Politika i društvoVesti

Potražnja za evropskim zlatnim vizama raste, a ove države pooštravaju uslove

by bifadmin
Želite da se preselite negde u Evropu? Dok interesovanje za programe zlatnih viza raste, sticanje evropskog državljanstva postaje sve teže. A ta dva trenda su međusobno povezana.
Programi zlatnih viza trenutno doživljavaju veliki uspon, a sve više država ih uvodi. Mauricijus je u maju pokrenuo svoj program. Veliku pažnju privlači i predstojeći program zlatne vize u Argentini, kao i novi Investor Pass u Paragvaju. On je posebno zanimljiv zbog turističkog preporoda te zemlje i mogućnosti dobijanja direktnog stalnog boravka uz ulaganje koje počinje od 150.000 dolara. I Liban trenutno razmatra uvođenje novog programa zlatne vize, piše Forbes.

Međutim, zbog stalnih promena propisa i rizika, programi zlatnih viza – pri čemu je Portugal dobar primer – postaju sve složeniji i manje konkurentni. To se dešava u trenutku kada je sve više Amerikanaca zainteresovano ne samo za preseljenje u inostranstvo, već i za diversifikaciju svojih životnih opcija i Evropu posmatra kao rezervni plan.

Prema pisanju lista Njujork Tajms, trenutno između 30 i 35 država ima neki oblik programa zlatne vize. Još 12 zemalja nudi programe državljanstva kroz investiciju.

Ključna razlika je u tome što programi državljanstva putem investicije vode direktno do pasoša. Zlatne vize omogućavaju put ka stalnom boravku, a u pojedinim slučajevima i kasnijem sticanju državljanstva.

Kako funkcionišu programi zlatne vize i zlatnog pasoša

Kristijan Neshajm, osnivač platforme IMI, koja se bavi analizom investicione migracije, smatra da je proces nastanjivanja u novoj zemlji postepen, a ne trenutan. On taj proces opisuje kroz model koji naziva„Piramida prava na nastanjenje, koji na jednostavan način objašnjava razliku između programa zlatne vize i zlatnog pasoša.

Prema toj piramidi, imigranti prolaze kroz nekoliko nivoa:

Privremeni boravak – obuhvata radne, studentske i vize za digitalne nomade. Boravak se može produžavati, ali pod određenim uslovima.
Stalni boravak – pruža veoma sigurno pravo na život u zemlji i mogućnost spajanja porodice. Uglavnom ne uključuje politička prava, ali status postaje trajan.
Državljanstvo – donosi puna politička prava, bezuslovno pravo boravka i diplomatsku zaštitu. Programi državljanstva kroz investiciju, odnosno zlatni pasoši, omogućavaju investitorima da odmah dođu do ovog nivoa, preskačući prethodna dva.
Nadnacionalno državljanstvo – predstavlja najviši nivo i omogućava ista prava u svim državama određene zajednice. Jedini potpuno razvijen pravni primer danas jeste državljanstvo Evropske unije, iako postoje slični modeli poput Merkosura, Organizacije istočnokaripskih država (OECS) ili Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva (GCC).

Građanin bilo koje države članice Evropske unije uživa jednaka prava u svih 27 država članica. Uključujući slobodu kretanja radi rada, putovanja i obrazovanja.

Nekadašnji program državljanstva putem investicije na Malti omogućavao je investitorima da odmah dobiju malteški pasoš. Samim tim i sva prava koja proizlaze iz državljanstva Evropske unije.

Upravo zbog toga je najviši sud Evropske unije ocenio da je taj program nespojiv sa pravom EU, nakon što je Evropska komisija zaključila da Malta „komercijalizuje“ evropsko državljanstvo i narušava princip uzajamnosti među državama članicama.

S druge strane, novi argentinski program zlatne vize trebalo bi da omogući direktan put ka najvišem nivou kroz sticanje prava koja proizlaze iz članstva te zemlje u Merkosuru.

Kritike programa zlatnih viza

Kritičari ovih programa tvrde da oni podižu cene nekretnina za lokalno stanovništvo i omogućavaju međunarodno pranje novca.

Programi zlatnih viza nalaze se u središtu šire rasprave o slobodi kretanja kapitala, društvenoj nejednakosti i globalizaciji.

Zbog takvih zabrinutosti neke države su ih u potpunosti ukinule. Među najpoznatijim primerima su Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska.

Od početka rata u Ukrajini mnogi zainteresovani okrenuli su se alternativnim mogućnostima. Poput viza za digitalne nomade, programa za visokokvalifikovane stručnjake ili privrednike.

Jedan od primera je britanska Global Talent Visa, za koju je interesovanje značajno poraslo nakon ukidanja Tier 1 Investment Visa, koja je predstavljala britansku verziju programa zlatne vize.

Kada je Španija u aprilu 2025. ukinula svoj program zlatne vize, mnogi investitori preusmerili su interesovanje na druge opcije. Uključujući boravišne dozvole zasnovane na pasivnim prihodima ili status digitalnog nomada.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) vodi evidenciju svih programa boravka i državljanstva putem investicija širom sveta i objavljuje spisak onih koji se smatraju visokorizičnim. Odnosno onih koji bi mogli biti zloupotrebljeni za prikrivanje imovine u inostranstvu i narušavanje poreske transparentnosti.

Sve više evropskih zemalja otežava sticanje državljanstva

U Evropi je sve izraženiji trend pooštravanja uslova za sticanje državljanstva. To je odgovor na političke rasprave o pristupu lokalnim resursima i pitanju ko ima pravo da se nastani u određenoj zemlji.

Među najvažnijim promenama izdvajaju se:

Portugal je nedavno usvojio zakon kojim se minimalni period boravka pre podnošenja zahteva za državljanstvo povećava sa pet na 10 godina.

Norveška je pripremila predlog zakona kojim bi se minimalni period boravka za sticanje državljanstva povećao sa tri na sedam godina.
Finska je u oktobru 2024. produžila potreban period boravka sa pet na osam godina, a od 2027. planira da uvede i obavezan test za sticanje državljanstva.
Švedska je usvojila reformu kojom se uslov za sticanje državljanstva povećava sa pet na osam godina. Uz uvođenje zahteva da podnosilac zahteva bude finansijski samostalan.
Švedski ministar za migracije Johan Forsel tim povodom je izjavio: „Bilo je moguće postati državljanin nakon pet godina života u zemlji, a da osoba ne zna nijednu reč švedskog jezika, ne poznaje švedsko društvo ili čak nema sopstveni izvor prihoda“.

Ove promene pokazuju da evropske vlade sve više nastoje da pronađu ravnotežu između politike međunarodne mobilnosti i sve snažnijih unutrašnjih političkih pritisaka u vezi sa imigracijom i sticanjem državljanstva.

Izvor: Aleks Ledsom, saradnica Forbes

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Visa pretvara telefon u modernu kasu za mala preduzeća širom sveta

by bifadmin

Kompanija Visa je predstavila nove mogućnosti Visa Accept i Visa Direct rešenja, kreirana da prošire načine na koje pametni telefoni mogu da služe za obavljanje digitalnih plaćanja. Cilj ovih unapređenja jeste da malim preduzećima na tržištima u razvoju, kako od uličnih prodavaca, pa sve do rastućih online trgovaca, olakšaju upravljanje plaćanjima koristeći alate na koje se već svakodnevno oslanjaju.

„Svako prislanjanje, skeniranje i provlačenje kartice ili dugog platnog uređaja danas predstavlja ključni momenat u odnosu sa kupcima, a mala preduzeća ne mogu sebi da priušte da proces plaćanja bude prepreka kvalitetnom korisničkom iskustvu. Mi vidimo budućnost u kojoj je jedan pametan telefon dovoljan da prodavac prihvati svaki način plaćanja koji kupci žele da koriste, stekne vredne uvide i sa sigurnošću vodi svoj posao. Na taj način sam preduzetnik manje vremena troši na izazove u procesu plaćanja, a više na kreiranje iskustava zbog kojih se kupci vraćaju“, izjavio je Shahebaz Khan, viši potpredsednik i direktor sektora za komercijalna rešenja i rešenja za transfer novca za region centralne i istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike (CEMEA) u kompaniji Visa.

Kako se sve veći deo trgovine odvija putem pametnih telefona, malim preduzećima potrebni su jednostavni načini da prihvate različite metode plaćanja koje njihovi kupci koriste, bilo da je reč o platnim karticama ili digitalnim novčanicima. Visa pomaže da pametni telefon postane centralno mesto za poslovanje malih i srednjih preduzeća, objedinjujući prihvat plaćanja, isplate i interakciju sa kupcima u jednom uređaju. Potreba za ovakvim rešenjima je očigledna: prema Visa Global SMB Macro Trends izveštaju, 99 odsto anketiranih malih i srednjih preduzeća koristi najmanje jedan digitalni finansijski alat, dok njih 85 odsto navodi da im je barem jedan od tih alata unapredio poslovanje. Istovremeno, od oko 1,3 milijarde odraslih osoba koje nemaju pristup bankarskim uslugama, približno 530 miliona već koristi pametne telefone, što predstavlja značajnu priliku za širenje pristupa digitalnim finansijskim uslugama.

Visa Accept: Vaš telefon je vaš POS terminal

Visa Accept pretvara pametni telefon u POS terminal, omogućavajući malim prodavcima da prihvataju kartična plaćanja direktno na Visa karticu, bez potrebe za dodatnim uređajima. Kupci mogu da plate prislanjanjem kartice ili uređaja ili putem linka za plaćanje, dok sredstva mogu biti uplaćena na račun prodavca gotovo u realnom vremenu, uz bezbednost, pouzdanost i zaštitu u slučaju reklamacija koje korisnici očekuju od Visa kartičnih plaćanja.

 

Za mala i srednja preduzeća koja pažljivo upravljaju novčanim tokom, brzina je od presudnog značaja. Visa Global SMB Macro Trends izveštaj pokazuje da se jedno od pet anketiranih malih i srednjih preduzeća svakodnevno ili mesečno suočava sa nedostatkom gotovine, dok je gotovo 28 odsto njih u poslednjih 12 meseci imalo poteškoće u korišćenju ili dobijanju kredita i drugih oblika finansiranja.

 

  • Prodavci mogu da prihvataju kartična plaćanja putem svog pametnog telefona i bankarske aplikacije, uz brži pristup sredstvima.
  • Izdavaoci kartica mogu da obezbede kvalifikovanim korisnicima da direktno prihvataju plaćanja putem svojih bankarskih aplikacija, čime dodatno unapređuju saradnju sa malim preduzećima.
  • Kupci imaju isti nivo Visa zaštite, bilo da plaćaju uličnom prodavcu ili velikom trgovinskom lancu.

 

Visa Accept je dostupan u više od 25 zemalja a do 2027. godine Visa očekuje da će Visa Accept biti dostupan milionima trgovaca širom sveta.

 

Visa Direct: Isplate putem istog telefona

Visa takođe koristi pametne telefone kako bi malim preduzećima olakšala isplate putem rešenja Visa Direct, svoje platforme za prenos novca bez odlaganja*. Integracijom Visa Direct u bankarske, fintech i poslovne platforme, vlasnici malih i srednjih preduzeća mogu da koriste svoj telefon za brze isplate zaposlenima, saradnicima ili vozačima, da izvrše povraćaj sredstava ili isplate podsticaja kupcima, kao i da šalju novac preko granica* na kvalifikovane platne kartice, bankovne račune ili digitalne novčanike, koristeći isto jednostavno korisničko iskustvo na koje se oslanjaju kada primaju uplate.

https://www.worldbank.org/en/news/press-release/2025/07/16/mobile-phone-technology-powers-saving-surge-in-developing-economies

 

Dostupnost zavisi od geografskog područja. Za više informacija o dostupnosti, molimo vas da se obratite svom Visa predstavniku.

Autor fotografije Visa

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Sledeća faza razvoja startapa: U pripremi Strategija do 2030. godine

by bifadmin

 Rad na novoj petogodišnjoj strategiji razvoja startap ekosistema zvanično je započet predstavljanjem rezultata prethodnog strateškog dokumenta iz koga je u potpunosti realizovano 86% mera. Jedna mera je delimično sprovedena, dok je jedna ostala nerealizovana, saopšteno je na prvom sastanku radne grupe za izradu nove strategije, održanom u Ministarstvu nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.

Analiza efekata Strategije koja se odnosila na period 2021-2025, potvrđuje da je domaći startap ekosistem u prethodnih pet godina značajno ojačan. Uspostavljen je Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema, sa 352 registrovana startapa, razvijena je mreža od pet naučno-tehnoloških parkova, a kroz različite programe podrške poput Pametnog početka, StarTech-a, Katapulta i kroz fondove rizičnog kapitala uloženo je više desetina miliona evra. Zahvaljujući tim programima, više od 120 startapa godišnje ostvari finansijsku podršku.

–  U izradi novog strateškog dokumenta, uz stručnu podršku NALED-a, sagledaćemo sve promene koje su se dogodile u okruženju i dodatno unaprediti mere podrške. Startapi ostaju jedan od ključnih prioriteta Vlade Republike Srbije i Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja, a naš primarni cilj jeste da sistemska podrška postane još dostupnija i efikasnija za sve učesnike inovacionog ekosistema – izjavila je Ana Marinković, pomoćnica ministra u Ministarstvu nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.

Najveći broj mera iz prethodne Strategije bio je usmeren na unapređenje uslova za poslovanje. Uz uspostavljanje Registra, veliki podsticaj ekosistemu bilo je i uvođenje poreskih olakšica za zaposlene angažovane na poslovima istraživanja i razvoja, koju je koristilo 170 poslodavaca za 12.500 radnika. Dodatno, više od 50 državnih službenika je obučeno za podršku startapima kroz Innoleader program, a putem programa GovTech u dva ciklusa je realizovano još 29 projekata za potrebe javne uprave.

Na planu jačanja kapaciteta, razvijeno je 45 master programa sa visokotehnološkom komponentom, kao i 125 studijskih koji obrađuju preduzetničke teme. Ove programe je pohađalo oko 1.100 studenata, a više od 300 nastavnika je prošlo odgovarajuće obuke. Organizovano je više od 150 mentorskih sesija i 60 događaja, a razvijeni su i novi akceleratorski programi, među kojima su Katapult i Launcher. Domaći startapi predstavljani su i na međunarodnim konferencijama i sajmovima, a Srbija je uključena u relevantne globalne  baze podataka o startap ekosistemima, poput Startap Genome i Dealroom-a.

– NALED će, u okviru projekta StarTech, koji sprovodimo uz podršku kompanije Philip Morris, podržati izradu nove Strategije. Želimo da kroz stručnu analizu, organizacionu podršku i otvoren dijalog sa startap zajednicom i institucijama zajedno definišemo prioritete za narednu fazu razvoja ekosistema. Naš fokus biće na kreiranju konkretnih mera koje odgovaraju realnim potrebama tržišta i doprinose stvaranju još povoljnijeg okruženja za razvoj startapa u Srbiji – izjavila je Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

Tokom leta radna grupa će aktivno raditi na definisanju aktivnosti sa ciljem da Srbija napravi ključni iskorak na Evropskom indeksu inovativnosti (European Innovation Scoreboard) i pređe iz kategorije „inovatora u nastajanju“ (emerging innovator) u grupu umerenih inovatora (moderate innovator). Ovaj prelazak postavljen je i kao jedan od ključnih pokazatelja uspeha u okviru Reformske agende Srbije, a finalni tekst nove Strategije očekuje se na jesen.

Foto: NALED

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kinezi u Srbiji proveravaju bezbednost hrane pre izvoza u Kinu

by bifadmin

Ekspertska grupa Generalne uprave carine Kine (GACC) boravila je u Srbiji u okviru zvanične inspekcijske posete usmerene na procenu sistema bezbednosti hrane i kontrole proizvodnih objekata koji izvoze ili planiraju izvoz proizvoda na tržište Kine, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.

Predstavnici GACC obišli su više proizvodnih objekata – vinarije, destilerije i objekat za preradu hrane, gde su se upoznali sa proizvodnim procesima, sistemima kontrole bezbednosti hrane, primenom dobre proizvođačke i higijenske prakse, kao i ispunjenošću zahteva u pogledu HACCP sistema i sledljivosti proizvoda.

– Otvaranje i širenje pristupa kineskom tržištu jedan je od prioriteta Ministarstva, jer našim proizvođačima donosi nove mogućnosti za izvoz i veću konkurentnost. Poseta kineskih eksperata pokazuje da Srbija ima kapacitet da ispuni najviše standarde bezbednosti hrane i nastavi da gradi partnerstvo zasnovano na poverenju i kvalitetu – istakao je ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić.

Navedeno je da su kineski eksperti imali priliku da se neposredno uvere u funkcionisanje srpskog sistema bezbednosti hrane, organizaciju službenih kontrola, kao i mere koje se primenjuju radi obezbeđivanja zdravstvene ispravnosti proizvoda namenjenih izvozu u Kinu.

Njihov konačni izveštaj sa zaključcima i preporukama očekuje se u narednom periodu.

Izvor: Beta

Foto: Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Novi propisi: Električni dvotočkaši koji mogu da se kreću bez okretanja pedala sada se smatraju mopedima

by bifadmin
Od 27. juna u Srbiji se primenjuje dopunjeni Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila, kojim su uvedena nova pravila za električne bicikle i druge električne dvotočkaše.

Promene donose jasnije razgraničenje između električnog bicikla i mopeda, pa će deo vozila koja su se do sada koristila bez posebnih administrativnih obaveza ubuduće morati da bude registrovan i da ispunjava uslove propisane za mopede.

Najvažnija novina odnosi se na način na koji se vozilo pokreće. Prema novim pravilima, nije presudno da li električni dvotočkaš ima pedale, već da li motor služi isključivo kao pomoć pri pedaliranju ili omogućava samostalnu vožnju bez okretanja pedala.
To znači da brojni modeli koji imaju ručicu ili dugme za gas, zahvaljujući kojem mogu da se kreću bez angažovanja vozača, više ne spadaju u kategoriju električnih bicikala, već se zakonski tretiraju kao mopedi.

Nova pravila posebno će pogoditi dostavljače, ali i građane koji koriste snažnije električne bicikle za svakodnevni prevoz ili su naknadno povećavali njihove performanse.

Električni bicikl ostaje u kategoriji K3 samo ako se pokreće snagom vozača preko pedala, dok elektromotor služi isključivo kao pomoć. Snaga motora ne sme da prelazi 0,25 kilovata, a pomoć motora mora automatski da se isključi kada vozač prestane da okreće pedale ili kada vozilo dostigne brzinu od 25 kilometara na čas.

Kada električni bicikl postaje moped

S druge strane, električni dvotočkaši koji mogu da se kreću bez pedaliranja više se ne smatraju biciklima.
Ako vozilo ima mogućnost samostalnog kretanja pomoću ručice ili tastera za gas, svrstava se u kategoriju L1, odnosno mopeda, pod uslovom da mu najveća konstrukcijska brzina ne prelazi 45 kilometara na čas, a snaga elektromotora iznosi do četiri kilovata.
Drugim rečima, pedale više nisu dovoljne da bi vozilo bilo klasifikovano kao bicikl ukoliko može da se vozi i bez njihovog korišćenja.

Šta to znači za vlasnike

Promena kategorije povlači i nove zakonske obaveze.
Za upravljanje mopedom potrebna je najmanje vozačka dozvola AM kategorije, dok vozači koji imaju dozvolu B kategorije automatski stiču pravo da upravljaju i mopedima.
Osim toga, vozilo mora da bude registrovano, da prođe tehnički pregled, ima zaključenu polisu obaveznog osiguranja, registarsku tablicu i važeću registracionu nalepnicu.
Za razliku od običnih biciklista, vozači mopeda imaju obavezu da tokom vožnje nose propisno zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu.

Dostavljači i prepravljeni bicikli pod posebnom pažnjom

Nova pravila mogla bi da imaju najveći uticaj na dostavljače hrane i kurirskih pošiljaka koji za posao koriste električne dvotočkaše, ali i na vlasnike koji su naknadno povećavali brzinu ili snagu svojih bicikala.
Takve prepravke često znače da vozilo razvija brzine za koje kočnice, ram i ostale komponente nisu projektovani, zbog čega predstavljaju dodatni bezbednosni rizik.
Upravo zato policija sada ima jasan zakonski osnov da takve modele tretira kao mopede ili motocikle, a ne kao bicikle.

Šta je sa funkcijom „walk-assist“

Jedino što za sada ostaje izuzetak jeste takozvana funkcija pomoći pri guranju, poznata kao walk-assist.
Reč je o režimu u kojem se električni bicikl kreće brzinom ljudskog hoda dok ga korisnik gura, najčešće uzbrdo ili preko prepreke.
Prema važećem tumačenju propisa, ova funkcija ne menja kategoriju vozila, jer nije namenjena vožnji bez pedaliranja, već isključivo olakšava njegovo guranje. Zbog toga modeli koji imaju samo ovu opciju, uz ispunjavanje ostalih propisanih uslova, i dalje ostaju u kategoriji električnih bicikala.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cene goriva u Srbiji i dalje najviše u regionu

by bifadmin

Srbija  i dalje zauzima sam vrh liste po skupoći goriva u poređenju sa susednim državama.

Štaviše, dizel je u proseku skuplji kod nas u odnosu na sve zemlje regiona uključujući i Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, dok je benzin skuplji od onog na domaćim pumpama samo u Rumuniji i Mađarskoj, piše Nedeljnik.

Litar evrodizela na domaćim pumpama inače košta 219 dinara, dok je cena benzina evropremijum BMB 95 utvrđena na 195 dinara i ove cene važe do petka, 10. jula, kada će Ministarstvo trgovine napraviti novo redovno usklađivanje.

Dizel plaćamo 65 dinara više nego u Makedoniji

Razlika u ceni dizela najviše dolazi do izražaja kada se uporede podaci iz Srbije sa onima iz Severne Makedonije.

Iako je u ovoj susednoj državi juče došlo do poskupljenja dizela za oko 5 dinara, litar ovog goriva tamo i dalje košta značajno manje nego u Srbiji, sa cenom od oko 153 dinara.

Slična situacija je i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, gde se cene dizela kreću u rasponu od 172 do 179 dinara po litru. To znači da vozači u tim zemljama plaćaju i do 40 dinara manje po svakom natočenom litru u odnosu na vozače u Srbiji, što predstavlja ozbiljnu razliku u mesečnim troškovima transporta.

Srbija lider u regionu po ceni benzina

Kada je reč o benzinu, Srbija sa cenom od 195 dinara takođe prednjači, mada je razlika u odnosu na neke susede nešto manja nego kod dizela.

U Severnoj Makedoniji je benzin od juče skuplji za dva dinara, ali njegova cena na pumpama i dalje iznosi oko 161 dinar. U Bosni i Hercegovini i Bugarskoj benzin je takođe povoljniji i košta između 171 i 175 dinara.

Mađarska i Rumunija su po cenama benzina najbliže Srbiji, sa iznosima koji se kreću oko 196 i 197 dinara.

Spadamo u skuplje i za TNG

Situacija na tržištu tečnog naftnog gasa prati sličan trend, pa Srbija sa cenom od blizu 107 dinara spada u red skupljih zemalja u regionu. 

Najniže cene ovog energenta beleže se u Bugarskoj i Hrvatskoj, gde litar košta oko 75 i 76 dinara.

U Crnoj Gori TNG uopšte nije u ponudi na pumpama, a Mađarska je najskuplja kada je reč o ovom energentu sa 118 dinara po litru.

Izvor: Nedeljnik.rs

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Veštačka inteligencija prepoznaje sklonost ka korupciji u javnom sektoru

by bifadmin

Istraživači sa Bečkog univerziteta za ekonomiju i poslovanje (Wirtschaftsuniversität Wien – WU) analizirali su, uz pomoć veštačke inteligencije, sklonost državnih službenika ka korupciji širom sveta. Rezultati pokazuju da su individualni stavovi prema demokratiji, konkurenciji i liderstvu značajniji pokazatelji od obrazovanja ili prihoda.

Dosadašnja istraživanja uzroka korupcije uglavnom su bila usmerena na institucionalne, demografske i kulturne faktore, kao i na razlike između država. Međutim, pitanje u kojoj meri individualne vrednosti i stavovi utiču na sklonost državnih službenika ka korupciji do sada je retko bilo sistematski istraživano.

Istraživači sa Bečkog univerziteta za ekonomiju, Moric Šmid i Jurgen Vilems, su uz pomoć veštačke inteligencije ispitali u kojoj meri se sklonost državnih službenika ka korupciji može predvideti na osnovu njihovih ličnih stavova i koji su faktori pri tome najvažniji. „Naši rezultati dovode u pitanje široko rasprostranjenu pretpostavku: sklonost državnih službenika ka korupciji ne predviđaju najbolje prihodi ili obrazovanje, već njihove vrednosti i stavovi“, kaže Moric Šmid sa Instituta za javni menadžment i upravljanje. Posebno se pokazalo da je snažna orijentacija ka demokratskim vrednostima povezana sa manjom sklonošću ka korupciji.

Rezultati se zasnivaju na podacima prikupljenim od 18.000 državnih službenika iz 90 zemalja o njihovim kulturnim vrednostima i stavovima prema temama kao što su porodica, religija, društvena tolerancija i poverenje u institucije. Korišćeni podaci ne prikazuju stvarne slučajeve korupcije. Umesto toga, sklonost ka korupciji procenjuje se na osnovu stavova ispitanika o opravdanosti davanja mita, utaje poreza i nezakonitog ostvarivanja prava na državne beneficije.

„Koruptivno ponašanje je veoma teško posmatrati na individualnom nivou. Zato koristimo stavove kao merljiv pokazatelj sklonosti ka korupciji“, kaže Šmid. Pored klasičnih regresionih modela, istraživački tim primenio je više metoda objašnjivog mašinskog učenja kako bi predvideo sklonost državnih službenika ka korupciji. Ovi modeli ne samo da su ostvarili veću preciznost u predviđanju, već su omogućili i sistematsko poređenje značaja više od 100 potencijalnih faktora uticaja.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UniCredit Banka za privredu Srbije – Trade Finance Gate unapređuje upravljanje dokumentarnim poslovanjem

by bifadmin

U okviru inicijative „UniCredit Banka za privredu Srbije“, predstavnici domaćih i međunarodnih kompanija okupili su se na događaju posvećenom promociji platforme Trade Finance Gate, kako bi kroz iskustva korisnika i razgovor sa stručnjacima UniCredit Banke stekli uvid u mogućnosti koje digitalizacija donosi u upravljanju finansiranjem trgovine.

Trade Finance Gate, inovativno, prvo potpuno digitalno rešenje, omogućava klijentima da proces izdavanja garancija, akreditiva i dokumentarnog inkasa obave brže, jednostavnije i uz direktnu komunikaciju sa bankom, bez potrebe za tradicionalnom papirologijom i dugotrajnim procedurama. Platforma je razvijena za mala, srednja i velika preduzeća, posebno ona koja posluju u oblasti spoljne trgovine ili imaju potrebu za učestalim izdavanjem garancija.

„Digitalizacija nije cilj sama po sebi, već način da klijentima omogućimo jednostavnije, brže i preglednije upravljanje finansijskim instrumentima. Trade Finance Gate razvijamo u skladu sa potrebama kompanija, zbog čega nam je direktan dijalog sa klijentima jednako važan kao i dalji razvoj same platforme. Verujemo da najbolje rezultate ostvarujemo kada rešenja oblikujemo zajedno sa onima koji ih svakodnevno koriste“, izjavio je Milan Sekulić, direktor Finansiranja trgovine i obrtnog kapitala, UniCredit Banke.

Posebnu vrednost događaju dala su iskustva pilot korisnika. Nevenka Sedlarević iz kompanije N Sport i Radmila Hrkalović iz kompanije Comtrade, među prvim korisnicima u Srbiji koji su imali priliku da rade na ovaj način, podelile su svoja iskustva iz svakodnevne primene rešenja Trade Finance Gate. Kroz konkretne primere istakle su ključne prednosti platforme, uključujući unapređenu transparentnost procesa, jednostavnije upravljanje dokumentacijom, kao i efikasniju i agilniju saradnju sa bankom. Njihovi uvidi pružili su učesnicima autentičnu perspektivu o tome kako digitalna rešenja funkcionišu u praksi, ali su istovremeno predstavljali i dragocen doprinos daljem unapređenju platforme.

U razgovoru sa klijentima, Vesna Štrbac, direktorka za poslovanje sa velikim, srednjim korporacijama i FIG, Stefan Golubović, direktor za poslovanje sa međunarodnim kompanijama i Zoran Ristić, direktor za poslovanje sa malim i srednjim preduzećima odgovarali su na pitanja učesnika, razjasnili nedoumice i predstavili druga rešenja banke koje su kompanijama na raspolaganju kroz različite segmente korporativnog bankarstva. Diskusija je otvorila prostor za razmenu mišljenja o izazovima međunarodnog poslovanja, adresirala ključne teme upravljanja rizicima u današnjem turbulentnom geopolitičkom okruženju i potvrdila značaj kontinuiranog dijaloga u kreiranju odgovora na konkretne potrebe privrede.

Događaj je još jednom potvrdio da se najvrednija rešenja razvijaju u partnerstvu sa klijentima. Trade Finance Gate je jedan od primera kako se takav pristup pretvara u konkretna rešenja koja kompanijama donose veću efikasnost, bolju informisanost i jednostavnije upravljanje svakodnevnim procesima.

Foto: Jelena Babić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Banke i dalje u velikom plusu: Da je bolje ne bi valjalo

by bifadmin

Podatak da je 16 banaka zabeležilo pojedinačni profit veći od milijardu dinara u 2025. godini i da bi se sa tolikom zaradom rangirale među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti, najbolje ilustruje dominaciju bankarskog sektora na domaćem finansijskom tržištu. I ove godine nastavlja se pritisak akcionara da banke još više „nabilduju“ rezultate koji su verovatno već blizu plafona, imajući u vidu raspoložive kapacitete privrede i građana.

Banke već četvrtu godinu zaredom uživaju blagodeti povoljnog poslovnog ambijenta, koji omogućava rezultate nezamislive pre 2020. godine. Bahaćenje fiskalnih i monetarnih vlasti najmoćnijih država sveta tokom pandemije, te rast cena energenata zbog rata u Ukrajini, doneli su visoku inflaciju 2022. godine, koja je ujedno bila i nulta godina povišenih kamata i visokih bankarskih profita. Već od druge polovine te godine, banke su počele da ubiraju plodove uvećanih bankarskih marži, a kako je u narednom periodu izbegnuta globalna recesija, zarade su dodatno ubrzale.

Istina, ključne kamatne stope glavnih centralnih banaka u svetu nisu više tako visoke, naročito u evrozoni, ali su sasvim dovoljne za ostvarivanje natprosečnih rezultata. Tako je Evropska centralna banka (ECB) od sredine 2024. godine počela snižavanje kamata i prepolovila depozitnu stopu, dok je ovdašnja centralna banka ovaj postupak „zamrzla“ u septembru iste godine, na referentnoj stopi od 5,75 procenata koja je aktuelna više od godinu i po dana.

Kreditne marže u padu, naknade ne staju

U ovakvim okolnostima, domaće banke 2025. nisu uspele da podignu neto prihod od kamata i on je bio nadomak 250 milijardi dinara, što je za oko tri procenta lošiji rezultat u odnosu na 2024. godinu. Ovo je direktna posledica ublažavanja monetarnog ciklusa, pa je neto kamatna marža sa oko četiri procenta na njegovom vrhuncu, prošle godine pala na oko 3,6%. Uprkos izraženom padu u ključnom segmentu poslovanja, banke su prošle godine više nego duplirale neto prihod od kamata u odnosu na 2021. godinu, dok je neto kamatna marža uvećana za više od jednog procentnog poena.

Kreditna aktivnost je nastavila ubrzani rast koji je pokrenut 2024. godine, kada je počelo ublažavanje visokih nivoa kamata. Stopa rasta kreditiranja u decembru prošle godine dostigla je 15,4%, čemu je u velikoj meri doprineo rast kredita za stanovništvo od nepunih 20%. Rast ovih plasmana mahom je vođen povlačenjem gotovinskih kredita, uz solidan doprinos stambenih kredita, čemu je pripomogla centralna banka odlukom da se građanima sa nižim primanjima ponude krediti pod povoljnijim uslovima. Krediti privredi u decembru uvećani su za 11,3%, a u strukturi pozajmica i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva.

Drugi značajan izvor zarada za banke, neto prihod od naknada i provizija, porastao je 8%, na 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više u poređenju sa 2021. godinom. Naknade i provizije koje su u uslovima niskih kamata „čuvale leđa“ bankarima, dodatno su ubrzale rast sa razvojem digitalizacije i zahvaljujući činjenici da je mnoge usluge banaka nemoguće izbeći zbog njihove izrazite dominacije na domaćem finansijskom tržištu.

Kada se navedenim rezultatima iz osnovnog poslovanja doda veoma niska stopa loših kredita, koja je na kraju decembra iznosila 2,1%, jasno je da su banke iskazale rekordni nivo profitabilnosti. Zbirni profit 19 banaka porastao je za 6% i dostigao 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra). Prinos na kapital iznosio je 17,3%, što je povećanje od 40 baznih poena u odnosu na prethodnu godinu, dok je ovaj pokazatelj profitabilnosti u odnosu na 2021. godinu uvećan za više od 10 procentnih poena.

Koliko su visoki profiti banaka?

Podatak da je 16 banaka zabeležilo profit veći od milijardu dinara 2025. godine i da bi se sa tolikom zaradom rangirale među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti, najbolje ilustruje dominaciju bankarskog sektor na domaćem finansijskom tržištu. Najveći profit u apsolutnom iznosu zabeležila je Intesa sa 31 milijardom dinara, a slede Raiffeisen i Unicredit sa 29,1 odnosno 23,2 milijarde dinara, respektivno. Ove tri banke, koje se godinama nalaze u vrhu domaćeg bankarskog sektora, ostvarile su prinos na kapital iznad granice od 20 procenata.

Kada je u pitanju koncentracija u sektoru, prvih osam banaka zauzima 87% ukupnog tržišta, dok sve preostale imaju udeo na tržištu ispod 3%. Nastavak konsolidacije domaćeg bankarskog sektora znatno je usporen poslednjih godina, u velikoj meri usled činjenice da u uslovima povoljnog poslovnog okruženja i najslabiji tržišni učesnici imaju solidne šanse da ostvare dobre rezultate.

Intesa je ostala vodeća poslovna banka sa udelom na tržištu od 15,3%, sledi OTP banka sa 14,2%, te Raiffeisen sa 11%. Kada je u pitanju dalje ukrupnjavanje, na vidiku je jedino prodaja Addiko banke (1,5% tržišta), ukoliko se okonča saga o preuzimanju matične austrijske banke koja traje već duže vreme. Drugih većih pomeranja teško da će biti dok se ne zaoštre uslovi poslovanja, jer je malo verovatno da će se povući neka strana banka sve dok se ostvaruju natprosečni prinosi na uloženi kapital.

Nova godina, stari trendovi

Kreditna aktivnost nastavila je da ubrzava na početku tekuće godine, a rast u martu dostigao je stopu od 16,9%, i to pre svega zahvaljujući rastu kreditiranja stanovništva od 20,9%. Neto prihodi od kamata u periodu januar-mart porasli su 2%, na 61,4 milijardu dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija skočio 14%, na 25,2 milijarde dinara. Uprkos ovom rastu u glavnom poslovnom području banaka, neto rezultat je oslabio 14%, na 41,1 milijardu dinara, u prvom redu usled izostanka visokih ostalih prihoda ubeleženih u istom periodu prošle godine i povećanih troškova zarada.

Premda je teško očekivati da prvo tromesečje bude merilo za celu godinu, jasno je da se neće previše menjati odnos snaga među vodećim bankama. Kada je u pitanju profit banaka u ovom periodu, Intesa je zadržala vodeću poziciju sa profitom od 8,2 milijarde dinara, dok je drugo mesto, takođe sa uvećanim krajnjim rezultatom od 7,8 milijardi dinara, zauzela Raiffeisen banka. Ostale vodeće banke na tržištu, OTP banka, NLB Komercijalna banka, UniCredit i AikBank, zabeležile su pad profita, što svakako ne mora biti pouzdan pokazatelj poslovnog trenda i za ostatak godine.

Osim povoljnih uslova poslovanja, koji se mahom ogledaju u solidnom nivou ključnih kamatnih stopa centralnih banaka, bankama je od presudne važnosti da zadrže dominantnu poziciju na finansijskom tržištu i zasad nema izgleda da će se to promeniti. Državna strategija za razvoj tržišta kapitala, koja se u prvoj fazi bazira na emisiji korporativnih obveznica, svela se na to da banke kupuju dužničke hartije kompanija kojima inače odobravaju kredite. Slično je i sa emisijama mini-obveznica, čija je glavna namena angažovanje manjeg kolaterala banaka i zaobilaženje regulatornih limita kada je kreditna aktivnost u pitanju. Kada se ovim trendovima doda činjenica da banke, osim kupovine državnih obveznica, sve više državi direktno daju kredite, jasno je da je njihova dominantna pozicija više nego „zacementirana“.

Stoga bankari jedino mogu da zaziru od jače privredne krize, čiji bi okidač mogao doći spolja ili usled toga što domaći model privrednog rasta više ne funkcioniše. U međuvremenu, akcionari pritiskaju banke da još više „nabilduju“ rezultate koji su verovatno već blizu plafona, imajući u vidu raspoložive kapacitete privrede i građana.

Nenad Gujaničić

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: ae86_stock, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Napadi Irana podigli cenu nafte iznad 74 dolara

by bifadmin

Nakon što je američki predsednik objavio prekid primirja na Bliskom Istoku cena sirove nafte porasla je za pet odsto i premašila 74 dolara po barelu.

Primirje je prekinuto juče kada je Iran izveo napade na tri broda u Hormuškom moreuzu, među kojima su bili tanker za prevoz nafte i brod za transport tečnog prirodnog gasa (LNG). Cena referentne nafte Brent juče je porasla za više od tri odsto, dok je u današnjem trgovanju nastavila rast.

Analitičari ING-a, jedne od najvećih evropskih bankarskih i finansijskih grupacija, ocenjuju da su novi bezbednosni rizici dodatno pojačali zabrinutost za snabdevanje energentima iz Persijskog zaliva, što se odrazilo i na tržište terminskih ugovora, gde je vidljivo da se očekuje ograničenje ponude ovog energenta.

Situaciju je dodatno zaoštrio odgovor Sjedinjenih Američkih Država, koje su, prema dostupnim informacijama, izvele nove vojne udare, dok su u blizini Hormuškog moreuza prijavljene eksplozije. Vašington je istovremeno ukinuo privremenu dozvolu koja je omogućavala prodaju iranske nafte. Iako ovaj potez nema neposredan uticaj na globalnu ponudu, analitičari smatraju da povećava rizik od pogoršanja odnosa između SAD i Irana i dodatno utiče na raspoloženje tržišta.

Podršku rastu cena pružili su i najnoviji podaci o zalihama u SAD. Američki institut za naftu (API) saopštio je da su zalihe sirove nafte tokom protekle sedmice smanjene za oko 400.000 barela, dok su zalihe benzina pale za 2,9 miliona, a destilata za 1,8 miliona barela, što ukazuje na i dalje snažnu potražnju za naftnim derivatima.

Na tržište dodatno utiču i intenzivirani napadi ukrajinskih dronova na ruske rafinerije. Zbog oštećenja proizvodnih kapaciteta smanjen je izvoz dizela iz Rusije, što dodatno ograničava ponudu derivata u trenutku kada se i dalje očekuje normalizacija isporuka sa Bliskog istoka. Zbog toga je značajno porasla i marža na gasno ulje (gasoil), koja se ponovo kreće iznad 50 dolara po barelu.

Poskupeo i gas

Istovremeno su porasle i cene prirodnog gasa u Evropi. Referentni evropski TTF gas poskupeo je za više od četiri odsto i premašio 48 evra po megavat-satu.

Evropsko tržište gasa i dalje je pod pritiskom jer su skladišta popunjena sa manje od 51 odsto kapaciteta, dok je petogodišnji prosek za ovo doba godine oko 66 procenata. Istovremeno, uvoz LNG-a u Evropu opada, pošto azijske zemlje zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka sve više kupuju gas na spot tržištu. Analitičari upozoravaju da bi nastavak tenzija u Persijskom zalivu mogao dodatno otežati snabdevanje Evrope uoči predstojeće grejne sezone.

Izvor: Trading economics, Intellinews

Foto: Zbynek Burival, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci