obrasca ponašanja u drugi.

Psihologija mase i kultura otkazivanja

Gledvelov koncept može da se primeni i na savremene fenomene poput „kulture otkazivanja“ ili „kulture linča“ – onih brzih i burnih talasa javnog osuđivanja pojedinaca ili ideja. Danas se ovakvi fenomeni najbolje mogu pratiti na društvenim mrežama (kritike, linč, blokiranja, viralne reakcije).

Kada oko trećine ljudi u nekoj zajednici proceni da je određeno ponašanje neprihvatljivo, ceo sistem reaguje kao da svi misle isto. Ideje se tada šire poput virusa – brzo i intenzivno, ali i kratkotrajno.

„To je nešto poput groznica ili virusa koje zahvate društvo i isto tako brzo nestanu“, kaže Gledvel.

Još jedan koncept koji Gledvel ističe jeste uloga „superprenosioca“ ili pojedinaca koji imaju nesrazmerno veliki uticaj na javnost.

„Kao što je tokom pandemije mali broj ljudi bio izvor zaraze hiljada ljudi, tako i u društvenim pokretima „određene ličnosti funkcionišu kao „gromobrani“ koji privlače i usmeravaju emocije mase“.

„Primera radi, mnogo je primera u književnosti, među piscima. Recimo, autorka Dž. K. Rouling (Hari Poter) postala je simbol podeljenih debata upravo zato što ljudi imaju ličan odnos prema njenom delu pa time i snažniju reakciju na njene stavove“ objašnjava sociolog.

Snaga i ranjivost grupe

Gledvelove reči i nalazi su istovremeno i utešne i zastrašujuće. Utešne su jer pokazuju da pojedinac ima daleko veći uticaj nego što pretpostavlja. Onaj „treći glas“ u timu, sastanku ili porodici, može da promeni pravac cele grupe.

„Zastrašujući su jer otkrivaju koliko smo podložni dinamici kolektiva i kako se naše mišljenje može neprimetno oblikovati pod uticajem grupe ljudi“ kaže Gledvel.

Na kraju, Gladvel je istakao ulogu lokalne zajednice – komšija, radnih kolektiva, malih društvenih krugova – kao mesta gde se balans između individualnog i kolektivnog najjasnije vidi.

„Naše zajednice nas oblikuju mnogo više nego što mislimo“, kaže Gledvel. „Ne mislim na zemlju u kojoj živite, već na vaše neposredno okruženje – to je prostor u kojem možete da utičete i biti pod uticajem drugih.“

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaPromoVesti

Investiciono zlato 2025. godina

by bifadmin

Zlato postaje sve češća investicija širom sveta. U oktobru ove godine žuti metal nadmašio je sva očekivanja i dostigao najvišu cenu u istoriji – više od 4000 američkih dolara za jednu finu uncu (31,1 g).

Razlog za ovo pojačano interesovanje je to što se zlato smatra „investicijom sigurnog utočišta“. U periodima geopolitičke nesigurnosti, ekonomske krize i visoke inflacije, zlato se pokazuje kao čuvar vrednosti.

Napetost između svetskih sila, Trampove carine, sukobi u Ukrajini i u Pojasu Gaze, stalna napetost oko Tajvana, visoka inflacija, slab dolar i nestabilna svetska ekonomija – sve to utiče na cenu zlata. Tome se dodaju i očekivanja o smanjenju kamatnih stopa u SAD, rastući globalni dug i aktivna kupovina zlata od strane centralnih banaka. Sve su to faktori koji dodatno podržavaju rast vrednosti metala.

Kao rezultat, zlato je postalo jedan od najuspešnijih investicionih instrumenata u 2025. godini, sa rastom od preko 50% od početka godine.

Centralne banke, privatni investitori i pojedinci širom sveta okreću se žutom metalu.

Ali nisu svi informisani o temi. Mnogi ne znaju šta razlikuje investiciono zlato od „običnog“ zlata ili nakita. Mnogi još uvek misle da je zlato investicija dostupna samo bogatima. Zato pogledajmo šta zapravo predstavlja investiciono zlato.

Šta je investiciono zlato?

Najpre je važno precizno objasniti šta se pod tim pojmom podrazumeva. Od zlata se proizvode različiti proizvodi, za svaki od kojih postoje posebna tržišta i potražnja (i samim tim različito formiranje cene), a zakon ih tretira na različit način. Ovo je naročito važno, kao što ćemo videti.

Investiciono zlato je zakonski definisano sredstvo, oslobođeno PDV-a pri prodaji u Srbiji i Evropi. Ovaj faktor ga čini pravom investicijom.

Da bi se određena zlatna poluga smatrala investicionim zlatom, ona mora ispunjavati određene kriterijume.

Investiciona zlatna poluga predstavlja određenu količinu zlata, dobijenu livenjem ili kovanjem. Za nju ne postoje toliki zakonski zahtevi kao za definisanje zlatnih kovanica. Takva zlatna poluga mora imati čistoću od najmanje .995 (23,88 karata). To je zakonski minimum, ali gotovo sve savremene poluge renomiranih proizvođača, na primer švajcarskih rafinerija Valcambi, Argor-Heraeus ili PAMP, imaju čistoću 999,9 (24 karata).

Investiciona zlatna kovanica ili dukat mora da bude iskovana nakon 1800. godine i da ispunjava zakonski kriterijum čistoće (minimum 90%) i vrednosti, i da je bila ili jeste zakonsko sredstvo plaćanja.

Svi navedeni kriterijumi pokazuju da je zlato strogo definisana kategorija investicije. Ovi standardi su isti širom sveta, što čini investiciono zlato međunarodno priznatom i lakom trgovinskom aktivom.

Foto: Unsplash

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U Srbiji trenutno ima 60.000 zaposlenih penizionera

by bifadmin

U Srbiji trenutno nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača C i D kategorije, pokazuju dostupni podaci. Iako je ova pojava prepoznata kao akutni problem, njeno rešavanje se mahom svodi na produžavanje ugovora penzionisanim vozačima, odnosno njihovo ponovno angažovanje po ugovoru o delu. Tako su privatni prevoznici koji rade u sistemu javnog prevoza u Beogradu 2021. godine imali čak 175 vozača starijih od 65 godina.

Nedavni slučaj saobraćajne nezgode kod Sremske Mitrovice, kada su u prevrtanju autobusa smrtno strade tri osobe, a više njih teže i lakše povređeno, skrenula je pažnju javnosti na višegodišnji problem – manjak profesionalnih vozača koji za posledicu ima angažovanje penzionisanih lica ili stranih državljana na ova radna mesta.

Vozač autobusa star 70 godina koji je bio za volanom Sirmiumbus samo je jedan od onih koji su se našli na stranicama crne hronike zbog saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali.

Zakon prilagođen evropskim standardima

U Srbiji, za profesionalne vozače autobusa ne postoji zakonska starosna granica — ukoliko vozač zadovolji zahteve lekarskih pregleda, može obavljati posao i u poodmakloj dobi.

Propisi zahtevaju da profesionalni vozač prolazi dodatne zdravstvene kontrole, uključujući i test sluha, EKG i druge preglede koji mogu otkriti kardiološke i druge rizike, te da maksimalno tri godine može proći između pregleda.

– Vozači stariji od 65 godina imaju, po sili zakona, zdravstvene preglede, u kraćim vremenskim periodima, ali ti periodi mogu biti i kraći, odnosno intenzivni, ukoliko lekari to nađu prilikom pregleda vozača, a na kraju krajeva lekarska komisija može da proglasi vozača i nesposobnim za vožnju. Ukoliko lekarska komisija izda lekarsko uverenje bez ikakvih ograničenja, to ne znači da taj vozač od sad pa do kraja života može da ima vozačku dozvolu, a da ne mora na zdravstveni pregled. To nije tako – rekao je nedavno za Blic TV Damir Okanović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Kada govorimo o direktivama Evropske unije, one se fokusiraju na održavanje visoke stručne kompetencije i zdravstvene sposobnosti vozača, dok individualne države članice određuju konkretne starosne granice i intervale obnavljanja dozvola za starije vozače.

Nešto „strožije“ u propisima su Grčka i Italija, gde je gornja starosna granica za profesionalne vozače 67, odnosno 68 godina, nakon čega je neophodno svake godine pribavljati posebno lekarsko uverenje (Italija).

Evropska komisija je raspravljala o uvođenju jedinstvenog obaveznog medicinskog pregleda za sve vozače preko 70 godina na nivou EU, ali je Evropski parlament to odbio kao diskriminatorno.

Stara/nova radna snaga

Kako za „Blic“ objašnjava Miloš Turinski iz Infostuda, od nedostatka kadra u određenim profesijama kreću svi problemi u Srbiji.

– Negde oko 20.000 profesionalnih vozača C i D kategorije fali u Srbiji, a radne snage nedostaje i u gotovo svim zanatima. Kada govorimo o profesionalnim vozačima, prednost koju poslodavci vide kod zapošljavanja penzionera su iskustvo, položeni sertifikati i znanje, pa vrlo često imamo slučaj da zaposleni vozač koji ode u penziju nastavi da radi u svojoj firmi, ali po ugovoru o delu – objašnjava Turinski.

Kako naglašava, tu je vodeće pitanje kontrole, odnosno ko vrši kontrolu ka toj kategoriji zaposlenih.

Pored profesionalnih vozača, postoje druge kategorije penzionera koje se odlučuju da sa početkom penzije ne završe radni vek.

– Imate i onu kategoriju penzionera koji žele da dopune kućni budžet zbog male penzije, pa rade na poslovima obezbeđenja na primer, ali i one koji žele da ostanu aktivni iz ljubavi prema svom poslu, poput lekara, profesora i tako dalje – navodi sagovornik „Blic Biznisa“.

I plata i penzija

Kako su svojevremeno za „Blic“ objasnili u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), korisnik penzije može ponovo da stupi u osiguranje, bilo da se zaposli (zaključi ugovor o radu), ili da obavlja poslove po ugovoru o delu, autorskom ugovoru, i slično. Penzioneru koji radi se plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na isti način i u istom iznosu kao i da nije penzioner, što znači da on stiče novi staž osiguranja koji mu nije uračunat u penziju.

Novozaposleni penzioneri nastaviće da primaju i penziju uz platu.

– U slučaju stupanja starosnog penzionera u ponovno osiguranje, on u isto vreme prima svoje prinadležnosti kao penzioner i kao zaposleno lice. Shodno tome da je poslodavac dužan da mu plaća doprinose, on može nakon godinu dana rada da zatraži ponovni obračun visine penzije. Radi ponovnog određivanja penzije korisnik prava treba da podnese zahtev nadležnoj filijali Fonda – objašnjeno je.

Penzija ne mora biti veća

– Korisnik starosne penzije ili prevremene starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, odnosno obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, ima pravo po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavljanja te samostalne delatnosti, na ponovno određivanje penzije ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana – preciziraju iz PIO fonda.

Pri ponovnom određivanju penzije, mesečni iznos se utvrđuje tako što se uzima u obzir ukupno navršen staž, što znači da se jednako tretiraju staž i zarade na osnovu kojih je već određeno pravo na penziju, kao i staž i zarade nakon penzionisanja.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci