EkonomijaVesti

Od 1. jula kazne za teretna vozila koja ne koriste TAG uređaje za plaćanje putarine

by bifadmin

Preduzeće Putevi Srbije saopštilo je  da će od 1. jula 2026. godine početi primena kaznene politike za sve vlasnike i korisnike vozila 4. kategorije koji putarinu ne plaćaju elektronski, upotrebom TAG uređaja.

Obaveza korišćenja TAG uređaja za teretna vozila stupila je na snagu 1. januara 2026. godine, shodno Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Preduzeće Putevi Srbije donelo je odluku da punu primenu zakonskih odredbi odloži, kako bi se obezbedio prelazni period i tehnička podrška za sve korisnike.

Za postupanje, suprotno odredbama Zakona, propisane su kazne od 500.000 do dva miliona dinara za pravno lice, od 10.000 do 100.000 za odgovorno lice u pravnom licu, od 10.000 do 500.000 za preduzetnika i od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice.

To preduzeće pozvalo je sve prevoznike koji još nisu uveli TAG uređaje u svoja vozila da to učine u najkraćem roku i time osiguraju brži, jednostavniji i bezbedniji prolazak kroz naplatne stanice i izbegnu dodatne kazne.

Jedini redovan način plaćanja putarine za vozila 4. kategorije, u bezbarijernom (MLFF) sistemu naplate putarine koji funkcioniše na deonici Obilaznice Beograda jeste putem registracije TAG uređaja na web platformu Toll4All.

Svima koji putarinu na Obilaznici Beograda ne plate putem TAG uređaja registrovanog na Toll4All platformi, već koriste pripejd ili postpejd TAG uređaj, ispostaviće se, kako je navedeno, račun za naknadnu naplatu putarine sa uračunatim dodatnim troškovima vanrednog postupka.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Visa i HALKBANK predstavile prvu Visa Business Signature karticu u Srbiji

by bifadmin

Poslovni asistent za organizaciju putovanja i administraciju 24/7, lounge pristup i brzi prolaz na aerodromima u više od 450 gradova širom sveta, dodatne usluge poput bezbednog vozača, prevodilaca i pravnih konsultacija – samo su neke od pogodnosti koje donosi nova Visa Business Signature kartica koju su na događaju za klijente tržištu Srbije predstavile kompanije Visa i HALKBANK.

Kreirana sa ciljem da odgovori na zahteve modernog tržišta, nova premium kartica je namenjena kompanijama i preduzetnicima koji očekuju viši nivo podrške u svakodnevnom poslovanju, veću fleksibilnost na putovanjima i dodatnu sigurnost pri upravljanju troškovima.

„Najbolja rešenja za poslovne korisnike nastaju onda kada spojite sigurnost, jednostavnost i konkretnu vrednost u svakodnevnim situacijama. Upravo to donosi Visa Business Signature kartica. Ona nije samo novi proizvod u našem portfoliju, već pažljivo dizajnirano rešenje, nastalo kao rezultat dubokog poznavanja tržišta i potreba biznis elite. Namenjena je ljudima koji vode posao u dinamičnom okruženju i kojima je važna pouzdana podrška – bilo da upravljaju troškovima kompanije, putuju zbog posla ili donose odluke u kratkom roku. Naša snažna tržišna pozicija i sinergija sa HALKBANK omogućile su nam da pomerimo standarde i ponudimo alat koji donosi stvarnu, opipljivu prednost“, izjavila je Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

Među pogodnostima koje su korisnicima na raspolaganju izdvajaju se i osiguranje od neovlašćene upotrebe korporativnih kartica od strane zaposlenih, kao i prioritetna asistencija za zamenu kartice širom sveta. Na taj način, kartica objedinjuje finansijsku funkcionalnost, podršku u svakodnevnim poslovnim situacijama i pogodnosti koje doprinose većoj efikasnosti korisnika.

‘’Lansiranje prve Visa Business Signature kartice potvrđuje zajedničku posvećenost HALKBANK i kompanije Visa da domaćem tržištu ponude inovativna rešenja skrojena po meri savremenih preduzetnika, podižući standarde premium poslovnog bankarstva u Srbiji. Organizovani događaj se ne odnosi isključivo na predstavljanje proizvoda već prikazuje i našu posvećenost inovacijama, izvrsnosti i oblikovanju budućnosti korporativnog bankarstva u Srbiji. Naše partnerstvo sa kompanijom Visa je jedna od najjasnijih demonstracija ovog strateškog pravca. U 2026. godini, nastavićemo snažno da ulažemo u platne ekosisteme i digitalnu transformaciju, a imajući u vidu da smo među prvim bankama u Srbiji završili potpunu SEPA integraciju u svim poslovnim kanalima. Naša ambicija je jasna: da pozicioniramo HALKBANK među najinovativnijim i najpouzdanijim bankama u Srbiji”, izjavio je Suleyman Bulut, predsednik Izvršnog odbora HALKBANK a.d. Beograd.

Foto: Aleksandar Carević

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Šta je dugoročno najveća opasnost po domaću poljoprivredu?

by bifadmin

Vlasnici njiva i analitičari u Srbiji trenutno najviše brinu kako će se poskupljenja energenata, đubriva i transporta zbog krize na Bliskom istoku odraziti na proizvodnju hrane, što je goruća tema u celom svetu. Ali, ono što razlikuje Srbiju, pre svega od zemalja EU, jeste činjenica da se rešavanje posledica klimatskih promena stalno odlaže za neko bolje vreme, jer u domaćoj poljoprivredi je uvek nevreme i ima prečih problema. Ako tako nastavimo, do sredine veka imaćemo tek 6,4% poljoprivrednog zemljišta koje nije uništila hirovita klima, upozoravaju stručnjaci, pa nam neće pomoći ni tone đubriva.

Posledice rata na Bliskom istoku stigle su i do njiva u Srbiji, čiji vlasnici se uveliko preračunavaju koliko će ih koštati poskupljenja goriva, đubriva i transporta, dok analitičari kalkulišu kako će se to odraziti na dostupnost i cene hrane, inflaciju i ukupnu domaću ekonomiju.

Tako su od početka globalne energetske i prehrambene krize izazvane ratom u Ukrajini 2022. godine, gorivo i đubrivo postali nova dežurna tema u domaćoj javnosti kada se raspravlja o tome da li će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik, pored onih standardnih o manjkavostima agrarne politike, poput problema sa subvencijama, niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda, vrtoglavog pada stočnog fonda…

Tu su i tradicionalne „sezonske“ polemike. Svake godine sa dolaskom proleća stižu i računice koliku štetu poljoprivredi su nanele poplave, a po završetku leta koliko će poskupeti hrana usled nezapamćene suše.

U sabiranju tekućih troškova, poneko se osvrne i na posledice klimatskih promena, objave se procene o kumuliranoj šteti proteklih deset do petnaest godina, zaključak da će nas sve nestabilnija klima tek koštati i da bi država trebalo nešto hitno da preduzme po tom pitanju. To dođe i prođe, u međuvremenu uvek ima prečih problema, sačeka se sledeća godina, nove poplave i suše, pa sve od početka.

Čuli smo za klimatske promene, priča se na društvenim mrežama

Pregled aktuelnih rasprava na forumima poljoprivrednika pokazuje da su naši primarni proizvođači ušli u tržišne finese o kretanju cena energenata i đubriva na svetskim berzama. Nasuprot tome, u istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu se upozorava da izuzev što je 95% domaćih poljoprivrednika čulo za klimatske promene, tek jedna trećina zna nešto više o tome i to pre svega na osnovu informacija sa društvenih mreža.

Kada su autori istraživanja analizirali dobijene rezultate, zaključili su da je nivo znanja ispitanika o ovoj temi poražavajući, te da takvi nalazi posebno zabrinjavaju kada se ima u vidu da su poljoprivredna domaćinstva u uzorku po obrazovanju, obimu proizvodnje i prihodima znatno iznad proseka.

Stručnjaci su poručili da je edukacija poljoprivrednika o tome kako da prilagode proizvodnju klimatskim promenama – nužna i neodložna.

Smenjivanja bujica i toplotnih talasa

Zašto je to toliko važno za prehrambenu sigurnost Srbije, objasnila je profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) o tome kako bi domaća poljoprivreda trebala da se prilagođava klimatskoj stvarnosti i postane otpornija na sve ekstremnije vremenske uslove.

Istraživanja beogradskog Poljoprivrednog fakulteta o klimatskim rizicima ukazuju kako će rast prosečne temperature i promene u godišnjim ciklusima u odnosu na referentni period od 1961. do 1990. godine, uticati na poljoprivredu na nivou cele Srbije, kao i koji regioni i usevi će biti najugroženiji.

Predviđa se da će klima u našoj zemlji do sredine ovog veka biti toplija za više od tri stepena, a učestali toplotni talasi su već prisutni. Za razliku od ranijih perioda, kada u godini nije bilo nijednog toplotnog talasa, prošlog leta smo ih imali pet i takav trend će se nastaviti, ukazuje profesorka.

Istovremeno, dolazi do promena u godišnjoj raspodeli padavina, čiji maksimum se pomera sve više ka početku godine, što izaziva duže, sušnije i vrelije sezone. Pritom, sve je više ekstremnih padavina koje prate bujične poplave i izlivanja reka, što će do sredine veka ugroziti 56% teritorije Srbije, odnosno osam puta veću površinu u odnosu na referentni period.

Čekaju nas suše svake godine

Uporedo prete i sve učestalije suše. Ranije se beležila jedna suša tokom decenije, od 2011. do 2020. bilo je u proseku pet sušnih godina, a do sredine veka može se očekivati suša svake godine.

„Vlažna klima ostaće u zapadnim delovima Srbije, dok jug, jugoistok i severoistok zemlje prelaze u polusušnu klimu”, navodi Vuković Vimić i dodaje da će se do sredine veka smanjiti i mogućnosti za obnavljanje podzemnih voda između 20 i 40%.

Klimatske promene značajno degradiraju kvalitet zemljišta, što potvrđuju nalazi da je od 2001. do 2020. na posledice bilo otporno 43,2% poljoprivrednih površina, dok bi taj udeo moga da spadne na svega 6,4% do sredine veka.

Pšenica najizdržljivija

Koko će se to odraziti na biljnu proizvodnju i stočarstvo i šta je potrebno preduzeti da bi se poljoprivreda prilagodila izmenjenim klimatskim uslovima? Profesorka beogradskog Poljoprivrednog fakulteta navodi da su urađene analize za pet ratarskih vrsta, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu i da su one pokazale da Srbija ima kapacitete za odgovarajuće prilagođavanje klimatskim promenama na svega 2,3% ratarskih površina.

Ukoliko se ostane pri sadašnjem načinu i raspodeli proizvodnje biće ugroženo preko 92% ratarskih površina, naročito one pod kukuruzom, sojom i suncokretom, dok je pšenica najotpornija, izuzev u severnobačkoj i severnobanatskoj oblasti.

„Uočili smo da kod šećerne repe, iako je osetljivija na klimatske pretnje, padovi u proizvodnji nisu izraženi kao kod drugih sličnih vrsta. Razlog je to što je većina obradivih površina u vlasništvu firmi koje imaju znanje i sredstva za borbu protiv klimatskih promena, što nije slučaj sa drugim vrstama koje se gaje na porodičnim gazdinstvima“, ističe Vuković Vimić.

Biće ugroženo deset puta više voća nego sada

Rezultati koji su dobijeni prilikom analize 14 vrsta voća i klimatske projekcije po regionima ukazuju da su najveći rizici mraz koji pogađa ranu vegetaciju i učestale ekstremne temperature. Do sredine veka, od mraza će biti ugroženo preko dve trećine voćnih zasada, skoro deset puta više nego sada i skoro četvrtina voća osetljivog na visoke temperature, posebno jabuke, kruške, dunje, borovnice, maline i kupine, koje trenutno čine trećinu površina pod voćnjacima.

Utvrđeno je i da 74% vinograda može stradati zbog mraza a 81% zbog visokih temperatura, dok su i voćnjaci i vinogradi izloženi visokim ili rastućim rizicima od grada.

Velike štete zbog promene klime može da pretrpi i preko 62% livada i pašnjaka, što će zajedno sa nedostatkom vode i visokim temperaturama negativno uticati na stočarstvo. Na osnovu sadašnjeg stanja može se zaključiti i da će potrebe za navodnjavanjem u Srbiji do sredine ovog veka porasti za 18%.

Manjak novca, ali i stručnjaka

Pored analiza o rizicima, stručnjaci su uradili i programe prilagođavanja za posmatrane biljne vrste i stočni fond. Ova saznanja su neophodna poljoprivrednim proizvođačima, jer da bi se uspešno izborili sa sve nepovoljnijom klimom, moraju da imaju informacije o trenutnim i predstojećim pretnjama, o sortama koje bi trebalo da gaje i rešenjima koja mogu umanjiti rizike, ističe Vuković Vimić.

Prema njenim rečima, da bi se strateški planirala proizvodnja koja će biti otpornija na klimatske promene, počelo se sa unapređenjem rejonizacije, za sada u voćarstvu i vinogradarstvu. Rejonizacija je veoma važna mera u poljoprivredi, kako bi se znalo koje podneblje je najbolje za gajenje određenih kultura i ulagalo u razvoj proizvodnje.

Međutim, u Srbiji se ne ulaže dovoljno novca u prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama. Održivost dovodi u pitanje i nedostatak stručnjaka, jer manje od 4% ukupnog broja brucoša upisuje studije u oblasti poljoprivrede i šumarstva, upozorila je profesorka.

Marina Cenić

Biznis i finansije 245, maj 2026. 

Foto: Simazoran, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

HUB201, CDT i Austrian Standards pokreću prvi program obuke i međunarodne sertifikacije za NIS2 stručnjake

by bifadmin

Regionalni inovacioni centar za sajber bezbednost HUB201, u saradnji sa Centrom za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije (CDT) i austrijskom organizacijom za sertifikaciju, Austrian Standards, pokreće prvi program obuke i međunarodne sertifikacije za NIS2 stručnjake u Srbiji.

Nova evropska NIS2 direktiva donosi strože zahteve u oblasti sajber bezbednosti, upravljanja rizicima, zaštite informacionih sistema i reagovanja na incidente. Za kompanije koje posluju sa partnerima iz Evropske unije, deo su lanaca snabdevanja velikih sistema ili pripadaju sektorima kritične infrastrukture, usklađenost sa NIS2 standardima postaje važan preduslov poslovne pouzdanosti i konkurentnosti.

Kao zvanični ovlašćeni trening centar organizacije Austrian Standards, HUB201 i CDT realizovaće četvorodnevni program obuke namenjen kompanijama, institucijama i profesionalcima koji žele da razviju interne kapacitete za razumevanje i primenu NIS2 zahteva.

Program je posebno namenjen malim i srednjim preduzećima, tehnološkim kompanijama, dobavljačima velikih sistema, kao i organizacijama iz oblasti energetike, finansija, transporta, zdravstva, telekomunikacija, digitalnih usluga i javnog sektora.

Tokom obuke, polaznici će steći praktična znanja iz oblasti upravljanja sajber rizicima, unapređenja bezbednosnih procedura, pripreme za regulatorne zahteve i jačanja operativne otpornosti organizacija. Po završetku programa, kandidati će imati mogućnost polaganja zvaničnog sertifikacionog ispita Austrian Standards, čime stiču međunarodno priznati sertifikat za NIS2 stručnjake sa važenjem od tri godine.

Program je namenjen IT i security menadžerima, stručnjacima za upravljanje rizicima, konsultantima za sajber bezbednost i regulatornu usklađenost, kao i profesionalcima koji će biti zaduženi za implementaciju NIS2 zahteva u svojim organizacijama. Obuka i ispit ne zahtevaju nikakvo predznanje iz polja sajber bezbednosti.

Prijave su otvorene do 12. juna, dok će prva generacija polaznika pohađati obuku uživo od 16. do 19. juna 2026. godine u Beogradu, u prostorijama HUB201. Broj mesta je ograničen.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

ProCredit grupa objavila Izveštaj o održivosti za 2025. godinu naglašavajući klimatske aktivnosti, finansijsku inkluziju i održiv rast

by bifadmin

ProCredit grupa objavila je Izveštaj o održivosti za 2025. godinu, u kojem je prikazano kako je grupa unapredila svoje klimatske ambicije, proširila inkluzivno finansiranje i nastavila da razvija poslovanje, ostajući čvrsto posvećena svom razvojno orijentisanom bankarskom modelu.

Unapređenje klimatskih aktivnosti u skladu sa strateškim opredeljenjima

Tokom protekle godine, ProCredit je dodatno integrisao klimatske aktivnosti u svoje osnovno poslovanje. Nadovezujući se na inicijativu Science Based Targets (SBTi) i dugoročnu ambiciju postizanja neto nulte emisije, grupa je završila uvođenje CO₂ kalkulatora u svim zemljama u kojima posluje, omogućavajući strukturisan dijalog zasnovan na podacima sa poslovnim klijentima o emisijama i putanjama dekarbonizacije.

Istovremeno, ProCredit je nastavio da širi aktivnosti u oblasti zelenog finansiranja. Portfolio zelenih kredita dostigao je 1,42 milijarde EUR (2024: 1,36 milijardi EUR), pri čemu je finansiranje bilo usmereno na energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i ekološki prihvatljive tehnologije, posebno u regionima sa intenzivnim emisijama ugljenika u energetskom sektoru.

„Naša ambicija nije da o održivosti govorimo apstraktno, već da je ugradimo u svakodnevno bankarstvo“, izjavila je Katarina Zdraljević, Team lead u ProCredit Holding AG. „U 2025. godini pretočili smo klimatske obaveze i ciljeve inkluzije u konkretan rad sa klijentima – od uvođenja CO₂ kalkulatora u svim zemljama do širenja ciljnih programa za preduzetnike i ulaganja u finansijsku edukaciju. Ovaj praktičan, pristup zasnovan na podacima omogućava nam da ostvarimo verodostojan ekološki i društveni uticaj tamo gde je to najvažnije: u realnoj ekonomiji.“

Inkluzivno finansiranje i razvoj veština

Inkluzivno finansiranje ostalo je ključni element strategije uticaja ProCredit grupe. Tokom godine, grupa je proširila programe namenjene ženama, mladima i mikro preduzetnicima, pri čemu su 21% klijenata kredita na nivou grupe činila MMSP u vlasništvu žena, dok je u Srbiji taj udeo iznosio 20,6%.

Pored prilagođenih finansijskih rešenja, ProCredit je nastavio da ulaže u razvoj znanja i veština, realizujući gotovo 29.000 sati obuka za klijente i investirajući 8 miliona EUR u obuke zaposlenih tokom 2025. godine. Žene čine 64% ukupne radne snage i 54% srednjeg menadžmenta, što potvrđuje posvećenost grupacije raznolikoj i ljudima usmerenoj organizacionoj kulturi.

ProCredit banka Srbija – ključni rezultati uticaja

U Srbiji, ProCredit banka se fokusira na podršku privredi kroz odgovorno finansiranje i ciljane savetodavne usluge. U 2025. godini, banka je dodatno ojačala svoj uticaj širenjem kreditiranja mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP), sa posebnim naglaskom na poljoprivredni sektor, proizvodnju, veleprodaju i maloprodaju.

„Verujemo da održivo bankarstvo znači konkretno delovanje u podršci realnoj ekonomiji. U 2025. godini dodatno smo ojačali podršku mikro, malim i srednjim preduzećima i ubrzali zelenu tranziciju kroz konkretna finansijska rešenja i rad sa klijentima na planiranju smanjenja emisija. Istovremeno, nastavljamo da gradimo banku koja dugoročno doprinosi održivom razvoju i razvoju lokalne ekonomije“, izjavila je Marina MIjić, direktor Odeljenja za održiv razvoj ProCredit banke u Srbiji.

Klimatske aktivnosti su dodatno unapređene primenom Net Zero kalkulatora – alata za merenje emisija CO2, zelenim kreditiranjem i saradnjom sa klijentima na planiranju smanjenja emisija, dok je društveni uticaj podržan kroz programe obuka i omogućavanje pristupa finansiranju za određene ciljne grupe. Tako je ProCredit Banka u saradnji sa DF EFSE i NVO Eneca pokrenula projekat „Pokreni se za posao“ kako bi podržali žene preduzetnice i mlade preduzetnike. Ove aktivnosti odražavaju dugoročnu posvećenost ProCredit banke održivom rastu i finansijskoj inkluziji na lokalnom tržištu.

Foto: ProCredit 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Micron Technology raste brže nego kompanija Nvidia

by bifadmin

Dok su oči sveta uprte u kompaniju Nvidia, drugi proizvođač čipova, Micron Technology, beleži još brži rast vrednosti od nje.

Da podsetimo, Nvidia je prošle nedelje objavila finansijske rezultate u kojima se vidi da je vrednost njenih akcija u odnosu na isti period lane porasla za 60%. Analitičari su ocenili da je kupovina njenih akcija pre nekoliko godina bila jedna od najboljih odluka koje je investitor mogao da donese a kako stvari trenutno izgledaju čak i sada bi ulaganje u njih delovalo kao dobar poslovni potez.

Međutim, postoji još jedan proizvođač čipova na kog bi trebalo obratiti pažnju. To je Micron Technology koji je 26. maja prvi put dostigao tržišnu vrednost od bilion dolara, nakon što je vrednost akcija kompanije skočila gotovo 19 odsto. Posebno je zanimljiv podatak da je Micron do granice od bilion dolara stigao za samo 48 trgovačkih dana dok je kompaniji Nvidia za to trebalo oko 490 dana.

Ipak, treba imati u vidu da je povod za povećanje cene Micronovih akcija bila pozitivna procena njenog poslovanja UBS analitičara Timotija Arkurija, koji je podigao ciljanu cenu akcije sa 535 na 1.625 dolara.

Zašto je Micronu porasla popularnost?

No, i pre afirmativnih reči ovog analitičara, Micron je bio interesantan investitorima zato što su njegovi proizvodi ključni deo AI infrastrukture. Potražnja za memorijom potrebnom za veštačku inteligenciju eksplodirala je u poslednjih godinu dana, posebno za HBM memorijom koja se koristi za treniranje AI modela.

HBM (High Bandwidth Memory) je izuzetno brza memorija razvijena prvenstveno za veštačku inteligenciju, superračunare i napredne grafičke procesore. A Micronov HBM3E je među najtraženijim memorijama za nove generacije AI akceleratora.

Tražnja za tom memorijom značajno je doprinela rastu prihoda ove kompanije koji su u drugom kvartalu 2026. dostigli 23,9 milijardi dolara, što je rast od čak 196% u odnosu na godinu ranije.

Dodatni podsticaj dao je i veliki Micronov investicioni plan u SAD, budući je prošle godine najavio ulaganje od 200 milijardi dolara u proširenje proizvodnje čipova u američkim državama Ajdahu, Njujorku i Virdžiniji.

Izvor: Kucoin

Foto: Animage24, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Deca rođena posle 2025. neće znati šta je to penzija, kancelarija, klasično obrazovanje

by bifadmin
Generacija Beta počela je da se rađa 1. januara 2025. godine, a pojedini stručnjaci predviđaju da će biti još dublje uronjena u svet veštačke inteligencije i tehnologije nego sve prethodne generacije, piše Trender.

Ova generacija biće prva rođena u AI eri. Kancelarija, tradicionalne vrednosti, penziju će njima biti nepoznate stvari. Ceniće se samo prilagodiljivost i digitalne veštine. Imajući to u vidu, generacija Beta neće imati karijeru sličnu današnjim. Menjaće industrije, timove, tehnologije.

Izbeći će tradicionalno obrazovanje. Njihovi profesori biće AI agenti, pohađaće kratke kurseve, stalno će napredovati. Njihovi kvaliteti ogledaće se u kreativnosti, komunikaciji, liderstvu, emocionalnoj inteligenciji, prilagodljivosti.

Ova poslednja može biti i najvažnija.

Generacija Beta nasleđuje svet sa velikim izazovima

Granice među generacijama nikada nisu sasvim precizne, ali se procenjuje da će se pripadnici generacije Beta rađati sve do oko 2039. godine. Pre njih dolazi generacija Alfa (2010–2024), zatim generacija Z (otprilike 1996–2010) i milenijalci (1981–1996).

Demograf i futurolog Mark MekKrindl ocenjuje da će nova generacija „naslediti svet koji se suočava sa velikim društvenim izazovima“. Klimatske promene, rast populacije i ubrzana urbanizacija, prema njegovim rečima, učiniće održivost ne samo poželjnom, već očekivanom vrednošću.

Ostaje činjenica da se generacije smenjuju prebrzo. Sa time se slaže i Džejson Dorsi, istraživač generacija i autor, koji kaže nije prošlo mnogo vremena otkako smo o milenijalcima govorili kao o deci. “

Dorsi smatra da će generacija Beta odrastati u potpuno drugačijim okolnostima od generacije Alfa. Deca mlađih milenijalaca i starijih pripadnika generacije Z rađaće se u svetu koji je već prošao pandemiju koronavirusa. Mnogi od njih, kaže, doživeće i 22. vek.

Za razliku od starijih generacija, verovatno neće direktno iskusiti zatvaranje škola i izolaciju tokom pandemije, ali će odrastati u porodicama koje je taj period trajno promenio.

„To će za njih biti nešto kroz šta su možda prošla starija braća ili sestre, ili nešto o čemu će učiti iz istorije, ali ne i događaj koji su sami doživeli“, rekao je Dorsi.

Klimatske promene će za njih ostati ogromna tema

Stručnjaci očekuju da će generacija Beta biti još snažnije povezana sa pametnim uređajima i AI sistemima. Kao i generacija Alfa, koristiće tehnologiju za rešavanje svakodnevnih problema.

Istovremeno, klimatske promene će za njih biti mnogo konkretnija i neposrednija realnost. Kako budu odrastali, političke i društvene lidere iz generacije X i „bejbi bumera“ postepeno će zamenjivati milenijalci i pripadnici generacije Z.

„Vrlo je moguće da će generacija Z biti na političkim funkcijama kada generacija Beta bude dovoljno stara da glasa“, kaže Dorsi. „Klimatske promene će za njih ostati ogromna tema.“

Kao i prethodne generacije, Beta će odrastati uz društvene mreže, iako je teško predvideti kako će one izgledati za deset ili petnaest godina. Ipak, pojedini stručnjaci veruju da bi roditelji iz generacije Z mogli pokušati da zaštite svoju decu od stalnog boravka na internetu, stereotipa koji danas prati generaciju Alfa.

Dok stariji milenijalci uglavnom integrišu tehnologiju u život svoje dece, MekKrindl smatra da bi roditelji iz generacije Z mogli imati oprezniji pristup.

„Generacija Z veoma dobro razume i prednosti i mane društvenih mreža“, napisao je on. „To su tehnološki najpismeniji roditelji do sada, ali upravo zato bolje vide i negativne posledice preteranog vremena pred ekranima.“

Izvor: Trender
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Od njive do sertifikata: Kako izgleda prelazak na organsku proizvodnju?

by bifadmin

Organska proizvodnja danas predstavlja jedan od najvažnijih odgovora na rastuću potrebu za zdravijom hranom, očuvanjem prirodnih resursa i održivim načinom proizvodnje. Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, koja se u velikoj meri oslanja na hemijska sredstva i intenzivnu obradu zemljišta, organski pristup podrazumeva primenu prirodnih metoda koje doprinose očuvanju kvaliteta zemljišta, biodiverziteta i zdravlja ljudi.

Rastuća svest potrošača o poreklu i kvalitetu hrane dodatno povećava tražnju za organskim proizvodima, koji danas imaju značajno mesto na tržištu. Iako prelazak na organsku proizvodnju zahteva vreme, prilagođavanje i doslednost, dugoročne koristi za proizvođače i životnu sredinu višestruko opravdavaju ovaj proces.

Prvi korak ka organskoj proizvodnji jeste detaljna analiza gazdinstva, zemljišta i postojećih proizvodnih uslova. Posebna pažnja posvećuje se prethodnoj upotrebi pesticida, herbicida i mineralnih đubriva, jer upravo od toga zavisi dužina procesa prilagođavanja. U ovoj fazi često se sprovodi i analiza zemljišta kako bi proizvođači stekli jasnu sliku o njegovom kvalitetu i potencijalu za organski uzgoj.

Nakon procene stanja, proizvođač bira ovlašćenu sertifikacionu kuću koja prati ceo proces i kontroliše usklađenost proizvodnje sa propisanim standardima. Podnošenjem prijave i potrebne dokumentacije gazdinstvo zvanično ulazi u proces sertifikacije.

Najzahtevniji deo prelaska predstavlja period konverzije, koji u zavisnosti od vrste proizvodnje traje najčešće dve do tri godine. Tokom tog perioda proizvođači primenjuju pravila organske proizvodnje, iako proizvodi još uvek ne mogu biti označeni kao organski. Cilj ove faze jeste oporavak zemljišta i uspostavljanje održivog sistema proizvodnje bez upotrebe sintetičkih hemijskih sredstava.

Organska proizvodnja podrazumeva korišćenje prirodnih preparata, organskih đubriva, plodoreda i bioloških metoda zaštite useva. Fokus je na očuvanju prirodne ravnoteže, zdravlja zemljišta i smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, uz istovremeno unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane.

Važan deo procesa jeste i uredno vođenje evidencije o svim aktivnostima na gazdinstvu – od setve i nabavke semena do tretiranja useva, skladištenja i prodaje proizvoda. Redovne kontrole sertifikacionih kuća potvrđuju da se proizvodnja odvija u skladu sa organskim standardima.

Po završetku perioda konverzije i uspešno sprovedenih kontrola, proizvođač dobija sertifikat koji omogućava plasman proizvoda sa oznakom organskog porekla, čime se dodatno jača poverenje potrošača i tržišna vrednost proizvoda.

Podrška organskim proizvođačima danas je važnija nego ikada, a jedan od najdugovečnijih primera takve podrške je NLB Organic konkurs, koji NLB Komercijalna banka organizuje već 15 godina. Ovogodišnji konkurs donosi nagradni fond od 3,5 miliona dinara i namenjen je organskim proizvođačima, prerađivačima, mladim poljoprivrednicima i ženama liderima u agro sektoru, dok je nova kategorija „Čuvari starih sorti“ posvećena očuvanju tradicionalnih sorti voća i povrća iz Srbije. Prijave su otvorene do 21. juna 2026. godine.

Prelazak na organsku proizvodnju nije jednostavan proces, ali predstavlja važan korak ka održivijoj poljoprivredi, zdravijem okruženju i dugoročnom razvoju domaće proizvodnje hrane. Uz adekvatnu pripremu, stručnu podršku i inicijative koje podstiču razvoj organskog sektora, domaći proizvođači imaju priliku da svoje poslovanje uspešno usmere ka održivim modelima proizvodnje.

Foto: NLB banka

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Više od 100.000 stranih radnika prijavljeno u Srbiji prošle godine

by bifadmin
Dolazak stranih radnika u Srbiju odavno nije izbor, već potreba. Ima ih oko 10 puta više nego pre deceniju, posebno na građevini, u ugostiteljstvu i transportu. Koje procedure država preduzima nakon povećanja broja stranih radnika i sa kojim zemljama će biti intenzivirana saradnja – za RTS je govorio Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad.

Privlačnije mesto za traženje posla Srbija je postala pre dve godine nakon zakonskih izmena koje su produžile vreme boravka i rada i digitalizovale proces dobijanja dozvola. U novo poglavlje uređivanja tržišta rada Srbija ulazi pregovorima o radnoj mobilnosti.

Prva zemlja s kojom je Srbija pre nedelju dana pokrenula pregovore za Sporazum o radnoj mobilnosti je Uzbekistan.

Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad, gostujući u Dnevniku navodi razloge za izbor te zemlje za početak pregovora.

Zašto Uzbekistan?

– Uzbekistan je zemlja s kojom Srbija želi da ostvari strateško partnerstvo. To je država koja je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Centralnoj Aziji, takozvana kapija za prodor u Centralnu Aziju, država sa izuzetno vrednim radnicima, sa radnicima koji, kada odu u inostranstvo i kada se radno angažuju, poštuju poredak društveni, poštuju kulturu, poštuju običaje države u kojoj se angažuju – rekao je Igrec.

Zanimljiv podatak je, kaže on, što u Srbiji, među uzbekistanskim radnicima, postoji nula posto kriminala, ne postoji nijedan prekršaj, izuzetno su vredni, i to je takođe razlog zašto smo se odlučili za Uzbekistan.

– Treći razlog je taj što je Uzbekistan zemlja koja, pre nego što uputi radnike svoje u druge države, ona tim radnicima omogući obuku, nauči ih jezik države u koju idu, nauči ih običajima te države, upozna ih sa kulturom i tradicijom te države, i pripremi ih u potpunosti da mogu, kada dođu u državu, da se u potpunosti integrišu i da obavljaju svoj posao u skladu sa očekivanjima poslodavaca u tim zemljama – reči su pomoćnika ministra Igreca.

Očekuje se da Sporazum bude usaglašen do jeseni, jer je za oktobar najavljena poseta predsednika Uzbekistana Srbiji i tom prilikom se očekuje potpisivanje sporazuma.

O drugim zemljama za pokretanje pregovara o radnoj mobilnosti još se odlučuje, ali je cilj budućih sporazuma da sve radne migracije budu u legalnim okvirima. Rastom broja stranih radnika i prijava za jedinstvene dozvole za boravak i rad u Srbiji, kojih je prošle godine bilo više od 100.000, kontrola uvoza radne snage sve je izazovnija.

Od 2024. počele dodatne provere stranih radnika

Srbija je 1. februara 2024. godine počela sa primenom izmena zakona koje su uvele dodatne provere stranih radnika, objašnjava Igrec.

– Ministarstvo za rad vrši proveru nad primenom zakona, vrše se redovne i vanredne inspekcijske kontrole. Ono što smo zatekli do sada jeste da, recimo, strani radnici koji se angažuju u Srbiji često nisu dovoljno upućeni u svoja prava, i Ministarstvo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, sprovodi projekte i obuke kako bi ti radnici bili upoznati sa svojim pravima. Ono što je važno da napomenem jeste da sporazumi o radnoj mobilnosti uvode princip jednakog tretmana, što znači da stranim radnicima ne dajemo nikakva dodatna i veća prava nego što ih imaju domaći radnici u Srbiji – naveo je Igrec.

Demografski izazovi i Ekspo 2027.

Pre angažovanja stranih radnika poslodavci su dužni da sprovedu test tržišta rada pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje i provere da li ima domaćih radnika sa potrebnim kvalifikacijama. Danijel Igrec tvrdi da poslodavci ne zaobilaze tu obavezu. Konstantu potrebu Srbije za stranim radnicima objašnjava izuzetnim privrednim rastom Srbije.

– Kao što znate, suočavamo se sa demografskim izazovima. Stopa nezaposlenosti nam je na rekordno niskom nivou, 8,5 odsto, tako da jednostavno, zbog ekonomskog razvoja, ekonomskog napretka, postoji potreba za angažovanjem dodatne radne snage – kaže Igrec podsećajući i na Ekspo 2027.

– Srbija će sledeće godine biti zemlja domaćin izuzetno ozbiljnog globalnog događaja, jednog od najvećih globalnih događaja u toj godini, izložbe Ekspo 2027, tako da postoji potreba za angažovanjem stranih radnika. Ali naravno, sporazumi o radnoj mobilnosti, to je ono što takođe hoću da naglasim, uvode organizovano zapošljavanje – naveo je Igrec.

Dodaje da će država imati punu kontrolu i puni nadzor nad angažovanjem stranih radnika.

– Angažovanje stranih radnika će se vršiti na osnovu unapred utvrđenih procedura, i država će imati mehanizme da iskontroliše da se sve sprovodi u skladu sa zakonima i u skladu sa sporazumima. Jedan od problema koji prijavljuju upućeni je da radnici često lako dobiju takozvanu vizu D, koja im je neophodna da dođu u Srbiju da rade, najviše do 180 dana. Nakon toga moraju da dobiju jedinstvenu dozvolu za rad i boravište, koja može da traje najviše tri godine. Međutim, drugi korak je često komplikovan i dovodi do zloupotreba od strane poslodavaca, ucenjivanja radnika, a u ekstremnim slučajevima i do oduzimanja pasoša i ograničavanja kretanja. Za vreme trajanja vize D strani radnik ne može da promeni poslodavca – objašnjava Igrec.

Šta se događa kada radna viza istekne

– Ukoliko neki od stranih radnika, kad mu istekne viza D po osnovu zapošljavanja, ne ispuni uslove za sticanje jedinstvene boravišne dozvole za rad, poslodavac koji ga je angažovao na osnovu vize D po osnovu zapošljavanja ima obavezu da tom stranom radniku obezbedi siguran povratak u svoju zemlju porekla, naravno, uz pokrivanje svih troškova. Takvi slučajevi postoje jer su u proces izdavanja jedinstvene dozvole uključeni i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja proverava ispunjenost uslova i Ministarstvo za rad i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje vrši bezbednosnu proveru – kaže Danijel Igrec.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Iluzija privatnosti u doba veštačke inteligencije

by bifadmin

Veštačka inteligencija možda jeste vaš najbolji prijatelj, ali nije vaš saučesnik u nezakonitim radnjama. Za razliku od razgovora sa lekarom, advokatom ili sveštenikom, razgovori sa veštačkom inteligencijom ne ostaju nužno privatni i pod određenim uslovima mogu biti dostupni i nadležnim organima.

Poslednjih godina sve je više sudskih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima su razgovori sa veštačkom inteligencijom poslužili kao ključni dokaz u krivičnim postupcima i doveli do osuđujuće presude.

U aprilu 2026. godine na Floridi, Hišam Abugarbije je optužen za dvostruko ubistvo. Policija je u sudskim dokumentima objavila njegove razgovore sa ChatGPT-om u kojima je postavljao pitanja: koja temperatura vode izaziva trenutne opekotine, da li komšije mogu da čuju pucanj i kako najbolje sakriti telo? Ovi četovi postali su deo dokaza koji su doprineli njegovom hapšenju i optužbi.

U cara Trojana kozije uši

Za razliku od razgovora sa lekarom, advokatom ili sveštenikom, razgovori sa veštačkom inteligencijom ne ostaju nužno privatni. Kako je u jednom intervjuu za The Guardian rekao Sem Altman, korisnici često imaju pogrešnu predstavu o tome ko i pod kojim uslovima može da im pristupi.

Unosi koje korisnici šalju (promptovi) i odgovori koje generišu LLM sistemi tretiraju se kao podaci koji se određeno vreme čuvaju i koriste u različite svrhe, najčešće za trening i unapređivanje modela, a pod određenim uslovima mogu biti dostupni i nadležnim organima. Čak i kada korisnik obriše razgovor, podaci ne nestaju odmah. Podaci se po pravilu čuvaju najmanje 30 dana u rezervnim kopijama (backup) kompanije, a u određenim slučajevima taj rok može biti produžen.

Na primer, nadležni organi mogu zatražiti da se podaci privremeno sačuvaju i ne brišu, ukoliko postoji potreba za njihovim korišćenjem u sudskom postupku. Drugim rečima, „brisanje” u korisničkom interfejsu ne znači i trenutno uklanjanje podataka iz sistema kompanije.

Pojedini korisnici koji žele da prikriju svoj identitet, pri upotrebi LLM sistema koriste virtuelnu privatnu mrežu (Virtual Private Network – VPN) ili uključuju „incognito” režim razgovora.

U praksi, međutim, VPN može da sakrije IP adresu, ali ne i korisnički nalog. Samim tim moguće je identifikovati korisnika i bez direktnog pristupa njegovoj mrežnoj lokaciji. Drugim rečima, VPN može otežati, ali ne i onemogućiti identifikaciju korisnika.

Takođe, „incognito” ili „privatni” u ovom slučaju ne znači anonimni. Osnovna svrha ovih režima je da ograniče korišćenje podataka za trening i unapređenje modela, a ne da u potpunosti spreče njihovo čuvanje i pristup razgovorima. Drugim rečima, i podaci iz „privatnih” razgovora prolaze kroz servere, privremeno se čuvaju i mogu biti dostupni nadležnim organima.

Kolateralna šteta po privatnost u SAD

Koliko će vremena policiji i sudovima biti potrebno da dođu do vaših najintimnijih tajni zavisi od pravnog sistema zemlje u kojoj se nalazi osumnjičeni, od toga pod kojim zakonima posluje kompanija i gde se fizički čuvaju podaci.U Sjedinjenim Američkim Državama, gde posluje većina vodećih AI kompanija (OpenAI, xAI, Anthropic i dr.) pristup podacima osumnjičenih je najlakši. Sudski nalog izdati od strane američkog suda obavezuju kompaniju da u relativno kratkom roku dostavi tražene podatke, vrlo često u roku od nekoliko dana. Ono što je posebno problematično je da prema američkom zakonu kompanije moraju da predaju kompletne podatke, i kada se pristup podacima odobri, ne radi se nužno o jednom problematičnom četu, već o celokupnom korisničkom nalogu.

Upravo tu dolazi do takozvane „kolateralne štete po privatnost”; istraga usmerena na jedan događaj otvara uvid u širok spektar ličnih podataka, uključujući zdravstvene, finansijske ili privatne informacije koje nemaju nikakve veze sa predmetom postupka.

U EU samo podaci neophodni za istragu

Kakav je slučaj u Evropskoj uniji? Evropske kompanije poput Mistral AI i Aleph Alpha su takođe dužne da predaju podatke lokalnom tužilaštvu, ali uz velika ograničenja.

U praksi, nadležni organ pokreće postupak u okviru krivične istrage i podnosi zahtev sudu za pristup podacima. Sud zatim procenjuje da li su ispunjeni zakonski uslovi, pre svega da li je zahtev opravdan i neophodan u cilju istrage. Tek nakon toga sud izdaje obavezujući nalog kompaniji koja upravlja podacima.

Kompanija  je dužna da postupi po nalogu ako je izdat u skladu sa važećim pravom. Međutim, ključnu ulogu ima Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation – GDPR), koja postavlja osnovna pravila obrade ličnih podataka. Ona uvodi princip minimizacije, prema kom se prikupljaju samo podaci koji su neophodni, i u pitanju je najčešće pojedinačni čet koji je predmet istrage.

Sam proces traje nekoliko nedelja, dakle znatno duže nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Važno je reći da do sada nije javno zabeležen nijedan slučaj u kojem je sud u nekoj državi članici EU direktno tražio i dobio sadržaj četova sa LLM-ovima u krivičnom postupku.

„Pozovi DeepSeek radi ubistva“

Šta se dešava kada su sud i optuženi u jednoj zemlji, a kompanija koja je razvila LLM u drugoj? Na primer, kada je optuženi u nekoj državi Evropske unije, a kompanija je američka?

U takvim slučajevima, pristup podacima mora da prođe kroz dodatne pravne filtere. Čak i kada američke kompanije imaju evropske filijale, evropski zakoni zahtevaju stroge procedure i evropski sudovi ne mogu direktno tražiti od američke kompanije da im preda podatke. Najčešće se u takvim slučajevima koristi Sporazum o međunarodnoj pravnoj pomoći (Mutual Legal Assistance Treaty – MLAT). Reč je o međunarodnom ugovoru između SAD i evropskih zemalja koji reguliše kako jedna država može zatražiti podatke od kompanije koja se nalazi u drugoj državi.

Nakon što lokalno tužilaštvo podnese zahtev preko MLAT mehanizama, nadležni sud detaljno procenjuje da li je zahtev opravdan i da li je u potpunosti u skladu sa strogim pravilima GDPR-a. Tek nakon što sud odobri zahtev, on se prosleđuje kompaniji, koja je obavezna da preda tražene podatke. Ceo proces obično traje par meseci.

Za korisnike u Srbiji, situacija je još složenija. Za razliku od zemalja Evropske unije, koje imaju dugogodišnje iskustvo, razvijenu praksu i efikasne institucije za obradu ovakvih zahteva, u Srbiji je ova oblast još uvek relativno nova. Zbog toga je administracija sporija, a procedure duže traju i birokratski su zahtevnije. Domaće institucije i sudovi moraju da uključe Ministarstvo pravde koje tek onda pokreće postupak po MLAT-u.

Iako ceo proces traje duže, podaci koje srpski sudovi mogu da dobiju od kompanija su znatno obimniji, pa institucije mogu da imaju uvid i u četove korisnika koji nisu relevantni za sudski predmet. Srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti formalno je usaglašen sa GDPR-om, ali u praksi pruža slabiju zaštitu. To je pre svega posledica znatno nižih kazni za kompanije koje nepravilno postupaju sa podacima, kao i činjenice da Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti ima daleko manja ovlašćenja i ograničene resurse u poređenju sa regulatorima u Evropskoj uniji.

Poseban slučaj predstavljaju kineske kompanije. Za zapadne, ali i srpske institucije, pristup tim podacima je otežan zbog političkih i pravnih barijera, pa zahtevi često ostaju bez odgovora. Drugim rečima, četove korisnika sa DeepSeek-om je skoro pa nemoguće dobiti!

Veštačka inteligencija je čovekov „najbolji prijatelj“, ali…

Veštačka inteligencija nam je promenila živote, značajno ubrzala poslovne procese, oslobodila nas brojnih rutinskih zadataka, omogućila brže donošenje odluka i donela uštede koje su još donedavno delovale gotovo nemoguće. Postala je naš terapeut, finansijski savetnik, advokat, lekar, pa čak i sveštenik.

Međutim, važno je da ovoga budemo svesni: veštačka inteligencija možda jeste vaš najbolji prijatelj, ali nije vaš saučesnik.

Autor: Milena Šović AI Implementation Specialist & Content Trainer

Foto: artoleshko, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci