U prilog razvoju ovog biznisa idu prirodni resursi Srbije koji nude širok spektar proizvoda sa visokom tržišnom vrednošću, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Sakupljači šumskih plodova su prošle godine zabeležili značajan rast ukupne dobiti, nako jednog lošijeg perioda od 2021. do 2023. godine.

To znači da je dobit za godinu dana povećana više od dva i po puta, dok je u odnosu na 2023. gotovo udvostručena.

Istovremeno je rastao i broj preduzeća koja se bave ovom delatnošću. Sa 90 firmi u 2023. godini njihov broj je naredne godine povećan na 100, a u 2025. na 105. Broj zaposlenih takođe je postepeno rastao – sa 123 u 2023, preko 128 u 2024, na 134 zaposlena prošle godine.

Rast broja firmi i zaposlenih je bio postepen, dok je povećanje dobiti bilo znatno izraženije, što ukazuje na poboljšanje poslovnog rezultata po preduzeću.

Slede Tartufi SR, sa prihodom od skoro 68 miliona dinara i dobiti od 5,28 miliona, i Inter-Funghi iz Požarevca, sa prihodom od 160,85 miliona i dobiti od 2,09 miliona dinara.

Zanimljivo je da su ove tri kompanije zajedno ostvarile oko 18 miliona dinara dobiti, što je čak više od ukupne dobiti cele delatnosti od 16,8 miliona dinara. To znači da su ostala preduzeća zajedno poslovala sa gubitkom od oko 1,2 miliona dinara.

Drugim rečima, rast ukupne dobiti u 2025. godini nije bio ravnomerno raspoređen po čitavoj delatnosti, već su rezultat snažno povukle najveće i najuspešnije firme.

Ukupni podaci u period od 2023. do 2025. godine generalno pokazuju malu, ali živu privrednu nišu: broj preduzeća i zaposlenih postepeno raste, dok je profit u 2025. snažno povećan. Istovremeno, činjenica da nekoliko kompanija praktično određuje ukupan rezultat pokazuje da uspeh u ovoj delatnosti nije ravnomerno raspoređen i da najveću vrednost mogu da ostvare firme koje, pored samog sakupljanja, imaju razvijen otkup, preradu i tržište za šumske proizvode.

Demografski faktori se ispoljavaju na dva načina. Prvo, više ljudi godišnje ode u penziju, do 80.000, nego mladih koji dolaze na tržište rada i broje oko 65.000. Drugi faktor je pasivizacija radne snage i to je glavni razlog zašto je u drugom kvartalu ove godine nezaposlenost opala, rekao je ekonomista Kvartalnog monitora Milojko Arsić. Prema njegovim rečima, nije isključeno da određeni uticaj imaju i migracije, ali za ovu godinu još nisu dostupni podaci koliko je ljudi napustilo Srbiju.

Gde je zabeležen rast zaposlenosti u odnosu na isti kvartal prethodne godine? U delatnosti poslovanje nekretninama – 6,3%. Administrativni pomoćne uslužne delatnosti imale su rast od 3,9%. Kod usluga je pad bio 0,6%, u poljoprivredi je zaposlenost smanjena 1,8%, a u industriji za 3,3%. Građevinarstvo je stagniralo.

„Kada uporedimo neke brojke iz toga može da bude jasno kakva je situacija. Nama je od 2019. do ove godine, BDP porastao svega 21,6%. Minimalna zarada istovremeno je povećana 135%. Produktivnost je od 2015. do ove godine porasla samo 33%. Kada to sve pogledate, videćete da su troškovi zapošljavanja porasli višestruko, a da se zapravo nismo mnogo pomakli što se tiče kvaliteta i produktivnosti rada. Naravno, ja bih tu dodao da u mnogim delatnostima, pogotovo proizvodnim delatnostima, zaposleni tome nisu krivi. Kriv je sistem“, smatra Rajić.

Prema njegovim rečima, u privredi Srbije je 10-12 godina forsirano građevinarstvo, pravljena su „neka megalomanska naselja“, a sa druge strane su potpuno zapostavljeni procesi automatizacije, digitalizacije u privredi, edukacije radne snage, i visokoobrazovanih i onih koji imaju srednji nivo znanja. Posledica je što su u međuvremenu u EU sve firme koje konkurišu našim izvoznim firmama, radile na automatizaciji i digitalizaciji i edukaciji radnika. Zato smo u ovom trenutku izuzetno zaostali.

On objašnjava da razlike u zaradama nisu toliko velike između Rumunije i Srbije. Proizvod koji treba da bude izvezen, postaje značajno skuplji ako je proizveden u Srbiji. Troškovi dve bruto zarade, sa porezima i doprinosima, i dodatni troškovi oko angažovanja svakog zaposlenog, sve to čini domaću firmu manje konkurentnom u odnosu na rumunsku. Proizvod mora da prodaje na evropskom tržištu skuplje u odnosu na rumunsku firmu i to je ono što osećamo u privredi – da sve teže naše kompanije uspevaju.

„Nužna je promena politike. Opterećenje rada i poslovanja se mora smanjiti inače ćemo nastaviti da budemo nekonkurentni“, zaključuje Rajić.

Evropske banke suočavaju se sa finansijskim rizikom koji na prvi pogled deluje paradoksalno. Rast prinosa na državne obveznice može da poveća njihovu zaradu. Istovremeno, može da smanji vrednost imovine koju već poseduju.

Upravo zbog toga evropski regulatori sve pažljivije analiziraju bankarske portfelje.

Predsednik Evropskog bankarskog tela (EBA) Fransoa-Luj Mišo izjavio je za Bloomberg da nadzorne institucije proveravaju koliko su banke izložene promenama na tržištu državnog duga.

Posebna pažnja posvećena je načinu na koji banke upravljaju kamatnim rizikom. Regulatori žele da utvrde da li su postojeće mere zaštite dovoljne u slučaju novih poremećaja na finansijskim tržištima.

Za sada nema naznaka da su gubici po osnovu državnih obveznica izazvali sistemsku bankarsku krizu. Ipak, veličina portfelja pokazuje zašto nadzorne institucije ovo pitanje smatraju važnim.

To predstavlja približno 13 odsto njihove ukupne imovine.

Ovakva ulaganja tradicionalno se smatraju jednim od važnih delova bankarskog poslovanja.

Državne obveznice bankama obezbeđuju prihod od kamata. Takođe se koriste za upravljanje likvidnošću i kao sredstvo obezbeđenja u finansijskim transakcijama.

Kada tržišni prinosi rastu, vrednost ranije izdatih obveznica sa nižim kamatama uglavnom pada. To znači da banka može da ima značajan nerealizovani gubitak, čak i kada država uredno izmiruje svoje obaveze.

Problem postaje posebno izražen ako banka mora da proda obveznice pre dospeća.

Ako se kasnije na tržištu pojave uporedive obveznice sa prinosom od četiri odsto, ranije izdata obveznica postaje manje privlačna investitorima.

Njena tržišna cena zato pada. Banka koja je drži do dospeća može da nastavi da prima ugovorene kamate i, pod uslovom da izdavalac ispuni obaveze, naplati nominalnu vrednost.

Međutim, ako mora da je proda ranije, može da ostvari gubitak.

Pored toga, promene tržišne vrednosti mogu da utiču na kapital i finansijske pokazatelje banke. Efekat zavisi od računovodstvene klasifikacije obveznica i načina upravljanja rizikom.

To je razlog zbog kojeg rast prinosa ne predstavlja samo pitanje profitabilnosti već i finansijske stabilnosti.

To je važna okolnost za evropske banke. Posle dugog perioda izuzetno niskih kamatnih stopa, bankarski sektor je profitirao od viših kamatnih prihoda.

Ipak, takva ravnoteža nije zagarantovana. Ukoliko prinosi nastave snažno da rastu, gubici na postojećim portfeljima mogli bi da postanu veći. Istovremeno, efekti viših kamata na prihode banaka zavise od troškova finansiranja, strukture kredita i depozita.

Posebno su osetljive institucije koje drže veliki iznos dugoročnih obveznica. Njihova tržišna vrednost snažnije reaguje na promene prinosa.

Zbog toga regulatori ne posmatraju samo ukupnu vrednost ulaganja. Analiziraju i ročnost obveznica, koncentraciju rizika i sposobnost banaka da izdrže nepovoljna tržišna kretanja.

Takva praksa može da stvori opasnu međuzavisnost. Ako država zapadne u finansijske probleme, cena njenih obveznica može naglo da padne. Banke koje poseduju velike količine tog duga tada trpe gubitke.

Slabljenje banaka može dodatno da pogorša finansijsku situaciju države, posebno ako se pojavi potreba za njihovom podrškom iz javnih sredstava.

U ekonomiji je ovaj mehanizam poznat kao veza između državnog i bankarskog rizika, odnosno sovereign-bank nexus.

Evropska dužnička kriza pokazala je koliko takva povezanost može da bude problematična.

Zbog toga evropske institucije već godinama razmatraju načine da smanje preveliku koncentraciju državnih obveznica u bankarskim portfeljima.

To znači da za određene izloženosti prema državama banke ne moraju da izdvajaju dodatni regulatorni kapital na isti način kao za rizičnije plasmane.

Međutim, takav tretman ne znači da državne obveznice ne nose rizik. Evropska unija razmatra mogućnost uvođenja dodatnih zahteva u slučajevima kada banke previše sredstava koncentrišu u dugu jedne države.

Takve mere mogle bi da podstaknu banke na veću diversifikaciju portfelja. S druge strane, stroži kapitalni zahtevi mogli bi da utiču i na tražnju za državnim obveznicama, kao i na troškove zaduživanja pojedinih zemalja.

Zato je reč o regulatorno osetljivom pitanju.

Detalji postojećeg okvira za bankarske rizike dostupni su na zvaničnom sajtu Evropskog bankarskog tela, dok Bazelski komitet za bankarsku superviziju objavljuje međunarodne standarde kapitala i upravljanja rizicima.

To može da utiče na dostupnost finansiranja za kompanije i stanovništvo. Preduzeća bi se tada mogla suočiti sa strožim uslovima kreditiranja. Investicije bi mogle da budu odložene, a troškovi finansiranja povećani.

Posledice bi bile posebno važne za mala i srednja preduzeća, koja se u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite.

Za Srbiju su kretanja u evropskom bankarskom sektoru takođe značajna.

Veliki deo domaćeg bankarskog tržišta čine institucije povezane sa evropskim bankarskim grupacijama. Promene u njihovoj strategiji upravljanja kapitalom i rizicima mogu posredno da utiču na uslove finansiranja u regionu.

To, međutim, ne znači da rast prinosa na evropske državne obveznice automatski ugrožava banke u Srbiji. Efekti zavise od njihove konkretne izloženosti, kapitala i likvidnosti.

Mišo je naglasio da povlašćen kapitalni tretman državnih obveznica ne oslobađa banke obaveze da pažljivo upravljaju rizicima. Nadzorne institucije zato proveravaju kako banke mere moguće gubitke i koliko su pripremljene za nove promene na tržištu.

Evropske banke trenutno imaju korist od viših kamatnih prihoda. Ali četiri biliona evra uloženih u državne obveznice predstavljaju dovoljno veliki iznos da i relativno male promene tržišnih cena mogu imati značajne finansijske posledice.

Zbog toga će sposobnost banaka da upravljaju kamatnim i državnim rizikom biti jedno od važnih pitanja evropskog finansijskog sektora u narednom periodu.