EkonomijaVesti

Prve tri ekonomije u 2025. godini, Kina, SAD, Nemačka

by bifadmin
Nemačka je 2025. godine, uprkos upornoj krizi i minimalnom privrednom rastu, ostala treća ekonomija u svetu, posle Kine i SAD, objavio je danas Institut nemačke privrede (IW).
Prema računici IW, ukupna vrednost robe i usluga proizvedenih u Nemačkoj iznosila je oko 5.100 milijardi dolara.

Vodeću poziciju zadržale su SAD sa Bruto domaćim proizvodom (BDP) od 30.779 milijardi dolara, a na trećem mestu je Kina sa 19.533 milijardi dolara, saopštio je institut iz Kelna.

Nemačka je i pored ekonomske krize uspela da sačuva treće mesto ispred Japana, koji se, kako navodi IW, suočava sa sličnim izazovima – globalnim protekcionizmom, sve većom konkurencijom, posebno iz Kine, i starenjem stanovništva.

Nemačka je Japan (koji je se BDP od 4.431 milijardi dolara u 2025. godini zauzeo četvrto mesto), 2024. godne potisnula sa trećeg mesta zemalja sa najvišim BDP u svetu.

IW konstatuje da obe zemlje već izvesno vreme gube dinamiku u odnosu na dve vodeće države. SAD i Kina rastu brže zahvaljujući vodećoj ulozi u razvoju visoke tehnologije i veštačke inteligencije i većem domaćem tržištu.

Računica IW pokazuje da će Nemačka zahvaljujući stabilnoj industrijskoj bazi, stručnoj radnoj snazi i istraživačkoj delatnosti i ove godine odbraniti treće mesto.

Do kraja veka, Nemačku bi zbog snažnog privrednog rasta i velikog, mnogoljudnog tržišta, mogla da pretekne Indija, procenjuje IW, i dodaje da je upravo zato za Nemačku važno da dodatno razvije trgovinske veze sa Indijom.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je Grenland strateški važan: Bacite mapu, uzmite globus

by bifadmin

Za razumevanje strateškog značaja Grenlanda i spora koji je nastao između Evrope i SAD nije potrebna mapa. Potreban je globus.

Nauka je priskočila u pomoć da objasni kako treba posmatrati mesto velikog danskog ostrva u svetu. Poznati astrofizičar i neko ko radi na popularizaciji nauke, Nil Degras Tajson, u svojoj emisiji, poslužio se kancelarijskim globusom.

„Tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez bio je naš zakleti neprijatelj. Mi, Sjedinjene Američke Države, bili smo zabrinuti ko bi mogao da izvede prvi nuklearni udar. Jedna bomba može da uništi ceo grad i ubije milione. Kako bi se to moglo desiti? Na Merkatorovoj mapi ne razmišljate o Severnom polu, jer on nije deo onoga što gledate. Samo vidite sve zemlje poređane s leva na desno i kažete: Pa, ako bi Rusija bombardovala SAD, lansirali bi raketu horizontalno preko okeana da pogode SAD. Tako bi to uradili. Ne. Sve se ovo dešava na sferi“, objašnjava Tajson.

Prema njegovim rečima, kada Merkatorovu projekciju pretvorimo u sferu možemo da shvatimo da najkraća udaljenost između Rusije i SAD nije po liniji geografske širine. Najkraća distanca je preko Severnog pola. Da je SSSR želeo da napadne SAD, napad bi išao tim pravcem.

„Kako se branimo od toga? SAD je napravila sporazum sa Danskom da postavi vojnu bazu na Grenlandu sa specijalnom funkcijom praćenja svega što bi moglo da dođe preko pola i napadne Evropu ili Severnu Ameriku. To je bila osnovna svrha te stanice. U bazi Tuli nalaze se radarski sistemi koji štite zapadni deo Zemljine hemisfere od bilo kakvog napada, posebno raketnog, koji bi došao sa druge strane planete“, dodaje naučnik.

Tajson objašnjava i da na Merkatorovoj projekciji Grenland izgleda ogromno. To je zato što je blizu pola pa su, kako kaže, linije meridijana „raspršene“. Na toj mapi Severni pol praktično ne postoji. Severni pol je čitava gornja ivica mape. Zato Grenland izgleda kao da je veći od Afrike.

Špijunski sateliti

Drugi značaj polova je i špijunaža i borba protiv iste.

„Još jedna zanimljivost u geopolitici Grenlanda su sateliti u niskoj orbiti Zemlje. Ako orbita prati ekvator, sateliti će videti samo ono što se nalazi duž ekvatorijalnog pojasa. Za špijunske satelite, ekvator nije dobar, pa se lansiraju da kruže od pola do pola“, navodi Tajson.

Kako objašnjava, ako satelit orbitira u pravcu od pola do pola, Zemlja se okreće ispod njega i svaki put kada satelit pravi krug, vidi novi deo Zemlje. Na ovaj način može da mapira 100% površine planete. Zato se sateliti za praćenje lansiraju blizu polova.

Tajson zaključuje da je zbog svog položaja Grenland zaista imao veoma stvarnu i značajnu stratešku vrednost za bezbednost Evrope, Severne Amerike i NATO-a, u odnosu na stvarnu ili percipiranu pretnju Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

Šta ako se Grenland otopi

„Grenland je uglavnom led uprkos svom imenu. Ako bi se ledenjaci Antarktika i Grenlanda otopili, voda bi se vratila u okean. To bi podiglo nivo mora i potopilo mnoge zemlje u Južnom Pacifiku. Takođe i Floridu, čija je prosečna nadmorska visina najniža od svih 50 saveznih država. Nivo vode bi dosegao levi lakat Kipa slobode, potapajući sve priobalne gradove sveta“, objašnjava Degras Tajson.

Kako temperatura Zemlje nastavlja da raste, periodi kada arktički led nije potpuno zaleđen biće sve duži. To otvara brodske puteve koji mogu povezati sve luke, zemlje i regione koji imaju pristup Severnom polu. To uključuje Kanadu, Ameriku preko Aljaske, Grenland, nordijske zemlje, Island i Rusiju. Otvaranje ovih puteva omogućava trgovinu i to je posledica topljenja Zemlje.

Topljenje bi moglo da ima još jednu lošu posledicu. Tajson podseća da se 1968. na Grenlandu srušio bombarder B-52. Nosio je nuklearne bojeve glave i druge bombe. Došlo je do požara u kabini koji nisu mogli da ugase. Svi, osim jednog člana posade, uspeli su da se katapultiraju dok je ovaj poginuo. Avion se srušio i došlo je do eksplozije koja je raspršila radioaktivni materijal. Ako Grenland počne da se topi, taj materijal može dospeti u vodene tokove, naveo je Tajson.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Hrana poskupela za 7,0 odsto u odnosu na januar 2025. godine

by bifadmin
Cene ugostiteljskih usluga u januaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto nego u januaru 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Hrana je poskupela za 7,0 odsto, a u okviru nje najveće poskupljenje je zabeleženo kod gotovih jela i iznosilo je 10,3 procenta.
Slede variva, gde je zabeleženo povećanje cena od 8,2 odsto, zatim kolači, koji su poskupeli za 7,1 procenat.

Što se pića tiče, alkoholna su poskupela za 8,5 odsto, a bezalkoholna za 7,5 procenata.

Pojeftinila su samo prenoćišta, i to za 7,8 odsto.

Izvor: Tanjug
Foto: Nrd, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

DIDS 2026: .RS ili .COM – koji domen zaista gradi jači digitalni identitet?

by bifadmin

Izbor internet domena često deluje kao tehnička odluka, ali u praksi predstavlja jedan od ključnih elemenata digitalnog identiteta kompanije. Upravo toj dilemi biće posvećen jedan od najzanimljivijih segmenata konferencije Dan internet domena Srbije DIDS 2026, koja će biti održana 17. marta u Domu omladine Beograda.

U fokusu programa nalazi se interaktivni fireside chat „.RS vs .COM“, osmišljen kao dinamičan dvoboj na bini, u kojem će se direktno “sukobiti” argumenti za nacionalne i globalne domene. Format nije zamišljen kao klasična panel diskusija, već kao energična razmena stavova uz aktivno uključivanje publike, što ovoj temi daje dodatnu težinu i praktičnu vrednost.

Perspektivu nacionalnih .RS domena zastupaće Mladen Savić, osnivač i direktor kompanije True-False Hosting, koji iza sebe ima više od 20 godina iskustva u IT industriji. Njegova karijera obuhvata rad na internet i mrežnoj infrastrukturi, razvoj web aplikacija i serverskih sistema, kao i dugogodišnje iskustvo u projektovanju serverske arhitekture i administraciji produkcionih sistema.

Kompanija koju vodi danas se ubraja među ovlašćene registre nacionalnih domena u Srbiji, a u kratkom periodu ostvarila je najbrži rast u svojoj kategoriji, što potvrđuje i priznanje RNIDS-a. Fokus njegovog rada je na pouzdanosti i performansama internet servisa, kao i podršci digitalnom poslovanju malih i srednjih preduzeća, što njegovu perspektivu čini posebno relevantnom za domaće tržište.

Sa druge strane, globalni pogled na domene predstaviće Zoran Buhavac iz kompanije Gama Electronics, stručnjak sa višedecenijskim iskustvom u telekomunikacijama i IKT sektoru. Profesionalni put započeo je u Telekomu Srbija, gde je radio na održavanju sistema i radu sa velikim poslovnim korisnicima, a od 2004. godine aktivno je uključen u razvoj i prodaju internet usluga.

Njegova dugogodišnja uključenost u rad Fondacije RNIDS, uključujući i funkcije predsednika Upravnog odbora i predsednika Konferencije suosnivača, donosi dodatnu dimenziju diskusiji, jer povezuje tehnički, poslovni i strateški pogled na razvoj domena u Srbiji i šire.

Ova razmena stavova dolazi u trenutku kada podaci jasno pokazuju promene na tržištu. .RS domen od 2008. godine beleži kontinuiran rast, od prvih desetina hiljada registracija do više od 160.000 aktivnih domena danas, dok istraživanja pokazuju da čak 69,8% firmi u Srbiji koristi .RS domen, naspram 25,6% koje koriste .COM.

Upravo ovi trendovi otvaraju ključna pitanja za kompanije: da li je lokalni domen postao podrazumevani izbor, kako utiče na poverenje korisnika i prepoznatljivost brenda, i gde se u toj slici nalazi globalni .COM kada je reč o širenju poslovanja van granica domaćeg tržišta.

Konferenciju organizuje Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“, a DIDS 2026 se održava pod sloganom „Novi horizonti“, sa fokusom na budućnost digitalnog identiteta i razvoj internet prostora. Tokom jednodnevnog programa biće predstavljena najnovija istraživanja, panel diskusije i keynote predavanja, koja dodatno osvetljavaju ulogu domena u savremenom poslovanju.

DIDS već godinama okuplja ključne aktere internet zajednice, a ovogodišnje izdanje donosi još izraženiji fokus na strateške odluke koje direktno utiču na digitalno prisustvo kompanija.

Zbog velikog interesovanja i ograničenog broja mesta, organizatori preporučuju da se zainteresovani prijave putem zvaničnog sajta konferencije. Za sve koji neće biti u mogućnosti da prisustvuju uživo, obezbeđen je i prenos putem RNIDS-ovog Jutjub kanala.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kaizen: Kontinuirano unapređenje kao kultura, a ne alat

by bifadmin

Kada kompanija kaže: “Uveli smo Kaizen”, često misli na kutiju za predloge, tablu u proizvodnji ili obrazac koji ljudi popunjavaju. I posle nekoliko meseci dođe isto pitanje: “Zašto to ne živi?” Zato što Kaizen nije projekat niti alat. Kaizen je način rada, a način rada uvek počinje i završava se na ljudima.

 

Kaizen nije aktivnost. Kaizen je navika

 

Najčešća greška je da se kontinuirano unapređenje posmatra kao program: krene kampanja, održi se obuka, odštampaju se posteri, uvede se KPI i očekuje se promena. Ali kultura se ne ponaša kao projekat. Kultura je ono što se dešava kada nema sastanka, kada nema posete menadžmenta, kada nema audita. Kultura je ono što tim radi svakog dana, pod pritiskom rokova i odstupanja.

Zato je suštinsko pitanje Kaizen kulture jednostavno: da li je u ovoj organizaciji normalno da se problemi vide, imenuju i rešavaju, ili se prećutkuju i “gase” da se dan pregura? Ako je normalno da se problemi prećutkuju, možete imati sve Lean alate, ali nećete imati Kaizen. – poručuju iz Tecor consluting-a, vodećeg Kaizen implementatora na ovim prostorima.

Ljudi ne odbijaju Kaizen. Ljudi odbijaju rizik.

 

Otpor promenama se često prevede u “ljudi neće”. U praksi je preciznije reći: ljudi neće da rizikuju. Rizikuju da ispadnu nestručni ako kažu da nešto ne radi. Rizikuju da budu prozvani ako ukažu na odstupanje. Rizikuju da ih niko ne čuje. U takvom okruženju Kaizen nije prilika za napredak, nego potencijalna kazna. Zato Kaizen kao kultura počinje od jedne “tvrde” stvari: da li tim ima psihološku sigurnost da kaže istinu o procesu, bez posledica po sebe.

Kaizen živi u ponašanju lidera, ne u porukama koje govore

Ako želite Kaizen kulturu, ključ nije da lideri pričaju o Kaizenu. Ključ je da lideri Kaizen rade kroz svakodnevne navike.

To se vidi u malim situacijama:

kako lider reaguje kada se prijavi problem: pita ili optužuje
da li se traži uzrok ili krivac
da li se predlog rešenja testira ili se “odloži”
da li se standard poštuje ili relativizuje čim postane tesno
da li se greška tretira kao podatak ili kao sramota
Kaizen kao kultura se gradi tako što lider svakog dana pokazuje da je normalno: videti odstupanje, razumeti uzrok, probati rešenje, pa standardizovati bolje.

Kaizen ima cenu: vreme

Još jedna česta zabluda je da Kaizen treba da se dešava “usput”, bez uticaja na operativu. U realnosti, kontinuirano unapređenje traži resurs koji je najteži: vreme. Ako tim radi stalno na ivici kapaciteta, ako je sistem u režimu gašenja požara, Kaizen postaje luksuz. Ljudi tada rade ono što moraju: da isporuče danas. U tom stanju kompanije često uvedu kutiju predloga i kažu “sami smišljajte poboljšanja”. Ali bez prostora da se stane, pogleda i uči, nema kontinuiteta.

Kaizen kultura znači da organizacija svesno odvaja vreme za kratke dnevne razgovore o problemima, učenje iz odstupanja i standardizaciju boljih rešenja. Bez toga Kaizen ostaje slogan.

Kaizen ne kreće od ideja. Kreće od standarda.

 

Mnogi Kaizen zamišljaju kao “davanje ideja”. U Lean logici, Kaizen prvenstveno kreće od standarda: dogovorenog načina rada. Ako nema standarda, nema odstupanja. Ako nema odstupanja, nema učenja. Ako nema učenja, nema Kaizena.

Kada standard postoji, onda je Kaizen prirodan tok:

posmatramo šta se stvarno dešava
prepoznajemo odstupanje
ne tražimo krivca, nego uzrok
testiramo poboljšanje
menjamo standard i obučavamo tim

Ovo je Lean baza Kaizena. A ljudski deo je ono što odlučuje da li će se ovo zaista desiti ili će standard ostati papir. Kaizen kao kultura ne izgleda spektakularno. Izgleda disciplinovano i ponavljajuće.

U praksi to znači:

Lideri provode vreme na mestu rada da razumeju odstupanja i uče sa timom, a ne da “kontrolišu”
Problemi se beleže i rešavaju po prioritetu, ne po glasnoći
Ljudi dobijaju brzu povratnu informaciju: šta je prihvaćeno, šta testiramo, šta nije i zašto
Unapređenje ne završava “idejom”, nego standardizacijom: ažuriran standard, obuka, vizuelni prikaz, odgovornosti
Lideri se ne mere time koliko oni lično gase probleme, već koliko razvijaju tim da probleme rešava sam
Dakle, Kaizen nije kutija za predloge, nije tabla i nije KPI. Kaizen je dogovor da se problemi ne skrivaju, da se traže uzroci, da se testira bolje rešenje i da lideri svakog dana stvaraju uslove da ljudi smeju i umeju da unapređuju svoj rad.

Ako je to prisutno, alati će doći prirodno. Ako toga nema, alati će ostati forma…

Tekst priredio: Nikola Jerotijević, Tecor consulting

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Uspešno završen „201:GO!“ – Mladi talenti napravili inovativna sajber rešenja

by bifadmin

Pod sloganom „Od inovativne ideje do programa akceleracije“ završen je prvi „201:Go!Hackathon“, koji organizuje HUB201 u prostorijama Kuće eUprave u okviru Cyber District-a, a uz podršku Kancelarije za IT i kompanije PULSEC. Prototype-driven hakaton koji je okupio rekordan broj stručnjaka i mladih talenata sa ciljem rešavanja konkretnih izazova iz realnog sektora, centar je inovacija u oblasti sajber bezbednosti.

Prvo mesto, u ozbiljnoj konkurenciji od 52 tima, osvojila je ekipa “Koncepti”, tri studenta četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta. Oni su razvili prototip ekstenzije za internet pregledač koji detektuje “fišing” poruke na srpskom jeziku i funkcioniše sa različitim provajderima elektronske pošte.

Dušan Novaković, jedan od predstavnika pobedničke ekipe rekao je da je ovo prvi put da učestvuju na ovakvom takmičenju, ali da se čitavom timu svidelo jer se očekivalo da učesnici i smisle ideju, i razviju je dovoljno da pokažu tehničku spremnost da zamisao razviju do komercijalnog proizvoda u budućnosti.

„Verujem da će naša ekipa nastaviti sa razvojem proizvoda čiju smo demo verziju predstavili večeras. Još ćemo timski to da razmotrimo, i sa mentorom, ali svidela nam se organizacija, svidelo nam se kako su nas usmeravali, mentorisali i verujem da je ovo najbolje mesto za izradu nečega takvog, tako da verujemo da će biti neka saradnja“, rekao je Novaković.

Drugo mesto pripalo je timu „Pecaroši“, dok su treće mesto podelili timovi „Sarma“ i „Prohunters“.

Iskustvo kao vetar u leđa mladim talentima

Učesnici su se fokusirali na ključne tehnološke i bezbednosne trendove koji mogu da oblikuju digitalni prostor u narednom periodu, pretvarajući teorijske koncepte u opipljive alate za zaštitu podataka. Ovaj format takmičenja još jednom je potvrdio da je povezivanje inovativnih rešenja sa stvarnim potrebama industrije jedini put ka stabilnom i sigurnom digitalnom okruženju.

„Kao direktor kompanije PULSEC, koja već godinama zauzima lidersku poziciju u oblasti sajber bezbednosti, posebno sam ponosan što smo bili deo prvog sajber hackathon-a održanog u Kući eUprave. Činjenica da se na događaj prijavilo čak 50 timova, a da je 12 najboljih ušlo u finale, govori o snazi i zrelosti domaće bezbednosne zajednice. Ono što je mene, kao člana žirija finalnog dana, posebno ohrabrilo jeste nivo razumevanja savremenih pretnji, praktična primenljivost predloženih rešenja i sposobnost timova da u vrlo kratkom roku razviju konkretne i operativne koncepte”, rekao je Igor Pinter, direktor kompanije PULSEC.

Rad timova u Cyber District-u pokazao je visok nivo stručnosti i spremnosti da se odgovori na najsavremenije digitalne pretnje. Najuspešniji timovi su, pored vrednih nagrada, osigurali i direktan plasman u Hub201 program akceleracije. Na ovaj način, Hub201 i kompanija PULSEC preuzimaju ulogu mentora i investitora koji će ove prototipove dalje razvijati u gotove tržišne proizvode, stvarajući ambijent za profesionalno ostvarenje mladih talenata u Srbiji.

HUB 201 je nacionalni i regionalni centar za sajber bezbednost koji povezuje industriju, startape, javni sektor i akademiju. Kao takav, on nastavlja da bude vodeća platforma za saradnju i razvoj novih rešenja koja štite digitalnu budućnost čitave zajednice.

Kompanija PULSEC, kao iskusni senior i regionalni lider u oblasti sajber bezbednosti, pruža stručnu i stratešku potporu celom takmičenju. Specijalizovana za napredna bezbednosna rešenja, sistemsku integraciju i usluge bezbednosno – operativnog centra (SOC) uz 24/7 monitoring, kompanija PULSEC je svojim autoritetom osigurala da razvijeni prototipovi odgovaraju najvišim industrijskim standardima, potvrđujući svoju ulogu ključnog stuba u zaštiti regionalnog digitalnog prostora.

Autor fotografije Aleksandar Miletić, Kaktus Media

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Posle akvarijuma, na Ušće stiže i balon

by bifadmin

Odbornici Skupštine grada Beograda razmatraće na sednici zakazanoj za 27. februar predlog odluke kojom se uređuju uslovi za postavljanje i uklanjanje vezanog balona na prostoru parka Ušće, saznaje Nedeljnik.

Ova inicijativa pokrenuta je na predlog preduzeća EXPO 2027 d.o.o. Beograd, a prema navodima iz Urbanističkog projekta za park „Ušće“, u okviru parka je „definisana zona za postavljanje privremenog sadržaja atrakcije u vidu balona za panoramsko razgledanje Beograda“.

Lokacija je predviđena u središnjem delu parka u bloku 15, severno od Brankovog mosta i naspram Tržnog centra Ušće.

Tehnički parametri za „vezani balon“

Prema tekstu predloga odluke, u koju je Nedeljnik imao uvid, vezani balon predstavlja „privremeni objekat koji se sastoji od aerostata punjenog helijumom, noseće gondole, ankernog sistema (vitlo, sajla, ankeri), tehničkog bloka i tehničkog platoa“.

Urbanistički projekat predviđa da se kretanje balona obavlja isključivo „vertikalno do visine od 150 m“, dok korpa za posetioce ima kapacitet od 30 osoba pored pilota.

Za nesmetan rad čitavog sistema predviđen je „kružni obuhvat prečnika 60 metara“, unutar kojeg će se nalaziti platforma za sletanje i privezni blokovi za sidrenje.

Odluka dozvoljava da se u okviru ove zone formiraju i dodatni objekti montažno-demontažnog tipa, što uključuje suvenirnicu i prodaju karata maksimalne površine od 15 kvadratnih metara, kao i „kafe restoran sa toaletom“ čija površina ne može prelaziti 25 kvadratnih metara.

Kako balon svojom visinom značajno premašuje okolni teren, propisano je da investitor mora pribaviti saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije radi obezbeđivanja sigurnosti vazdušnog saobraćaja.

Zaštita prirode i rokovi

Poseban deo odluke i urbanističkog projekta posvećen je očuvanju ekosistema parka, pa se tako izričito naglašava da „nije dozvoljeno uklanjanje postojećih zrelih odnegovanih stabala u zoni panoramskog balona“.

Ukoliko se, međutim,  na prostoru nađu mlađe i zdrave sadnice, one moraju biti presađene u okviru istog parka ili na obližnje zelene površine.

Investitoru se odobrenje za postavljanje izdaje sa rokom važenja do 10 godina, uz mogućnost produženja, uz klauzulu da se nakon uklanjanja atrakcije „lokacija mora vratiti u prvobitno stanje“.

Gradske službe zaključuju da će postavljanje ovog balona, kao deo šireg plana za manifestaciju EXPO 2027, omogućiti „efikasniju promociju kulturnih, turističkih i drugih sadržaja od značaja za građane Beograda“.

Građani već protestuju zbog gradnje na Ušću

Grupa građana je početkom ove nedelje blokirala Bulevar Nikole Tesle na Novom Beogradu u znak protesta zbog izgradnje akvarijuma u delu parka Ušće, a najavljena su i nova okupljanja.

Građani su se okupili na poziv zborova Zemuna i Novog Beograda, nakon što je prethodne noći, uz asistenciju policije, ograđen deo parka u kom je planirana izgradnja akvarijuma.

Pojedini građani oborili su delove metalne ograde i cepali plakate sa vizualizacijama budućeg akvarijuma.

Na Ušću se, osim akvarijuma, planira i izgradnja Prirodnjačkog muzeja kao i Muzeja XXI veka, o čemu smo detaljno pisali.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Potrebno rešiti pravni status više od 50.000 državnih nepokretnosti

by bifadmin

Više od 50.000 nepokretnosti koje su u vlasništvu države i dalje imaju nerešen pravni status, a njihovo evidentiranje u skladu sa Zakonom o javnoj imovini omogućilo bi značajne budžetske prihode kroz prodaju, zakup i naplatu poreza na imovinu, kao i pokretanje novih investicionih projekata širom zemlje, pokazuje nova analiza NALED-a o upisu javne svojine u katastar nepokretnosti.

Najveći problem predstavlja oko 16.000 objekata koji su i dalje upisani kao društvena svojina, iako taj oblik vlasništva više ne postoji prema važećem Zakonu. Pored toga, za još oko 30.000 nepokretnosti, od kojih su 60% poslovni prostori, potrebno je izvršiti dodatnu proveru svih evidentiranih posebnih delova u pogledu ispunjenosti uslova za upis javne svojine u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, imajući u vidu da su rokovi za uvođenje nepokretnosti u režim javne svojine koje koriste ili kojima upravljaju lokalne samouprave, javna preduzeća ili drugi organi, istekli još 2021. godine.

Zaključak Analize je da bi prvi korak bio da se upisi imovine u vlasništvu države pravno usklade sa kategorijama koje su prepoznate Zakonom o javnoj svojini, nakon čega je potrebno napraviti popis svih nepokretnosti i odlučiti šta će se prodavati, šta izdavati, a šta ostaje u vlasništvu države.

– Nastavljamo sa radom koji smo, uz podršku Vlade Švedske, započeli 2023. kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“. Tada smo pripremili predlog sveobuhvatne reforme upravljanja i raspolaganja nepokretnostima uključujući i one koje su u javnoj svojini, a preporuke iz te studije dale su i prve rezultate. Među njima su ukidanje konverzije, koje je otvorilo prostor za investicije vredne stotine miliona evra, kao i omogućavanje upisa prava svojine na nepokretnostima izgrađenim bez odgovarajuće dozvole, za koji je podneto oko 2,5 miliona prijava – rekao je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a Dušan Vasiljević na zajedničkoj sednici Saveza za imovinu i investicije i Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Navodi se i da je državno zemljište jedan od najznačajnijih razvojnih resursa. U državnoj svojini sa upisanim korisnicima evidentirano je oko 1,95 miliona katastarskih parcela površine preko 15,6 milijardi kvadratnih metara, a struktura zemljišta razlikuje po regionima – u Beogradu dominira građevinsko, u Vojvodini poljoprivredno, dok u Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, preovlađuje šumsko.

Posebno se izdvaja fond od preko 5.000 parcela građevinskog zemljišta u susvojini, ukupne površine oko 51,5 miliona kvadratnih metara, koji predstavlja prioritet za aktivno upravljanje i privlačenje investicija.

NALED je u svojim preporukama predložio i tzv. konvalidaciju kao deo specijalnog mehanizma za usklađivanje podataka iz katastra nepokretnosti i faktičkog stanja. Poslednjim izmenama Zakona o državnom premeru i katastru uvedena je takozvana ciljana konvalidacija za određeni broj slučajeva u kojima građani mogu da ostvare upis prava svojine na nepokretnostima u situacijama u kojima to do sada nije bilo moguće u skladu sa važećim propisima.

– Ciljana konvalidacija predstavlja olakšan upis u katastar korišćenjem starih isprava čiji su formalni nedostaci do sada sprečavali upis na legalnim nepokretnostima. Građani i privreda mogu da podnesu dokumentaciju za upis putem portala konvalidacija.rgz.gov.rs  bez dodatnih troškova. Tek kada dobiju obaveštenje da je upis po dostavljenim ispravama moguć, može se pokrenuti postupak za upis prava u katastru. Do sada je podneto oko 4.400 prijava, a očekujemo da će broj nastaviti da raste, jer ne postoji vremensko ograničenje za podnošenje zahteva – izjavio je Miloš Bjelanović, pomoćnik direktora Republičkog Geodetskog zavoda u Sektoru za pravne poslove.

Na sednici je prisutne pozdravio i predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić.

– BFC Klub je i tokom 2025. ostao snažna platforma za dijalog i pokretač sistemskih unapređenja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.  Pokazali smo da je zajedničkim radom moguće sistemsko rešenje problema, poput pokretanja inicijative za faktičku eksproprijaciju u cilju smanjenja finansijskih rizika i jače pravne sigurnosti lokalnih samouprava. Paralelno smo radili na digitalizaciji, jačanju kapaciteta za energetsku tranziciju i unapređenju regulatornog okvira – izjavio je Pajić.

Preporuke NALED-a odnose se i na pravičnije oporezivanje imovine, optimizovanje postupka komasacije poljoprivrednog zemljišta i racionalnije sprovođenje eksproprijacije. Sve ove preporuke tiču se nepokretnosti čija se ukupna vrednost meri stotinama miliona ili milijardama evra, zbog čega je razvojni potencijal rešavanja njihovog pravnog statusa ogroman.

Foto: Naled

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nestašica dizela i avio-goriva menja globalnu trgovinu jer postaje skuplja i rizičnija

by bifadmin
Globalna trgovina, koja je decenijama rasla brže od svetske ekonomije, nakon 2008. godine ulazi u fazu stagnacije – a sada je suočena sa novim strukturnim pritiskom. Ograničenja u snabdevanju dizelom i avio-gorivom, ključnim energentima međunarodnog transporta, menjaju energetsku i ekonomsku arhitekturu svijeta. Kako se menja struktura naftne proizvodnje, zašto dizel postaje usko grlo globalizacije i da li ulazimo u eru regionalizacije ekonomije – pitanja su koja će obeležiti narednu deceniju.

Nakon višedecenijskog rasta, udio međunarodne trgovine u globalnom BDP-u stagnira još od finansijske krize 2008. godine. Sada se pojavljuje dublji problem: ograničenja u snabdevanju dizelom i avio-gorivom prete da taj udeo dodatno smanje.

Reč je o energentima koji su kičma savremene globalizacije. Bez dovoljno dizela i mlaznog goriva nema jeftinog transporta robe preko okeana, nema brzog kretanja ljudi, nema fleksibilnih lanaca snabdevanja.

Poruka je jasna: globalna ekonomija ulazi u fazu prilagođavanja – sa manje dugolinijske trgovine i više regionalne proizvodnje.

Ekonomija kao energetski sistem, a ne samo tržišni model

Autori koji posmatraju ekonomiju kroz prizmu fizike podsećaju da je globalni sistem zapravo „dizipativna struktura“ – organizam koji opstaje samo dok ima dovoljno energije odgovarajuće vrste.

Kao što ljudsko telo ne može funkcionisati bez adekvatne hrane, tako ni ekonomija ne može opstati bez stabilnog i dostupnog snabdevanja energijom. Ako energija postane skuplja, rjeđa ili logistički složenija, sistem se mora smanjiti ili reorganizovati.

Upravo to se danas dešava.

Zašto su dizel i avio-gorivo presudni?

Dizel i avio-gorivo imaju nekoliko ključnih karakteristika: visoka energetska gustina, lako skladištenje, kompatibilnost sa postojećom infrastrukturom te  relativno niska cena u odnosu na alternativna rešenja.

Ali dizel nije važan samo za međunarodnu trgovinu. On pokreće poljoprivredne mašine, kamionski transport hrane i robe, građevinske mašine ali i izgradnju puteva, mostova, fabrika i elektrana. Drugim rečima, dizel je temelj realne ekonomije.

Cenovni paradoks: Zašto dizel ne može trajno da poskupi

Kada cena dizela poraste, raste i cijena hrane. A visoke cene hrane su politički eksplozivne. Zato cene nafte, uključujući dizel i avio-gorivo, često osciliraju – bez dugoročnog stabilnog rasta koji bi podstakao ozbiljna nova ulaganja.

Problem dodatno komplikuje struktura same nafte.

Dizel i avio-gorivo uglavnom se dobijaju iz tzv. „teške“ nafte, čija je eksploatacija skuplja i tehnički zahtjevnija. Takva nafta se teže transportuje, sadrži više sumpora i zahteva dodatnu preradu

Rafinerije zato plaćaju nižu cenu za tešku naftu u odnosu na „light sweet“ varijante poput Brent ili WTI. Posljedica? Slaba profitabilnost i manjak investicija u nova teška nalazišta.

Šta kažu podaci o potrošnji?

Na agregatnom nivou, globalna potrošnja nafte izgleda stabilno ili blago rastuće. Međutim, po glavi stanovnika – stagnira ili pada.

Još važnije: struktura proizvodnje se menja. Od 2008. snažno raste proizvodnja tzv. „lake“ škriljačke nafte, naročito u SAD-u. Ta nafta daje više benzina i lakih derivata, ali relativno manje dizela i avio-goriva.

Dakle, formalno imamo naftu – ali ne u pravom energetskom miksu.

Godina 2008. kao prelomna tačka

Zanimljivo je da je period snažnog rasta globalne trgovine (1995–2008), pod okriljem Svetske trgovinske organizacije (WTO) i klimatskih politika poput Kyoto protokola, koincidirao sa rastom per capita potrošnje dizela. Nakon 2008. dolazi do stagnacije dizela po stanovniku – i istovremeno do stagnacije međunarodne trgovine.

Zemlje koje raspolažu velikim rezervama teške nafte – poput Venecuele, Rusije i Kanade – suočavaju se sa niskom profitabilnošću i nestabilnim prihodima.

Niska cena teške nafte znači niže poreze, slabije budžete i veću političku nestabilnost. Energetska struktura tako postaje bezbednosno pitanje.

Igra muzičkih stolica

Svetski ekonomski poredak danas podsjeća na igru muzičkih stolica: kako energenata za globalnu mobilnost ima manje, tako će deo ekonomskih aktera ispasti iz igre. To znači bankrote pojedinih kompanija, restrukturiranje lanaca snabdevanja, rast carina i protekcionizma i snažnije regionalne blokove

Nije slučajno što aktuelne politike Donalda Trampa, sa naglaskom na carine i reindustrijalizaciju, dobijaju novu logiku u kontekstu energetskih ograničenja. Čak i uz političku promjenu u Vašingtonu, strukturni problem ostaje.

Ostale energetske i resursne pukotine

Pored dizela i avio-goriva, globalni sistem suočava se i sa nedostatkom pitke vode u mnogim regionima, ograničenim zalihama kritičnih minerala (uz dominantnu ulogu Kine u lancima snabdijevanja) te izazovima u širenju nuklearne energije zbog sporog povećanja proizvodnje uranijuma.

Čak i razvoj veštačke inteligencije ostaje energetski ograničen – bez ogromnih količina pouzdane i jeftine energije nema masovne primene.

Šta to znači za male ekonomije?

Za zemlje poput Crne Gore poruka je jasna: regionalna proizvodnja i kraći lanci snabdijevanja postaju važniji, energetska sigurnost dobija prioritet nad čistom tržišnom efikasnošću a saobraćaj i logistika biće osetljiviji na poremećaje

Globalizacija ne nestaje, ali postaje skuplja i rizičnija. U narednim godinama možemo očekivati više konflikata oko resursa, više protekcionizma i dublje regionalne blokove. Ekonomija će se prilagođavati – ali ne bez troškova.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

B&F242: Energetika i društveni interes – Drži vodu dok majstori odu

by bifadmin

Agonija oko Naftne industrije Srbije (NIS) jasno je pokazala da u srpskoj energetici svoj interes imaju velike sile, domaći političari i sa njima povezane uže interesne grupe, a potom firme koje od njih zavise. Jedino je nejasno gde se u ovoj delatnosti, u kojoj odluke koje se danas donose proizvode posledice za niz budućih generacija, zaturio interes građana Srbije?
Umesto da pita strance za naše mišljenje, država treba da angažuje domaću pamet i podstiče lokalnu industriju u energetskoj tranziciji. Neophodno je da naša zemlja zadrži vlasništvo nad ključnom energetskom infrastrukturom i nad najvažnijim preduzećima u ovoj oblasti, te da ih organizuje i uskladi na način koji će obezbediti da ona rade za dobrobit građana Srbije, a ne užih interesnih grupa, istakli su učesnici skupa „Društveni interesi i preporučeni koraci u polju energetike“, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Periskop

6. ŠTA JE KRAJNJI CILJ NASILNIČKE SPOLJNE POLITIKE SAD: Um caruje, snaga mijenja granice
U svakom ludilu ima sistema, pa prijetnje Panami, Venecueli, Grenlandu, Iranu, Kanadi, ipak nisu samo nasumični akti ćudljivog i narcisoidnog američkog predsjednika, već dio šireg plana, čiji su krajnji cilj Kina i Arktik.

8. DA LI ĆE UN PRISILNO OTIĆI U PENZIJU: Razjedinjene nacije
Oko 99% današnjeg čovečanstva rođeno je posle nastanka Ujedinjenih nacija, koje su ušle u ovu godinu sa dramatično osakaćenim budžetom i na ivici bankrota, za šta su najodgovornije ekonomski najuticajnije zemlje, pre svih SAD i Kina. Ukoliko UN postanu kolateralna šteta u prepucavanju najmoćnijih država, to će biti još jedna tragična potvrda da smo se prepustili sramotnoj ravnodušnosti, upozorava veliki broj stručnjaka i javnih ličnosti.

10. POSLEDICE ENERGETSKOG KOLAPSA U UKRAJINI: Nema svetla na kraju tunela
Gradovi u Ukrajini se sve više prazne, jer uslovi života u njima postaju nepodnošljivi zbog nedostatka struje, grejanja i uništene kanalizacije. Ruski napadi na energetsku infrastrukturu izazvali su humanitarnu katastrofu i zavili u crno ukrajinsku privredu. Najviše su pogođena preduzeća u teškoj industriji, koja čini kičmu ukrajinske ekonomije, ali velike posledice trpe i poljoprivreda, industrija građevinskih materijala i prodavnice hrane.

Biznis

14. PROBLEMI SA TRANSPORTOM SRPSKE ROBE U ŠENGEN ZONU: Prevoznici traže, a privrednici „skrštenih ruku“ čekaju rešenje
Firme u Srbiji više muči veliki pad izvoza, nego prepreke za redovno snabdevanje poslovnih partnera u EU i očekuju da probleme sa transportom koje je izazvao novi sistem evidencije boravka u Šengen zoni (EES) – reše prevoznici. Oni, međutim, tvrde da privrednici nisu svesni sa kakvim teškoćama će se suočiti, što su nagovestile štete kada su vozači kamiona blokirali granične prelaze sa zemljama EU.

16. TEKSTILNO PREDUZEĆE JASIMPEX: Mala porodična firma koja oblači krupniju gospodu
„Naši proizvodi zahtevaju specifično znanje o krojevima i materijalima, koje masovni proizvođači često zanemaruju“, kaže Jasna Tripković, izvršna direktorka tekstilnog preduzeća Jasimpex, koje je postalo prepoznatljivo po proizvodnji konfekcije za one koji nose veće brojeve i distribuciji tekstila za svečane toalete. Ova porodična firma iz Subotice sa 37 zaposlenih proizvodi oko 5.000 artikala mesečno, svoje proizvode plasira širom Srbije, na tržišta regiona i Evropske unije, a prošle godine je ostvarila promet od 1,2 miliona evra.

18. POSLOVANJE ROSATOMA SVE NEIZVESNIJE: Saveznik – najveći konkurent
Aleksej Lihačov, generalni direktor ruskog atomskog giganta Rosatom nedavno je izjavio da su spremni da realizuju bilo koji nuklearni projekat u Srbiji. Iako je ova ruska državna kompanija do sada prilično uspešno odolevala zapadnim sankcijama, analitičari procenjuju da njegova pozicija na međunarodnom tržištu postaje sve neizvesnija. Na to utiče više faktora, ali najveću pretnju Rosatomu predstavlja trenutno najvažniji saveznik Rusije – Kina.

Finansije

22. ZAŠTO SU JAVNA AKCIONARSKA DRUŠTVA NEOMILJENA U SRBIJI: Nepodobna za manipulacije
Brojne prednosti javnih akcionarskih društava ne odgovaraju političkim strukturama u Srbiji i zato ona već godinama gube značaj na domaćem tržištu kapitala i predstavljaju čak i nepoželjan oblik organizovanja preduzeća. To potvrđuje i aktuelan primer promene pravnog statusa javnih preduzeća. Pošta, Putevi Srbije i Srbijašume su postali društva sa ograničenom odgovornošću, uprkos tome što su ova javna preduzeća ispunjavala sve uslove da pređu u akcionarska društva. Zaposleni u ovim kompanijama će najverovatnije definitivno izgubiti pravo na besplatne akcije, jer akcija ovih preduzeća nikada neće ni biti.

24. NELOGIČNOSTI U IZDAVANJU FISKALNIH RAČUNA Zašto jednostavno, kad može komplikovano?
Najnovije odlaganje uvođenja fiskalnih kasa na pijačne tezge aktuelizovalo je rasprave o efektima takve mere na male prodavce. Međutim, manje se govori o problemima sa izdavanjem fiskalnih računa koje imaju poslodavci van sektora maloprodaje i koji samo povremeno vrše transakcije sa fizičkim licima.

26. FINANSIJSKA PISMENOST U SRBIJI: I danas postoje Jezde i Dafine
Finansijski nepismeni pojedinci su idealne žrtve za prevare, a rizik da neko ostane bez celokupne ušteđevine višestruko se povećao sa digitalnim tehnologijama. Iskustva finansijskih stručnjaka u Srbiji i regionu pokazuju da i mladi, iako su digitalno potkovani, uveliko nasedaju na prevare jer nemaju dovoljno finansijskog znanja. Šta više, čak i većina studenata ekonomije ne zna koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.

Temat: Energetika i društveni interes

31. ENERGETSKI SUVERENITET SRBIJE: Strance pitamo za naše mišljenje
Trenutna situacija u domaćoj energetici je u potpunoj suprotnosti sa najvažnijim društvenim interesima – od toga da država vodi energetsku politiku tako što pita strance za naše mišljenje, do nesnosnog zagađenja koje „obećava“ da će uveliko smanjiti pritisak na penzioni fond. Energetski sektor je podeljen na način koji pogoduje pojedinačnim interesima, što je dovelo do toga da ključna preduzeća u ovoj oblasti ne rade u istom cilju, već se međusobno sukobljavaju.

34. SPECIFIČNOSTI ENERGETIKE: Jedna pogrešna odluka može koštati cele generacije
Energetika ima veliki i dugoročan uticaj na stanovništvo, životnu sredinu, privredu i državu i zato odluke koje se sada donose o pravcima energetske tranzicije proizvešće posledice za niz budućih generacija u Srbiji. Međutim, malo ljudi je svesno ovakvog uticaja energetike na budućnost celog društva, jer je to oblast koja je izuzetno složena.

36. EKONOMSKA CENA PARTIJSKOG UPRAVLJANJA ENERGETIKOM: Socijalizacija troškova, privatizacija prihoda
Činjenica da je RTB Bor prodat kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara, a da je prenos utakmica Premijer lige u Srbiji plaćen 600 miliona evra za godinu dana, samo je jedan u nizu primera kako se rasipaju energetski resursi radi minimiziranja kratkoročnih političkih troškova i maksimiziranja dobiti za partijsku oligarhiju. Ako se što pre ne postigne društveni dogovor i ne krene u energetske reforme, ovaj sektor će u narednoj deceniji postati teret koji vuče celu privredu na dno, upozorava ekonomista Ognjen Radonjić.

38. ZAŠTO JE TOPLOTNA ENERGIJA JAVNI INTERES: Budućnost grejanja
Svaki kilovat-čas toplote proizveden uz manje gubitke rasterećuje elektroenergetsku mrežu, smanjuje potrebu za uvozom energenata i direktno doprinosi boljem kvalitetu vazduha u gradovima. Zato modernizacija toplana predstavlja javni interes i jedan je od najefikasnijih načina da Srbija istovremeno smanji zagađenje i poveća energetsku sigurnost. Budućnost toplotne energije je daleko važnija u odnosu na značaj koji se ovoj temi pridaje u široj javnosti, ukazuje Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za toplotnu energiju.

Intervju

40. DRAGANA ILIĆ, ASTROFIZIČARKA: Ulazimo u novu eru astronomskih istraživanja
„Uprkos skromnim materijalnim uslovima, mi u astronomiji ostvarujemo svetski značajne rezultate, najviše zahvaljujući našim naučnicima koji su inovativni, odgovorni i ulažu veliki trud u ono što rade“, ističe astrofizičarka Dragana Ilić, koja zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u radu Vera Rubin opservatorije, jednom od najambicioznijih astronomskih poduhvata današnjice.

Skener

44. NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI MEDICINSKOG I DENTALNOG TURIZMA U SRBIJI: Ima li leka?
Medicinski i dentalni turizam u Srbiji danas opstaje pre svega zahvaljujući inicijativi pojedinaca i poverenju dijaspore u srpske lekare i stomatologe. Međutim, bez standardizacije i međunarodnih akreditacija, jasnih pravila odgovornosti i aktivnog upravljanja reputacijom, kao i adekvatnog prikupljanja podataka, Srbija će i dalje predstavljati nedovoljno iskorišćeni potencijal, sa dobrim lekarima i konkurentnim cenama, ali bez sistema koji bi sve to povezao u industriju koja donosi profit.

46. STANOVNICI ZAPADNOG BALKANA O EKONOMSKOJ I DRUŠTVENOJ STABILNOSTI: Političarima nikad bolje, narodu nikad gore
Nasuprot političarima koji tvrde da otkako su oni na vlasti građani u njihovoj zemlji nikada nisu živeli bolje, stanovnici Zapadnog Balkana ocenjuju ekonomsku situaciju kao izrazito nestabilnu i strahuju da će ona biti još gora. Srbija beleži najveći rast nezadovoljstva u 2025. i najradikalniju promenu raspoloženja za samo godinu dana u odnosu na sve druge zemlje u regionu. Među stanovništvom Zapadnog Balkana, građani Srbije najmanje veruju državnim institucijama, najnegativniji su u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima i najviše strahuju od građanskog rata, pokazuje istraživanje „SecuriMeter 2025“ Saveta za regionalno savetovanje (RCC).

48. NARKOTICI MASOVNO ZARAZILI BRODSKI PREVOZ: Morske „mule“
Skandal koji je izbio povodom sumnji da je najveći svetski operater, specijalizovan za rashladne teretne brodove, umešan u pokušaj krijumčarenja velikih količina kokaina u Dansku, najnovija je u nizu sličnih afera koje potresaju brodsku industriju. Analitičari upozoravaju da je šverc narkotika morskim putem eksplodirao u poslednjih nekoliko godina, a vlasnici najvećih pomorskih kompanija da je narko mafija postala „parazit brodske industrije“. Stručnjaci za pomorsku bezbednost tvrde da krijumčarenje droge nanosi brodovlasnicima mnogo veću štetu nego piraterija.

Nove tehnologije

52. DRUŠTVENA MREŽA „MOLTBOOK“ – KO ZAISTA VUČE KONCE: U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha, A(m)I(n)
Uprkos čestim narativima o „singularitetu“, društvena mreža „Moltbook“ namenjena isključivo veštačkoj inteligenciji ne svedoči da su mašine preuzele kontrolu. Naprotiv, ona razotkriva nešto daleko prizemnije, ali i suštinski važnije za razumevanje naše budućnosti – činjenicu da ljudi eksperimentišu sa delegiranjem moći i odgovornosti, pri čemu veštačka inteligencija služi kao svojevrsni paravan za artikulaciju i realizaciju sopstvenih ambicija.

Nauka

54. TRAGOVI DO DREVNIH PLJAČKAŠA FARAONSKIH GROBNICA: Uzaludne kletve
Tokom dugotrajnih iskopavanja u Egiptu, arheolozi su uspeli da nađu papiruse na osnovu kojih može da se rekonstruiše kako su drevni pljačkaši grobnica organizovali i izvršavali krađe, a potom prodavali ukradene dragocenosti na crnom tržištu, najčešće inostranom. Ispisane kletve i postavljene zamke na ulazima u grobne komore nisu uspevale da odvrate lopove, a priznanja optuženih na suđenjima ukazuju da su bili veoma dobro organizovani, proračunati i vrlo precizni u sprovođenju pljački. Ali, one koje bi uhvatili čekala je užasna kazna – nabijanje na kolac.

Koktel

56. VINARIJA 100 ŽENA: Preduzetnice koje imaju dva posla
Vinarija 100 žena u selu Vele Polje blizu Niša neobična je po tome što u vlasništvu učestvuje veliki broj žena koje se profesionalno nisu obrazovale za vinarstvo, već maju uspešne karijere u različitim preduzećima ili su preduzetnice u nekim drugim oblastima. Vlasnički udeo se ostvaruje kupovinom zemljišta, na osnovu njega se deli i zarada, ali vinarke kažu da za sada dobit reinvestiraju u razvoj proizvodnje i kadrove koje čine vrhunski stručnjaci iz oblasti vinarstva. Vina spravljaju isključivo od sopstvenog grožđa i sa maštovitim nazivima, kao što su „Mlad Momak“ i „Veliki dečko“.

58. ILUSTRATORI DEČJIH KNJIGA: Nemaštovita zarada
Maštoviti svet dečjih knjiga postaje vrlo prizeman u nagodbama odraslih oko novca, a prihodi od ilustracija slikovnica su daleko od magičnih, izuzev u slučaju najslavnijih umetnika. Pored veštine i iskustva, na zarade ilustratora bitno utiče za koje tržište rade. Evropski umetnici ističu da američki izdavači plaćaju i do deset puta više nego oni u Evropi, gde su i porezi znatno veći.

Komunikacije

60. PROBLEMI MEDIJA ZBOG NENAMERNOG KRŠENJA AUTORSKIH PRAVA: Čija je ovo fotografija?
Za razliku od situacija kada novinari svesno kradu tuđe fotografije, postoje i brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu detaljno proverili ko ima vlasništvo nad fotografijom koju su objavili. Ali, nekada te provere nisu nimalo jednostavne. Događa se, na primer, da neka organizacija prosledi novinarima fotografiju za koju tvrdi da je njena, a onda se ispostavi da to nije tačno i po važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima ceh plati novinska kuća.

Reprint

62. NACIONALNA UZBUNA U JAPANU: Medvedi okupirali ljude
Japan je svetski rekorder po broju napada medveda na ljude već duži niz godina. Ovaj problem je sada toliko eskalirao da su medvedi počeli da ulaze u prodavnice, tržne centre i školska dvorišta, pa su japanske vlasti rasporedile vojsku i policiju u najugroženijim područjima. Stručnjaci kažu da je razlog za ovakvu situaciju to što se u isto vreme preklopilo više nepovoljnih okolnosti. Do „medveđe savršene oluje“ u Japanu došlo je usled klimatskih promena, izražene depopulacije i načina na koji država štiti medvede.

Vremeplov

64. KAKO SU ŽIVELI LJUDI U SRBIJI BEZ STRUJE I TEKUĆE VODE: Pod romantičnim sjajem sveća, neoprani i sa nužnikom na čistom vazduhu
Imajući u vidu trenutnu energetsku, ali i sveopštu situaciju u Srbiji, nije zgoreg da se podsetimo kako su naši preci junački opstajali uz svetlost sveća, sa lavorom umesto kupatila i sa klozetom u prirodi. Ženama nisu bile potrebne teretane, jer su sticale neverovatnu fizičku kondiciju dovlačeći ogromne količine vode za kuvanje i pranje veša koje je bilo epski poduhvat. Ove i druge srećne trenutke proživljavali su stanovnici Srbije uoči, ali i tokom sprovođenja elektrifikacije, koja se za većinu domaćinstava otegla k’o gladna godina.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci