PromoVesti

Milana Majkić nova potpredsednica i članica Izvršnog odbora Delez Srbije

by bifadmin

Kompanija Delez Srbija obaveštava javnost da će od 1. decembra Milana Majkić preuzeti dužnost potpredsednice za nabavku robe i pozicioniranje proizvoda i članice Izvršnog odbora ovog najvećeg trgovinskog lanca u zemlji.

Milana Majkić preuzima poziciju potpredsednice sa mesta direktorke za digitalni razvoj kompanije, u kojoj je posvećeno gradila karijeru poslednjih deset godina. Prva profesionalna iskustva je u okviru kompanije Ahold Delez stekla u Sjedinjenim Američkim Državama, u brendu Food Lion. U Srbiji je kroz različite liderske uloge doprinela razvoju retail medija i monetizacije podataka, onlajn prodaje i strategije digitalnog poslovanja, ostvarujući zapažene rezultate i postavljajući nove standarde u razvoju inovativnih rešenja.

„Milana je svoju karijeru gradila kroz odlične poslovne rezultate, ali i kroz sposobnost da okuplja ljude, gradi snažne timove i zajedno sa njima ostvaruje ambiciozne ciljeve. Saradnja sa našim dobavljačima jedan je od važnih temelja naše poslovne strategije i verujem da ćemo je i u narednom periodu dodatno razvijati i unapređivati. Želim da zahvalim i Hani Čermakovoj na svemu što je tokom svog mandata donela našem komercijalnom sektoru, na predanom radu, međunarodnom iskustvu i ekspertizi, ali pre svega na energiji i želji da kao tim stalno budemo bolji. Njeni doprinosi bili su veoma značajni za našu kompaniju i želim joj mnogo uspeha u svemu što je pred njom“, istakla je povodom imenovanja nove članice Izvršnog odbora Gorica Jovović, generalna direktorka Delez Srbije.

Hana Čermakova, dosadašnja potpredsednica nabavke i pozicioniranja proizvoda, vraća se u Češku, gde će na istoj poziciji nastaviti svoju međunarodnu karijeru u brendu Albert kompanije Ahold Delez.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Vladimir Stakić, glavni urednik lista „Ribolov“: Imao sam sreću da za novac radim ono što bih radio i besplatno

by bifadmin

Vladimir Stakić je novinarsku karijeru započeo osamdesetih na radiju i u muzičkim časopisima, ali je tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji zaključio da pisanje o politici i rokenrolu više nema smisla i otisnuo se među ljubitelje ribolova. Već četvrt veka uređuje sopstveni časopis o ribolovu, jedino specijalizovano štampano izdanje te vrste u Srbiji. Za sebe kaže da je srećnik jer je ceo život za novac radio ono što bi radio i besplatno – nekada jureći rok grupe, a danas ribe, slatkovodne i morske.

Vladimir Stakić je već sa 17 godina imao životni plan: ili advokatura ili novinarstvo. Neočekivana ponuda za honorarni rad u omladinskoj emisiji „Mladi novi svet“ na Studiju B (kasnije „Ritam srca“) rešila je njegovu dilemu. Pošto se odlučio za novinarstvo, upisao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kako bi sebe „naterao“ da stekne šire obrazovanje potrebno za pisanje.

B&F: Međutim, Vi niste samo studirali, već ste uporedo i radili…

Vladimir Stakić: Bio sam na Studiju B do 1984. kada je književnik Vladislav Bajac, tadašnji urednik „Ritma srca“, prešao kod Petra Popovića u list „Rok“ i poveo nekoliko nas sa sobom. Za „Rok“ sam pisao do 1988. godine, a potom za nedeljnik „Stav“, gde sam se bavio kulturom i političkom satirom. „Stava“ se sećam sa nostalgijom, jer mi je to bilo prvo stalno zaposlenje. Do tada sam radio kao slobodni novinar.

Dobro pamtim i 1991. godinu, kada sam sa jednim kolegom pokrenuo muzičko-filmski mesečnik „Bum!“. U vreme izlaska prvog broja počeli su sukobi u Hrvatskoj, a odmah potom i pravi rat. Zanimljivo je da smo više pisama podrške dobili iz Splita i Zagreba pojedinačno, nego iz Beograda i Novog Sada zajedno. Uprkos tome, magazin je nestao sa nestankom tržišta kom je bio namenjen.

Istovremeno je završena i moja saradnja sa Radio Novim Sadom, na kom sam vodio emisiju „YU rok“. Najpre je zabranjeno emitovanje slovenačkih, zatim hrvatskih pa bosanskih izvođača, te emisija više nije imala smisla. Nisam želeo da se vraćam političkoj satiri, a o muzici mi se nije pisalo dok se okolo puca, pa sam kao ribolovac iz hobija prihvatio ponudu da u okviru izdavačke kuće „Dnevnik“ postanem novinar u dvomesečnom magazinu „Ribo Revija“, ni ne sluteći da ću u hobističkom novinarstvu ostati bez prekida do danas.

B&F: Kada uporedite vreme u kojem ste počinjali sa današnjim, šta vidite kao najveće promene u novinarstvu?

Vladimir Stakić: Ni ranije nije bilo idealno, ali je bilo više ljudi koji su želeli da se bave novinarstvom nego prilika, pa su mladi novinari pružene šanse opravdavali kvalitetnim radom.

Urednici su ozbiljno radili sa novinarima, čak i u malim redakcijama. Mediji su imali veći uticaj i tiraže, pa je i odgovornost bila veća. Ono što napišeš ili izgovoriš nije moglo naknadno da se ispravlja i zato se svaka reč pažljivo merila.

Novinari su osamdesetih i devedesetih imali osećaj da su čuvari demokratije i da je traganje za istinom njihov najvažniji zadatak, čak i kada su se, kao ja, bavili muzikom. Danas mi se čini da se granica između novinarstva i PR-a sve više gubi.

B&F: Kako je tada izgledao radni dan novinara koji prati rokenrol scenu?

Vladimir Stakić: Neki su muziku pratili iz sobe, tako što su nabavljali ploče, preslušavali ih i prikupljali informacije. Ja sam, pak, bio terenski novinar. Išao sam na koncerte i radio intervjue sa muzičarima i nije mi bilo teško da pet noći zaredom legnem u pet ujutru, a već u osam budem na Radio Beogradu zbog emisija „Niko kao ja“ ili „To je samo rokenrol“.

Osećao sam kao privilegiju to što sam bio plaćen za ono što bih radio i besplatno. Zarada nije uvek bila velika, ali nikada nisam zažalio što nisam pisao o nečemu što me ne zanima samo zbog većeg honorara.

Ali, tada je ovaj posao zahtevao mnogo više truda. Nove bendove smo otkrivali obilazeći njihove svirke i nabavljajući snimke i ploče na razne načine, često nimalo jednostavno. Zato mi je zbunjujuće što je danas, kada nas od svake informacije deli poneki klik, teže doći do novih rok grupa. Njima se mediji slabo bave. Jedan od razloga je verovatno taj što rokenrol u sebi nosi klicu bunta, a društvo to više ne podstiče.

B&F: Da li danas može da se živi od te vrste muzike?

Vladimir Stakić: Mnogo teže nego nekada. Sada više zarađuju oni koji kontrolišu platforme za emitovanje muzike, nego oni koji tu muziku stvaraju.

Osamdesetih su muzičari verovali da će sa nekoliko uspešnih albuma moći da žive od muzike do kraja karijere, i to je zaista bilo moguće. Već u drugoj polovini devedesetih ovaj model više nije bio održiv. U međuvremenu smo došli do toga da i poznate svetske zvezde najveći deo prihoda ostvaruju od koncerata, zbog čega su tokom pandemije strahovale za svoj životni standard.

Slično je i sa muzičkim novinarstvom. Nekada su mediji imali velike tiraže i zapošljavali specijalizovane novinare, pa se moglo pristojno živeti i od praćenja rokenrola. Danas svi pišu o svemu, pre svega zbog slabije ekonomske pozicije medija.

B&F: Jasno je šta se desilo novinarstvu, ali šta se u međuvremenu desilo rokenrolu?

Vladimir Stakić: Pre početka 21. veka bilo je bendova koji su se bavili društvenim i političkim temama, a pojedini vrlo konkretno i klasnim razlikama, premda oni kod nas nisu bili toliko rečiti kao u Velikoj Britaniji.

Balkanske rok grupe činili su većinom mladi iz urbanih porodica i srednje klase, jer su oni imali pristup instrumentima, informacijama i klupskoj sceni. Zato nisu mogli da budu autentični glas „radničke klase“. To je autoironično ali ne i netačno objasnio pevač ljubljanskih „Pankrta“ Pero Lovšin rekavši da oni sviraju pank, ali žive pop.

Bilo je, dakle, i društveno angažovanih bendova i onih koji nisu želeli da „talasaju“. Čini mi se da se tek tokom devedesetih naš rokenrol zapravo snažnije distancirao od vlasti, ali je u novom milenijumu izgubio deo buntovničke energije. Jedan od razloga je i to što rok više nije muzika mladih – njegova publika je ostarila, a starije generacije su, po pravilu, manje sklone pobuni.

B&F: Ipak, interesovanje za nekadašnje rok zvezde je i dalje veliko. Kako ste došli na ideju da svoje ranije intervjue sa njima objedinite u knjigu „Prebojena sećanja“?

Vladimir Stakić: Kada sam radio te intervjue nisam verovao da će ih neko čitati decenijama kasnije. Vremenom sam uvideo da ih ljudi pamte, dele na društvenim mrežama i objavljuju na portalima, čak i prekucavaju iz starih papirnih izdanja.

Jednom sam na Fejsbuku naišao na naslov „Džoni Štulić: Četrdeset godina smo slušali zavijanje vukova, sada ćemo četrdeset godina slušati blejanje ovaca“. Ispostavilo se da je to moj intervju, samo sa novim, „klikabilnijim“ naslovom, koji je kasnije preneo veliki broj portala. Tada sam shvatio da i dalje postoji interesovanje za te razgovore.

Dodatni podsticaj dali su mi Petar Luković, koji je moje stare intervjue objavljivao na portalu XXZ, i književnik i esejista Đorđe Matić, koji me je uporno ubeđivao i na kraju me i ubedio da te razgovore sakupim kao autentično svedočanstvo jednog vremena.

To sam i učinio i u knjizi ih sve objavio u neizmenjenom obliku. Dodao sam, doduše, uz svaki razgovor uvodne tekstove i fusnote koje olakšavaju razumevanje odgovora i celine intervjua, a poneku grešku iz originalnih razgovora sam ostavio da bih pokazao kako je ovaj posao izgledao pre interneta, kada nije bilo lako brzo proveriti svaku informaciju.

Knjigu sam nazvao „Prebojena sećanja“ jer verujem da su sva sećanja, koliko god iskrena bila, pomalo obojena protokom vremena. Zato je važno sačuvati autentične zapise, posebno iz domena kulture ili politike.

B&F: Politiku je u Srbiji teško izbeći čime god da se bavite, a posebno kada ste novinar…

Vladimir Stakić: Tako je već decenijama. Ali ja sam početkom devedesetih odlučio da krenem drugim putem i prestanem da se bavim tim temama. Zato sam se 1992. zaposlio u „Ribo Reviji“, a nekoliko godina muziku sam pratio samo kao slušalac.

Onda sam negde sredinom 1994. na nagovor Petra Lukovića ponovo počeo da radim muzičke intervjue, ali mi je ribolov i tada ostao glavno profesionalno opredeljenje. Zato sam 1998. počeo da pripremam dvonedeljnik „Ribo i lov“. Njegovo pokretanje odložila je NATO agresija, ali je list naišao na dobar prijem i ohrabrio me da ostvarim dugogodišnju ideju – pokretanje prvog ribolovačkog dvonedeljnika na Balkanu.

B&F: Tada ste osnovali list „Ribolov“?

Vladimir Stakić: Da, na samom početku 2001. Tada je u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji izlazilo desetak ribolovačkih mesečnika, a danas na papiru postoji samo „Ribolov“. Inače, te druge nisu ugasili internet portali, već društvene mreže, koje su postale glavno mesto za razmenu informacija među ribolovcima.

I mi imamo fejsbuk grupu – List Ribolov Plus. U Srbiji oko 80.000 ljudi ima ribolovnu dozvolu, a ta grupa broji 32.500 članova, od kojih je možda 5.000 iz okolnih država. To znači da je gotovo trećina ribolovaca u Srbiji u našoj grupi, a većina njih su mladi, koji većinom nemaju naviku da kupuju štampana glasila.

Ipak, papirno izdanje i dalje postoji, jer smo mala redakcija, sa troje zaposlenih, koja opstaje isključivo od prodaje novina i oglasa iz sveta ribolova, bez državnih ili drugih donacija.

B&F: Kako već četvrt veka pronalazite nove teme za pisanje o ribolovu?

Vladimir Stakić: Tema uvek ima jer se svaka oblast neprestano menja. U ribolovu, na primer, klimatske promene utiču na uslove za pecanje. Recimo, pre 25 godina temperatura vode u donjem toku Velike Morave povremeno je prelazila 27 stepeni, a danas se to dešava i u drugim rekama, čak i u Dunavu. Zbog toga neke vrste riba odlaze, a druge dolaze.

Menja se i tehnologija ribolova, pribor, oprema, mamci i sve drugo… Šaran se, recimo, danas peca na mamce sa različitim aromama, od kombinacije škampa i duda preko čokolade i pomorandže do manga, limete i viršle, koji nisu korišćeni pre samo četiri decenije. Pasionirani ribolovci sve novotarije prate i žele da o njima budu obavešteni, a za list „Ribolov“ pišu mnogi koji idu i dalje od toga i koji nesebično i besplatno dele svoja znanja i iskustvo, iz želje da doprinesu i časopisu i hobističkoj zajednici kojoj pripadaju.

I sve njih razumem, jer sam i sam pecaroš, koji skoro svaki put kada ustane u tri ujutru po hladnoći ili se nađe kraj vode po paklenoj vrućini, često sebi kaže da nikada to ne bi radio zbog novca. I nikada ne odustaje, kakve god da su okolnosti. Ja, dakle, istovremeno na neki način živim od ribolova, ali već skoro tri i po decenije pre svega živim za ribolov. I sve vreme sam jednako srećan zbog toga.

Marija Dukić

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Foto: Bif

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Može li transport da prati potrebe privrede? – Na Cargo Conference Belgrade 29. oktobra 300 učesnika iz cele Evrope

by bifadmin

Zanimljiva vest obeležila je početak oktobra – jedan teretni voz krenuo je iz Hrvatske za Srbiju obilaznim putem preko Bosne i Hercegovine i stigao dan ranije u odnosu na uobičajeni pravac.

Iako je reč samo o testiranju i probnoj ruti, korak na koji se odlučila ova železnička kompanija iznova je u prvi plan stavio čekanja i zagušenja na graničnim prelazima, koja bacaju senku na transportne veze zemalja Jugoistočne Evrope. Istovremeno, primer je ponovo otvorio i šire pitanje: da li su postojeći transportni pravci dovoljno pouzdani i efikasni da prate dinamiku spoljnotrgovinske razmene?

Odgovor na ovo i mnoga druga neodložna pitanja u Beogradu zajednički će potražiti predstavnici transportno-logističke industrije, nacionalnih i međunarodnih institucija, vlasnici robe i naučna zajednica. Podstaknuti snažnim interesovanjem publike i uspesima iz prethodne dve godine, PlutonLogistics i Pluton Media 29. oktobra 2026. organizuju treće izdanje događaja Cargo Conference Belgrade. Pod nazivom „Multimodal 360“, međunarodna konferencija okupiće u hotelu Hilton u Beogradu oko 300 učesnika – većina mesta već je rezervisana, a učesnici dolaze iz više od 20 zemalja.

Na bini će se naći više od 25 govornika, a uz panel diskusije i samostalna izlaganja, na Cargo Conference Belgrade ove godine očekuju nas i intervjui uživo. Ovogodišnji program donosi i nove načine uključivanja publike u diskusiju, a organizatori najavljuju da to nije jedino iznenađenje koje pripremaju.

Ako je logistika u Srbiji i regionu do nedavno bila poput komplikovane slagalice, u protekloj godini postala je Rubikova kocka. Šengensko pravilo 90/180 i alarmantan nedostatak vozača kamiona. Januarske blokade granica, pretnja novim protestima prevoznika i sve skuplji drumski transport. Problemi sa niskim vodostajem Dunava. Nepredvidiva železnica i nestabilne prilike na pomorskim rutama.

Na Cargo Conference Belgrade predstavnici domaćih i stranih kompanija, privrednih udruženja, nacionalnih i međunarodnih institucija i vlasnici robe, fokusiraće se na neka od ključnih pitanja:

  • Kako spoljnotrgovinska kretanja oblikuju transportne pravce, kako se razvijaju tradicionalne, a kako nove rute?
  • Cena železničkog preporoda: zašto radovi koji donose napredak istovremeno otežavaju transport?
  • Uloga intermodalnih terminala i luka – šta nedostaje ključnim čvorištima Jugoistočne Evrope?
  • Zašto su rečni koridori i dalje neiskorišćen logistički potencijal?
  • Regulativa koja diktira tempo – Entry Exit sistem, CBAM, eFTI i još mnogo toga
  • Saradnja privrede i carinskih organa; koje benefite privredi donesi digitalizacija i automatizacija carinskih procedura?
  • Nova era end-to-end logistike: trendovi u povezivanju transportnih modaliteta i primeri dobre prakse.
  • Trka sa emisijama: da li su efikasnost i troškovi jedini prioriteti vlasnika robe ili je i održivost tu umešala prste?
  • Mulitmodal 2.0: kako digitalizacija menja pravila igre i donosi bolje povezivanje?

 

A iz sekcije “Zvuči kao zabava, ali stvar je krajnje ozbiljna” – odgovaraćemo i na pitanja:

  • To su naše zvezde: Raste srpski izvoz u Italiju, a raste i u Tursku (kako je skoro stigla do prvih 5?)
  • Otkud sad to: Prvi električni kamion u Srbiji – kako radi, da li se isplati i ko je taj pionir?
  • Double trouble: Zatvaranja u Srbiji i Rumuniji presecaju železničke veze ka Turskoj, sme li to istovremeno?
  • Na tankom ledu: Kako vozači zemalja Zapadnog Balkana danas rade u EU – jesu li hrvatske vize rešile deo problema ili smo i dalje u mat-poziciji?
  • Preko preče, naokolo bliže: Da li je situacija na graničnom prelazu Šid toliko loša, da vozovi iz Hrvatske moraju preko BiH?
  • Show me the money: Cene drumskog transporta u izazovnim vremenima: hoće li biti jeftnije?

 

U Srbiji smanjen udeo intermodala na železnici

Drumski transport u Srbiji je neprikosnoveni prvak, sa udelom od bližu 65% ukupnog teretnog transporta u prvoj polovini 2026. (izraženo u tkm). Zbog toga je jasno da pitanja granice, boravka vozača u Šengenu i zahteva koji se postavljaju pred drumske prevoznike, moraju biti u fokusu javnosti.

Sa druge strane, železnica o kojoj se intenzivno govori i gde nesumnjivo postoji velika zainteresovanost privrede, dosada se nije mogla pohvaliti statistikom. U 2025. na prugama je bilo manje robe nego godinu ranije.  Zabeležen je i negativan trend u intermodalu: od ukupno ostvarenih 2,4 milijarde neto tkm u teretnom saobraćaju, oko 625,8 miliona ostvareno je vozovima u intermodalnom saobraćaju, što predstavlja udeo od oko 26,08%. U odnosu na 2024. godinu, u 2025. udeo intermodalnog saobraćaja smanjen je za oko 10%. Zašto i kako, teme su na koje ćemo takođe pokušati da damo odgovor na Cargo Conference Belgrade. Pozitivan signal predstavlja rast od oko 7% u količini roba na železnici u prvoj polovini 2026.

Među sponzorima Cargo Conference Belgrade “Multimodal 360” su kompanije METRANS, VTG, CER Cargo, Nelt Group, PepsiCo, FERCAM, Port of Adria, Port of Thessaloniki, DSV, Log Rail, International Vessel & Barge Chartering, Union Šped, Vecar Viljuškari, BursaTransport 123cargo, IVECO – Auto Čačak Komerc, MBOX Terminals, Foxit… Medijsku podršku pružaju domaći i regionalni mediji – Biznis.rs, Sve o novcu, Biznis i finansije, scm.hr, Pomorac.hr i supply-chain.gr.

Organizator Cargo Conference Belgrade je PlutonLogistics, specijalizovana regionalna medijska platforma koja od 2013. godine okuplja profesionalce u oblastima transporta, logistike, lanca snabdevanja i trgovine.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Beograd daleko od vrha svetske liste gradova po kvalitetu života

by bifadmin

Kanbera se ove godine našla na vrhu svetske liste gradova po kvalitetu života, dok je Beograd tek na 422. poziciji.

Šta neki grad čini jednim od najboljih mesta za život na svetu? Prema metodologiji Oxford Economicsa, kvalitet života procenjuje se na osnovu šest pokazatelja: nejednakosti u prihodima, dohotka po stanovniku, troškova stanovanja, očekivanog životnog veka, stope kriminala i dostupnosti rekreativnih i kulturnih sadržaja.

U izveštaju Global Cities Index 2026 analizirano je 1.000 gradova iz celog sveta. Na prvom mestu po kvalitetu života našla se Kanbera, koja je ostvarila maksimalnih 100 poena. Oxford Economics ovaj rezultat pripisuje kombinaciji visokih zarada i relativno male nejednakosti u prihodima, čemu doprinosi i veliki broj stabilnih, dobro plaćenih radnih mesta u državnoj upravi, s obzirom na to da je Kanbera glavni grad Australije.

Taj grad se dobro kotira i prema očekivanom životnom veku, a ima i veliki broj mesta za rekreaciju i kulturnih sadržaja u odnosu na broj stanovnika. Zanimljivo je da se u ukupnom Global Cities Indexu nalazi tek na 45. mestu. Ovo pokazuje da grad može da pruži izuzetno visok kvalitet života, a da istovremeno ne bude među vodećim svetskim centrima prema ukupnim pokazateljima.

Evropa prednjači

Na drugom mestu po kvalitetu života nalazi se Bergen, a visoko su rangirani i Grenobl, Bern i Oslo, koji zauzimaju četvrto, peto i šesto mesto. Između njih i Kanbere nalazi se Singapur. Među gradovima pri vrhu liste nalaze se i Luksemburg, Drezden, Gent, Pariz, Bazel, Linc, San Hoze, Cirih, Berlin, Minhen, Sidnej i Prag.

Dominacija evropskih gradova može se objasniti time što se dobro uklapaju u kriterijume koje koristi Oxford Economics. Ova metodologija ne meri samo bogatstvo gradova već i raspodelu prihoda, opterećenje troškovima stanovanja, očekivani životni vek i dostupnost kulturnih i rekreativnih sadržaja.

Šire posmatrano, uočavaju se razlike između evropskih i američkih gradova – evropski gradovi imaju prednost u kategorijama kvaliteta života, životne sredine i upravljanja, dok američki uglavnom ostvaruju bolje rezultate u ekonomiji i ljudskom kapitalu.

Gde je tu Beograd?

Naša prestonica se po kriterijumu kvaliteta života našla na 422. mestu, sa 45,1 poenom od mogućih 100. Najslabiji rezultat ostvarila je u kategoriji ljudskog kapitala, gde je dobila 27,6 poena. Ova kategorija obuhvata obrazovanje, univerzitete i očekivani rast stanovništva i zaposlenosti. U kategoriji upravljanja gradom ostvario je 44,5 poena, a ona obuhvata pokazatelje kvaliteta institucija i efikasnosti javne uprave.

Ovo će možda iznenaditi njegove žitelje ali najbolju ocenu (70,2 poena) Beograd je dobio u kategoriji životne sredine. Ovaj rezultat, međutim, ne treba tumačiti kao opštu ocenu kvaliteta životne sredine u gradu, jer metodologija obuhvata specifične pokazatelje, među kojima su klimatski rizici, prirodne nepogode i emisije ugljenika.

Izvor: Oxford Economics

Foto: Stevan Aksentijević, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Milojko Arsić: Otkazati EXPO bilo bi i politički i ekonomski neprihvatljivo

by bifadmin

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić u intervjuu za Forbes Srbija govorio je o tome šta nas čeka posle 25. oktobra i rezultata vanrednih parlamentarnih izbora, a osvrnuo se i na ideju o otkazivanju sepcijalizovane izložne „EXPO 2027“.

 

Trenutno najveći ekonomski rizik za srpske javne finansije je Grad Beograd – njegove finansije, visok deficit, gubici lokalnih javnih preduzeća, izostanak realizacije investicija…

Dinar mora ostati još nekoliko godina stabilan, a nije isključeno da to bude i trajna politika. To je važno zbog makroekonomske stabilnosti. Inflacija mora biti niska, a deficit već u narednoj godini smanjen sa 3,5 na 2,5 odsto BDP-a, smatra Arsić.

Kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima čija realizacija je odmakla, trebalo bi da budu nastavljeni, poručuje on.

Dodaje da to ne znači da tokom njihove realizacije ne treba da se ispituje potencijalna korupcija, ukoliko postoje sumnje na nju. Dok, s druge strane, projekti koji nisu započeti, njih bi trebalo preispitati i utvrditi ekonomsku opravdanost njihove izgradnje.

Međutim, glavna poruka Arsića je da bi otkazivanje „EXPO 2027“ bilo i politički i ekonomski neprihvatljivo.

„To je neprihvatljivo iz više razloga. Najpre, Srbija je preuzela međunarodnu obavezu da organizuje tu izložbu. Veliki broj država je prijavio učešće na toj manifestaciji. I bilo bi neozbiljno otkazati takav događaj“, upozorava on.

Dodatno, kako kaže, takva odluka nije ni ekonomski opravdana.

„EXPO je u završnoj fazi, u njega je uložen veliki novac. I jedini period kada će on biti isplativ kao projekat jeste u vreme održavanja. Prekinuti ga značilo bi bacanje tog novca. To nema nikakvog ekonomskog rezona“, poručuje Arsić.

On upozorava da bi Srbija bila suočena i sa potencijalnim tužbama i međunarodnim, ali i privrede koja učestvuje u realizaciji ovog događaja i sa kojom su sklapani ugovori.

„Naravno, ovo ne isključuju pokretanje istrage o postojanju korupcije prilikom ugovoranja poslova za izgradnju objekta i drugih sadržaja u okviru EXPO 2027“, zaključuje Arsić.

Ceo intervju porčitajte na portalu Forbes Srbija.

Izvor: Danas

Foto: Depositons

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Voće dobro rodilo, ali uvoz jabuke iz Kine i Poljske oborio cene

by bifadmin
Voće u Srbiji ove godine je dobro rodilo, ali suša i uvoz su napravili problem proizvođačima jer se suše stabla u voćnjacima koji nisu navodnjavani, a cene su pale, rekao je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji Zoran Keserović.
On je za Betu rekao da su najbolje prihode ostvarili proizvođači jagoda, a nešto slabije proizvođači borovnice, trešanja, krušaka, kupina, a da je kasnije suša zahvatila višinje i jabuke.

„Ova godina je jedna od rodnijih u voćarstvu, ali je po ostalim karakteristikama teška. Suša je napravila problem voćarima koji uzgajaju šljive jer su koštale od 12 do 30 dinara po kilogramu, a višnje 30-40 dinara. Najbolje su prošli prerađivači i destileri jer su po niskim cenama dobili sirovine za preradu“, rekao je Keserović.

Istakao je da se zbog suše, gde nije bilo navodnjavanja, suše i stabla i to voće koje preživi slabo će se pripremiti za sledeću godinu jer nije bilo vlage, a najgore će proći voćari koji su koristili tresače za berbu pošto su oštećeni pupoljci.

Keserović je rekao da su ove godine uvezeni kaše i koncentrati jabuke iz Kine, koja je najveći proizvođač tog voća u svetu jer zadovoljava od 40 do 60 odsto potrošnje. Sa tom zemljom je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini koji je na snagu stupio u julu 2024. godine.

Keserović je rekao da se jabuke uvoze iz Poljske i da prelevmane na uvoz koji ističu u novembru ove godine treba produžiti, bar do marta sledeće godine, kako bi se prodala domaća jabuka.

Dodao je da su se letos u velikom inostranom trgovinskom lancu u Srbiji prodavale trešnje iz Nemačke koje su uvezene iz Grčke i čiji je kvalitet bio daleko lošiji od domaće trešnje.

Ove godine se, prema njegovim rečima, očekuje veći rod jabuke nego prošle godine kada je bio 330.000 tona, bar za još 100.000 do 120.000 tona za koje treba naći tržište.

Ukupan rod voća bi ove godine, prema njgovoj proceni, mogao biti oko 1,5 miliona tona za razliku od prošle godie kada je iznosio nešto više od milion tona i od koga je ostavren devizni priliv od oko 700-800 miliona evra.

Keserović je rekao da je uredba koja reguliše izvoz voća doneta kada je Branislav Nedimović bio ministar poljoprivrede (2016. -2022.) napravila štetu proizvođačima jer je propisala stroge uslove za izvoznike, pa je smanjen njihov broj, a spašavali su manje proizvođače voća jer su od njih kupovali robu za izvoz.

Direktor zemljoradničke zadruge „Voćar“- Slankamen, čiji kooperanti imaju voćnjake jabuke na 600 hektara, Nikola Kotarac rekao je da je jabuka kvalitetna u voćnjacima sa sistemom za navodnjavanje, a kod onih proizvođača koji ga nisu imali sušile su se i jabuke i stabla.

„Zalivni sistem je imalo 50 odsto zadrugara i njihova jabuka je kvalitetna, ali marketi su puni jabuka iz Poljske“, rekao je Kotarac.

Istakao je da je kilogram jabuke prošle godine koštao od 60 do 70 dinara po kilogramu, a ove godine 40-50 dinara, dok je poljska jabuka u trgovinama 150-200 dinara.

„Mi imamo hladnjaču i u njoj je trenutno 3.000 tona jabuka i čuvaćemo ih do proleća u nadi da će porasti cena. Drugu klasu tog voća domaća industrija otkupljuje po ceqni od 11-12 dinara za kilogram jer je iz Kine uvezena baza (prerađena jabuka)“, rekao je Kotarac.

Naglasio je da su radnici „skupi i spori“ i da neki vlasnici voćanjaka neće ni brati jabuke jer im se ne isplati.

Kotarac je rekao da postoji mogućnost izvoza jabuka u Saudijsku Arabiju, ali da su skupi pakovanje i prevoz.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko su najveće kompanije u Evropi?

by bifadmin
Najvrednija kompanija na berzi u Evropi proizvodi sofisticirane mašine bez kojih je gotovo nemoguće napraviti savremene mikročipove. Ipak, dok tehnološki sektor predvodi evropsku listu, na nacionalnim berzama širom kontinenta i dalje najčešće dominiraju banke i energetske kompanije.
Analiza najvećih kompanija kojima se javno trguje u 42 evropske zemlje pokazuje koliko se struktura evropske privrede razlikuje od američke, ali i koliko su pojedina nacionalna tržišta oslonjena na tradicionalne sektore. ASML ubedljivo ispred svihHolandski ASML zauzima ubedljivo prvo mesto sa tržišnom kapitalizacijom od oko 670,27 milijardi dolara. Kompanija ima gotovo jedinstvenu poziciju u globalnoj industriji poluprovodnika, jer je jedini proizvođač naprednih sistema za ekstremnu ultraljubičastu litografiju (EUV), ključnih za proizvodnju najnaprednijih čipova.

ASML je gotovo dvostruko vredniji od britanskog bankarskog giganta HSBC i švajcarske farmaceutske kompanije Roche. Ujedno je i jedina tehnološka kompanija među kompanijama koje su najvrednije u svojoj zemlji u ovoj analizi.

Na drugoj strani, danski Novo Nordisk, proizvođač lekova Ozempik i Vegovi, doživeo je veliki pad tržišne vrednosti. Kompanija je tokom 2024. godine bila najvrednija u Evropi, sa vrednošću većom od 650 milijardi dolara, dok danas vredi oko 168,61 milijardu dolara.

Ko su najveće kompanije u Evropi?

Među deset najvrednijih kompanija na nacionalnim berzama dominiraju tehnologija, bankarstvo, farmacija i industrija:

1. Holandija – ASML – 670,27 milijardi dolara (tehnologija)

2. Velika Britanija – HSBC – 342,35 milijardi dolara (bankarstvo)

3. Švajcarska – Roche – 341,50 milijardi dolara (farmacija)

4. Nemačka – Siemens – 246,27 milijardi dolara (industrija)

5. Francuska – L’Oréal – 230,18 milijardi dolara (roba široke potrošnje)

6. Španija – Banco Santander – 205,11 milijardi dolara (bankarstvo)

7. Danska – Novo Nordisk – 168,61 milijardi dolara (farmacija)

8. Irska – Eaton – 168,28 milijardi dolara (industrija)

9. Belgija – AB InBev – 146,41 milijardu dolara (roba široke potrošnje)

10. Italija – UniCredit – 142,57 milijardi dolara (bankarstvo)

Banke i energetika drže više od polovine nacionalnih lidera

Kada se posmatra svih 42 tržišta, slika je znatno tradicionalnija. Banke su najvrednije kompanije u 15 zemalja, dok zajedno sa osiguravajućim društvima i investicionim fondovima finansijski sektor predvodi u ukupno 18 država. Energetske i komunalne kompanije nalaze se na prvom mestu u još 10 zemalja.To znači da finansijski i energetski sektor zajedno čine lidere u 28 od 42 evropske zemlje. Takva struktura povezana je i sa načinom finansiranja evropske privrede. Kompanije u Evropi, posebno u evrozoni, tradicionalno se u većoj meri oslanjaju na bankarske kredite, dok se američke kompanije znatno više finansiraju preko tržišta kapitala.

Dodatni problem predstavlja manjak novih evropskih tehnoloških giganata. Izveštaj bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija ukazao je na to da u poslednjih 50 godina u Evropskoj uniji nije izgrađena nijedna kompanija vredna više od 100 milijardi evra „od nule“, dok je u SAD u istom periodu nastalo šest kompanija vrednih više od bilion evra.

Gde je Srbija?

Na tržištima Balkana i šireg regiona dominiraju energetske kompanije, banke i farmaceutska industrija. U Srbiji je prema ovoj analizi najvrednija kompanija Naftna industrija Srbije (NIS), sa tržišnom kapitalizacijom od oko 1,13 milijardi dolara.

U ostatku regiona lideri su:

1. Mađarska – OTP Bank – 36,11 milijardi dolara (bankarstvo)

2. Rumunija – Hidroelectrica – 16,55 milijardi dolara (energetika)

3. Slovenija – Krka – 8,96 milijardi dolara (farmacija)

4. Hrvatska – Zagrebačka banka – 8,50 milijardi dolara (bankarstvo)

5. Bugarska – Sopharma – 1,50 milijardi dolara (farmacija)

6. Bosna i Hercegovina – UniCredit Bank d.d. – 1,14 milijardi dolara (bankarstvo)

7. Srbija – NIS – 1,13 milijardi dolara (energetika)

8. Severna Makedonija – Komercijalna banka – 980 miliona dolara (bankarstvo)

9. Crna Gora – Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) – 680 miliona dolara (energetika)

Podaci pokazuju da se Srbija, kada je reč o najvećoj kompaniji na domaćem tržištu kapitala, uklapa u širu regionalnu sliku u kojoj glavnu ulogu imaju energetika i bankarstvo, dok su tehnološke kompanije daleko od vrha.

Foto: ae86_stock, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Više od 200 žena na drugom dm Back to Yourself vikendu na Zlatiboru – sledeća stanica Fruška gora

by bifadmin

Koliko često promene raspoloženja, nedostatak energije ili osećaj da smo stalno pod pritiskom prihvatamo kao nešto što jednostavno prati svakodnevicu? Upravo su pitanja hormonalnog i mentalnog zdravlja bila u fokusu drugog dm Back to Yourself retreat vikenda, koji je u Hotelu „Zlatibor“ Resort & Spa okupio više od 200 žena.

 

Nakon prvog susreta na Kopaoniku, posvećenog snu i oporavku, koncept Back to Yourself nastavio je da otvara teme koje prate žene kroz različite životne faze. Zajedno sa dr Biljanom Živaljević, ginekološkinjom, doc. dr Ivom Branković, sistemskom porodičnom terapeutkinjom, i Jelenom Vitorović Raković, REBT terapeutkinjom, učesnice su razgovarale o promenama kroz koje prolaze telo i emocije, hormonima i pitanjima koja ih prate, ali i pritiscima i očekivanjima sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Razgovori na temu Hormoni bez misterije i Zašto sam stalno pod pritiskom?, kao i otvorena pitanja, približili su učesnicama stručne teme na razumljiv i primenljiv način, dok su iskustvena radionica Moj unutrašnji dijalog, kreativni sadržaji, druženje i vreme za odmor upotpunili dva dana posvećena boljem razumevanju sebe, svojih potreba i zdravlja.

 

„Koncept retreat vikenda Back to Yourself pokrenuli smo sa željom da ženama pružimo prostor u kojem mogu otvoreno da razgovaraju o svom zdravlju, postave pitanja i dobiju pouzdane informacije, ali i da zastanu i posvete vreme sebi. Posebno nam je drago što je i drugi vikend okupio više od 200 žena, jer nam to pokazuje koliko su ovakve teme važne i kolika potreba postoji za razgovorom o njima. Svaki Back to Yourself vikend posvećujemo drugom aspektu ženskog zdravlja, ali sa istom željom da znanje, iskustva i male promene koje žene odavde ponesu pronađu svoje mesto i u njihovoj svakodnevici“, izjavila je Aneta Pavlović, koordinatorka za PR, CSR i korporativne komunikacije u kompaniji dm Srbija.

 

Back to Yourself priča nastavlja se već 10. i 11. oktobra u hotelu Mövenpick Resort & Spa Fruške Terme, gde će u fokusu biti ishrana, hormoni i energija. Treći vikend otvoriće pitanja o tome kako ono što jedemo utiče na način na koji se osećamo, odakle dolaze svakodnevni padovi energije i kako zdravije izbore prilagoditi realnom životnom ritmu. Uz stručne razgovore, praktične savete i zajedničke aktivnosti, učesnice će imati priliku da bolje razumeju odnos ishrane, energije i potreba sopstvenog tela, ali i da pronađu jednostavne načine da brigu o sebi lakše uključe u svakodnevicu.

 

Od sna i oporavka, preko hormona i mentalnog zdravlja, do ishrane i energije, Back to Yourself povezuje različite aspekte ženskog zdravlja sa istom idejom – da bolje razumevanje sopstvenog tela i potreba može da nam pomogne u svakodnevnoj brizi o sebi.

Autori fotografija su Aleksandar Carević i Marko Simić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

A1 Grupa ubrzava rast ICT poslovanja i širi cloud i AI kapacitete na tržištima na kojima posluje

by bifadmin

A1 Grupa ubrzava razvoj ICT poslovanja na svim tržištima u Evropi, stavljajući cloud i veštačku inteligenciju (AI) u središte strategije podrške korisnicima u digitalnoj transformaciji. U tom kontekstu, A1 Group ICT Summit 2026 u Beču okupio je poslovne lidere, tehnološke stručnjake, korisnike i strateške partnere koji su razgovarali o tome kako ICT, cloud i veštačka inteligencija menjaju poslovanje i stvaraju nove prilike za rast.

ICT postaje sve značajnija oblast rasta za A1 Grupu, u okviru koje posluje i A1 Srbija. Bruto prihodi od ICT poslovanja povećani su sa 285 miliona evra u 2021. na 573 miliona evra u 2025. godini, što predstavlja prosečnu godišnju stopu rasta od 19 odsto. Samo u 2025. godini, bruto prihodi od ICT poslovanja porasli su za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„ICT je strateški prioritet za A1 Grupu. Naši korisnici suočavaju se sa sve složenijim tehnološkim okruženjima, dok AI i cloud iz temelja menjaju način poslovanja. Naša ambicija je da objedinimo kapacitete Grupe, bliskost sa korisnicima na lokalnim tržištima i snažna tehnološka partnerstva kako bismo korisnicima pomogli da uspešno prođu kroz ovu transformaciju“, izjavio je Alehandro Plater, generalni direktor A1 Grupe.

Širenje primene AI: Od pojedinačnih slučajeva do transformacije poslovanja

A1 je usmeren na prelazak sa eksperimentisanja sa veštačkom inteligencijom na njenu praktičnu primenu u poslovanju, uz mogućnost daljeg širenja. To uključuje aktivnosti u radu sa korisnicima uz podršku AI, automatizaciju mreže, razvoj softvera, automatizaciju radnih procesa i nove proizvode i usluge zasnovane na veštačkoj inteligenciji.

„AI postaje temeljni tehnološki sloj poslovanja kompanija“, izjavio je Aleksander Kuhar, glavni direktor za tehnologiju A1 Grupe. „Izazov više nije samo prepoznati mogućnosti primene, već ih bezbedno proširiti i integrisati u poslovanje. Za to su potrebni odgovarajući podaci, cloud infrastruktura, AI platforme, povezanost i operativni model.“

Cloud kao temelj transformacije

A1 jača svoje kapacitete za podršku korisnicima u upravljanju hibridnim i multicloud okruženjima, kombinujući privatnu infrastrukturu, evropske cloud platforme i globalne pružaoce usluga u skladu sa zahtevima pojedinačnih radnih opterećenja.

Fokus je na pojednostavljivanju složenih okruženja, uz pružanje fleksibilnosti korisnicima u pogledu bezbednosti, performansi, usklađenosti sa propisima, skalabilnosti i suvereniteta podataka.

Jačanje evropskih cloud i AI kapaciteta

Suverenitet u oblasti cloud usluga strateški je prioritet A1 Grupe. Kroz Exoscale, koji je deo A1 Digitala, Grupa jača svoje evropske cloud i AI kapacitete i korisnicima pruža veći izbor lokacija na kojima se čuvaju njihovi podaci i izvršavaju radna opterećenja.

Ovaj pristup kombinuje evropsku infrastrukturu i otvorene tehnologije sa savremenim AI kapacitetima, istovremeno omogućavajući korisnicima da, tamo gde je to primereno, integrišu globalne cloud usluge. A1 takođe razvija kapacitete u oblasti suverene veštačke inteligencije (Sovereign AI) kako bi podržao organizacije kojima je potrebna veća kontrola nad ključnim podacima, infrastrukturom i AI radnim opterećenjima.

Ovakav pristup A1 Grupa primenjuje i u Srbiji, gde A1 Srbija, pored mobilne i fiksne povezanosti, poslovnim korisnicima nudi cloud, sajber-bezbednosna, sistem-integratorska i softverska rešenja. Lokalni timovi oslanjaju se na tehnologiju i ekspertizu kompanija unutar Grupe, dok su domaći kapaciteti dodatno ojačani ovogodišnjim preuzimanjem IT kompanije DEX. Cilj je da kompanije na jednom mestu dobiju podršku za čitav proces digitalne transformacije – od pouzdane infrastrukture i zaštite podataka do razvoja i primene konkretnih poslovnih rešenja.

Kvalitet infrastrukture na kojoj se takva ponuda zasniva potvrđuje i nedavno priznanje SpeedChecker Champion Award za najbržu 5G mobilnu mrežu u Srbiji. Prema rezultatima merenja sprovedenih od 1. januara do 30. juna 2026. godine, prosečna brzina preuzimanja podataka na A1 5G mreži iznosila je 280,07 Mb/s, a SpeedChecker je u tom periodu analizirao ukupno 81.164 merenja na mrežama sva tri operatora u Srbiji.

Foto: A1 Telekom Austria/APA-Fotoservice/Richard Tanzer

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Šta znači kada je voće i povrće bez ostataka pesticida i gde se u Srbiji može kupiti

by bifadmin

Voće i povrće bez merljivih ostataka pesticida, proizvedeno po Zero Residue standardu, zauzima sve značajnije mesto na porodičnoj trpezi, kao i na Lidlovim policama. Porodično poljoprivredno preduzeće Zeleni Hit, poznato po tome što je pionir među srpskim proizvođačima koji u potpunosti primenjuje ovaj standard, do kraja sezone isporučiće oko 250.000 kilograma i komada svežih proizvoda za Lidl, što je gotovo tri puta više u odnosu na početak saradnje.

Kada domaći proizvođač i veliki internacionalni trgovinski lanac dele isti cilj, a to je da kvalitet bude ispred svega, rezultat se vidi i na njivi i na polici. Investirajući u kvalitet i razvoj srpskih proizvoda, Lidl zajedno sa domaćim dobavljačima trajno podiže standarde u domaćoj poljoprivredi, tako da potrošači imaju pristup voću i povrću koje je prirodno, bezbedno i proizvedeno pod punom kontrolom i u najvišem standardu. Saradnja sa porodičnim poljoprivrednim preduzećem Zeleni Hit, koja traje od 2023. godine, jedan je od najboljih primera kako to izgleda u praksi.

Srpski dobavljač koji je primenio novi Zero Residue standard

Zero Residue standard proizvodnje voća i povrća znači da se njihov uzgoj sprovodi u kontrolisanim uslovima uz pravovremeni prelazak na biološku zaštitu, tako da je krajnji plod bez ikakvih merljivih tragova hemijskih pesticida. Dakle, kada je u pitanju Zeleni Hit, to znači visoko kvalitetna ponuda voća i povrća, kao i savremena i ekološki prihvatljivija proizvodnja, gde je razvoj usmeren na smanjenje otpada, emisija i zagađenja u proizvodnom procesu.

Domaći dobavljač Zeleni Hit trenutno za Lidl proizvodi mini lubenicu, crvenu papriku šilju, paradajz volovsko srce, kupine, bundevu i krastavac. Pored izuzetno visokog standarda za kvalitet, Zeleni Hit je pionir i u razvoju i inovacijama, uzgajaju ekskluzivnu sortu kupine VON, jedini prema podacima preduzeća, a koja se može pronaći u sezoni u svim Lidl prodavnicama. Pored sertifikata GlobalG.A.P. i GRASP, koji garantuju da su proizvodi u skladu sa propisanim standardima u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane, održivosti i socijalne zaštite, a koje poseduju svi Lidlovi dobavljači voća i povrća, Zeleni Hit nosi i prestižnu EcoVadis ocenu održivog poslovanja.

Korak ispred zakona kada je kvalitet u pitanju

„Visok kvalitet je uslov za Lidl ponudu, a najbolji način za njegovo postizanje jeste ulaganje u domaće proizvođače. Našim dobavljačima dajemo sigurnost plasmana i predvidiv plan nabavke čak godinu dana unapred, a oni nama zauzvrat znanje i vrhunski kvalitet proizvoda. Tako zajedno unapređujemo asortiman, multiplikujemo dobre prakse domaće proizvodnje i nudimo kupcima sve zdravije izbore, po cenama koje su pristupačne“, izjavila je Jovana Majstorović iz kompanije Lidl Srbija.

Lidl Srbija od prvog dana poslovanja kontinuirano radi na unapređenju kvaliteta proizvoda i u pojedinim oblastima ide i korak ispred zakonskih obaveza. Tako na primer nivo detektovanih rezidua, tj, ostataka pesticida u svežem voću i povrću Lidla sme da iznosi najviše trećinu zakonski dozvoljene količine. Zero Residue proizvodnja ide i korak dalje, ona podrazumeva precizno planiranje zaštite bilja i rokova berbe, uz laboratorijske analize koje potvrđuju da u gotovom proizvodu nema merljivih ostataka pesticida iznad granice kvantifikacije primenjene metode. Za potrošača to znači jednostavnu i merljivu potvrdu kontrolisane proizvodnje, sledljivosti i kvaliteta.

Partnerstvo koje raste

Od skromnih početaka saradnje sa Lidlom 2023. godine, stiglo se do sezone u kojoj se sa polja Zelenog Hita na police plasira oko 250.000 jedinica svežih, sertifikovanih proizvoda. Saradnja je za sada usmerena na tržište Srbije, a u planu je dalje širenje asortimana i razmatranje izvoza.

„Lidl je naš pouzdan i ekskluzivni partner u plasmanu povrća i voća premium kvaliteta i bez ostataka pesticida, kao i značajan učesnik u daljem razvoju inovativnih proizvoda sa izuzetnom nutritivnom vrednošću, visokim sadržajem vitamina i minerala, ali prvenstveno sa najboljim ukusom i mirisom na šta smo ponosni“, rekao je prof. dr Nebojša Momirović, osnivač Zelenog Hita.Novinari na njivi: od zasada do trpeze

Tokom zajedničke posete gazdinstvu Zeleni Hit, predstavnici medija i kompanije Lidl obišli su zasade hokaido bundeve Orange Summer, proizvodnju paprike uz biološku zaštitu, paradajz koji raste u kontrolisanim uslovima i sadnice kupine VON. Program je zaokružen degustacijom specijaliteta od proizvoda sa imanja, potaža bundeve i različitih vrsta pečene bundeve, među kojima Orange Summer, Golden Muscat i kaboča tip sa ukusom kestena.

Podrška Zelenom Hitu deo je šire Lidlove posvećenosti domaćoj privredi. U ponudi ovog trgovinskog lanca nalazi se više od 700 domaćih proizvoda, dok je vrednost otkupa od domaćih dobavljača u prošloj godini porasla za 16 odsto, a njihov izvoz putem Lidlove mreže dostigao čak 22 miliona evra.

Ulaganjem u kvalitet i razvoj zajedno sa domaćim dobavljačima Lidl pokreće i širu privredu, jer se znanje i standardi koji nastaju kod primarnog proizvođača prenose dalje kroz ceo lanac. Istovremeno, kupci u 87 Lidl prodavnica u 50 gradova širom Srbije dobijaju priliku da zdravije izbore pronađu na jednom mestu i po pristupačnim cenama.

Foto: Aleksej Nešović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci