Promo

Obnovljivi izvori energije i lične finansije: Da li je solarna energija isplativa za domaćinstva?

by bifadmin

U vremenu kada sve češće govorimo o poskupljenjima energije, klimatskim promenama i potrazi za održivijim načinima života, sve više domaćinstava u Srbiji razmatra postavljanje solarnih panela. Ova tehnologija nije više rezervisana za pionire energetske efikasnosti, naprotiv, postaje jedno od najpopularnijih rešenja za one koji žele da dugoročno uštede i postanu energetski nezavisniji.

Ali da li je solarna energija zaista isplativa? Da li se ulaganje isplati kroz uštede na računima, kako funkcioniše sistem u Srbiji i koje su mogućnosti finansiranja? I konačno, kako banka može da pomogne da se ovakav poduhvat realizuje?

Prema važećim propisima, građani Srbije mogu da postanu kupci-proizvođači (takozvani prosumeri – građani koji istovremeno proizvode i koriste struju), što znači da proizvode električnu energiju putem solarnih panela, koriste je za sopstvene potrebe, a višak energije šalju nazad u mrežu. Taj višak se ne prodaje, već se „čuva“ u sistemu i koristi kasnije, kada je potrošnja veća od proizvodnje – recimo noću, tokom zime ili oblačnih dana. Sve to je moguće zahvaljujući dvosmernim brojilima i unapređenom regulatornom okviru.

Važna olakšica je da za većinu porodičnih kuća nije potrebna građevinska dozvola za postavljanje solarnih panela, što značajno pojednostavljuje proceduru i smanjuje troškove. Potrebno je, naravno, da objekat bude legalan i da se poštuju tehnički uslovi koje propisuje operator distributivne mreže.

Cena kompletnog sistema (paneli, invertor, konstrukcija, montaža) za domaćinstva srednje potrošnje obično se kreće između 800.000 i 1.200.000 dinara, u zavisnosti od snage i kvaliteta opreme. Ipak, zahvaljujući državnim i lokalnim subvencijama, moguće je dobiti povraćaj do 50% ukupne investicije, najčešće do maksimalnih 420.000 dinara po domaćinstvu.

U praksi, to znači da će sistem koji bi bez pomoći koštao oko milion dinara, posle subvencije stajati upola manje – oko 580.000 dinara. Ako ušteda na računu za struju iznosi 5.000-6.000 dinara mesečno, investicija se isplati u roku od 5-6 godina. A nakon toga, domaćinstvo svake godine nastavlja da štedi, gotovo bez dodatnih troškova.

Pored finansijskih koristi, solarna energija donosi i važan ekološki doprinos. Za razliku od struje koja se u velikoj meri proizvodi iz uglja, solari ne emituju ugljen-dioksid, ne zagađuju vodu ni vazduh i ne troše iscrpljive resurse. Solarni sistem snage 5 kW može u proseku godišnje da proizvede između 4.500 i 6.500 kWh električne energije, čime sprečava emisiju između 3,5 i 6,5 tona ugljen-dioksida. To je kao da svake godine posadite stotinak stabala u svom dvorištu. Solarna energija je obnovljiv, tih i čist izvor energije, koji ne opterećuje okolinu i ne ostavlja štetne tragove za buduće generacije. U eri klimatske krize, ovakva rešenja nisu samo pametna, već i moralno odgovorna.

Solarni paneli jesu dugoročna ušteda, ali zahtevaju početnu investiciju. Erste Banka može vam pomoći da finansirate solarne panele kroz kreditnu, ali i savetodavnu podršku, kako biste lakše počeli da štedite i proizvodite sopstvenu energiju.

Kao institucija posvećena finansijskom zdravlju i održivom razvoju, Erste Banka prepoznaje važnost podrške zelenim projektima i energetskoj efikasnosti. U skladu sa svojom ESG strategijom, Banka već godinama finansira inicijative koje doprinose borbi protiv klimatskih promena i podržava klijente u donošenju odgovornih finansijskih odluka. Pored edukacije i finansijskog savetovanja, kroz razne modele kreditiranja Erste Banka vam može olakšati ulaganje u obnovljive izvore energije, uključujući solarne sisteme za domaćinstva.

Ako ste vlasnik kuće, imate krov koji je izložen suncu i želite da smanjite račune i emisije CO₂ – solarna energija je pametan potez. Zakonski je omogućena, subvencije su dostupne, tehnologija je pouzdana, a dugoročna korist višestruka.

Erste Banka vas može podržati na tom putu – kao savetnik, kao finansijski partner i kao neko ko deli istu viziju održivije budućnosti. Možda je baš sada pravi trenutak da vaš krov počne da štedi, proizvodi energiju i brine o planeti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Dve decenije inovacija: Microsoft razvojni centar u Srbiji doprinosi globalnom razvoju tehnologije

by bifadmin

Microsoft Development Center Serbia (MDCS) obeležava dve decenije inovacija, globalnog uticaja i razvoja tehnološkog talenta. Centar je osnovan 2005. godine kao peti Microsoftov razvojni centar ove vrste u svetu, sa malim timom od osam inženjera; danas broji više od 800 zaposlenih i doprinosi ključnim Microsoft proizvodima i tehnologijama.

„Naši stručnjaci rade na globalnim Microsoft proizvodima poput Microsoft Word, Microsoft 365 Copilot, Azure i Fabric, koje koriste milioni ljudi širom sveta. Ove servise koriste neka od najvećih preduzeća na svetu, za njihove najzahtevnije aplikacije, što dodatno potvrđuje kvalitet naših inženjera. Posebno me raduje što vidim posledičan pozitivan uticaj na celu IT zajednicu i širi ekosistem u Srbiji“, ističe Dražen Šumić, direktor Microsoft razvojnog centra u Srbiji.

Cloud i AI: globalni uticaj iz Beograda

MDCS je ključni stub Microsoft Clouda – 60% zaposlenih radi na Azure tehnologijama, uključujući Azure Core, Azure SQL Managed Instance, i Fabric Data Warehouse. Timovi iz Beograda doprinose i AI integracijama u Microsoft Word, Microsoft 365 Copilot i Fabric, kao i hardverskim projektima poput Azure Boost. „Iz Beograda smo pre 15 godina lansirali prvi Microsoftov model mašinskog učenja integrisan u globalni proizvod. Samo u poslednje tri godine proizveli smo više od 20 inovacija koje su postale deo Microsoft 365 i Windows platformi. To pokazuje kako kultura radoznalosti i brzog eksperimentisanja u MDCS donosi dugoročni uspeh“, objašnjava Andreja Ilić, Partner General Manager, Office Product Group.

Magnet za talente i raznolik tim

MDCS danas okuplja stručnjake u tri strateške grupe — Cloud & AI, Experiences & Devices i Microsoft AI. Centar je multikulturalan: 13% zaposlenih dolazi iz inostranstva, a 19% su žene. „U poslednje dve godine primili smo preko 30.000 prijava za otvorene pozicije. Naši inženjeri razvijaju ekspertske veštine u modernim tehnologijama, te kroz kreativne i inovativne ideje redovno uče i napreduju – to je razlog zašto ostaju ovde“, kaže Jelena Mojašević Katanić, Principal PM Manager, Applied Sciences Group.

Zajednica i obrazovanje

Centar kontinuirano ulaže u lokalnu zajednicu i obrazovanje kroz inicijative kao što su Bubble Cup, Women Know IT i Petlja. Bubble Cup je 2024. obeležio 17. izdanje, dok su programi za devojke i žene u IT-ju do sada dopreli do preko 1.000 učesnica. „Samo na Petljinoj platformi svake nedelje uči preko 50.000 učenika, a dostupno je 24 besplatna kursa koja prate zvaničan nastavni plan. Uz podršku Microsofta testirali smo

micro:bit uređaje za neurodivergentnu decu u 50 škola i sada radimo na širenju projekta na nacionalni nivo“, navodi Milan Simić, direktor Fondacije Petlja.

Microsoft Garage u Beogradu: od ideje do prototipa

Microsoft Garage Srbija, otvoren u Beogradu 2025. godine, predstavlja inovacioni centar za razvoj prototipova, eksperimentalnih projekata i hakatona. Kao druga Garage lokacija u Evropi, povezuje Microsoft razvojni centar sa startapima, univerzitetima i tehnološkom zajednicom.

Pogled unapred: odgovorni AI i „frontier“ kompanije

MDCS se pozicionira kao regionalni AI inovacioni centar sa fokusom na generativnu i odgovornu veštačku inteligenciju. Prema Microsoft Work Trend Index 2025, rani usvajivači AI beleže do 3,7× veći povraćaj i 40% rasta produktivnosti, a MDCS ima misiju da osnaži „frontier firme“ tehnologijom i veštinama.

„Dvadeset godina MDCS pokazuje da lokalni talent može oblikovati globalne tehnologije, doprinositi ekonomiji i zajednici, i postaviti Srbiju kao lidera u cloud i AI inovacijama. Budućnost je uzbudljiva jer nove generacije inženjera nastavljaju priču od garaže do globalnih proizvoda“, zaključuje Dražen Šumić.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Tržište iznajmljene robe: Stočiću, postavi se

by bifadmin

Danas je moguće unajmiti skoro sve, od najsloženijih mašina do Lego kocki. Globalno tržište iznajmljene robe ove godine će premašiti 335 milijardi dolara, a za toliki uzlet ove industrije analitičari navode različite uzroke – od korenite promene potrošačkih navika i brige za prirodu, do survavanja prosečnog standarda u svetu. Pojavile su se i rang liste šta najbolje prolazi kod mušterija, koje uglavnom potvrđuju pravilo da se najviše unajmljuje roba koja se ređe koristi ili usluge za koje je isplativije da se povere profesionalcima. Ipak, ima i iznenađenja.

Kirija se nekada plaćala za stanove i kuće, unajmljivao se kamion za prevoz stvari i eventualno kamp prikolica za letovanje. Ali, sa novim tehnologijama i uslugama ovo tržište je eksplodiralo, naročito kada je reč o robi široke potrošnje. Danas je moguće unajmiti skoro sve, od mašina za proizvodnju, alata i IT opreme, do automobila, odeće i obuće, pa čak i Lego kocki. Stoga ne čudi procena da će vrednost tržišta iznajmljene robe u 2025. godini premašiti 335 milijardi dolara.

Tako vrtoglav uzlet ove industrije doneo je unosne poslove i drugima, pre svega firmama za istraživanje tržišta i finansijsko savetovanje. Internet je zagušen analizama šta privrednici moraju hitno da urade kako ih ne bi pregazila ovakva „tektonska promena“ u potrošnji. Većina skupo plaćenih stručnjaka tvrdi da su potrošačke navike preokrenule mlađe generacije, kojima je važnije da brzo dođu do što većeg broja roba i usluga, nego da uvećavaju kapital i tako istovremeno „akumuliraju“ vlasničke obaveze i troškove.

Pored toga, neki novi klinci su ekološki daleko osvešćeniji od prethodnih naraštaja. To znači i da su mnogo spremniji da dele stvari sa drugima, kako bi se smanjilo gomilanje robe i deponija koje prete da zasene i najviše planinske vrhove.

Nije uvek sve onako kako izgleda

Međutim, neki analitičari skloniji su da procvat iznajmljivanja pripišu pre svega survavanju prosečnog standarda u svetu. Činjenica da trenutno svega 10% svetskog stanovništva raspolaže sa 52% prihoda i pokazatelji da mladi u proseku žive gore od svojih roditelja čak i u najbogatijim zemljama, te da će se takav trend nastaviti, više utiču na finansijske kalkulacije da li nešto kupiti ili unajmiti nego briga za prirodu. Najelementarniji primer je da krov nad glavom privremeno zakupljuje sve više ljudi ne zato što im je glavni problem u životu nekontrolisana gradnja, već stoga što nemaju drugog izbora, ukazuju pristalice ove „škole mišljenja“.

Pored analiza na makro planu, zainteresovanima su na raspolaganju i vrlo precizne finansijske računice da li je ekonomičnije nešto kupiti ili unajmiti, razvrstane po industrijama. Bez obzira na razlike u isplativosti koje zavise od vrste proizvoda, kao i od toga da li je u pitanju pojedinac ili firma, osnovno pravilo je isto – gotovo uvek je isplativije unajmiti ono što ređe koristimo, dok za stvari koje svakodnevno upotrebljavamo kupovina uglavnom predstavlja bolju opciju na duži rok.

Iako su tvrdnje da će iznajmljivanje robe uskoro proterati vlasništvo sa tržišta neutemeljene, jasno je da ovaj način potrošnje, iako nije nov, postaje sve masovniji. Pored statistike o rastu vrednosti ove industrije iz godine u godinu, to potvrđuju i podaci šta se sve nudi u najam i što je još važnije – na čemu se najviše zarađuje. Pojavile su se i rang liste koji proizvodi su trenutno najprofitabilniji za „izdavanje“ na tržištu. Među njima ima i stvari za koje vam verovatno nikada ne bi palo na pamet da ih neko uopšte nudi, a kamoli da za to ima toliko zainteresovanih mušterija.

Svet poludeo za biciklima i majstorisanjem

Jednu od takvih rang lista pod nazivom „72 stvari koje možete da iznajmite drugima u 2025. godini da biste zaradili“ objavila je kompanija „Hubtiger“, koja proizvodi softvere za upravljanje iznajmljivanjem robe i usluga. Ova firma, sa sedištem u Južnoj Africi, posluje i u SAD, Australiji i Velikoj Britaniji i svoja softverska rešenja reklamira i kroz analize o kretanjima u industriji kojoj prodaje svoje proizvode.

Ako je verovati objavljenoj rang listi, svet je poludeo za „pedaliranjem“ jer se najviše iznajmljuju bicikli, klasični i električni. Nedavni izveštaj kompanije Allied Market Research pokazuje da je tržište iznajmljenih bicikala procenjeno na 2,1 milijardu dolara u 2021. godini, sa prognozom da će do 2031. godine dostići 11,3 milijarde dolara. Najpopularniji su električni bicikli sa dodatnom zaštitnom opremom, a najveće zarade ostvaruju oni koji „u paketu“ sa biciklima iznajmljuju i vodiče za biciklističke ture.

Kada ne vozi bicikl, većina sveta izgleda majstoriše. Na drugom mestu su električni alati i alati za kućne popravke. Industrija „uradi sam“ ima sve više pristalica u svetu, a većina onih što majstorišu po kući radije unajmljuje skupe uređaje umesto da ih kupuje, pa se procenjuje da će se njihov najam udvostručiti već do 2026. godine.

Dronovi, svečana odeća i maskenbali

Treće mesto pripalo je „veteranu“ u industriji „upotrebi i vrati“. Kamp prikolice i oprema za kampovanje i dalje su masovnu uzimaju u najam, dok je na četvrtom mestu jedan „novajlija“ – dronovi su toliko traženi da se procenjuje da će njihovo iznajmljivanje uz prateće usluge vredeti 17,6 milijardi dolara do 2035. godine. Pored pojedinaca, dronove unajmljuju kompanije iz različitih industrija, od poljoprivrede, građevinarstva i energetike, do onih koje se bave filmskom produkcijom.

U samom vrhu ove liste nalazi se i odeća, među kojom predvode venčanice. One su se našle na 9. mestu zato što sve više parova pokušava na sve načine da smanji basnoslovne troškove za svadbu. Odmah iza njih plasirala su se svečana odela za muškarce, a najbolju prođu imaju ona uz koja se u najam nude i kravate, manžetne i cipele.

Svet očigledno voli i da se maskira, pošto su na 12. mestu najprofitabilnijih stvari za iznajmljivanje kostimi i rekviziti za maskenbale i tematske zabave, dok su na 17. poziciji svečane ženske haljine. Kada je reč o odeći, osim što dominira ona koja se koristi u posebnim prilikama ili kao radna uniforma, mušterije posebno cene kada najam uključuje i eventualne prepravke „po meri“.

Red proslava, red teške mehanizacije

Firme koje iznajmljuju opremu za korporativne događaje, takođe su visoko kotirane u društvu najprofitabilnijih. Ne zvuči pompezno, ali podaci pokazuju da se preduzeća najviše grabe za stolove i stolice (15. mesto), a slede inventar za posluživanje hrane i pića ( 27. mesto) i osvetljenje za korporativne događaje (30. mesto).

Zahvaljujući ovoj rang listi, saznali smo da slavlja pod šatorom dok se i poslednji gost ne obeznani nisu nešto po čemu je Srbija jedinstvena. Očigledno ni drugi ne slave baš uvek u rukavicama, pošto su šatori za zabave izbili na 35. mesto, sa prognozom da će vrednost ovog tržišta skočiti na 12,6 milijardi dolara do 2026. godine. Najzaslužnije za to su Sjedinjene Države, gde iznajmljivanje šatora za proslave donosi prihode od pet milijardi dolara godišnje.

Zanimljivo je da su se solarni paneli izborili za relativno visoko 20. mesto, a najviše ih unajmljuju mala preduzeća i domaćinstva. Među takozvanim tradicionalnim industrijama prednjače građevinske mašine (42. mesto), od kojih su najtraženiji buldožeri, bageri i utovarivači, a potom mehanizacija za poljoprivredu (49. mesto), na čelu sa traktorima i kombajnima.

Imajući u vidu pomamu za kućnim ljubimcima, koja nije zaobišla ni Srbiju, ne iznenađuje podatak da su kavezi i nosači za kućne ljubimce dospeli na 51. mesto. Iznajmljuju se sve vrste kaveza, od onih koje su odobrile avio-kompanije, do sklopivih ili kaveza sa točkovima. Ipak, onima koji ne prate pasionirano svet kućnih ljubimaca, verovatno je teško da poveruju da u najprofitabilniju robu za iznajmljivanje spadaju i dečija kolica za pse (56. mesto). Nude se kolica u svim stilovima, pa tako vlasnici pasa mogu da unajme „kompaktne sklopive opcije i modele za sve terene“, uz dodatke kao što su suncobran, navlaka za kišu i držač za vodu.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 237, septembar 2025. 

Foto: dorian2013, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Otvorene prijave za konferenciju Nemačko srpske privredne komore

by bifadmin

Pitanja radnih prava, rodne ravnopravnosti i inkluzivnog liderstva samo su neka koja će biti otvorena na konferenciji „Društvena održivost kao strategija: Pretvaranje dužne pažnje u poslovnu prednost.“

Sa novim evropskim regulativama i rastućim zahtevima međunarodnih partnera, socijalna održivost postaje neizostavan kriterijum za vrednovanje kompanija.

Učesnici će imati priliku da čuju kako srpske kompanije mogu da se pripreme za nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja (LkSG), EU Direktivu o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD) i EU Direktivu o ženama u upravnim odborima. Na konferenciji koja će biti održana 9. oktobra u Beogradu, razgovaraće se i o praktičnim koracima kojima se socijalna održivost pretvara u stratešku prednost.

„Socijalna održivost više nije samo pitanje etike, već ključni faktor konkurentnosti i opstanka na evropskom tržištu. U Karcher Srbija smo se uverili da ulaganje u ljude, fer radne uslove i rodnu ravnopravnost direktno doprinosi dugoročnom rastu. O tome će biti priče i na samoj konferenciji, jer verujem da su iskustva iz prakse najbolji način da inspirišemo i druge kompanije da krenu u tom pravcu“, izjavila je Suzana Dubajić, CEO Karcher Srbija, članica Upravnog odbora AHK i jedna od panelistkinja na konferenciji.

AHK Srbija i Sustineri Partners pozivaju sve zainteresovane kompanije, institucije i stručnu javnost da se prijave za konferenciju „Social Sustainability as Strategy – Turning Due Diligence into Business Advantage“. Prijave se vrše putem sledećeg linka: link

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tržište tehnoloških deonica se hladi

by bifadmin

Nakon intenzivnog rasta tokom proteklih meseci, rast tržišta tehnoloških deonica pokazuje znakove usporavanja. Investitori su počeli da realizuju dobitke i prebacuju kapital u stabilnije sektore, dok sektor visoke tehnologije beleži manji zamah, prenosi Reuters i tech mediji.

Glavni pokretač ranijeg rasta bile su nade u nove inovacije – AI, cloud infrastruktura i razvoj čipova – ali sada sve više privrednih pokazatelja i strah od povećanih kamatnih stopa deluju kao „protivvazduh“. Uz to, rastuća konkurencija i regulatorni pritisci na velike tehnološke kompanije doprinose osećaju nesigurnosti.

U Aziji, tehnološki indeksi su izgubili deo vrednosti u odnosu na juče, dok su berze u SAD i Evropi zabeležile korekcije u segmentu „growth“ kompanija. Kapital prelazi u vrednosne deonice i sektore koji nude stabilniji prinos kao što su energetika, telekomunikacije i roba široke potrošnje.

Analitičari upozoravaju da bi investitori sada trebalo da se fokusiraju na deviziju između održivog rasta i privremenih „hajpova“, birajući firme sa jakim bilansima, konkurentskim prednostima i jasnim strategijama monetarnog i operativnog rizika. U svetu gde nestabilnost i kolebljivost postaju norma, oprez se vraća u modu.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Širenje rudarskih aktivnosti ZiJin Coppera moglo bi dovesti do izmeštanja pruge

by bifadmin

Radovi koji se izvode na starom površinskom kopu Bor predstavljaju bezbednosni rizik po postojeću prugu, zbog čega se razmatra izgradnja nove.

Kako piše eKapija, kompanija Infrastruktura železnice Srbije podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta fazne izgradnje i izmeštanja dela železničke pruge broj 218 Mala Krsna-Bor-Rasputnica 2 (Vražogrnac), na deonici kroz zonu Jame Bor. Zahtev je izradio Saobraćajni institut CIP. Reč je o delu pruge od stacionaže km 216+577,77 do stanice Bor-putnička, ukupne dužine 4,62 kilometra.

Prethodno smo se zadužili za rekonstrukciju pruge

Zanimljivo je da se Vlada Srbije prošlog oktobra kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) zadužila u iznosu od 50 miliona evra kako bi rekonstruisala više pruga po Srbiji, među kojima se nalazila i Mala Krsna-Bor-Rasputnica 2.

Obrazloženje je bilo da su na ovom delu pruge uočene deformacije koloseka, kao i pomeranje zidova, rasplinjavanje kosine zaseka… Tada je navedeno da je ovaj deo pruge izgrađen 1961. godine, na kliznoj padini, i da je već nakon izgradnje primećena nestabilnost terena u vidu naginjanja i pucanja zidova, propusta i kanala.

Međutim, danas smo saznali da je izmeštanje neophodno i zbog nastavka eksploatacije rude bakra u rudniku Jama, u okviru planova kompanije Serbia ZiJin Copper.

Izvor: eKapija, Bif

Foto: pixifant, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko košta legalizacija?

by bifadmin

Građani koji žele da legalizuju svoje kuće i stanove i do sada su morali da plate naknade, koje prevazilaze samo taksu za ozakonjenje, a ključno je bilo ispuniti i sve zakonske uslove. Da podsetimo, Ministarstvo građevinarstva je pripremilo novi zakon po kome će se ubuduće takse plaćati od 100 do najviše 1.000 evra.

Visina takse za ozakonjenje zavisi po još važećim propisima od kvadrature objekta. I to:

1. Za kuće do 100 kvadratnih metara taksa iznosi 5.000 dinara

2. za one od 100 do 200 kvadrata je 15.000 dinara

3. za objekte od 200 do 300 kvadrata je 20.000 dinara

4. vlasnici kuća većih od 300 metara kvadratnih plaćaju taksu od 50.000 dinara

5. kada su u pitanju stanovi, trošak je standardno oko 200 evra

Međutim, pored same takse, postoje i obavezni dodatni troškovi:

– Geodetski snimak – od 100 do 300 evra

– Elaborat geodetskih radova – oko 200 evra

– Notarski troškovi – od 50 do 100 evra

– Upis u katastar – između 10.000 i 20.000 dinara

Ko je oslobođen plaćanja takse?

Od plaćanja takse oslobođene su osobe sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći i samohrani roditelji, ali samo ako su vlasnici objekata do 100 kvadrata, što će važiti i u novom propisu.

Ključni uslovi za legalizaciju

Najvažniji uslov za uspešnu legalizaciju je da se objekat nalazi na zemljištu koje je u vlasništvu investitora. Ako je kuća ili stan podignut na tuđem zemljištu, postupak je unapred osuđen na neuspeh. Legalizacija nije moguća ako je objekat izgrađen u zaštićenim zonama (nacionalni parkovi, rezervati prirode), na nestabilnim terenima (klizišta), na javnom zemljištu ili ako je gradnja u suprotnosti sa urbanističkim planom.

Izvor: kamatica.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

EBRD i EU, sa UniCredit Bankom – program podrške malim i srednjim preduzećima

by bifadmin

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska unija (EU) obezbediće UniCredit Banci, kao partnerskoj finansijskoj instituciji programa ,,Go Digital in the Western Balkans“, bespovratnu kreditnu liniju u iznosu od 10 miliona evra, u vidu podrške malim i srednjim preduzećima (MSP) u razvoju.

Sredstva iz ove linije namenjena su strateškoj i operativnoj podršci malim i srednjim preduzećima u procesima automatizacije, digitalizacije poslovanja i uvođenja zelenih tehnologija. Osim što im se, na ovaj način, obezbeđuje snažna bespovratna finansijska i tehnička podrška, benefiti učešća u ovom programu ogledaju se u jačanju konkurentske pozicije, višem kvalitetu proizvoda kroz optimizaciju proizvodnog procesa, mogućnosti trgovine sa tržištem Evropske Unije, investicionim podsticajima od 10% za realizovane investicije u automatizaciju i digitalizaciju, većoj profitabilnosti.

Program ,,Go Digital in the Western Balkans“ osnažuje lokalna mala i srednja preduzeća na više nivoa i, prioritetno, ukazuje na važnost zelenih inovacija, rodnu inkluziju, kao i jačanje kapaciteta za digitalnu transformaciju. Na ovaj način, MSP se pozicioniraju kao ključni akteri u razvoju zelene ekonomije, učešću žena u poslovnom ekosistemu, kao i podsticanju održivog poslovanja i inovacija.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji, sa više od 10 milijardi evra, investiranih kroz 382 projekta. Fokus Banke u Srbiji je na konkurentnosti privatnog sektora, tranziciji ka zelenoj ekonomiji i održivoj infrastrukturi.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

I dalje raste proizvodnja zabranjenih pesticida

by bifadmin

Iako je Evropska komisija 2020. obećala da će zaustaviti proizvodnju i izvoz pesticida koji su zabranjeni na teritoriji EU, količina hemikalija namenjenih izvozu poslednjih godina nastavila je da raste

Prema podacima koje su prikupili Greenpeace Unearthed i švajcarska organizacija Public Eye, planirani izvoz porastao je sa 81.600 tona u 2018. godini na 122.000 tona u 2024. godini.

Dokumenti potiču iz obaveštenja koja zemlje članice moraju da dostave uvoznicima kako bi oni dali saglasnost za kupovinu opasnih hemikalija.

Iako ne odražavaju konačnu količinu koja je isporučena, daju najprecizniji uvid u obim „toksične trgovine“.

Toksični herbicidi i fungicidi

Među izvezenim supstancama nalaze se herbicid glufosinat i fungicid mankozeb, klasifikovani u EU kao opasni po reproduktivno zdravlje i životnu sredinu, prenosi EUpravoZato.

Najveći izvoznik 2024. bila je Nemačka, a slede je Belgija, Španija, Holandija i Bugarska.

Francuska, iako je zakonski zabranila praksu, i dalje je među prvih deset izvoznika zbog pravnih rupa koje kompanijama omogućavaju nastavak isporuka.

Analiza pokazuje da su najveći deo ovih pesticida kupile zemlje sa niskim i srednjim prihodima, dok su SAD bile pojedinačno najveći uvoznik.

Deo hemikalija može se vratiti na evropsko tržište kroz uvoz hrane proizvedene u tim državama.

Interesi industrijske proizvodnje

Stručnjaci upozoravaju da EU time gubi kredibilitet u globalnim naporima da ograniči upotrebu najopasnijih pesticida.

– Svako dalje odlaganje je izdaja ljudskih i ekoloških prava – izjavila je Anđeliki Lisimahu iz organizacije Pesticide Action Network Europe, optužujući Komisiju da popušta pred interesima industrije.

Evropska komisija je saopštila da deli zabrinutost i da razmatra sledeće korake.

U toku je evaluacija nakon javne konsultacije sprovedene 2023. godine, a kao mogućnost se pominju izmene zakonodavstva kojima bi se konačno zabranila proizvodnja najopasnijih pesticida namenjenih izvozu.

Ovakva praksa, ističu organizacije civilnog društva, otvara pitanje dvostrukih standarda – dok se građani EU štite od štetnih hemikalija, iste supstance se šalju u treće zemlje, gde ugrožavaju zdravlje ljudi i pčela, ali i mogu indirektno završiti na evropskim tanjirima.

Izvor: Agronews

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koje su evropske zemlje najpametnije

by bifadmin

Nova međunarodna analiza otkriva koje su evropske zemlje najpametnije, kombinovanjem rezultata PISA testova, broja naučnih publikacija i prosečnog IQ-a stanovništva. Na vrhu liste nalazi se Švajcarska, dok Estonija i Finska prednjače u obrazovanju, a Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka u istraživačkom outputu.

Evropa je decenijama sinonim za kvalitetno obrazovanje, inovacije i naučna dostignuća. Ipak, nova međunarodna analiza otkriva da neke države prednjače u gotovo svim segmentima – od inteligencije do naučnog i ekonomskog napretka.

Prema izveštaju platforme TradingPlatforms, Švajcarska je najpametnija država Evrope i treća na svetu, sa ukupnim “smartness” rezultatom od 72,2 poena od 100. Ova pozicija zasnovana je na visokom prosečnom IQ-u (100,8) i impresivnom istraživačkom outputu – čak 3.967 naučnih publikacija u 2024., odnosno 442,4 po glavi stanovnika.

Na drugom mestu nalazi se Island (59,1/100), zahvaljujući izuzetnom broju naučnih radova po stanovniku, dok je treća Danska (57,9/100).

Finska sa prosečnim IQ-om od 100,3 i odličnim PISA rezultatima (495) zauzela je četvrto mesto, a Estonija se posebno istakla kao zemlja sa najboljim obrazovnim sistemom u Evropi, sa prosekom od 516 PISA poena – najviše na kontinentu.

U top 10 našle su se i Švedska, Slovenija, Holandija, Austrija i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje spaja visoka naučna produkcija i solidni obrazovni rezultati.

Nemačka je vodeća po ukupnom broju naučnih publikacija (10.559), ali ne i po kvalitetu obrazovnih rezultata, dok je Španija iznenadila najvišim prosječnim IQ-om u Evropi – 102,3.

„Države sa višim prosečnim IQ-om uglavnom ostvaruju bolje obrazovne rezultate i snažniji naučni output. Manje zemlje poput Švajcarske, Estonije i Finske pokazuju da nije presudna veličina, već ulaganje u obrazovanje i istraživanja“, poručuje analitičar Martin Tunchev iz TradingPlatforms.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci