Šest najvećih banaka Srbiji ostvarilo je 2024. godine neto dobit od 1,1 mlrd EUR, što je 30% više nego u 2023. godini, preneo je sajt Danasa. U obračun su uzeti samo podaci šest najvećih banaka, sa aktivom većom od 5 mlrd EUR, s obzirom da sve banke nisu objavile svoje finansijske izveštaje za prošlu godinu.

Šest banaka kontroliše više od 60% ukupnog bankarskog tržišta

I prošle, kao i 2023. godine, najveći profit je ostvarila Rajfajzen banka (Raiffeisen banka). Ta austrijska banka je prošle godine zaradila, nakon plaćanja poreza, 249,2 mil EUR. U 2023. godini zaradili su 182 mil EUR.

Druga po visini profita, kao i 2023. godine, bila je italijanska banka Inteza (Intesa) sa 229 mil EUR, nakon skoro 180 mil EUR u 2023. godini.

Na trećem mestu po visini profita u prošloj godini našla se mađarska OTP banka, koja je nakon strategije rasta putem akvizicija stigla među najveće banke na srpskom tržištu. Ta banka je zaradila u neto iznosu 219 mil EUR, nakon 143 mil EUR u 2023. godini.

Četvrta po veličini profita prošle godine bila je italijanska Unkredit banka (Unicredit banka) sa 200,6 mil EUR dobiti, nakon 157,7 mil EUR u 2023. godini.

Na petom mestu je slovenačka NLB Komercijalna banka sa 141,6 mil EUR profita, što je za oko 13 mil EUR više nego prethodne godine.

Na kraju, među top šest banaka nalazi se i domaća AIK banka. Dobit te banke prošle godine iznosila je 82,2 mil EUR, što je povećanje sa skoro 70 mil EUR iz 2023. godine.

U vlasništvu AIK banke nalazi se i Eurobanka Direktna koja je prošle godine zaradila 14,9 mil EUR, što je malo više nego prethodne godine. Ukupna neto dobit ove grupacije u prošloj godini bila je oko 97 mil EUR.

Kao i obično, najveći generator neto prihoda za banke i prošle godine bile su kamate.

Neto prihodi od kamata šest najvećih banaka u prošloj godini iznosili su 1,64 mlrd EUR. Oni su za 11% veći nego prethodne godine.

Drugi generator prihoda za banke su naknade i provizije. Za ovih šest banaka one su porasle prošle godine za 16% i dostigle nivo od 580 mil EUR.

Mereno veličinom aktive, tih šest banaka kontroliše više od 60% ukupnog bankarskog tržišta.

Najveća banka po tržišnom učešću prošle godine ostala je Inteza sa 8,8 mlrd EUR, OTP banka je na drugom mestu sa 8,1 mlrd EUR aktive, a treća i četvrta su Unikredit i Rajfajzen banka sa nešto više od 6,3 mlrd EUR. Peta po veličini je komibnovana AIK i Eurobank Direktna sa 6,5 mlrd EUR, a na šestom mestu je NLB Komercijalna banka sa 5,5 mlrd EUR.

Ukupna aktiva tih šest banaka prošle godine iznosila je skoro 42 mlrd EUR.

Tokom prošle godine aktiva najvećih banaka je povećana za 10,5%, pri čemu je najveći rast ostvarila Unikredit banka sa 16,3%.

Kamatne stope donele profit

Prema rečima ekonomskog analitičara Nenada Gujaničića, prošle godine kamatne stope su ostale dovoljno visoko da se ostvari profitna margina.

– Osim toga nije bilo loših kredita, a kada se to spoji dobijamo rekordne profite. U relativnom iznosu, prihodi od naknada su rasli brže od kamata, jer su u 2023. godini NBS i banke imale džentlmenski sporazum da se ne povećavaju naknade – rekao je Gujaničić.

Međutim, od septembra 2023. godine kada je NBS ograničila kamatne stope na stambene kredite, naknade su, kako je rekao, „puštene“.

Dodao je da su prihodi od kamata rasli sporije, jer su već u 2023. godini banke „pokupile kajmak“.

On je dodao da je najveći rast kreditne aktivnosti ostvaren povećanjem keš kredita, što „nije dobra vest“.

– Gotovinski krediti su poznati kao „davljenički“ krediti i to bi mogla biti predigra pred probleme. Ipak, dok god je dobro na tržištu rada, dok ima posla, banke su mirne – ocenio je Gujaničić.

Ovoliki profiti banaka mogu objasniti i zašto banke ćute na ograničenja koja donosi Narodna banka, ali i zašto NBS pokušava da ograniči kamate.

Od 1. janauara na snagu je stupila Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa, kojom se ograničavaju ne samo kamatne stope na stambene kredite, već i na potrošačke i gotovinske, kao i kamatne stope na dozvoljeni i nedozvoljeni minus i kreditne kartice.

Do kraja maja maksimalna kamatna stopa na stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom biće 5% za dinarske i za kredite u evrima.

Za efektivne kamatne stope na dug po kreditnim karticima gornji limit je postavljen na 17,75% za dinare i 14,65% za evre, dok je maksimalna kamatna stopa za minus po tekućem računu 19,75%. Za gotovinske i potrošačke kredite limit je na 15,75% za dinarske i 12,65% za kredite u evrima.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Dok se proteklih godina sve više govori o opadanju globalizacije, trgovina je ipak uspevala da se održi na stabilnom nivou, zadržavajući udeo u globalnom BDP-u od početka decenije.

Međutim, uvođenje širokih carina na strane partnere od strane američkog predsednika Donalda Trampa i odgovarajuće mere odmazde drugih zemalja prete da promene tokove globalne trgovine, tvrde u autorskom tekstu za Prodžekt Sindikejt Erik Berglof, glavni ekonomista Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB), i Nahom Gebrihivet ekonomista specijalizovan za međunarodnu trgovinu i razvojne ekonomije.

„Danas se suočavamo sa situacijom koja podseća na 1930-te godine, kada je svet bio pogođen velikim ekonomskim šokom, rastućim nacionalizmom i slabljenjem multilateralizma,“ navode autori. „Tada, kao i sada, geopolitika je dominirala ekonomskim odlukama.“

Ranjenost ekonomija u razvoju

Najveće posledice ove krize pretrpeće zemlje u razvoju i ekonomije u nastajanju (EMDEs), koje su već suočene sa posledicama pandemije COVID-19, rastućim kamatnim stopama i jačanjem američkog dolara. Dugovi koje ove zemlje moraju da servisiraju dostigli su neodržive nivoe, a istovremeno se suočavaju sa klimatskom krizom za koju nisu odgovorne.

„Za mnoge zemlje u razvoju, visoki troškovi servisiranja dugova već su neodrživi. Ove ekonomije su dodatno pogođene trgovinskim ograničenjima koja smanjuju pristup stranim tehnologijama i kapitalu,“ ističu autori.
Trgovina niskougljeničnim tehnologijama

Prema istraživanju Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB), globalna trgovina niskougljeničnim tehnologijama (LCTs) u poslednjih nekoliko godina značajno raste, ali se većina te trgovine odvija među razvijenim ekonomijama. Ove zemlje retko izvoze takve tehnologije u zemlje u razvoju, što otežava njihov put ka dekarbonizaciji i održivom razvoju.

„Dok neke zemlje u razvoju pokušavaju da uključe proizvodnju niskougljeničnih tehnologija u svoje modele rasta, ovaj trud neće uspeti bez šireg pristupa stranim tehnologijama i većem prilivu stranog kapitala,“ navode autori.

Razbijanje globalnih vrednosnih lanaca

U poslednjim decenijama, ekonomije u razvoju značajno su proširile svoju ulogu u globalnim vrednosnim lancima (GVCs). Međutim, pandemija COVID-19 već je pokazala koliko su ovi lanci ranjivi na šokove.
„Nova trgovinska kriza mogla bi imati mnogo dugotrajnije posledice od pandemije. Oporavak od trgovinskog rata bio bi daleko složeniji jer bi mogao uništiti poverenje na kojem se zasnivaju globalni vrednosni lanci,“ upozoravaju Berglof i Gebrihivet.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Velika je šansa da većina građana Beograda i Srbije nikada nije ni probala pravi pljevaljski sir, iako ga „svuda ima“

„Pljevaljski sir“ je standardni proizvod za svaku veću samouslugu, prodavnicu hrane, i svaku zelenu pijacu u Srbiji. Toga toliko ima da je pitanje da li je taj sir zaista iz Pljevalja, koje je ekipa 24sedam postavila autentičnom proizvođaču na Balkan Cheese Festivalu, možda neobično, ali i zaista na mestu.

A Sava Zvizdić, vlasnik „Miloš‘s Farma“ iz sela Kakmuža kod Pljevalja, kaže da nema na obroncima planina oko Pljevalja toliko krava koliko u Beogradu i Srbiji ima „pljevaljskog“ sira.

– Nas u Pljevljima ima oko petsto proizvođača, što malih što velikih, ali cela ta proizvodnja nije toliko velika da pokrije ni crnogorsko, a kamoli i čitavo srpsko tržište, mada ja ta dva tržišta ne razdvajam. Nama se i na primorju sir iz Sjenice prodaje kao „pljevaljski“. Ne kažem da je to loš sir, daleko od toga, jer to je tehnologija sira koja je došla iz Pljevalja, ali sam sir nije od mleka iz Pljevalja – kaže Sava za 24sedam.

A on, iako mlad, zna šta govori, jer njegov stari sir je pobedio na Danima pljevaljskog sira 2024, i to u konkurenciji 78 proizvođača na tom tradicionalnom takmičenju isključivo ove vrste sira. Tajna je upravo u dobroj tradiciji i, u ovom slučaju, odsustvu tehnoloških caka koje primenjuju veliki industrijski proizvođači.

– Ovo se pravi od sirovog mleka koje odmah ide na sirenje. Nema tu laktofriza niti ičega drugog, za najduže pola sata od muže mleko je podsireno – objašnjava Zvizdić.

Razlike, naravno, ima i u Pljevljima, iako Sava kaže da je među deset najboljih sireva razlika u nijansama i da može da je primeti samo iskusni poznavalac sira.

– Razlike, naravno, ima među proizvođačima, jer oni najmanji proizvođači teško mogu zbog malih količina da proizvodu kvalitet, a oni veliki imaju problem da ga održavaju. Srećom po mene, ja sam u sredini – napominje naš sagovornik.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Ukupni prihodi učesnika na tržištu privatnih zdravstvenih usluga povećani su skoro duplo u odnosu na 2019. godinu – ali nijе utvrđeno da su „sledili jedni druge“ kada je reč o visini cena uporedivih usluga, pokazala je najnovija sektorska analiza Komisije za zaštitu konkurencije.

O kolikom tržištu se radi ukazuju poslednji podaci Svetske banke za 2021. godinu – a koji kažu da ukupna izvajanja za zdravstvo u Srbiji iznose oko 10 odsto BDP, što je tada odgovaralo iznosu od šest milijardi evra. Nešto više od trećine (35 odsto) bila su direktna plaćanja korisnika za zdravstvene usluge, što ukazuje na učešće troškova privatne zdravstvene zaštite.

Najveće prihode, prema analizi Komisije za zaštitu konkurencije, u periodu od 2019. do 2023. godine ostvarili su zdravstveni sistemi Medigroup, Belmedik i Euromedik, čiji „kolač“ iznosi oko 80 odsto ukupnih prihoda posmatranih 18 učesnika, pri čemu je rast njihovih prihoda pojedinačno gledano iznosio između 47 i 143 odsto u posmatranom petogodišnjem periodu, objavila je Komisija u okviru izveštaja.

Kada je reč o prihodima, u tabelama koje je Komisija objavila u okviru izveštaja, objavljeni su prihodi svih obuhvaćenih privatnih opštih bolnica, domova zdravlja i privatnih zdravstvenih sistema – osim Medigroup. Ova kompanija dostavila je informacije uz korišćenje prava da zahteva zaštitu podataka, koji su zato prikazani kao tri tačkice u zagradi.

„Iz prikazanih podataka proizilazi da su sve zdravstvene ustanove beležile rast prihoda, dok su zdravstveni sistemi Medigroup, Belmedik i Euromedik beležili rast prihoda između 47 odsto i 143 odsto tokom posmatranog perioda“, ističe se u analizi.

Najveći rast od oko 33 odsto zabeležen je u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu, što se, kako primećuje Komisija, može pripisati uticaju
pandemije.

Cene privatnih zdravstvenih usluga

Istražujući kako se kreću cene privatnih medicinskih ustanova, Komisija je uporedila cene „najvećih“ – zdravstvenih sistema Medigroup, Belmedik i Euromedik na dan 12.09.2024. godine i to za usluge prisutne kod sve tri kompanije.

Kada je reč o uslugama internističkih, ginekoloških i uroloških pregleda, kao i ultrazvuka i magnetne rezonance abdomena, Komisija je konstatovala da je prisutna cenovna konkurencija.

Cene tih usluga posmatrane su i u petogodišnjem periodu od 2019. do 2023. godine i nije primećen „paralelizam“ u vođenju cenovnih politika.

Različite cene nisu prisutne samo među konkurentskim zdravstvenim sistemima ili bolnicama, već i u okviru istih „kuća“, proizilazi iz analize.

„Kada su u pitanju cene zdravstvenih usluga u domovima zdravlja i opštim bolnicama u okviru zdravstvenih sistema, jedan od učesnika je naveo da su cene u svim ustanovama tog sistema iste na nivou cele Srbije, dok se kod drugog učesnika cene razlikuju između gradova, kao i između domova zdravlja i poliklinika u Beogradu. Pored toga, jedan od sistema koji poseduje i laboratorije navodi da se cene laboratorijskih usluga razlikuju u zavisnosti od toga da li se pružaju u okviru preduzetničke radnje koju to društvo kontroliše ili u okviru doma zdravlja“, navela je Komisija u analizi.

Šta žulja osiguravajuće kompanije

Poseban deo ove sektorske analize predstavlja i pregled „komplementarnog“ tržišta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u koji je uključeno devet osiguravajućih društava – Generali, Uniqa, Triglav, Dunav, Wienner, Globos, Milenijum, Sava i DDOR.

„Tržište dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je visoko koncentrisano tržište s obzirom na to da četiri najveća učesnika u proseku čine oko 84 odsto tržišnog udelа tokom posmatranog petogodišnjeg perioda a podaci obuhvaćenih učesnika pokazuju da je tokom petogodišnjeg perioda ukupna premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja povećana skoro 3,5 puta“, ističe se u analizi.

Takođe, prema podacima osiguravajućih društava, oko 60 odsto ukupnih troškova koje su osiguravajuća društva u petogodišnjem periodu isplatila privatnim zdravstvenim ustanovama odnosilo se na Medigroup, Euromedik i Belmedik sistem.

I dok osiguravajuća društva pozitivno ocenjuju uslove konkurencije na tržištu na kojem oni posluju, kada je u pitanju saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama „gotovo sva osiguravajuća društva su ukazala na određene negativne aspekte“, ističe Komisija u analizi.

Učesnici su, naime, naveli da je njihova pregovaračka moć u značajnoj meri oslabljena tokom proteklih nekoliko godina, a pre svega usled čestih izmena cenovnika zdravstvenih ustanova koje se sprovedu i mimo ugovorenih odredbi o najavi izmena cenovnika.

„Tada se osiguravač suočava sa izborom da prihvati ili ne prihvati uvećanje cene, tj. raskine ugovor, što remeti poslovne procese u oblasti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja“, zabeležila je Komisija u analizi.

Poseban problem osiguravačima predstavlja politika nuđenja paketa usluga kolokvijalno nazvanih „paketa zdravlja“ kao i zdravstvenih kartica ili zdravstvenih kartona od strane privatnih zdravstvenih ustanova. Takve usluge, kako tvrde, imaju skoro sve elemente privatnog zdravstvenog osiguranja

„Cena ovih usluga za poslodavce je znatno niža od dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, pa se nemali broj njih odlučuje da za svoje zaposlene obezbedi pružanje zdravstvenih usluga preko ovih proizvoda, umesto ugovaranja polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja“, istakli su osiguravači u odgovorima na upite Komisije za zaštitu konkurencije.

Šta preporučuje komisija

„Preporučuje se zdravstvenim ustanovama da se u saradnji sa osiguravajućim društvima vode principima predvidivosti, transparentnosti i nediskriminacije, kako bi se obezbedili stabilni i fer uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu pružanja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja“, poručila je Komisija u preporukama na osnovu sektorske analize.

Upozorili su da česte i neretko iznenadne promene cenovnika koje nisu u skladu sa ugovorenim obavezama mogu predstavljati ozbiljan izazov za pružaoce dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, utičući na njihove troškove, strategiju cena, konkurentnost i stabilnost poslovanja, „a u krajnjem i na stabilnost celokupnog tržišta pružanja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja“.

Ministarstvu zdravlja preporučili su da razmotri i analizira postojanje potrebe za izradom nomenklature zdravstvenih usluga koja bi se primenjivala u svim zdravstvenim ustanovama, jer je samo tako moguće poređenje cena iste usluge u različitim ustanovama.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay