EkonomijaVesti

Nema zainteresovanih u prvom krugu za kupovinu JAT-ovih apartmana na Kopaoniku

by bifadmin
Za kupovinu JAT-ovih apartmana na Kopaoniku, a samim tim i privatizaciju tog državnog preduzeća, u prvom krugu nije bilo zainteresovanih, saznaje Nova.rs. Tačnije, niko nije dostavio validnu ponudu od minimum 5,1 mil EUR, kolika je bila početna cena, do 12. avgusta.
Ministarstvo privrede još se nije oglasilo o privatizaciji preduzeća JAT apartmani Kopaonik. Prodaja je oglašena 22. jula, a zainteresovani su do 12. avgusta morali da dostave ponude. Bilo je planirano da 14. avgusta one budu otvorene. Ipak, zvanične informacije o tome da li je bilo podnetih ponuda, da li su otvorene i ko se prijavio – nema. Portal Nova ta pitanja uputio je Ministarstvu privrede, ali odgovor nije stigao. Obaveštenja nema ni na sajtu tog ministarstva. Procenjeno je da preduzeće JAT apartmani na Kopaoniku vredi 5.165.473 EUR, a toliko je iznosila i početna cena.
Kako piše u katastru, sam objekat ima površinu od 1.884 kvadrata, a preduzeće ima i pravo korišćenja nad tri parcele, ukupne površine od 5.189 kvadratnih metara, koje se nalaze u zoni nacionalnog parka. Ovaj kompleks udaljen je samo 80 metara od žičara Pančićev vrh i Malo jezero i nema sumnje da bi budućem kupcu mogao doneti veliku zaradu.
Ukoliko bude drugog kruga za prodaju, što se očekuje, cena će izvesno biti niža. Zakon o privatizaciji predviđa da nova početna cena iznosi najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.
U praksi se u drugom krugu obično cena spusti za 50%, što bi bilo oko 2,58 mil EUR. Ako ni u drugom krugu ne bude zainteresovanih, cena se spušta za još 20%, odnosno mogla bi da iznosi svega 1,72%.
Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MCDONALD’S OTVORIO 42. RESTORAN U SRBIJI, PRVI U ČAČKU

by bifadmin

McDonald’s Srbija otvorio je novi restoran u okviru BIG Čačak, čime je svoju mrežu proširio na ukupno 42 restorana u Srbiji. Novi restoran donosi prepoznatljivo McDonald’s iskustvo, uz McCafé i McDrive, kao i nove mogućnosti za zapošljavanje ljudi iz Čačka i okoline.

Restoran raspolaže sa 104 sedeća mesta u unutrašnjem delu i 76 mesta u bašti, dok je gostima na raspolaganju i McDrive usluga, koja vozačima omogućava brz i jednostavan način poručivanja.

„Veoma nam je drago što smo danas otvorili novi restoran u Čačku i što smo našu ponudu učinili dostupnom još većem broju gostiju. Svako novo otvaranje za nas predstavlja važan korak u razvoju poslovanja, ali i priliku da budemo deo lokalne zajednice. Verujemo da će novi restoran postati mesto na koje će gosti rado dolaziti, bilo da žele da uživaju u obroku, kafi, druženju sa porodicom i prijateljima ili da iskoriste praktičnost McDrive usluge“, izjavila je Anđelka Đurić, direktorka kompanije McDonald’s u Srbiji.

Otvaranjem restorana u Čačku stvorene su i nove prilike za zapošljavanje. McDonald’s kontinuirano ulaže u svoje zaposlene, njihovu obuku i razvoj, a novi restoran predstavlja priliku za ljude iz lokalne zajednice da postanu deo međunarodnog sistema koji posebnu pažnju posvećuje razvoju svojih zaposlenih.

„U našim restoranima želimo da pružimo više od kvalitetnog iskustva za goste – želimo da budu i mesta na kojima ljudi mogu da rade, uče i razvijaju se. Posebno nam je važno da nove kolege imaju mogućnost da kroz rad u McDonald’su steknu iskustvo, razviju svoje veštine i napreduju. Drago nam je što ovu priliku sada pružamo i ljudima iz Čačka i okoline“, dodala je Đurić.

Otvaranjem 42. restorana, McDonald’s Srbija nastavlja da ulaže u razvoj svoje poslovne mreže, lokalne zajednice i zaposlene, sa ciljem da prepoznatljivo iskustvo i kvalitet usluge budu dostupni gostima širom zemlje.

Radno vreme restorana je od 8,00 do 24,00 časa, dok Drive In radi od 00,00 do 24,00 časa.

 

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaTekstoviVesti

Troškovi rada od kuće: Koliko košta posao „u pidžami“? 

by bifadmin

Rad od kuće je za poslodavce najčešće sinonim za „rad u pidžami“ i „hvatanje krivina“, a za zaposlene prilika da uštede vreme koje gube u prevozu ali i opasnost da se više ne zna šta je posao a šta kuća. Za razliku od ovih tema, u našoj javnosti se manje govori o tome koliki su troškovi rada od kuće i ko ih plaća? Srpsko zakonodavstvo je po ovom pitanju prilično zastarelo i stvara više problema nego što nudi mogućnosti za logična rešenja.   

Pitanje naknade troškova za rad od kuće i dalje se određuje kroz Zakon o radu. Međutim, on je i pored brojnih izmena u ovom delu ostao podjednako nedorečen kao i 2005. kada je usvojen, a rad na daljinu bio statistička greška i egzotika za nekolicinu programera.

Važeći zakon prepoznaje da rad od kuće može da stvara dodatne troškove zaposlenom, ali ne propisuje kako se ta naknada obračunava, kaže za B&F Branka Anđelković, direktorka organizacije Re: People – Centar za društvo i tehnologiju.

Eksplicitno se navodi da ugovor o radu ili aneks mora da sadrži i posebne odredbe koje se odnose na sredstva za rad koje je poslodavac dužan da obezbedi, instalira i održava, zatim na korišćenje sredstava za rad i naknadu troškova za njihovu upotrebu, kao i naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.

„Zakon ne daje zatvorenu listu troškova, ali iz njegove formulacije i pravne prakse proizilazi da oni mogu obuhvatiti korišćenje sopstvenog računara ili druge opreme, internet konekciju, električnu energiju, telefon i druge troškove koji nastaju zbog rada od kuće”, objašnjava Anđelković.

Ali, ako ugovor ili aneks uopšte ne uređuju ovo pitanje, u praksi nastaju sporovi jer zakonom nije utvrđena jedinstvena metodologija obračuna.

Srbija ne mora nužno da propiše jedinstveni iznos za sve zaposlene, ali bi mogla da definiše minimalne standarde ili metodologiju obračuna. Takva rešenja postoje u više evropskih zemalja. Belgija, na primer, prepoznaje administrativno utvrđene paušalne naknade za rad od kuće, dok Austrija i Nemačka koriste poreske mehanizme kako bi deo troškova rada od kuće bio priznat zaposlenima ili poslodavcima, navodi naša sagovornica.

Kako se rešava bezbednost podataka?

Kod poslodavaca se najčešće sreću tri modela nadoknade: paušalna mesečna naknada, refundacija stvarnih troškova ili obaveza poslodavca da obezbedi opremu, uz dodatnu mesečnu nadoknadu za troškove.

Međutim, rad od kuće otvorio je novo pitanje koje prevazilazi klasične troškove struje, interneta ili opreme – ko snosi troškove i odgovornost za bezbednost podataka?

Situacija je pravno jasna – odgovornost je primarno na poslodavcu. Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, poslodavac kao rukovalac podataka ima obavezu da obezbedi „odgovarajuće tehničke i organizacione mere“ kako bi zaštitio podatke od neovlašćenog pristupa, gubitka ili zloupotrebe. Ova obaveza važi bez obzira na to da li zaposleni radi u kancelariji ili od kuće.

U praksi to znači da poslodavac mora da obezbedi bezbedno digitalno okruženje i kada se rad obavlja van njegovih prostorija. To podrazumeva čitav niz troškova koji često ostaju nevidljivi u javnoj raspravi: službene uređaje, VPN pristup, enkripciju podataka, antivirus i druge bezbednosne sisteme, kao i stalnu IT podršku.

Istovremeno, rad od kuće povećava rizik od incidenata – od korišćenja privatnih uređaja, do pristupa poslovnim sistemima preko nezaštićenih mreža. Ipak, ni u tim situacijama odgovornost zaposlenog nije automatska. On može snositi posledice samo ako je prekršio jasno definisana pravila, na primer korišćenjem neodobrene opreme ili deljenjem pristupnih podataka.

Zbog toga ključnu ulogu imaju interni akti poslodavca – politike sajber bezbednosti, pravila rada od kuće i procedure za reagovanje u slučaju incidenta. Bez takvih dokumenata, poslodavac teško može da dokaže da je preduzeo sve potrebne mere zaštite. Međutim, u praksi, mnoge kompanije i dalje nemaju jasno definisane politike rada od kuće i sajber bezbednosti, ukazuje Anđelković.

Porez kao na zarade

Problem sa radom od kuće je i u tome što poreski tretman ne ide na ruku nijednoj strani, upozoravaju stručnjaci. Ministarstvo finansija je stava da se na naknadu troškova za korišćenje sopstvenih sredstava rada, koje poslodavac obračuna i isplati zaposlenom koji radi od kuće, plaća porez od 10%. To znači da su ovi troškovi oporezovani istom stopom kao i zarade, dok je jedini ustupak taj što se na njih ne plaća obavezno socijalno osiguranje.

Poreski savetnik Milan Trbojević smatra da ovo nije logično jer već postoje različite naknade koje su neoporezive, na primer naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa posla. Zbog toga bi izmene zakona trebalo da idu u pravcu poreskih oslobađanja ovih troškova, što bi verovatno uticalo da ovaj modalitet rada za poslodavce bude stimulativniji.

„Prednosti za sve mogu biti višestruke. U svetlu ove krize sa energentima, rad od kuće bi značio manju potrošnju goriva zbog manjeg kretanja, a poslodavac ne bi bio kažnjen zbog poreza za te troškove. Dokle god ne bude bilo precizne definicije nalaziće se ’kreativni’ načini za rešavanje tih problema. Praksa pokazuje da takvo ponašanje prestaje kada se postavi precizan zakonski okvir”, ističe Trbojević za B&F.

Frilenseri sve sami plaćaju

I dok rad od kuće za zaposlenog u nekoj firmi podrazumeva bar deljenje odgovornosti i troškova sa poslodavcem, kod frilensera je i jedno u drugo na plećima samog radnika.

Mlada preduzetnica Hana Stevović posao obavlja kao paušalni obveznik i radi od kuće. Kaže da je na samom početku morala da nabavi osnovnu opremu u vrednosti od oko 1.500 evra, a najveće stavke su bile laptop i telefon za koje je izdvojila po 600 evra. Mikrofon i stativ su koštali još 100 evra. Mesečno, za pretplate za nekoliko servisa koje koristi u svom digitalnom radu, troškove električne energije i interneta dodatno izdvaja najmanje još 100 evra. Kao paušalac koji svakog meseca za poreze i doprinose daje  oko 27.000 dinara, nema mogućnost za bilo kakve poreske olakšice ili odbitke.

Trbojević napominje da preduzetnici koji su u sistemu vođenja knjiga ili posluju kao društvo sa ograničenom odgovornošću mogu da koriste poreske olakšice za troškove rada od kuće, dok paušalci i frilenseri nemaju mogućnost prikazivanja dodatnih troškova.

I dok je za jedne rad od kuće fleksibilniji oblik rada unutar postojećeg sistema zaštite koji obezbeđuje Zakon o radu, za druge znači preuzimanje uloge sopstvenog „poslodavca“ sa svim troškovima, obavezama i rizicima koje ta uloga nosi.

„Naša istraživanja pokazala su da se javna rasprava u Srbiji uglavnom fokusira na poreski status frilensera, dok su pitanja radnih prava, socijalne zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu, kolektivnog predstavljanja i zaštite od ekonomskih rizika ostala u drugom planu. Zato Re:People zagovara uvođenje šireg pojma radnika u domaće radno zakonodavstvo, po uzoru na rešenja koja se razvijaju u evropskoj praksi”, ističe Branka Anđelković.

Samo troškovi, bez ikakvih prava

Takav pristup omogućio bi da određeni osnovni nivo zaštite bude dostupan i osobama koje formalno nisu zaposlene u klasičnom radnom odnosu, ali svoj rad obavljaju pod uslovima koji ih čine ekonomski zavisnim od jednog ili malog broja nalogodavaca. Ovo je posebno važno za radnike na digitalnim platformama i druge prekogranične pružaoce usluga čiji su poslodavci ili klijenti van Srbije.

Danas se veliki broj ovih radnika nalazi gotovo potpuno izvan sistema zaštite koji obezbeđuje Zakon o radu. Oni sami snose troškove rada, opreme, stručnog usavršavanja, socijalnog osiguranja i poslovnih rizika, a istovremeno često nemaju mogućnost da ostvare prava koja su zaposlenima dostupna kroz radni odnos.

Zato se pitanje rada od kuće ne može posmatrati odvojeno od šire transformacije tržišta rada. Ono što je nekada bila retka forma organizacije rada, danas postaje deo mnogo šireg procesa digitalizacije i fragmentacije rada, koji zahteva nova regulatorna rešenja i drugačije razumevanje zaštite radnika u 21. veku, smatra Anđelković.

Izvor: Biznis i finansije 247/248, julski dvobroj, autor Jelena Stjepanović

Foto: Pixabay

 

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Roming bez iznenađenja: Kako da mobilni internet ne postane neplanirana stavka u budžetu

by bifadmin

Kada planiramo troškove letovanja, na spisku se obično nalaze smeštaj, prevoz, putarine, hrana i izleti. Mobilni telefon uglavnom nije posebna stavka, iako je tokom putovanja gotovo neprestano u našim rukama. Koristimo ga za navigaciju, rezervacije, proveru radnog vremena, prevod, plaćanje, komunikaciju i deljenje fotografija.

Upravo zbog toga pitanje više nije da li ćemo koristiti internet u inostranstvu, već kako da to radimo bez straha od nepredviđenih troškova.

Najave o ukidanju dodatnih roming naknada između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana predstavljaju važan korak ka jednostavnijem korišćenju mobilnih usluga, ali je reč o procesu koji zavisi od regulatornih i institucionalnih odluka. Dok se ti procesi odvijaju, korisnicima su potrebna praktična rešenja koja mogu da koriste već danas.

Mobilni internet je postao redovan deo putovanja

Navike korisnika pokazuju da je vreme potpunog „digitalnog isključivanja“ po prelasku granice uglavnom iza nas. Prema podacima RATEL-a, domaći korisnici su tokom 2024. godine van zemlje ostvarili oko 7.255 terabajta mobilnog internet saobraćaja, u poređenju sa 6.182 terabajta godinu ranije. To je rast od približno 17 odsto.

Leto je očekivano najaktivniji period. U trećem kvartalu 2024. godine oko 1,8 miliona korisnika iz Srbije makar jednom je koristilo roming u regionu Zapadnog Balkana, što je tri puta više nego u prvom kvartalu iste godine.

Veća potrošnja, međutim, ne znači nužno i bolje poznavanje pravila. Mnogi korisnici i dalje polaze od pretpostavke da roming svuda funkcioniše isto ili da je potpuno ukinut. Upravo takve pretpostavke mogu da pretvore telefon u neplaniranu stavku putnog budžeta.

Najskuplje su pretpostavke koje ne proverimo

Princip „roming kao kod kuće“ u Evropskoj uniji primenjuje se od 2017. godine, dok je od 1. jula 2021. uveden i u regionu Zapadnog Balkana. Regionalni sporazum obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i AP Kosovo i Metohiju, gde korisnici mobilne usluge koriste pod uslovima koji su slični onima u domaćoj mreži.

Jedna od najčešćih grešaka jeste verovanje da ovom regionu pripada i Hrvatska. Hrvatska je članica Evropske unije i nije obuhvaćena sporazumom o regionalnom romingu Zapadnog Balkana. Zato putnici koji, na primer, kroz Hrvatsku nastavljaju ka Bosni i Hercegovini treba da provere uslove svog paketa i obrate pažnju na mrežu na koju je telefon povezan.

Druga česta zabluda glasi da je roming „ukinut“. Ukinute ili snižene mogu biti dodatne naknade u određenim zemljama i regionima, ali roming kao tehnička usluga i dalje postoji. Telefon se u inostranstvu povezuje na mrežu stranog operatora, a cena i uslovi korišćenja zavise od destinacije, tarifnog paketa i ponude matičnog operatora.

Državna granica nije i granica mobilnog signala

Mobilni signal ne zaustavlja se na graničnom prelazu. U pograničnim područjima telefon može automatski da se poveže na mrežu susedne zemlje, čak i kada se korisnik fizički još nalazi u državi u kojoj važe drugačiji uslovi. Zato stručnjaci A1 Srbija preporučuju da se u takvim oblastima uključi ručni odabir mreže.

Dodatna pažnja potrebna je prilikom putovanja brodom ili avionom, kao i tokom krstarenja između ostrva. Telefon se tada može povezati na pomorske ili satelitske mreže, koje najčešće nisu obuhvaćene standardnim roming paketima i mogu izazvati znatno veće troškove.

Potrošnja može da se poveća i bez aktivnog korišćenja telefona. Automatsko ažuriranje aplikacija, sinhronizacija fotografija, video-sadržaji i aplikacije koje rade u pozadini mogu potrošiti značajnu količinu interneta, napominju stručnjaci iz A1. Pre polaska zato je korisno podesiti uređaj tako da se veća preuzimanja i ažuriranja obavljaju samo preko proverenih Wi-Fi mreža. Ipak, ni javni Wi-Fi nije uvek bezbedna alternativa, pa na nepoznatim mrežama treba izbegavati unošenje lozinki, podataka sa platnih kartica i pristup poslovnom ili mobilnom bankarstvu.

Kontrola troškova počinje pre prelaska granice

Pre putovanja najvažnije je proveriti da li tarifni paket već uključuje internet u romingu za konkretnu zemlju, koliko je podataka dostupno i šta se dešava nakon potrošnje uključene količine. Ukoliko destinacija nije obuhvaćena paketom, preporučljivo je unapred aktivirati odgovarajući roming dodatak.

Jednako je važno pratiti potrošnju tokom putovanja, umesto da se stanje proverava tek po povratku. Korisnicima A1 mreže dostupna je besplatna provera pozivanjem koda *123#, kao i pregled potrošnje i troškova u aplikaciji Moj A1. Tako u svakom trenutku mogu da vide koliko su interneta iskoristili i da svoje navike prilagode pre nego što dođe do neželjenog iznenađenja na računu.

Više interneta i dodatna sigurnost na putovanju

Polazeći od toga da korisnici na putovanju najviše vrednuju pouzdanu vezu, jednostavnost i predvidivost troškova, A1 Srbija je još prošle godine uključila internet u romingu u sve svoje postpejd tarife.

Ovog leta A1 korisnicima omogućava duplo više interneta za Evropu, bez dodatnih troškova, a uz to dobijaju i 10 dana Pametnog putnog osiguranja na poklon.

Tako mobilni internet prestaje da bude trošak koji se prepušta slučaju i postaje unapred planiran deo putovanja, baš kao smeštaj, prevoz ili bilo koja druga stavka u letnjem budžetu.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta sve nije dobro u javno-privatnim partnerstvima: Rizik od korupcije veliki, a nadzor mali

by bifadmin

Deo putne infrastrukture u Vršcu od 2020. pa sve do 2030. trebalo bi da projektuje, gradi i održava i obezbeđuje dostupnost Sremput. To je jedno od javno-privatnih partnerstava u Srbiji. Privatni partner ima pravo na varijabalnu naknadu za održavanje puteva, a najviše do 50 miliona dinara godišnje. Reč je o putevima dužine od oko 15 kilometara, odnosno oko 70.000 kvadratnih metara površine.

Opština Žagubica je od 2015. godine, takođe, na 10 godina zaključila ugovor sa beogradskom firmom A. S. A. Eko. Privatnom partneru je dodeljen posao sakupljanja i transporta komunalnog otpada. U Registru javnih ugovora, koji se nalazi na Portalu javnih nabavki, teško je pronaći nešto više detalja o ovom poslu. Stoji još da su kapitalni troškovi projekta blizu 38 miliona dinara.

Prethodna partnerstva su izdvojena metodom slučajnog uzorka. Ali i jedan i drugi potvrđuje da javnost iz registra ne može da sazna baš sve značajne detalje o načinu i uslovima pod kojim su javni poslovi dodeljeni privatnim firmama. Transparentnost Srbija tvrdi da i posle najavljenog Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je sada u formi nacrta, stvari neće biti mnogo drugačije.

Nije gori od postojećeg, ali ni bolji

„Ovaj nacrt zakona nije lošiji od postojećeg. Ima i neka unapređena u odnosu na postojeća rešenja. On, međutim, ne rešava nijedan od glavnih problema koje smo uočili i u sadašnjem zakonu i u njegovoj primeni“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti za Forbes Srbija.

Transparetnost upozorava i na način na koji je nacrt zakona pripremljen, kako je obrazložen, na izostanak konsultacija… Zamerke i komentare na neka od predstavljenih rešenja ova organizacija uputila je Ministarstvu privrede.

Kako objašnjava Nenadić, Zakon o javno-privatnom partnerstvu ima sličnosti sa Zakon o javnim nabavkama. I pojedine odredbe koje se primenjuju u javnim nabavkama, primenjuju se i prilikom izbora privatnog partnera.

Registar ugovora bez ugovora

 

„U nekim segmentima su rešenja i ishod do koga ona dovode gori nego u javnim nabavkama. To je najvidljivije po pitanju transparentnosti. Trenutno javnost nema potpuni uvid u to šta su obaveze privatnog partnera. Postoji takozvani Registar javnih ugovora, ali on ne sadrži same ugovore. Sadrži samo pojedine podatke iz njih. Ne objavljuju se ni svi podaci koji nisu proglašeni za poverljive Taj nedostatak ostaje i u nacrtu“, pojašnjava Nenadić.

Transparentnost je neophodna prilikom trošenja svakog javnog dinara. Ali posebno je važna u slučajevima javno-privatnog partnerstva, jer su dugotrajni i zahtevni ugovori.

„Značajni su i svi nadzorni mehanizmi jer su javno-privatna partnerstva složeniji vid poslovnog odnosa između države i privatnika“, dodaje Nenadić. „Kod javnih nabavki država plati i dobije šta treba. Ovde neki od vidova partnerstva podrazumevaju da se formira zajedničko preduzeće. Generalno i logično, privatni partner će gledati da smanji svoje obaveze i izvuče što veću korist, a reč je o dugoročnim angažmanima“.

S obzirom na to da su rizici od korupcije veći, bitno je i da mehanizmi nadzora budu bolji. Među najvećim problemima kod javno-privatnih partnerstava, sve i kada se sprovedu po zakonu, je pitanje da li su bila uopšte neophodna. Da li je neko drugo rešenje bilo svrsishodnije.

Ovaj vid saradnje privatnog i državnog sektora jeste nekada način da se izbegne dodatno zaduživanje. Ali to nije uvek jedino rešenje nekog problema.

Gradski prevoz, vidimo i iz prakse, može da se reši kroz javno-privatno partnerstvo. Može da se dodeli privatniku i kroz ugovor o javnoj nabavci. A naravno, može da ga obavlja i gradsko preduzeće.

„To da li je partnerstvo bolje rešenje dugoročno, da li više odgovara javnom interesu nego neki drugi vid ugovaranja i ulaganja, za to ne postoji mehanizam ispitivanja i utvrđivanja. Komisija će odobriti projekat ako je u skladu sa pravilima. Nema jasne dužnosti da se građanima predoče sve prednosti i nedostaci i zašto je to najbolje rešenje. Izuzetak su koncesije. Kod njih postoji obaveza izrade studije opravdanosti. Ali, mi ne možemo da procenimo koliko je korisna, jer na primeru Aerodroma Beograd još od 2018. nismo uspeli da dobijemo studiju“, predočava Nenadić.

Problem je i što se zakon u ovoj obasti ne primenjuje uvek. Izbegavaju ga poslovi dodeljeni preko međudržavnih sporazuma ili posebnih zakona.

Ne poznaje ih Krivični zakonik

 

U slučaju prestupa u javnim nabavkama, kako nam objašnjava Nemanja Nenadić, krivično delo postoji, iako je loše definisano.

„Kod javno-privatnog partnerstva to nije slučaj“, kaže Nenadić. „Ovde to nije slučaj. Same formulacije u Krivičnom zakoniku su takve da je veliko pitanje da li bi bilo moguće primeniti ih ukoliko bi tužilaštvo ispitivalo povredu pravila. To znači da bi trebalo sa menjanjem prekršajnih kazni uporedo menjati i Krivični zakonik“.

Nenadić pominje i primere saradnje javnog i privatnog sektora koji su ugovoreni mimo javno-privatnih partnerstava. A nije tako trebalo.

„To su, na primer, Prokop i Generalštab“, zaključuje Nenadić.

Izvor: Forbes, Aleksandra Bulatović

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Velike firme čine tek 0,6 odsto preduzeća, ali stvaraju 50,4 odsto bruto dodate vrednosti

by bifadmin

Iako velikih preduzeća nema mnogo u Srbiji, odnosno čine svega 0,6 odsto svih preduzeća u nefinansijskom sektoru, njihov značaj za domaću privredu je nesrazmerno veliki. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, velika preduzeća stvaraju 50,4 odsto ukupne bruto dodate vrednosti (BDV) i ostvaruju 42,2 odsto ukupnog prometa.

Srednja preduzeća ostvarila su  22,7 odsto ukupne bruto dodate vrednosti, mala 16,3 odsto, a mikro 10,5 odsto.

Velika preduzeća najčešće posluju u prerađivačkoj industriji, u kojoj se nalazi 274 od ukupno 675 velikih firmi. U trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila posluje 111 velikih preduzeća, u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima 65, a u sektoru informisanja i komunikacija 53 firme.

Upravo su velika preduzeća u prerađivačkoj industriji bila najuspešnija i ostvarila promet od oko 3 279 milijardi dinara. Istovremeno su stvorila i najveću bruto dodatu vrednost, oko 878 milijardi dinara. Slede velika preduzeća iz trgovine, koja su ostvarila oko 2 014 milijardi dinara prometa, dok se po BDV-u iza prerađivačke industrije izdvajaju informisanje i komunikacije i rudarstvo.

Sa druge strane, mikro, mala i srednja preduzeća zajedno čine čak 99,4 odsto svih preduzeća u nefinansijskom sektoru. Mikro firme najbrojnije su u trgovini na veliko i malo, gde posluje 27 508 preduzeća, a zatim u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, sa 14 083 firme. Kod malih preduzeća takođe je najzastupljenija trgovina (2 999 firmi), dok kod srednjih prvo mesto zauzima prerađivačka industrija, gde posluje 928 firmi.

Mikro i mala preduzeća najveći promet i bruto dodatu vrednost ostvaruju u trgovini. Mikro preduzeća su u trgovini ostvarila promet od oko 1 343 milijarde dinara i BDV od oko 152 milijarde dinara.

Mala preduzeća su u trgovini zabeležila najveći promet od oko 1 690 milijardi dinara i BDV od oko 239 milijardi dinara. Kod srednjih firmi najveći promet takođe dolazi iz trgovine, oko 1 625 milijardi dinara, ali najviše nove vrednosti stvara prerađivačka industrija, sa oko 322 milijarde dinara BDV-a.

Na nivou cele nefinansijske privrede najveći promet prošle godine je ipak ostvarila trgovina (33,5 odsto), dok je prerađivačka industrija donela  nešto manje prometa (27,2 odsto). Ali kada se gleda BDV, prerađivačka industrija je prva sa 25 odsto udela, ispred trgovine sa 16,4 odsto učešća.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: deagreez1, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kraj leta u znaku Pura 90s serije: Huawei priredio ekskluzivno predstavljanje nove generacije uređaja

by bifadmin

Iščekivanju je došao kraj. Kompanija Huawei večeras je u ekskluzivnom ambijentu Belog dvora, pred više od 200 zvanica, domaćoj publici premijerno predstavila novu generaciju uređaja, predvođenu Huawei Pura 90s serijom. Centralno mesto na događaju zauzeli su Huawei Pura 90s Pro i Huawei Pura 90s Pro Max, dok su predstavljeni i Huawei MatePad Air i Huawei FreeClip 2 s.

Pametni telefon danas je mnogo više od uređaja za komunikaciju – on je istovremeno kamera, mapa, poslovni i kreativni alat, izvor zabave, ali i deo ličnog stila. Upravo na spoju tehnologije, fotografije i dizajna Huawei već generacijama gradi identitet Pura serije. Novi Huawei Pura 90s Pro i Huawei Pura 90s Pro Max nastavljaju razvoj te filozofije.

“Milioni korisnika širom sveta danas se oslanjaju na Huawei uređaje i ponosni smo na poverenje koje nam ukazuju. Večeras ne predstavljamo samo novu seriju pametnih telefona, već i širu viziju povezanosti, inovacija i budućnosti komunikacije”, poručio je Steven Huang, GM Huawei Consumer Business Group Serbia.

Poverenje o kojem je Steven govorio dobilo je posebno mesto i na samom događaju. Među gostima su pored predstavnika medija, poslovnih partnera, influensera i poznatih ličnosti, bili i verni korisnici Huawei pametnih telefona, uključujući one koji je prate još od ranijih generacija. Tako je ovogodišnja premijera okupila i zajednicu koja već godinama prati razvoj Huawei kompanije i same Pura serije.

U nastavku večeri fokus se vratio na novu Pura 90s seriju i ono što ona donosi kao sledeće poglavlje prepoznatljive Pura linije. Govoreći o novoj generaciji, James Warren, Head of International Media, osvrnuo se na karakteristike koje su oblikovale identitet Pura serije.

“Pura serija je oduvek pomerala granice, spajajući naprednu tehnologiju, izuzetnu fotografiju i prepoznatljivu dizajnersku filozofiju. Nova Huawei Pura 90s serija tu viziju vodi korak dalje”, istakao je James.

Prava vrednost proizvoda ipak se pokazuje u svakodnevnom životu, kroz kvalitet fotografija, pouzdanost i sposobnost da odgovori na različite situacije. Zato nova Huawei Pura 90s serija, uz prepoznatljiv dizajn i fotografiju, dodatnu pažnju posvećuje i izdržljivosti. Kvalitet i pouzdanost ostaju važan deo identiteta Pura serije, a nova generacija osmišljena je da prati korisnike i u nepredvidivim situacijama svakodnevnog života.

Pored novih Pura modela, Huawei je domaćoj publici predstavio i Huawei MatePad AIR i Huawei FreeClip 2 s, dodatno proširujući ponudu uređaja namenjenih radu, kreativnosti, zabavi i svakodnevnom povezivanju.

Premijerom nove Pura 90s serije na Belom dvoru, Huawei je otvorio novo poglavlje svog portfolija na domaćem tržištu, nastavljajući da povezuje tehnologiju, fotografiju i dizajn sa potrebama savremenih korisnika.

Huawei otvorio novo Pura poglavlje u Srbiji: Pura 90s Pro i Pura 90s Pro Max predstavljeni na ekskluzivnom događaju na Belom Dvoru

Kraj leta u znaku Pura 90s serije: Huawei priredio ekskluzivno predstavljanje nove generacije uređaja

Beograd, 25. Avgust 2026. – Iščekivanju je došao kraj. Kompanija Huawei večeras je u ekskluzivnom ambijentu Belog dvora, pred više od 200 zvanica, domaćoj publici premijerno predstavila novu generaciju uređaja, predvođenu Huawei Pura 90s serijom. Centralno mesto na događaju zauzeli su Huawei Pura 90s Pro i Huawei Pura 90s Pro Max, dok su predstavljeni i Huawei MatePad Air i Huawei FreeClip 2 s.

Pametni telefon danas je mnogo više od uređaja za komunikaciju – on je istovremeno kamera, mapa, poslovni i kreativni alat, izvor zabave, ali i deo ličnog stila. Upravo na spoju tehnologije, fotografije i dizajna Huawei već generacijama gradi identitet Pura serije. Novi Huawei Pura 90s Pro i Huawei Pura 90s Pro Max nastavljaju razvoj te filozofije.

“Milioni korisnika širom sveta danas se oslanjaju na Huawei uređaje i ponosni smo na poverenje koje nam ukazuju. Večeras ne predstavljamo samo novu seriju pametnih telefona, već i širu viziju povezanosti, inovacija i budućnosti komunikacije”, poručio je Steven Huang, GM Huawei Consumer Business Group Serbia.

Poverenje o kojem je Steven govorio dobilo je posebno mesto i na samom događaju. Među gostima su pored predstavnika medija, poslovnih partnera, influensera i poznatih ličnosti, bili i verni korisnici Huawei pametnih telefona, uključujući one koji je prate još od ranijih generacija. Tako je ovogodišnja premijera okupila i zajednicu koja već godinama prati razvoj Huawei kompanije i same Pura serije.

U nastavku večeri fokus se vratio na novu Pura 90s seriju i ono što ona donosi kao sledeće poglavlje prepoznatljive Pura linije. Govoreći o novoj generaciji, James Warren, Head of International Media, osvrnuo se na karakteristike koje su oblikovale identitet Pura serije.

“Pura serija je oduvek pomerala granice, spajajući naprednu tehnologiju, izuzetnu fotografiju i prepoznatljivu dizajnersku filozofiju. Nova Huawei Pura 90s serija tu viziju vodi korak dalje”, istakao je James.

Prava vrednost proizvoda ipak se pokazuje u svakodnevnom životu, kroz kvalitet fotografija, pouzdanost i sposobnost da odgovori na različite situacije. Zato nova Huawei Pura 90s serija, uz prepoznatljiv dizajn i fotografiju, dodatnu pažnju posvećuje i izdržljivosti. Kvalitet i pouzdanost ostaju važan deo identiteta Pura serije, a nova generacija osmišljena je da prati korisnike i u nepredvidivim situacijama svakodnevnog života.

Pored novih Pura modela, Huawei je domaćoj publici predstavio i Huawei MatePad AIR i Huawei FreeClip 2 s, dodatno proširujući ponudu uređaja namenjenih radu, kreativnosti, zabavi i svakodnevnom povezivanju.

Premijerom nove Pura 90s serije na Belom dvoru, Huawei je otvorio novo poglavlje svog portfolija na domaćem tržištu, nastavljajući da povezuje tehnologiju, fotografiju i dizajn sa potrebama savremenih korisnika.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropska unija zabeležila trgovinski deficit od 21,8 milijardi evra

by bifadmin

Evropska unija je u drugom tromesečju 2026. zabeležila trgovinski deficit od 21,8 milijardi evra, što je prvi minus za tri godine, pokazali su danas objavljeni podaci Evrostata.

Prema izveštaju, Evropska unija je od aprila do juna iz zemalja van Unije uvezla robu vrednu 701,8 milijardi evra, dok je izvezla robu za 680 milijardi evra.

Za razliku od prvog kvartala 2026, kada je trgovinski bilans bio u suficitu, uvoz je u drugom tromesečju porastao znatno brže od izvoza.

U odnosu na prvo tromesečje 2026, izvoz EU povećan je 5,4 odsto, odnosno za 34,9 milijardi evra, dok je uvoz porastao čak 9,9 odsto, odnosno za 63,4 milijarde evra.

Deficit u kategoriji energenata povećan je sa 71,3 milijarde evra u prvom kvartalu na čak 101,1 milijardu evra u drugom tromesečju, što je osetno uticalo na ukupni rezultat, napominje se u izveštaju.

Pored toga, povećani su i deficiti EU u trgovini sirovinama i ostalim industrijskim proizvodima.

Istovremeno je suficit Evropske unije u trgovini mašinama i vozilima smanjen sa 24,9 milijardi na 23,2 milijarde evra, dok je suficit u ostaloj robi pao sa 11,6 milijardi na 9,1 milijardu evra.

Suficit u trgovini hemikalijama, nasuprot tome, povećan je sa 47,1 milijardu na 54 milijarde evra, dok je višak u trgovini hranom i pićima porastao sa 10,7 milijardi na 11,5 milijardi evra, navodi Evrostat na svojoj veb stranici.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Misterija od 39 milijardi dinara: Kako su nepoznati profiti državnih firmi završili u rebalansu budžeta

by bifadmin

Predlog rebalansa budžeta donosi značajne izmene u državnoj kasi, a jedna od najupadljivijih nalazi se  na prihodnoj strani i odnosi se na neporeske prihode.

Dok je u javnosti uglavnom bilo reči o većoj naplati poreza i jednokratnim davanjima stanovništvu, stručna analiza koju je izradio Fiskalni savet otkriva da se značajan deo novih budžetskih priliva planira na osnovu priliva od dobiti i dividendi.

Odakle dolazi  520 miliona evra za budžet?

Planirani ukupni neporeski prihodi uvećani su u rebalansu na gotovo 80 milijardi dinara (oko 682 miliona evra), pri čemu najveći deo tog „skoka“ potiče od revizije plana uplate dobiti i dividendi preduzeća u državnom vlasništvu.

Ova  stavka podignuta je sa inicijalno planiranih 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra) na čak 73 milijarde dinara (oko 622 miliona evra), što predstavlja povećanje od 61 milijardu dinara (oko 520 miliona evra).

Analizirajući ove podatke, Fiskalni savet upozorava da iz dokumentacije koja prati rebalans nije moguće utvrditi sve izvore tog skoka.

Nepotpuno obrazloženje Ministarstva finansija

Iako se u tekstu obrazloženja rebalansa pominje da značajan deo povećanja potiče od uplate dobiti Narodne banke Srbije u iznosu od oko 34 milijarde dinara (oko 290 miliona evra), to objašnjava tek polovinu u ukupnom skoku ove kategorije.

Druga polovina novoplaniranih priliva, u iznosu od oko 39 milijardi dinara (oko 332 miliona evra), ostala je bez specifikacije o kojim je konkretno javnim ili državnim preduzećima reč, pa Fiskalni savet zato skreće posebnu pažnju na taj nedostatak u pratećim aktima Vlade.

Čija dobit bi mogla da pojača budžet?

U analizi Fiskalnog saveta procenjuje se da potencijalni izvori mogu biti preduzeća iz rudarskog ili energetskog sektora budući da su ostvarila visoke dobiti u 2025. godini.

Pored samog porekla novca, u izveštaju se analizira i održivost ovakvih budžetskih priliva, pa Savet u svojoj oceni podseća da iako ne postoje precizne informacije o ostatku očekivanih uplata, „po svim izgledima reč je o profitima preduzeća koja su posledica privremeno pogodnijih tržišnih kretanja, pa se ne mogu smatrati dugoročno održivim budžetskim prihodima“.

Nepouzdani prihodi problem za planiranje

Osnovni problem sa ovakvim vrstama prihoda jeste njihova izražena promenljivost tokom vremena. Zbog toga Fiskalni savet navodi da su ovi prilivi po prirodi volatilni i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.

„Ministarstvo finansija svakako raspolaže detaljnim informacijama o ostvarenim dobitima i planiranoj raspodeli dobiti ovih preduzeća, pa ne postoje izraženi rizici da planirani iznosi neće biti ostvareni. Ipak, imajući u vidu njihov izuzetno visok iznos i značaj za ukupni fiskalni okvir, dodatni izvori ovih prihoda trebalo je da budu znatno preciznije prikazani u obrazloženju Rebalansa“, ocenio je Fiskalni savet.

Izvor: Nedeljnik, Milica Rilak

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prosečna neto zarada za jun 120 401 dinara, medijalna 94 281 dinara

by bifadmin

Prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2026. godine iznosila je 166 123 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 120 401 dinar.

Rast bruto zarada u periodu januar-jun 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,3% nominalno, odnosno 8,2% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,5% nominalno, odnosno za 8,4% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2026. godine, nominalno je veća 12,3%, a realno za 9,3%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,4%, odnosno za 9,4% realno.

Medijalna neto zarada za jun 2026. godine iznosila je 94 281 dinar, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Foto: BIF

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci