EkonomijaVesti

Očekuje se najveći investicioni događaj izlaskom na berzu OpenAI i Antropik

by bifadmin

Dve vodeće kompanije za razvoj veštačke inteligencije, OpenAI i Antropik, pripremaju se za izlazak na berzu, a procene njihovih mogućih vrednosti već se mere bilionima dolara. Ako se očekivanja ostvare, njihova inicijalna javna ponuda akcija mogla bi da bude među najvećim berzanskim događajima do sada.

Antropik bi, prema očekivanjima dela investitora, na berzu mogao već u oktobru, uz procenjenu vrednost od najmanje dva biliona, a moguće i tri biliona dolara. Za OpenAI se pominje vrednost od oko bilion dolara, dok kompanija još nije objavila kada bi tačno mogla da izađe na berzu.

Investitori već plaćaju budući rast

Ove procene podrazumevaju da će obe kompanije narednih godina nastaviti izuzetno brzo da povećavaju prihode. Antropikov godišnji ritam prihoda premašio je 47 milijardi dolara, dok je kod OpenAI-ja, prema navodima iz teksta, prešao 40 milijardi.

Međutim, vrednost Antropika od dva biliona dolara bila bi oko 43 puta veća od njegovog sadašnjeg godišnjeg ritma prihoda. Ako bi kompanija bila procenjena na tri biliona, taj odnos bi dostigao gotovo 64 puta. OpenAI bi sa vrednošću od bilion dolara vredeo oko 25 svojih sadašnjih godišnjih prihoda.

Takve procene znače da investitori unapred računaju na ogroman budući rast. Problem nastaje ako prihodi počnu da rastu sporije, konkurencija obori cene usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji ili troškovi razvoja i računarske infrastrukture ostanu previsoki.

Antropik, prema informacijama Rojtersa koje se navode u tekstu, računa na mogućnost da do 2028. dostigne prihode između 190 i 200 milijardi dolara. Ako bi se to ostvarilo, sadašnje procene vrednosti kompanije izgledale bi znatno drugačije nego kada se porede sa trenutnim prihodima.

Odakle će dolaziti stotine milijardi dolara

Ključno pitanje nije samo koliko će OpenAI i Antropik vredeti na berzi, već kako će opravdati tako visoke procene. Pretplate na Čet-Dži-Pi-Ti i Klod same po sebi teško mogu da obezbede prihode koji se očekuju od kompanija vrednih više biliona dolara.

Mnogo veća prilika nalazi se u poslovnom sektoru. Kompanije već troše ogromne iznose na zaposlene, softver, programiranje, konsultantske usluge, marketing, korisničku podršku, računovodstvo i druge poslove koje bi veštačka inteligencija mogla delimično da automatizuje.

Ako firme deo tog novca počnu da preusmeravaju ka OpenAI-ju, Antropiku i drugim dobavljačima veštačke inteligencije, tržište bi moglo da dostigne razmere koje danas opravdavaju visoka očekivanja investitora.

Ali postoji i suprotan scenario. Sve snažnija konkurencija između OpenAI-ja, Antropika, Gugla, Mete, kineskih kompanija i modela otvorenog koda mogla bi da obori cene. Veštačka inteligencija bi u tom slučaju mogla da postane jedna od najvažnijih tehnologija u istoriji, a da kompanije koje je razvijaju ipak ne ostvaruju profit koji današnje procene njihove vrednosti podrazumevaju.

Ogromni prihodi prate i ogromni troškovi

Za razliku od klasičnih softverskih kompanija, razvoj najnaprednijih modela veštačke inteligencije zahteva čipove, centre podataka, ogromne količine električne energije i dugoročne ugovore za računarske kapacitete.

OpenAI je, prema navodima iz teksta, sa Oraklom ugovorio računarske kapacitete vredne oko 300 milijardi dolara tokom približno pet godina. Antropik se takođe oslanja na velike infrastrukturne aranžmane, uključujući saradnju sa Guglom.

To znači da investitori neće kupovati samo očekivanje da će veštačka inteligencija nastaviti brzo da napreduje. Moraće da veruju i da će prihodi rasti dovoljno brzo da pokriju ogromne troškove infrastrukture, dok će OpenAI i Antropik istovremeno morati da zadrže tehnološku prednost pred konkurencijom.

Zbog toga potencijalni izlasci ovih kompanija na berzu predstavljaju veliki test za tržište. Investitori će praktično određivati koliko danas vredi očekivanje da će veštačka inteligencija tokom narednih godina preuzeti značajan deo novca koji se trenutno troši u drugim industrijama.

Ako se takva očekivanja ostvare, današnje procene vrednosti mogle bi da budu opravdane. Ako rast uspori ili konkurencija snažno spusti cene, investitori koji uđu po bilionskim procenama mogli bi da plate veoma visoku cenu za budućnost koja se još nije dogodila.

Izvor: Blic Biznis/jutarnji

Foto: olly18, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko mladih u Srbiji ne radi, niti se školuje

by bifadmin
Za razliku od Nemačke, Luksemburga, Danske, Austrije i Litvanije, koje u protekloj deceniji beleže rast broja mladih koji ne rade, ne obrazuju se, niti pohađaju obuke, u Srbiji se ovaj procenat – takozvana NEET stopa – smanjuje. Međutim, iako se smanjuje, i dalje je veća od ovog pokazatelja za sve druge EU države, osim – Rumunije.

Prema podacima zvanične statistike, udeo mladih starosti od 15 do 24 godine, koji nisu obuhvaćeni obrazovanjem, zaposlenošću ili obukom (takozvana NEET stopa) u Srbiji iznosi 13 odsto za 2025. godinu, pokazuju podaci RZS.

Ova stopa je među mladima muškog pola 13,4 odsto, a ženskog 12,6 procenata.

Procenti se razlikuju kada se pogleda NEET stopa kod mladih starosti od 15 do 29 godina – u toj starosnoj grupi čak 15,1 odsto mladih niti radi, niti se obrazuje, niti pohađa neke obuke.

U ovoj grupi više je mladih žena nego muškaraca – NEET stopa za žene je 15,9 odsto, a za muškarce 14,4 procenta.

Poslednji dostupni podaci RZS iz Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2026, pokazuju da NEET stopa nastavlja da pada pa tako za prva tri meseca 2026. iznosi 14,2 odsto (za uzrast od 15 do 29 godina), odnosno 12 odsto (15-24 godine).

Kako je u EU

Prema podacima zvanične evropske statistike (Eurostat) u 2025. godini, udeo mladih uzrasta od 15 do 29 godina koji nisu zaposleni, niti se obrazuju ili učestvuju u programima obuke (NEET: „Not in Education, Employment, or Training“) u EU iznosio je 11 odsto, što je smanjenje u odnosu na 11,1 odsto u 2024. godini i 15,2 odsto u 2015. godini.

„Time se EU približava ostvarivanju cilja da do 2030. godine smanji stopu mladih koji pripadaju NEET kategoriji na devet procenata, kako je utvrđeno Evropskim stubom socijalnih prava (The European Pillar of Social Rights)“, navodi Eurostat.
NEET stopa među mladima razlikuje se u zavisnosti od uzrasta.

„Među najmlađima (15–19 godina) svega 5,3 odsto pripadalo je NEET kategoriji, dok je stopa bila više nego dvostruko veća među mladima uzrasta 20–24 godine (12,8%) i 25–29 godina (14,7%)“, navodi Eurostat.
Najniže stope NEET među mladima u Evropskoj uniji zabeležene su u Holandiji (5,3%), Švedskoj (5,9%) i Sloveniji (7,6%).

Nasuprot tome, najviše stope registrovane su u Rumuniji (19,2%), Bugarskoj (13,8%) i Grčkoj (13,6%).
Zemlje našeg regiona bliže su ovoj drugoj grupi.

Naime, NEET stopa u Srbiji je za 2025. godinu (starosna grupa od 15 do 29 godina) iznosila 15,1 odsto.

Od nas veći udeo mladih koji nisu obuhvaćeni zaposlenjem, obrazovanjem, niti obukom, ima samo pomenuta Rumunija (19,2%), potom Bosna i Hercegovina gde svaki peti mladi čovek pripada ovoj grupi (NEET stopa 20%), zatim Severna Makedonija (23,4%) i Turska za koju Eurostat takođe daje podatke (26,3%).

Za Crnu Goru ne postoje podaci za 2025. godinu u izveštaju Eurostata, ali prema tamošnjem Zavodu za statistiku (Monstat) u 2024. je NEET pokazatelj bio 16,5 odsto.

U Hrvatskoj je ova stopa 10,8 odsto, dok je Slovenija, pomenuli smo već, među zemljama koje imaju najnižu NEET stopu – 7,6 odsto.
KOMS: Šta nam mladi govore 2026. godine

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je prošle nedelje predstavila Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2026. godinu.

Visoki troškovi života postali su, navodi se, najveći problem mladih – 82,6 odsto mladih navodi visoke troškove života kao jedan od najvećih problema mladih u Srbiji. Slede korupcija (76,9%) i nedostatak demokratije i pravde (71,3%).

Istovremeno, percepcija nezaposlenosti kao problema značajno je opala: sa 89,1 odsto u 2017. godini na 35,8 odsto u 2026.

Broj nezaposlenih mladih danas iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine, navodi se u izveštaju.

Posao za mlade nije samo pitanje zaposlenja, već i kvaliteta života.

Iako je nezaposlenost mladih smanjena, 55 odsto zaposlenih mladih nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo, dok još 11 odsto radi na poziciji koja je delimično povezana sa njihovim obrazovanjem, ukazuje se u izveštaju.

„Za pristojan život u Srbiji mladi najčešće procenjuju da je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok je prosečna zarada niža i iznosi 121.650 dinara. Više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu“, stavovi su mladih ljudi u ovom istraživanju.

Ko su NEET mladi

NEET grupa uključuje različite podgrupe mladih ljudi sa različitim iskustvima i potrebama.

Tu, prema objašnjenju izveštaja Model za dosezanje i aktivaciju NEET mladih koji se nalaze van sistema (Ministarstvo za rad, januar 2024) spadaju mladi koji su dugoročno nezaposleni, oni koji tek ulaze na tržište rada, mladi koji brinu o deci ili članovima domaćinstva, oni koji su privremeno bolesni ili žive sa dugotrajnim invaliditetom i mladi ljudi koji jednostavno prave pauzu od posla ili obrazovanja.

„Oni uključuju mlade ljude sa malo kontrole nad svojom situacijom i one koji mogu da biraju, one koji su vezani za tržište rada (nezaposleni mladi) i one koji su potpuno odvojeni (neaktivni mladi, koji nisu u obrazovanju ili obuci), one koji su registrovani kod javnih službi (zapošljavanje, socijalna pomoć ili zdravstvena služba) i oni koji su ‘van radara’“, pojašnjava se u ovom izveštaju.

Međunarodna organizacija rada sprovela je mapiranje NEET mladih u Srbiji za potrebe pripreme Plana implementacije Garancije za mlade, na bazi podataka za period od 2017. do 2020. godine, što ovaj izveštaj uzima kao polaznu tačku u sagledavanju ključnih karakteristika NEET mladih u našoj zemlji.

Populacija NEET obično se, kako se navodi, deli na sedam podgrupa.

Nezaposleni se dele prema trajanju nezaposlenosti (kratkoročno i dugoročno nezaposleni), dok se neaktivni mladi dele na različite grupe prema razlogu neaktivnosti.

Prema podgrupama, podela izgleda ovako:

Kratkoročno nezaposleni (nezaposleni mladi, koji traže posao manje od godinu dana),

Dugoročno nezaposleni (nezaposleni mladi, koji traže posao više od godinu dana),

Lica koja se vraćaju (na tržište rada ili obrazovanje) – već su dobili posao i očekuju da uskoro počnu da rade, ili su se upisali u obrazovanje, uskoro treba da napuste NEET kategoriju,

Bolest, invaliditet (ne traže posao zbog bolesti ili invaliditeta, a ovde spadaju i oni koji primaju socijalnu pomoć),

Porodične obaveze (ne mogu da rade jer se brinu o deci ili odraslim trajno nesposobnim licima)

Obeshrabrena lica (smatraju da nema prilika za zaposlenje i prestali su da traže posao)

Ostali NEET (veoma heterogena grupa, obuhvata najugroženije, ali i privilegovane koji mogu da priušte da ne rade).

Međunarodna organizacija rada: NEET stopa dostigla 20%

U 2025. godini globalna stopa nezaposlenosti mladih dostigla je 12,4 odsto, dok je udeo mladih koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju niti su na obuci (NEET) dostigao 20 procenata, ukazala je Međunarodna organizacija rada (MOR) u svom godišnjem izveštaju „Zaposlenost i socijalni trendovi 2026“.

„To znači da je 67,3 miliona mladih bilo nezaposleno, dok je ukupno 257 miliona mladih propustilo priliku da stekne dragoceno znanje i iskustvo koji bi mogli da poboljšaju njihove buduće izglede na tržištu rada“, ukazuje se u izveštaju.

NEET stope, ukazuje MOR, najniže su u zemljama sa visokim prihodima, a najviše u zemljama sa niskim prihodima.

U 2025. godini iznosile su 10,9 odsto u zemljama sa visokim prihodima, naspram čak 27,9 odsto u zemljama sa niskim prihodima.
„Slično tome, globalna stopa nezaposlenosti mladih, koja je bila u padu od 2020. godine, stabilizovala se 2024. na 12,3 odsto i očekuje se da će ostati približno na tom nivou do 2027. godine“, navodi se u izveštaju MOR.
Gde raste NEET stopa

U Srbiji je 2015. godine NEET stopa bila 24,6 odsto – to znači da svaka četvrta mlada osoba, starosti od 15 do 29 godina, nije bila obuhvaćena obrazovanjem, zaposlenošću ili obukom.

Danas je ovaj procenat pao na pomenutih 15,1 odsto.

Iako se na nivou EU beleži trend pada udela mladih koji su van obrazovanja, zaposlenosti i obuka (sa 15,2% na 11%), postoje države u EU gde je primetan trend u suprotnom smeru.

Tako je NEET stopa u protekloj deceniji porasla u Nemačkoj (sa 8,5% na 9,5%).

Kako piše Dojče vele (DW), u Nemačkoj raste broj mladih koji niti rade, niti se obrazuju.

Stručnjaci, prema navodima DW, upozoravaju da ovaj trend donosi velike rizike za društvo – od političke frustracije mladih do gubitka preko potrebne stručne radne snage na tržištu.

Institut za ekonomska i društvena istraživanja (WSI) Fondacije Hans Bekler ocenio je ovaj društveni razvoj u Nemačkoj kao „zabrinjavajući“.
Za mlade ljude koji se nađu u takvoj situaciji to znači „neizvesnu perspektivu za budućnost i najverovatnije trnovit put u poslovni život“, kazala je za DW direktorka WSI Betina Kolrauš.

I dodala da za nemačko tržište rada to znači da se gubi važan stručni kadar.

Kolrauš je, kako se navodi, dodala da je neophodno ponuditi dobre mogućnosti za stručno obrazovanje, kao i dalju podršku kako bi mladi ljudi pronašli mesto za stručno osposobljavanje u kompanijama, a zatim uspešno prešli i na tržište rada.
Rast broja mladih koji ne rade, niti se obrazuju od 2015. do kraja 2025. beleže i Luksemburg (7,6% na 8,8%), Danska (8,5% na 8,9%), Austrija (8,7% na 10,3%) i Litvanija (11,8% na 12,4%).

Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Fiskalni savet: Deficit sa 3% na 3,5 % bruto domaćeg proizvoda

by bifadmin
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa 3% na 3,5 % bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je danas Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa državnog budžeta za ovu godinu koji se razmatra u Skupštini Srbije.

Dosadašnja kretanja prihoda i rashoda ukazuju na to da bi, kako je istaknuto, bez rebalansa deficit u 2026. godini iznosio od 2% do 2,5 %BDP-a.

„Stoga rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od jedan procentni poen BDP-a. Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema“, ocenio je Fiskalni savet.

Dodaje se da je „naprotiv, najnovijom projekcijom Vlade prognoza privrednog rasta povećana sa 3% na 3,3 %“.

U takvoj situaciji, u kojoj je očekivani rast BDP-a Srbije blizak svom potencijalu, dodatno podsticanje tražnje fiskalnom ekspanzijom ne može, kako je ocenio Fiskalni savet, doprineti održivom privrednom rastu, ali može pojačati inflatorne pritiske.

Glavni razlog povećanja deficita jeste, kako je navedeno, snažan rast rashoda, pre svega za jednokratna davanja stanovništvu.

Ističe se da se rebalansom republički rashodi povećavaju za 172 milijarde dinara a prihodi rastu za 112 milijardi dinara.

„Najznačajnija nova politika su jednokratne isplate građanima, u ukupnom iznosu od gotovo 100 milijardi dinara, pri čemu će 71 milijarda biti finansirana iz budžeta, a oko 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, veliki deo programa isplata stanovništvu ostaje neselektivan, izvan sistemskih okvira i privremenog karaktera“, navedeno je u tom dokumentu.

Dodaje se da „to implicira veoma ograničene efekte na smanjenje siromaštva, nejednakosti i na privredni rast, a u aktuelnim makroekonomskim uslovima može čak dodatno podstaći inflaciju“.

Ističe se da bi bez ovih diskrecionih davanja deficit ostao ispod 3% BDP-a, odnosno u granicama koje propisuju opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana.

Fiskalni savet je, kako je naglašeno, ranije upozoravao da nepotrebna suspenzija tih pravila do 2029. otvara prostor za ad hok vođenje fiskalne politike i narušava njen kredibilitet, a ovogodišnji rebalans predstavlja upravo primer takvog rizika.

Najveća promena odnosi se, istakao je Fiskalni savet, na neporeske prihode, koji su povećani za gotovo 80 milijardi dinara, uglavnom zbog očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i NBS.

Ti prilivi su, kako je ocenjeno, „po prirodi volatilni“ i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Poslovna dokumentacija kao nova „hrana“ za AI

by bifadmin

Kada kompanija ode u stečaj, prodaje se njena imovina – nekretnine, oprema, vozila, patenti, softver i sve drugo iz čega poverioci mogu da se naplate. Razvoj veštačke inteligencije, međutim, pokazuje da vrednost može imati i ono što se donedavno uglavnom posmatralo kao poslovna arhiva: elektronske prepiske, interni dokumenti, programski kod i drugi podaci koji nastaju tokom svakodnevnog rada kompanije.

Upravo to pokazuje slučaj američke aviokompanije Spirit Airlines. Google je ponudio 10 miliona dolara za njenu digitalnu arhivu, koja sadrži približno 100 miliona mejlova, 500 miliona poruka razmenjenih putem platforme Microsoft Teams, dokumente, tabele, kalendare, poslovne i operativne podatke, kao i oko 30 miliona linija programskog koda. Google je naveo da bi ove podatke mogao da koristi za razvoj svojih proizvoda i unapređivanje AI modela.

Prodaja još nije završena. Sindikat koji predstavlja bivše stjuardese Spirit Airlinesa usprotivio se prodaji zbog zaštite podataka zaposlenih. AI kompanija Micro1 je u međuvremenu ponudila 12,5 miliona dolara. Upravo činjenica da se za poslovnu arhivu jedne propale kompanije nadmeću tehnološke kompanije pokazuje da je njena vrednost mnogo veća nego što smo mislili, i to upravo zato što se iz nje može saznati ne samo kako je kompanija godinama poslovala, već i steći uvid u njene poslovne procese.

Poslovna arhiva čuva mnogo više od dokumenata

Veliki deo podataka na kojima se razvijaju savremeni AI sistemi potiče iz knjiga, članaka, izveštaja, programskog koda, uputstava i drugih objavljenih materijala. Oni nam pokazuju konačan rezultat nečijeg rada, ali ne i kako se do njega došlo, odnosno ne pokazuju nam ceo kreativni proces.

Interna poslovna arhiva, međutim, čuva i ono što se iz gotovih dokumenata ne može videti. U mejlovima i porukama zaposlenih, radnim verzijama dokumenata, komentarima i izmenama programskog koda mogu se pronaći ideje od kojih se odustalo, pogrešne procene, ali i odluke koje su donete zato što u tom trenutku nije bilo boljeg rešenja.

Za poslovne AI sisteme upravo to može biti naročito vredno. Kompanije ne posluju u idealnim uslovima. Nedostaju novac i vreme, postojeći softver nameće ograničenja, različiti sektori u okviru kompanije imaju različite interese, a odluka često mora da bude doneta pre nego što su poznate sve činjenice. Arhiva zato ne pokazuje samo šta je kompanija uradila, već i kako se snalazila u realnim poslovnim okolnostima.

Kada se svi ti podaci objedine, dobija se mnogo potpunija slika poslovanja nego što ju je tokom rada mogao imati bilo koji pojedinac u kompaniji. Zaposleni su uglavnom bili upoznati sa onim što se dešavalo u njihovom odeljenju i poslovnim procesima u kojima su neposredno učestvovali, dok digitalna arhiva povezuje komunikaciju, odluke i procese iz različitih delova kompanije i različitih vremenskih perioda. Na osnovu nje može se pratiti kako je određeni problem nastao, ko je učestvovao u njegovom rešavanju, koja su rešenja predlagana i odbacivana i kako se, korak po korak, došlo do konačne odluke.

U tome se možda nalazi i najzanimljiviji deo cele priče. AI ne dobija pristup nečijim mislima, ali može da analizira profesionalno rezonovanje koje je ostalo zabeleženo tokom procesa rada. Može da uočava kako su zaposleni postavljali probleme, koje su mogućnosti razmatrali, kakve su argumente iznosili i gde su grešili.

Drugim rečima, AI više ne dobija samo podatke o tome šta je urađeno, već i materijal iz kojeg može da uči kako se do određenog rešenja došlo. To može biti naročito značajno za razvoj AI agenata koji treba da obavljaju složenije poslovne zadatke i planiraju više koraka unapred.

I pogrešne odluke postaju korisni podaci

Takve arhive mogu biti naročito korisne jer čuvaju i podatke o greškama koje su zaposleni napravili i neuspelim pokušajima da se problemi reše ili projekti dovedu do kraja. Interna dokumentacija čuva i projekte koji nisu uspeli, odluke koje nisu dale očekivane rezultate, probleme koji su prekasno uočeni i upozorenja koja nisu shvaćena ozbiljno.

Za AI koji treba da procenjuje poslovne rizike ili pomaže pri donošenju odluka, takvi primeri mogu biti podjednako korisni kao primeri uspešnih rešenja. Sistem može da analizira šta je prethodilo lošoj odluci, koje su informacije bile dostupne u trenutku kada je doneta i da li su postojali znaci problema koji tada nisu prepoznati.

Analiza arhive Spirit Airlinesa sama po sebi ne bi mogla da objasni zbog čega je kompanija propala. Na njeno poslovanje uticali su tržišni, finansijski, regulatorni i brojni drugi faktori koji se ne mogu svesti na internu komunikaciju. Ipak, takva arhiva može da ukaže na pogrešne korake koje je kompanija pravila u svom poslovanju i da veštačkoj inteligenciji mogućnost da iz tih grešaka uči.

Šta kompanije zapravo čuvaju u svojim arhivama?

Slučaj Spirit Airlinesa zato otvara pitanje koje se ne odnosi samo na kompanije u stečaju. Ako podaci nastali tokom svakodnevnog rada mogu da posluže za razvoj AI sistema, njihovo čuvanje dobija novu svrhu. Elektronska prepiska, projektna dokumentacija, istorija razvoja softvera i druge interne baze više nisu samo zapisi potrebni za svakodnevno poslovanje, kontrolu ili ispunjavanje zakonskih obaveza.

Njihova vrednost postaje vidljiva tek kada se posmatraju zajedno, jer tada mogu da pokažu kako kompanija zaista posluje. Veštačka inteligencija može da obradi ogromnu količinu takvog materijala i otkrije veze među podacima koje bi inače bilo teško uočiti.

Navedeno znači da će kompanije morati pažljivije da odlučuju ne samo koje podatke čuvaju i koliko dugo ih čuvaju, već i u koje svrhe bi oni kasnije mogli da budu korišćeni. Pitanje koje je nekada prvenstveno pripadalo upravljanju dokumentacijom sada se neposredno povezuje sa razvojem veštačke inteligencije.

Kome pripada znanje zaposlenih?

Ovde dolazimo do najosetljivijeg pitanja. Poslovnu arhivu nisu stvarali računari, već zaposleni u kompaniji koji su godinama u mejlovima, dokumentima, komentarima i programskom kodu ostavljali svoje stručno znanje i iskustvo.

Jedan mejl ili dokument sam za sebe možda ne govori mnogo o načinu na koji osoba razmišlja. Kada se, međutim, analiziraju hiljade njenih poruka, mejlova i odluka nastalih tokom više godina, moguće je uočiti obrasce njenog profesionalnog rada – kako pristupa problemu, na šta obraća pažnju, koje mogućnosti razmatra i kakva rešenja najčešće predlaže. Zato nije isto čuvati poslovnu prepisku zaposlenog i koristiti veliki broj njegovih zapisa da bi AI iz njih učio obrasce profesionalnog rezonovanja.

U slučaju Spirit Airlinesa već se postavlja pitanje privatnosti zaposlenih i korišćenja podataka na osnovu kojih bi pojedinci mogli biti identifikovani. Međutim, razvoj veštačke inteligencije otvara mnogo šire pitanje, koje se ne može svesti samo na privatnost podataka zaposlenih. Ako kompanija raspolaže poslovnom komunikacijom svojih zaposlenih, da li to istovremeno znači da ima pravo da je koristi ili proda kao materijal iz kog će AI učiti kako su ti ljudi rešavali probleme i donosili odluke?

Pitanje zato više nije samo ko je vlasnik poslovnog mejla, dokumenta ili programskog koda. Ako se iz hiljada takvih zapisa mogu izdvojiti obrasci po kojima stručnjak rešava probleme i donosi odluke, granica između podataka kompanije i profesionalnog znanja zaposlenog postaje mnogo manje jasna. Upravo će razvoj veštačke inteligencije zahtevati da se ta granica mnogo preciznije odredi.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content  Trainer

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

ZAVRŠEN 32. SARAJEVO FILM FESTIVAL: UNIQA I OVE GODINE DEO NEZABORAVNE FESTIVALSKE PRIČE

by bifadmin

Osmodnevni 32. Sarajevo Film Festival, održan od 14. do 21. avgusta, ugostio je desetine hiljada posetilaca iz regiona i sveta. UNIQA osiguranje je, četvrtu godinu zaredom kao zvanično osiguranje i glavni sponzor Festivala, ugostilo više od 200 poslovnih partnera iz cele Evrope, koji su imali priliku da dožive jedinstvenu festivalsku atmosferu Sarajeva.

UNIQA Letnje kino Stari Grad i ove godine je svake večeri okupljalo više od 900 ljubitelja filma, dok je UNIQA kviz, uz Tarika Filipovića i Joška Lokasa, publici doneo večeri smeha i dobrog raspoloženja.

Koktel dobrodošlice u Vijećnici

UNIQA je za svoje goste priredila koktel dobrodošlice u prelepom ambijentu Gradske Vijećnice. Internacionalnim gostima, koji su u Sarajevu boravili na poziv UNIQA osiguranja, obratio se Adel Bahtanović, predsednik UNIQA SEE regije, koji je istakao značaj dugoročnog partnerstva sa Sarajevo Film Festivalom, društveni angažman UNIQA osiguranja kroz UNIQA SEE FUTURE Fondaciju, kao i važnost povezivanja poslovnog sektora, javnih institucija i lokalnih zajednica.

„Ponosni smo što smo važan deo velikog međunarodnog filmskog događaja. Sarajevo Film Festival jedan je od najvažnijih kulturnih događaja u regionu, mesto okupljanja filmskih stvaralaca, ali i prilika za razvoj novih inicijativa za dobrobit zajednice. Zato ima snažnu podršku svih šest UNIQA zemalja u regionu, jer nam je prosperitet i razvoj ovog dela Evrope u zajedničkom interesu. Želimo da budemo partner koji zajedno sa Festivalom gradi trajne vrednosti“, rekao je u obraćanju Adel Bahtanović, predsednik UNIQA SEE regije.

Gostima se obratio i Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala, koji je naglasio važnost dugoročnog partnerstva za razvoj Festivala i njegovo pozicioniranje na regionalnoj i međunarodnoj sceni.

Goste UNIQA osiguranja pozdravio je i načelnik Opštine Stari Grad Irfan Čengić, naglasivši značaj Festivala za razvoj turizma, kulture i lokalne zajednice, istakavši da je podrška razvoju UNIQA Letnjeg kina Stari Grad primer kako zajedničkim delovanjem kompanija, lokalne uprave i Festivala mogu nastajati kvalitetniji javni i kulturni sadržaji.

Panel posvećen Female Filmmakers UNIQA SEE Fondacije

Poseban trenutak Festivala bio je panel u okviru CineLink Talks segmenta, posvećen Female Filmmakers Support Programme (FFSP), inicijativi UNIQA SEE FUTURE Fondacije, Sarajevo Film Festivala i Slano Film Days. Ovogodišnje stipendistkinje programa predstavile su publici svoje filmske projekte, a Adel Bahtanović, predsednik UNIQA SEE regije, istakao je da je „sedam ovogodišnjih projekata, sedam autorskih glasova iz celog regiona, dokaz da ulaganje u talenat, mentorstvo i poverenje daje rezultate koji nadmašuju svaki poslovni plan“.

Razvojni planovi Fondacije predstavljeni su poslovnim partnerima UNIQA osiguranja iz cele Evrope tokom zvanične prezentacije ključnih poslovnih pokazatelja. „UNIQA SEE FUTURE Fondacija naš je doprinos zajednici, u kojoj zajedno gradimo održivu, snažnu i perspektivnu budućnost“, naglasio je tom prilikom Adel Bahtanović.

Nakon prezentacije, Adelu se na sceni pridružio poseban gost – Joško Lokas, TV voditelj, urednik i scenarista i voditelj „Potjere“, najgledanijeg kviza u regionu, sa kojim je razgovarao o njegovoj karijeri, počecima, izazovima, ali i najvažnijim trenucima koji su je obeležili. Posebno su se osvrnuli na poraze i njihovo korišćenje za jačanje sopstvene otpornosti i istrajnosti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvoTekstoviVesti

Jedan od najstarijih falsifikata u Biblioteci fiktiva: Lažni reporteri tokom Trojanskog rata  

by bifadmin

Današnji tvorci lažnih vesti u medijima i na društvenim mrežama nisu ni do kolena dvojici antičkih falsifikatora koji su lažirali izveštaje o Trojanskom ratu. Priča o „ratnim reporterima“, od kojih je jedan izveštavao na strani Grka a drugi na strani Trojanaca, predstavlja jedan od najfascinantnijih primera kada je reč o fabrikovanju istorijskih obmana.  

 

Strast jednog čoveka omogućila je stvaranje biblioteke koja je zvanično proglašena za najveći arhiv laži i falsifikata u svetu. Artur Friman, ugledni londonski pisac, vrhunski poznavalac istorije književnosti i strastveni kolekcionar retkih izdanja, proveo je više od pola veka tragajući za tekstovima koji su ispisali lažnu istoriju.

Dok su se drugi svetski kolekcionari takmičili u tome ko će platiti više za originalna prva izdanja Vilijama Šekspira ili autentične povelje srednjovekovnih kraljeva, Friman je tragao za savršeno izrađenim falsifikatima koji su imali toliku težinu i uverljivost da su uspevali da prevare moćne careve, rimske pape, uvažene akademike i celokupnu javnost.

Stručnjaci na američkom Univerzitet Džons Hopkins u Baltimoru prepoznali su vrednost ove kolekcije za naučna istraživanja i uprava ove obrazovne institucije donela je odluku da 2011. godine otkupi celokupnu zbirku. Zahvaljujući tome, Frimanova kolekcija nije rasparčana na aukcijama, a svet je dobio najveću, najznačajniju i najsveobuhvatniju antologiju književnih krivotvorina, lažnih istorijskih rukopisa i velikih intelektualnih obmana na svetu. Ova čitaonica laži koje su se širile pre pojave interneta dobila je ime Biblioteka fiktiva.

Plagijat ponekad lucidniji od originala  

Biblioteka sadrži više od 1.700 jedinstvenih primeraka knjiga, pisama i proglasa koji hronološki pokrivaju ogroman period od antike pa sve do sredine 20. veka. Među ovim prašnjavim obmanama nema banalnih laži. To su vrhunska, filigranski precizna remek dela kaligrafije, hemije, „autentičnog“ papira, mastila, poveza, ilustracija, do stila kojima su ove laži ispisane.  Njihovi autori su fabrikovali sopstvenu verziju stvarnosti sa različitim ciljevima, radi političke sabotaže, verske dominacije, finansijske dobiti ili potrage za akademskom slavom.

Ironično je da su ih napravili pojedinci koji su često bili jednako talentovani, a u nekim slučajevima i mnogo nadareniji, obrazovaniji i lucidniji od stvarnih autora čiji su identitet prisvajali. Istraživači koji proučavaju ovu arhivu navode da su falsifikatori morali dobro da poznaju ne samo istorijski period koji su lažirali, već i aktuelne okolnosti, odnosno šta u tom trenutku može da prođe u javnosti i izmanipuliše čak i neke od priznatih autoriteta u to vreme da potvrde autentičnost poturenih izmišljotina.

Među dokumentima koje sadrži ova istorija obmana duga 2.400 godina, neki su dobro poznati i široj javnosti, poput navodne prepiske između Isusa Hrista i kralja Abgara od Edese. Tekst je prvi put objavljen početkom 4. veka nove ere u knjizi „Istorija crkve“ čuvenog ranohrišćanskog istoričara i episkopa Jevsevija iz Kesarije. Jevsevije je tvrdio da je originalna pisma pronašao u arhivama drevnog mesopotamskog grada Edesa (današnja Turska) i da ih je preveo sa sirijskog na grčki jezik.

Tekst navodno predstavlja pismo koje je ni manje ni više Isus lično napisao kao odgovor kralju Abgaru, koji ga je molio da dođe u Edesu i izleči ga od teške bolesti. Ovaj dokument je kroz vekove prerastao u ono što stručnjaci nazivaju prvim lančanim pismom u istoriji. Kopije tog  teksta masovno su se širile među vernicima pod pretnjom kletve: „Onaj ko umnoži ovo pismo biće blagosloven, a onaj ko to ne učini biće proklet“. Lažno pismo je stolećima služilo kao amajlija koja je obezbeđivala magijsku zaštitu kućama i gradovima širom hrišćanskog sveta.

Homer nije imao pojma

Međutim, dva falsifikata koja su među najstarijima u ovoj biblioteci manje su poznata izvan stručnih krugova, a predstavljaju neverovatno uverljivu preteču onoga što danas nazivamo lažnim novinskim izveštajima. Priča o navodnim svedocima Trojanskog rata „iz prve ruke“, predstavlja jedan od najfascinantnijih primera kada je reč o fabrikovanju istorijskih obmana.

Mnogi u poznom antičkom dobu i kasnije u srednjovekovnoj Evropi bili su ubeđeni da za razliku od Homerovih izmišljotina u Ilijadi i Odiseji, prava, istinita verzija Trojanskog rata krije se u tajnim dnevnicima dvojice vojnih izveštača koji su lično bili pod zidinama Troje. Reporteri sa trojanskog ratišta navodno su bili Diktis sa Krita i Dares Frigijac, od kojih je jedan izveštavao sa grčke, a drugi sa trojanske strane.

Grci su u ovom propagandnom ratu bili mnogo brži. Delo „Dnevnik Trojanskog rata“ („Ephemeris belli Troiani“) koji potpisuje Diktis sa Krita, pušteno je u opticaj početkom 2. veka nove ere u Aleksandriji, odakle se širilo dalje. Diktis je navodno bio pratilac kritskog kralja Idomeneja i borio se na strani Grka. Pojavu ovog falsifikata pratila je dobro osmišljena „promotivna kampanja“. Ona je glasila da je Diktis svoj dnevnik vodio na pločicama od lipe, koristeći feničansko pismo. Navodno, pred kraj njegovog života, dnevnik je sahranjen zajedno sa njim u njegovoj grobnici u Knososu.

Zatim sledi zaplet dostojan Holivuda. U 1. veku nove ere, tokom vladavine cara Nerona, snažan zemljotres je rascepio grobnicu, a čobani su pronašli sanduk sa dnevnikom i odneli ga rimskom imperatoru, koji je odmah naredio da se spis prevede na grčki jezik. Tokom 4. veka nove ere,  tekst je preveo na latinski čovek po imenu Septimije, a ovaj prevod je postao glavni izvor za ono što se smatralo istinitim izveštajem o Trojanskom ratu.

Falsifikat je bio uverljiv upravo zato što je predstavljao suvoparan vojnički izveštaj, u kom nema  bogova ni mitoloških bića, već je krcat „činjenicama“, od preciznih lokacija na kojima su se odigravale bitke do vremenske hronologije. Autor tvrdi da rat nisu započeli Grci nego Trojanci, te da on nije imao nikakve veze sa jeftinim ljubavnim pričama, već sa ambicijama Troje da – što to bi se danas reklo – zadobije političku, ekonomsku i vojnu prevlast u regionu.

Tuk na utuk

Reporter sa trojanske strane Dares Frigijac, pojavio se sa svojim delom „Istorija o propasti Troje“ („De Excidio Troiae Historia“), mnogo kasnije, tek u 5. veku nove ere. Međutim, prateća priča kaže da je reč o starogrčkom spisu koji je navodno pronašao negde u Atini i potom preveo na latinski poznati rimski istoričar Kornelije Nepot, koji je živeo u 1. veku pre nove ere.

Dares, naravno, predstavlja Grke kao agresore i divljake u poređenju sa daleko civilizovanijim Trojancima. Iako je njegov izveštaj nešto kraći od onog koji je napisao grčki „kolega“, još je suvoparniji i prenatrpaniji podacima. Dares tvrdi da je rat protiv Troje trajao tačno 10 godina, 6 meseci i 12 dana. Tokom tog vremena poginulo je 866.000 Grka i 676.000 Trojanaca.

U izveštaju se poimence navode grčke vođe i broj njihovih brodova, a potom trojanske vojskovođe, pa čak i imena njihovih najvažnijih saveznika iz drugih gradova. Tu su i karakteristični opisi najistaknutijih Trojanaca i Grka. Tako saznajemo da je trojanski heroj Hektor blago šuškao dok je govorio, kao i Neoptolem, grčki junak i osvajač Troje, koji je uz to, „bio i lep,  sa kukastim nosom, okruglim očima i čupavim obrvama“. Za razliku od Homera, Dares navodi da Trojancima nije došao glave nikakav drveni konj, već izdaja u sopstvenim redovima. Izveštaj završava opisom kako trojanski princ Eneja napušta Troju u zalazak sunca sa 3.400 pratilaca u 22 broda.

Ova dva nazovi izveštaja o Trojanskom ratu koristili su brojni istoričari u srednjovekovnoj Evropi kao autentične izvore za pisanje sopstvenih dela, a evropske kraljevske kuće da dokažu kako vode poreklo direktno od heroja iz Troje.

Izvor: Biznis i finansije julski broj 247/248, autor Zorica Žarković

Foto: Pixabay

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Privatne prepiske: Novi vredan izvor za razvoj AI?

by bifadmin

Tehnološkim kompanijama potrebno je sve više kvalitetnog materijala za razvoj veštačke inteligencije, ali jedan veliki izvor podataka do sada im je uglavnom bio nedostupan. Reč je o milijardama poruka koje svakodnevno razmenjujemo preko aplikacija, društvenih mreža i elektronske pošte, a koje nikada nisu bile namenjene javnosti.

Upravo se po tome privatne prepiske razlikuju od većine drugih tekstova. Kada pišemo knjigu, članak ili objavu na društvenoj mreži, svesni smo da se obraćamo široj publici. Privatno se dopisujemo drugačije. Pišemo kraće i neposrednije, koristimo žargon, skraćenice, dijalekte i strane reči i ne objašnjavamo ono što sagovornik već zna. Prepiska sa istom osobom može da traje godinama, pa se mnoge stvari podrazumevaju na osnovu onoga o čemu se ranije razgovaralo.

Da se takva komunikacija razlikuje od dijaloga napisanih za knjige i filmove potvrđuju i istraživanja. Modeli obučavani na autentičnim prepiskama mogu da usvajaju obrasce neformalnog jezika i komunikacije koja traje duže vreme, kao i određene karakteristike u načinu izražavanja pojedinaca. U jednom istraživanju, zasnovanom na razgovorima vođenim tokom tri nedelje, dodatna obuka na prepiskama određenog korisnika omogućila je modelu da vernije oponaša njegov način izražavanja.

To ne znači da su privatne poruke vrednije od svih drugih podataka. Naučni radovi pružaju stručna znanja, programski kod je važan za obuku modela u programiranju, dok knjige sadrže velike količine kvalitetnog i lektorisanog jezika. Privatne prepiske važne su iz drugog razloga: u njima se nalazi ono čega u knjigama i većini javno dostupnih tekstova ima znatno manje – spontana komunikacija između ljudi koja nije nastala pred očima javnosti.

Šta AI zaista uči iz privatnih prepiski

Dijalog postoji i u književnosti, ali ga je osmislio pisac. On određuje šta će junaci reći, šta će izostaviti i na koji način će njihov razgovor uklopiti u priču. Privatne prepiske, s druge strane, niko ne piše niti lektoriše za čitaoca. Ljudi u njima pišu onako kako govore u svakodnevnom životu, koriste skraćenice, žargon i dijalekt, a oni koji govore više jezika često ih koriste uporedo. Takve pojedinosti važne su za razvoj modela koji treba što vernije da oponaša svakodnevnu komunikaciju među ljudima.

Posebnu vrednost imaju prepiske koje traju duži vremenski period, nekoliko meseci ili čak godina. U tako dugoj komunikaciji može se zaista videti šta je svojstveno načinu izražavanja određene osobe: stil pisanja, koje reči i izraze najčešće koristi, kako formuliše poruke, koliko je neposredna ili formalna i kako se obraća prijatelju, članu porodice ili kolegi. Duža prepiska zato pruža mnogo potpuniju sliku o tome kako se određena osoba izražava u različitim situacijama i kako komunicira sa različitim ljudima.

Šta AI može da nauči iz razgovora sa korisnicima

Dok su privatne prepiske uglavnom nedostupne za obuku veštačke inteligencije, razgovori koje vodimo sa velikim jezičkim modelima (Large Language Models – LLM) pod određenim uslovima već mogu da se koriste u te svrhe.

OpenAI, na primer, navodi da razgovore koje korisnici vode sa ChatGPT-om može da koristi za unapređivanje svojih modela, osim ako korisnik isključi tu mogućnost u podešavanjima. Razgovori vođeni u režimu Temporary Chat ne koriste se za unapređivanje modela. Kada je reč o poslovnim nalozima, podrazumeva se da podaci iz ChatGPT Business i Enterprise naloga, kao ni podaci koji se obrađuju putem API-ja, ne smeju da se koriste za obuku ili unapređivanje modela, osim ako organizacija izričito ne pristane na njihovo deljenje u te svrhe.

Razgovori sa korisnicima su dragoceni za razvoj modela. Iz njih se vidi šta ljudi traže od AI sistema, kako postavljaju pitanja i formulišu zahteve, ali i kako reaguju kada dobijeni odgovor ne odgovara onome što su očekivali. Takve povratne informacije pomažu u daljem usavršavanju modela i prilagođavanju njihovih odgovora potrebama korisnika.

Međutim, takvi razgovori ne mogu u potpunosti da zamene privatnu komunikaciju između ljudi. Četbotu se najčešće obraćamo sa konkretnim razlogom – tražimo informaciju, postavljamo pitanje ili mu zadajemo neki zadatak. Samim tim, i način na koji mu se obraćamo prilagođen je toj svrsi.

Privatni razgovori nemaju takvu strukturu. Sa prijateljima i članovima porodice razgovaramo drugačije jer se veliki deo komunikacije zasniva na onome što već znamo jedni o drugima. Ne moramo svaki put da objašnjavamo na koga mislimo, šta se ranije dogodilo ili zbog čega nešto govorimo, jer sagovornik već poznaje širi kontekst. Što odnos duže traje, to je više zajedničkih iskustava i prethodnih razgovora na koje se nova prepiska nadovezuje.

Kada privatna prepiska postane dostupna veštačkoj inteligenciji

To što bi privatne prepiske mogle da budu korisne za razvoj veštačke inteligencije ne znači da kompanije imaju pravo da ih koriste. Meta, na primer, navodi da privatne poruke koje korisnici razmenjuju sa prijateljima i porodicom ne koristi za obučavanje svojih generativnih AI modela, osim kada neko iz razgovora odluči da deo prepiske podeli sa Meta AI.

Problem je u tome što u privatnoj prepisci nisu samo naši podaci, već i podaci ljudi sa kojima smo se dopisivali. Ukoliko bismo tehnološkoj kompaniji ustupili prepiske, time bismo joj učinili dostupnim i poruke drugih ljudi, zajedno sa fotografijama, podacima o zdravlju i finansijama, porodičnim prilikama i drugim informacijama za koje njihovi pošiljaoci nisu želeli da budu dostupne javnosti.

Pitanje postaje još složenije sa razvojem AI asistenata i agenata kojima korisnici omogućavaju pristup elektronskoj pošti, dokumentima, kalendarima i drugim nalozima. Ako AI asistentu dozvolimo da pregleda elektronsku poštu kako bi pronašao podatke o letu ili termin sastanka, time mu dajemo pristup sadržaju radi konkretnog zadatka. To, međutim, ne znači nužno i saglasnost da kompanija koja je razvila taj sistem isti sadržaj koristi za obučavanje budućih modela.

Pritom, u nečijoj višegodišnjoj arhivi nisu samo njegovi podaci već i poruke stotina ili hiljada drugih ljudi. Zbog toga će, kako AI bude dobijao pristup sve većem delu naših privatnih digitalnih arhiva, biti sve važnije gde se povlači granica između podataka koje sistem sme da koristi da bi obavio zadatak i podataka koje kompanija sme da koristi za dalji razvoj svojih modela.

Šta kaže zakon?

U Evropskoj uniji korišćenje privatnih razgovora za razvoj veštačke inteligencije moralo bi da bude usklađeno sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – GDPR). Poruka koju je neko poslao prijatelju nije napisana da bi jednog dana poslužila za obučavanje AI modela, pa bi korišćenje velikih arhiva prepiski otvorilo pitanje na osnovu čega kompanija sme da obrađuje te podatke i kakva prava imaju ostali ljudi koji se u razgovorima pojavljuju.

Evropski odbor za zaštitu podataka navodi da se zakonitost korišćenja ličnih podataka prilikom razvoja AI modela mora procenjivati od slučaja do slučaja. Između ostalog, potrebno je razmotriti na kom pravnom osnovu se podaci obrađuju i da li su zaista anonimizovani.

U Sjedinjenim Državama ne postoji jedinstven savezni zakon koji bi imao ulogu evropskog GDPR-a, ali privatne poruke zbog toga nisu bez zaštite. Kalifornijski propisi, na primer, sadržaj privatne elektronske pošte i tekstualnih poruka, kada kompanija kojoj su podaci dostupni nije njihov primalac, svrstavaju među osetljive lične podatke. Pretvaranje velikih privatnih arhiva u materijal za obučavanje veštačke inteligencije zato bi bilo pravno mnogo složenije od prikupljanja javno dostupnih stranica sa interneta.

Podaci koji (još uvek) nemaju cenu

Za sada nema naznaka da će privatne prepiske postati nova velika baza podataka za obučavanje veštačke inteligencije. Međutim, razvoj AI već je pokazao da podaci koji su do juče imali sasvim drugu namenu mogu preko noći dobiti novu vrednost.

Ako se isto dogodi i sa privatnim razgovorima, glavno pitanje neće biti da li su oni korisni za razvoj AI, već pod kojim uslovima kompanije smeju da ih koriste. Upravo bi se oko tog pitanja u budućnosti mogli sukobiti interesi tehnološke industrije i pravo na privatnost.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prilikom uzimanja kredita u prvim godinama otplate najviše novca odlazi na kamatu

by bifadmin
Građani koji uzmu stambeni kredit neretko se nakon nekoliko godina otplate iznenade kada vide koliko im je glavnice još ostalo. Iako rate redovno stižu na naplatu svakog meseca, u prvim godinama veći deo tog novca odlazi na kamatu, zbog čega se glavni dug smanjuje sporije.

Kako objašnjava stručnjak, razlog leži u načinu na koji funkcioniše anuitetska otplata.

„Kod anuitetske otplate, u početku veći deo mesečne rate odlazi na kamatu, jer se kamata obračunava na preostali iznos glavnice, koji je tada najveći. Kako glavnica vremenom opada, smanjuje se i samim tim iznos kamate, pa sve veći deo anuiteta odlazi na otplatu glavnice“, objašnjava.

Od 585 evra rate, 417 evra odlazi na kamatu

Na primeru kredita od 100.000 evra na 25 godina, uz fiksnu kamatu od 5 odsto, mesečni anuitet bio bi oko 585 evra.
Prva rata sadržala bi približno 417 evra kamate i 168 evra glavnice. Dakle, oko 71 odsto prve rate otišlo bi na kamatu, a oko 29 odsto na glavnicu.

Kod roka otplate od 30 godina, uz istu kamatu, rata bi bila oko 537 evra, od čega bi približno 417 evra prve rate činila kamata, a 120 evra glavnica.

Naglašava da taj odnos nije isti tokom čitavog perioda otplate i da, kako kredit odmiče, udeo glavnice u rati raste.

Koliko duga ostaje posle pet godina

Upravo prvi period otplate može kod građana da stvori utisak da godinama plaćaju kredit, a da se njihov dug gotovo ne smanjuje.
Kod kredita od 100.000 evra na 25 godina, nakon pet godina ostalo bi oko 88.600 evra glavnice, dok bi kod kredita na 30 godina preostala glavnica iznosila oko 91.800 evra.

„Građanima može izgledati da se dug „godinama ne pomera“, naročito ako posmatraju samo preostalu glavnicu u prvih nekoliko godina. Kod dužeg roka otplate taj efekat je još izraženiji“, navodi stručnjak.

Ipak, ona naglašava da se glavnica smanjuje već od prve rate, samo što je to smanjenje u početku sporije zbog većeg iznosa kamate.

Kada se isplati prevremena otplata

Prevremena delimična ili potpuna otplata kredita može značajno da smanji ukupno plaćenu kamatu, posebno ako se izvrši u ranijoj fazi otplate. Kako objašnjava stručnjak, razlog je to što se tada smanjuje glavnica na koju će se kamata obračunavati tokom preostalog perioda.
Kod delimične prevremene otplate postoje dve mogućnosti, smanjiti mesečnu ratu uz isti preostali rok ili zadržati približno istu ratu i skratiti rok otplate.

„Sa aspekta ukupno plaćene kamate, skraćivanje roka je u pravilu povoljnije, naravno pod uslovom da korisniku takva rata finansijski odgovara“, dodaje.

Stručnjak savetuje da se pre prevremene otplate od banke zatraži precizan obračun njenog efekta, uključujući eventualnu naknadu i novi plan otplate.

Ne gledajte samo mesečnu ratu

Prilikom izbora stambenog kredita građani ne bi trebalo da gledaju samo visinu mesečne rate. Treba obratiti pažnju na efektivnu kamatnu stopu (EKS), kao i na to da li je kamata fiksna ili promenljiva.
Kod promenljive kamatne stope treba računati na kamatni rizik, jer se ona najčešće sastoji od fiksne marže banke i promenljivog dela, poput EURIBOR-a. Promena referentne stope zato može uticati na visinu rate, dok kod fiksne stope nominalna kamata ostaje nepromenjena tokom ugovorenog perioda.

Treba pogledati i ukupan iznos koji će klijent vratiti banci tokom čitavog perioda. Duži rok znači nižu mesečnu ratu, ali u pravilu i veći ukupan iznos plaćene kamate.

U računicu treba uključiti i troškove procene nepokretnosti, osiguranja, hipoteke i druge troškove koji prate kredit, kao i proceniti da li bi rata bila održiva u slučaju promene prihoda ili drugih životnih okolnosti.

Izvor: Blic

Foto: deagreez1, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Dve medalje za mlade rukometne ekipe iz Srbije

by bifadmin

Mladi rukometaši i rukometašice iz Srbije ostvarili su veliki uspeh na međunarodnoj završnici Sportskih igara mladih u Splitu, osvojivši dve medalje. RK Metaloplastika iz Šapca odbranila je prošlogodišnju titulu i ponovo postala međunarodni šampion, dok su rukometašice ekipe Gracije sa Dunava iz Apatina osvojile bronzanu medalju.

Metaloplastika, pobednik državnog Wiener Städtische KUP-a u muškoj konkurenciji, još jednom je potvrdila kvalitet i mesto u samom vrhu regionalnog omladinskog rukometa. Uspeh su upotpunile rukometašice Gracija sa Dunava iz Apatina, koje su osvojile treće mesto i napravile iskorak u odnosu na prošlu godinu, kada su bile četvrte.

Put do međunarodne scene za srpske rukometne ekipe počinje kroz Wiener Städtische KUP, koji mladim sportistima pruža priliku da pokažu talenat, steknu takmičarsko iskustvo i izbore plasman na međunarodnu završnicu Sportskih igara mladih.

„Ovakvi rezultati su najbolja potvrda koliko je važno podržavati mlade i omogućiti im da svoj talenat i rad pokažu na velikim sportskim takmičenjima. Nastup u Splitu za mlade sportiste predstavlja važno iskustvo, jer imaju priliku da odmere snage sa najboljim ekipama iz regiona i steknu nova takmičarska iskustva. Zahvalni smo Wiener Städtische osiguranju i Vienna Insurance Group na podršci Sportskim igrama mladih i mladim sportistima u Srbiji“, izjavila je Marija Mihajlović, predsednica Sportskih igara mladih.

Wiener Städtische osiguranje, zajedno sa svojom matičnom kompanijom Vienna Insurance Group (VIG), drugu godinu zaredom pruža podršku Sportskim igrama mladih za organizaciju najvećeg domaćeg rukometnog takmičenja, podržavajući mlade sportiste na njihovom putu od domaćih takmičenja do međunarodne završnice.

„Čestitamo mladim sportistima iz Metaloplastike i Gracija sa Dunava na izvanrednim rezultatima koje su ostvarili u Splitu. Wiener Städtische KUP je deo našeg dugoročnog partnerstva sa Sportskim igrama mladih i način da pružimo podršku mladim sportistima u njihovom sportskom razvoju i ostvarivanju potencijala. Važno nam je da ta podrška bude kontinuirana i da mladima omogući da napreduju u sportu, ali i da razvijaju veštine koje će im biti važne i van terena“, poručio je Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Ovaj regionalni projekat promoviše sport, značaj fizičke aktivnosti u ranom razvoju dece i podstiče razvijanje discipline, samopouzdanja i timskog rada. Dodatno, ove aktivnosti daju veliki doprinos promociji zdravih navika i prevenciji zdravstvenih rizika od najranijeg uzrasta.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Politiko: Kako su grčki poljoprivrednici „izmuzli“ EU subvencije iz imaginarnih krava

by bifadmin

Grčki poljoprivrednici prijavili su za dobijanje subvencija Evropske unije desetine hiljada više domaćih životinja nego što se može objasniti na osnovu zvaničnih evidencija te zemlje za 2024. godinu, pokazuje analiza vladinih podataka koju je sproveo Politiko.

Ovo otkriće preti da proširi skandal oko poljoprivrednih subvencija koji već potresa Grčku.
Analiza Politika otkriva neslaganja između smanjenja nacionalnog goveđeg fonda, kako ga je prijavio ELSTAT, grčka agencija za statistiku, i subvencija koje je evidentiralo grčko ministarstvo poljoprivrede.

Nedavni skandali u poljoprivredi naveli su vladu u Atini da obeća reforme i pojačanu kontrolu u sektoru poljoprivrede.

„Grčko stočarstvo okreće novi list. Ispunjava svoje obaveze prema EU i ulazi u novu eru u poljoprivrednom sektoru – eru kojom upravljaju pravila, transparentnost i pouzdanost“, rekao je ministar poljoprivrede Margaritis Šinas na konferenciji za novinare u junu.

Međutim, neslaganja u podacima ukazuju na to da je pred vladom još posla pre nego što bude imala dovoljno informacija da problem stavi pod kontrolu.

Prema podacima ministarstva poljoprivrede za 2024. godinu, grčke vlasti isplatile su subvencije EU za oko 260.000 krava u laktaciji, prema podacima koje je objavio jedan grčki poljoprivredni portal, a koje je Politiko potvrdio sa ministarstvom poljoprivrede.

Pošto krava u laktaciji uglavnom godišnje donese jedno tele, te krave trebalo je da nacionalnom stočnom fondu dodaju približno isti broj teladi. Podaci ministarstva poljoprivrede takođe pokazuju da je tokom 2024. godine oko 70.000 goveda zaklano radi proizvodnje mesa, za šta se takođe mogu dobiti subvencije.

Grčka ne objavljuje sveobuhvatne podatke o govedima koja se izlučuju iz stada zbog starosti, smanjene produktivnosti ili bolesti. Međutim, tri grčka uzgajivača goveda rekla su za Politiko da takav broj grla godišnje iznosi oko 20 odsto ukupnog stočnog fonda.

S obzirom na to da je u Grčkoj 2024. godine bilo oko 600.000 goveda, prema podacima ELSTAT-a, to bi značilo smanjenje od oko 120.000 životinja.

Kada se to uzme zajedno sa podacima o subvencijama, ova procena ukazuje na to da je nacionalni stočni fond te godine trebalo da poraste za oko 70.000 grla.

Umesto toga, podaci koje je ELSTAT prikupio putem godišnjih istraživanja pokazuju da se nacionalni stočni fond smanjuje: sa oko 640.000 grla 2023. godine, na 600.000 u 2024. i 520.000 u 2025. godini, prema najnovijim podacima objavljenim u junu.

Neslaganje bi moglo biti još veće, rekao je Nikos Dimopulos, predsednik Udruženja stočara Kavale. Na primer, deo životinja koje su zaklane možda je bio uvezen, umesto da je uklonjen iz nacionalnog stočnog fonda. Grčka je većinu godina neto uvoznik živog goveda i izvozi samo male količine.

„Nema nadzora i ne možemo imati tačan broj jer ne postoje precizni podaci“, rekao je Dimopulos. Vlasti obavljaju samo nasumične kontrole ili pokreću istrage nakon podnošenja prijave.

Slična neslaganja postoje i u evidencijama o ovcama i kozama u Grčkoj. ELSTAT je prijavio da je 2025. godine bilo oko 8,8 miliona tih životinja, dok je u Integrisanom informacionom sistemu za veterinarstvo, državnoj bazi podataka, bilo registrovano oko 15,7 miliona.

Dva zvaničnika ministarstva poljoprivrede, koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da komentarišu ovo pitanje, rekla su da ministarstvo nije odgovorno za vođenje evidencije o stoci i da se oslanja na podatke koje dostavljaju lokalne samouprave. Stručnjaci navode da zemlji nedostaje siguran i pouzdan registar na osnovu kojeg bi se mogle isplaćivati subvencije za stoku.

„Sve dok ne sprovedemo popis stoke na nivou cele zemlje kako bismo videli šta zapravo imamo, nećemo imati jasnu sliku“, rekao je Dimopulos.

Žalbe zbog neslaganja između evidentiranih subvencija i zvanične veličine nacionalnog stočnog fonda goveda podnete su Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) od strane nedavno osnovane levičarske stranke Elas bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa, koja je sprovela sopstveno istraživanje o broju stoke.

Izvor: Politico

Foto: Atahualpa Caceres Primera, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci