EkonomijaVesti

Zašto je smanjena tražnja za dinarske obveznice

by bifadmin

Uprava za javni dug objavila je da je na današnjoj aukciji prodato 25,15 milijardi dinara desetoipogodišnjih dinarskih obveznica po stopi prinosa od 5,2 odsto i kuponskoj stopi od 5,25 odsto.

Iako je postignuta niža izvršna stopa, odnosno „cena“ ovih dužničkih hartija nego na januarskoj aukciji, upada u oči da je realizovano samo 36,63 odsto od ukupne ponuđene emisije vredne 68,66 milijardi dinara, dok je značajno smanjen i broj ponuda koje su pristigle na ovu u odnosu na aukciju održanu pre dva meseca.

Danas je reotvorena januarska emisije dugoročnih dinarskih obveznica ukupne vrednosti 180 milijardi dinara, a kupcima je na raspolaganju bilo ukupno 68,66 milijardi dinara državnog duga u tim hartijama od vrednosti – i to 8,66 milijardi „preostalih“ od januarske aukcije i još 60 milijardi dinara za koliko je emisija povećana u februaru.

Profesor Nikola Stakić sa Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum za Nedeljnik.rs ocenjuje da država nema razloga da bude zadovoljna ishodom današnje aukcije.

„Prvi indikator donosiocima odluka treba da bude stopa realizacije – ona na današnjoj aukciji iznosi 36,63 odsto, dok je u januaru ona iznosila 92,78 odsto. Današnji rezultat realizacije jedan je od najlošijih i ukazuje na raskorak između onoga što država nudi i što tržište traži“, ukazuje Stakić.

Pojačana percepcija rizika

Drugi element na koji treba obratiti pažnju je da je u januaru bilo prihvaćeno 70 od 99 podnetih ponuda investitora, dok je ovoga puta stiglo 40 ponuda a prihvaćeno manje od pola – ukupno 19.

„Lošiji procenat realizacije i manji broj učesnika govori o pojačanoj percepciji rizika. Mislim da su ovoga puta društveno – političke okolnosti, gde postoje izraženije nestabilnosti, presudile kada je reč o rezultatima aukcije“, kaže Stakić za Nedeljnik.rs.

Naglašava da takav zaključak donosi i zato što u međuvremenu nije došlo do promena u najvažnijim elementima emisije, koja je početkom februara i povećana sa 120 na 180 milijardi dinara.

„Kuponska stopa od 5,25 odsto je veoma izdašna, ročnost je i dalje ista a rezultat je takav kakvom svedočimo“, kaže Stakić.

Treba, međutim, naglasiti da je na ovoj aukciji postignuta niža izvršna stopa nego u januaru, što znači da se – paradoksalno – država ovoga puta jeftinije zadužila nego pre dva meseca.

„To je jedina dobra vest za državu sa ove aukcije, ali i ona zahteva da se sagleda iz drugog ugla. Na samoj aukciji je najniža ponuđena stopa bila viša nego u januaru za 0,69 procentnih poena. To znači da je porastao minimum cene koji investitori traže za kupovinu našeg duga“, upozorava Stakić.

Manje ponude banaka nego u januaru

Naš sagovornik skreće pažnju i na strukturu investitora koji su učestvovali na današnjoj aukciji.

„U januaru je država prihvatila 26 ponuda od banaka, dok je danas privaćeno samo šest ponuda iz bankarskog sektora“, ističe Stakić.

Domaće banke su, inače, najveći kupci dinarskih obveznica, kod kojih je prošle godine bilo 60 odsto do tada emitovanih državnih dužničkih hartija u domaćoj valuti.

„Bankarski sektor je tradicionalno dominantan na aukcijama, a ovoga puta se pokazao značajan pad tražnje iz tog tabora. Ipak, banke su najkonzervativnije u percepciji rizika i inače pokazuju najveću averziju prema riziku“, zaključio je Stakić.

Uprava za javni dug je, inače, objavila da je, među 19 prihvaćenih od ukupno 40 pristiglih ponuda za kupovinu obveznica, danas bilo šest iz bankarskog sektora, 10 od „ostalih pravnih lica“ i tri ponude kastodi klijenata. U januaru je ove dugoročne dinarske obveznice kupilo i jedno fizičko lice, ali danas takvog kupca nije bilo.

Izvor: Nedeljnik.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Neoplanta lansirala inovativni proizvod u saradnji sa potrošačima

by bifadmin

Prvi put u Srbiji, u kategoriji delikatesa, biće dostupna Pobednička kobasica sa sirom. Ovaj proizvod kompanije Neoplanta deo je inovativne kampanje „Napravi kobasicu po svom ukusu“, koja je omogućila potrošačima da putem aplikacije kreiraju svoje jedinstvene kombinacije ukusa, izaberu veličinu proizvoda, odnos mesa i drugih sastojaka i da dodaju različite začine i dodatke prema sopstvenom ukusu i željama.

U okviru ovog konkursa stiglo je preko 2500 recepata, a više od 50 odsto učesnika izjasnilo se da bi idealna kobasica trebalo da sadrži sir. Pobednički recept, koji je napravio Borjan Stojanović iz Smederevske Palanke, sadrži upravo ovaj dodatak, i već je dostupna na tržištu.

Proizvodnja ovog delikatesa simboličan je nastavak prethodne godine, najuspešnije u istoriji kompanije Neoplanta. Neoplanta, članica regionalnog sistema Nelt Grupa, uprkos izazovima na tržištu završila je 2024. godinu sa porastom prometa od 12 odsto, uz impresivan porast profita od čak 69 odsto. Rezultati predstavljaju posledicu posvećenog rada svih zaposlenih i sinergije sa Nelt Grupom, koja je omogućila brojna unapređenja u poslovanju.

U protekloj godini Neoplanta je investirala u nove mašine za automatizaciju proizvodnje, što je omogućilo unapređenje proizvodnih procesa i rada u fabrici, a ujedno i doprinelo lansiranju novog proizoda – Pobedničke kobasice.

„Naše investicije, zajedno sa povećanjem efikasnosti i kvaliteta proizvoda, doprinose daljoj konkurentnosti Neoplante na tržištu mesnih prerađevina. Ovim optimizujemo proizvodnju i osiguravamo veće zadovoljstvo potrošača i širimo krug naših vernih kupaca“, istakao je Aco Tomašević, direktor kompanije Neoplanta.

U 2024. kompanija je predstavila i svoj prvi Izveštaj o održivom poslovanju u kojem su istaknuti značajni pomaci u oblasti ekologije, društvenog aktivizma i bezbednosnih standarda. U izveštaju se ističe da 30 odsto električne energije fabrike dolazi iz obnovljivih izvora. U skladu sa Zelenom agendom EU, kompanija takođe sprovodi proces smanjenja karbonskog otiska i prva je mesna industrija u Srbiji, koja proizvodi uz IPPC dozvolu, koja potvrđuje posvećenost smanjenju zagađenja okoline.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Galenika: Kvalitet i inovacije u službi zdravlja već osam decenija

by bifadmin

Galenika ove godine obeležava 80 godina poslovanja. Farmaceutska kompanija koja svoju istrajnost zasniva na tradiciji, znanju, kvalitetu i inovacijama, postigla je ubrzan rast i razvoj nakon privatizacije i investicija koje su usledile.

Za sedam godina od kada je deo brazilske NC Grupe, Galenika je proizvela preko 310 miliona pakovanja proizvoda, i povećala je prodaju u Srbiji za čak 84 odsto. Investirano je u izgradnju 3 nove fabrike kao i modernizaciju i proširenje kapaciteta postojećih postrojenja, značajno je povećan portfolio proizvoda, a uz strateško partnerstvo sa sestrinskom firmom iz Brazila – EMS, Galenika je uspešno realizovala transfer tehnologije za 13 proizvoda iz novije generacije generičkih lekova.

U godini osamdesetog jubileja, Galenika se sprema za veliku inovaciju na tržištu u vidu platforme za peptide, na kojoj radi zajedno sa sestrinskom kompanijom EMS u Brazilu. Prvi lekovi za lečenje gojaznosti i dijabetesa, na bazi peptida, već su registrovani u Brazilu, a očekuje se da prodaja započne u roku od dva meseca. Za iste proizvode očekujemo da budu registrovani ove godine i u Srbiji, EU i SAD.

„Osamdeseti jubilej kompanije Galenika je u znaku ekspanzije – kako portfolija proizvoda, tako i dalje internacionalizacije poslovanja i kontinuiranih inovacija. Naša platforma za peptide je odličan primer i predstavlja pravu revoluciju, kako za nas ovde, tako i za našu kompaniju u Brazilu. Biti u vrhu farmaceutske industrije celog regiona, kao sinonim za zdravlje, kvalitet i poverenje, predstavlja veliko dostignuće kompanije. Posedujemo ekspertizu i viziju za budućnost i cilj nam je da predvodimo dalji razvoj farmaceutske industrije. Inovacije i odgovornost nas inspirišu i čine odlučnim da nastavimo sa izuzetnim rezultatima i u budućnosti’’, istakao je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika.

Galenika je u prethodnih 80 godina osvojila čak 103 domaće i međunarodne nagrade u domenu istraživanja i razvoja, i nastavlja sa konstantnim rastom i kvalitetom koji je osnova poverenja u njen brend i proizvode. Svoje poslovanje proširila je na 30 međunarodnih tržišta i čak četiri kontinenta.

Među najnovijim dostignućima je saradnja sa kompanijom koja gradi prvu domaću fabriku lekova u Azerbejdžanu i koja je upravo Galeniku prepoznala kao partnera koji poseduje vrhunsku ekspertizu – partnerstvo obuhvata transfer tehnologije Galenikinih proizvoda, kao i transfer znanja. Pored toga, Galenika je započela prve poslovne aktivnosti na tržištima Latinske Amerike i planira dinamičan rast na novim tržištima u EU i MENA regionu.

Osvrt na rezultate prethodne godine

U 2024. godini Galenika je ostvarila povećanje prodaje u Srbiji za 11 odsto, a na tržištima regiona za čak 15 odsto. U Srbiji je registrovala 82 proizvoda, u regionu 166, i na međunarodnim tržištima 33. Kompanija ima čak 64 brenda u top 3 liderske pozicije u svojim kategorijama po tržišnom učešću u Srbiji u 2024. godini.

Pored širenja portfolija proizvoda novoregistrovanim proizvodima novije generacije, Galenika je tokom 2024. potpisala i ekskluzivne, međunarodne ugovore o distribuciji proizvoda španskog proizvođača – Cantabria Labs i austrijskog – CromaPharma, dok je godinu dana pre isto učinila i sa italijanskom kompanijom PharmaLife Research. Ova partnerstva strateški obogaćuju portfolio Galenike savremenim i efikasnim farmaceutskim proizvodima najvišeg kvaliteta.

Kompanija je posvećena stalnom stručnom usavršavanju zaposlenih i svake godine povećava broj radnih sati uloženih u obuke. Pored zaposlenih, Galenika ulaže značajna sredstva i resurse u edukacije partnera. Prošle godine je organizovala i sponzorisala skoro 100 različitih stručnih, medicinskih skupova, za više od hiljadu zdravstvenih radnika iz Srbije.

Sa druge strane, akreditovane obuke programa ,,Galenika Akademija’’ su tokom 2024. imale više od 12 hiljada polaznika – farmaceuta i farmaceutskih tehničara, što čini 80 odsto apotekarske zajednice, kao i 6500 drugih zdravstvenih profesionalaca, što je čak četvrtina njihovog ukupnog broja u Srbiji.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godinePromo

Finalista takmičenja EY Preduzetnik godine: Aleksandar Đorđević, „Pinoles“

by bifadmin

„Osnova našeg posla je pošten odnos prema zaposlenom, partneru, dobavljaču, kupcu, prema robi koju prodajemo… Moraš da imaš ovakav odnos prema svima, jer ako negde u tom lancu počneš da zakidaš, posao ne može da traje“, ističe Aleksandar Đorđević, suvlasnik preduzeća „Pinoles“.

Aleksandar Đorđević priča da je odmalena bio radoznali sanjar, zaljubljenik u zvezde i svet oko sebe. Od detinjstva ga je zanimala astronomija, ali kada je shvatio da iz Srbije neće poleteti u kosmos, okrenuo se drugoj ljubavi, kojom ga je zarazio njegov otac geodeta, još od ranih nogu. „Bio sam uveren da je to nešto čime želim da se bavim. Međutim, na praksi tokom studija uvideo sam da je to jako težak posao. Stalno si na terenu, po svakakvim vremenskim uslovima, nikada nisi kući. A ja sam čovek koji ne može bez ljudi, bez porodice i prijatelja, i shvatio sam da to nije za mene“.

Aleksandar se upravo preko prijatelja povezao sa jednom engleskom firmom, što je bio uvod u različite poslove koji su ga na kraju doveli do dvojice sadašnjih partnera, sa kojima je 1998. osnovao „Pinoles“ i započeo trgovinu repromaterijalima za industriju nameštaja. Tek što je mlada firma „prodisala“, usledilo je NATO bombardovanje, prodaja je pala na 5% onoga što su plasirali pre bombi, ali su zato trojica suvlasnika dodatno učvrstila poslovnu kulturu koja je bitno uticala na kasniji razvoj firme.

„Pomagali smo jedni drugima koliko god smo mogli, to je bilo slično kao i nedavno, u vreme korone. To je po mom mišljenju jedna od osnovnih uloga preduzetnika – da organizuje ljude koji će svojim radom doprineti sebi a potom i društvu u kojem preduzeće posluje. Nema firme bez ljudi, nema poslovanja bez poverenja, bez spoja iskustva i mladosti, i to neko treba da uobliči i doprinese opštem dobru“, uveren je Đorđević.

Dalekovide odluke

„Pinoles“ je počeo skromno, u iznajmljenom prostoru i sa nekoliko proizvoda u ponudi, ali sa strateškim odlukama koje su se pokazale dalekovidim. Jedna od njih je bila da ne posluju sa velikim društvenim firmama, već da se okrenu malim privatnicima, od kojih su ponikli i današnji najveći proizvođači nameštaja u Srbiji, dok većina nekadašnjih velikih državnih kombinata više ne postoji.

Među važnim odlukama bio je i izbor dobavljača. Pinoles je već 1999. počeo saradnju sa kompanijom „Kronošpan“, koja pokriva preko 40% evropskog tržišta ploča na bazi drveta. „U početku smo bili njihov ekskluzivni distributer za Srbiju, a kad su sklopili ugovore i sa drugima, mi smo počeli ubrzano da rastemo, što potvrđuje da je konkurencija zdrava za posao“, ističe Đorđević.

Sledeći veliki partner „Pinolesa“ je bila kompanija „Egger“, gigant koji je podigao standarde poslovanja beogradskog preduzeća. Ono danas sarađuje sa brojnim poznatim imenima iz ove branše, u svojoj ponudi ima ogroman broj artikala koje neprekidno dopunjava inovativnim materijalima, uključujući i one koji su sačinjeni uz pomoć nanotehnologija.

Još jedan prelomni trenutak za firmu je bila odluka suvlasnika da se povuku iz operativnog poslovanja i prepuste ga profesionalnom menadžmentu. „To je težak momenat“, priznaje Aleksandar, „ali je takva odluka neophodna za dalji razvoj preduzeća“.

„Mi smo se od početka bavili i maloprodajom, sečenjem, proizvodnjom i veleprodajom“, priča Đorđević, ali tokom poslednjih petnaestak godina firma se usmerila na razvoj distribucije od koje potiče 90% prihoda. Pre dve godine, zbog novih potreba tržišta, preduzeće se koncentrisalo na proizvodnju i prodaju komponenata nameštaja.

Tačka koja sve povezuje

„Pinoles“ danas drži 20% domaćeg tržišta u svojoj branši i ima najkvalitetniji portfolio u Srbiji. „Takva ponuda nije jedino što nas čini drugačijim. Osnova našeg posla je partnerski odnos prema zaposlenom, dobavljaču, kupcu… ’Pinoles’ znači: partnerstvo, inventivnost, napredovanje, obrazovanje, lojalnost, ekipa i servis“, pojašnjava Đorđević.

Iz ovakve vizije potekla je njegova odluka da se lično angažuje u izgradnji „Kronošpanove“ fabrike u Lapovu. „Nama je to odnelo deo zarade, jer je veći profit bio u uvoznom poslu, nego u lokalnoj distribuciji. Ali to je pogrešno razmišljanje. Rastom i razvojem te fabrike, mi smo taj gubitak u marži nadoknadili povećanim obimom prodaje. To je jedina fabrika koja proizvodi ploče iverice i bez takvog proizvođača u Srbiji nemoguće je razvijati domaću industriju nameštaja. Srbija danas izvozi daleko više nameštaja nego što uvozi, a pre dolaska ’Kronošpana’, koji je postao generator razvoja industrije, ta situacija je bila potpuno obrnuta“, podseća Đorđević.

„Pinolesovi“ kupci su proizvođači nameštaja, enterijeristi, mali stolari, arhitekte, hobisti… „Mnogo radimo sa arhitektama“, napominje Đorđević, „i trudimo se da zajedno sa njima podignemo nivo svesti o estetici stanovanja i poslovanja u Srbiji. To je mali trošak u odnosu na boljitak koji dobijate u stanu, kancelariji, javnom prostoru, generalno u društvu“.

Aleksandar ističe da „Pinoles“ povezuje doslovno sve u ovoj branši, od onih koji proizvode materijale, preko dizajnera i arhitekata, obrazovnih institucija pa do ljudi koji izvode radove, proizvode i prodaju nameštaj. „Mi smo tačka u kojoj se svi oni susreću“.

Nema firme bez solidarnosti

Ta tačka se sastoji od 150 zaposlenih u „Pinolesu“, među njima je i dvadesetak mladih kolega koje su zaposlili prošle godine. „Danas svi pričaju o kadrovima, a za nas je to pitanje bilo važno od prvog dana. U periodu kada sam radio za druge, dešavalo mi se da idem na posao sa grčem u stomaku. Ne želim da imam preduzeće u kojem se zaposleni loše osećaju i nema međusobnog razumevanja i solidarnosti. Naravno, plata je jako važna, ali mislim da ima i važnijih stvari od toga. Mi nismo mogli uvek da isplaćujemo najveće plate u našoj branši, a ljudi koji rade kod nas mogu sa svojim iskustvom da nađu posao u bilo kojoj drugoj kompaniji. Ali ne odlaze. Kao poslodavac, ne možete da dobijete veće priznanje od toga“, smatra Đorđević.

Zanimljivo je da ovaj preduzetnik i konkurente doživljava kao partnere. „Sećam se deda Acinih reči da kada misliš loše, loše ti se vraća, kada misliš dobro tako ćeš i da prođeš. Kakve su ti misli, takav ti je život. Gde ima poštovanja za onog drugog, koji je svojim trudom i pameću izgradio kvalitetan posao, tu ima mesta za sve. Konkurenciju izuzetno cenimo, imamo klub ’Skijajući stolari’, svake godine organizujemo skijanje i druženje. Svi mi nailazimo na slične probleme, a uvažavajući se međusobno, možemo lakše da ih rešimo“.

Problema nikada ne nedostaje, naročito poslednjih godina kada je globalna kriza ozbiljno uzdrmala ovu industriju, zatvorila više fabrika nameštaja u Evropi i dovela do pada cena. „Imamo paradoksalnu situaciju, dok sve poskupljuje, cene nameštaja i repromaterijala padaju. Mi smo prošle godine prodali 20% više materijala, a ostvarili smo gotovo identičan finansijski rezultat kao 2023. Očekujem da će se ove godine tržište stabilizovati i da će se cene vratiti na neki normalan nivo“, predviđa Đorđević.

Proizvodnja 5.0

Suvlasnik „Pinolesa“ najavljuje i novu proizvodnu liniju koja će biti potpuno digitalizovana i automatizovana. Sistem se zasniva na softveru i mašinama generacije 5.0.

On će proizvođačima nameštaja značajno olakšati proces proizvodnje, od projektovanja, odabira materijala, dezena i funkcionalnosti, do montaže nameštaja. „Stolarima nudimo jedinstveno rešenje pomoću kojeg mogu vrlo brzo i lako da ponude kupcu ono što mu najviše odgovara, i to za mnogo kraće vreme. Recimo, za mesec dana, umesto tri mogu da naprave pet ili sedam kuhinja“.

Đorđević kaže da je u pitanju velika investicija. „Mi smo iz sopstvenih sredstava već isfinansirali zemljište, projekat, pripremne radove, kupili smo opremu, dok ćemo preostala sredstva morati da obezbedimo iz kredita i grantova. Plan je da ova fabrika krene sa radom u drugom kvartalu naredne godine“.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

E-otpremnice moraće da koriste svi koji učestvuju u prometu akciznih proizvoda

by bifadmin

Prva verzija sistema elektronskih otpremnica, kao nove nadogradnje sistema elektronskih faktura, dostupna je na demo okruženju za sve buduće korisnike i zainteresovanu javnost.

Ministarstvo finansija saopštilo je da se pristup demo verziji može izvršiti preko demo verzije SEF-a, ili neposrednim pristupom, dok se instrukcije za registrovanje i korišćenje mogu preuzeti na ovoj adresi.

Zakon o elektronskim otpremnicama donet je u novembru 2024. godine i predviđa uvođenje centralizovanog sistema elektronskih otpremnica, uz faznu primenu obaveza.

Dovoljno vremena sa pripremom

Zakonom je propisano da obaveze subjekata javnog sektora da šalju i primaju elektronske otpremnice, kao i obaveze koje se odnose na kretanje dobara koja se smatraju akciznim proizvodima, počinju da se primenjuju 1. januara 2026. godine, dok će puna primena (obaveze da subjekti privatnog sektora međusobno šalju i primaju elektronske otpremnice) početi od 1. oktobra 2027. godine.

– Zakon je po prvi put, čini mi se u novijoj istoriji, donet sa ovoliko odloženom primenom, što je svakako dobro, jer će svi sektori i privatni i javni, imati dovoljno vremena da se pripreme. Pozitivan aspekt cele priče je i puštanje u rad demo verzije devet meseci pre početka primene. Ona može da se testira i subjekti mogu da probaju jedan drugom da pošalju otpremnicu, prihvate i kreiraju prijemnicu – navodi u razgovoru za Biznis.rs Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član radne grupe za izradu ovog zakona.

On ocenjuje da je sistem elektronskih otpremnica karika koja je nedostajala pre svega kada se u obzir uzme sistem e-faktura:

– Sistem e-otpremnica se uvodi nakon sistema e-faktura, iako se suštinski onaj deo procesa u prometu dobara koji je obuhvaćen sistemom e-otpremnica dešava pre e-faktura.

Kako kaže sagovornik portala Biznis, do kraja marta očekuje se donošenje podzakonskog akta koji bi trebalo malo jasnije da definiše pojedinosti koje se tiču korišćenja samog sistema e-otpremnica.

– To verovatno neće biti konačna verzija pravilnika i za očekivati je da on bude menjan do kraja godine kako se bude nadograđivao i sistem e-otpremnica – dodaje on.

U fokusu kontrola prometa akciznih proizvoda

Vasić naglašava da je suština donošenja ovog zakona prvenstveno kontrola prometa akciznih proizvoda, što je i evidentno kroz proces donošenja propisa, pa i kroz odredbe samog zakona koje se tiču stupanja na snagu i njegove primene.

– Već od januara 2026. godine svi koji su u prometu akciznih proizvoda i kupci i dobavljači moraće da koriste sistem e-otpremnice. I tu je, na primer, jedna značajna razlika kod korisnika sistema e-faktura i e-otpremnica. U sistemu e-otpremnica moraju biti i svi koji prometuju akcizni proizvod, bez obzira da li su na strani kupca ili dobavljača, čak iako nisu u sistemu PDV-a – ističe Vasić.

Do 2027. godine očekuje se potpuna primena, a kako kaže sagovornik portala Biznis, do tada će svi morati da se prilagode.

– U sistem e-otpremnica ulaze i prevoznici, koji će elektronske otpremnice moći da preuzimaju na svoje uređaje poput telefona i tableta, kako bi mogli da ih pokažu bilo kom nadležnom inspekcijskom organu u toku transporta – navodi on i dodaje da je država, zbog zahteva transportera, ali i privrede, omogućila i da se otpremnice izdaju i dalje u papirnom obliku.

– Lica koja imaju obavezu da izdaju elektronske otpremnice, a nemaju primera radi struju ili internet, moći će da štampaju otpremnicu, ali će ona morati da bude obeležena sigurnosnom hologramskom nalepnicom, nešto poput kontrolne akcizne markice, da bi se na taj način dalo na validnosti tom papirnom dokumentu, uz obavezu da prvog narednog dana pri uspostavljanju tehničkih mogućnosti to ipak unesu u sistem. To će važiti i za prevoznike, ako kod sebe nemaju tablet ili mobilni telefon – zaključuje Vasić.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Recenzije na internetu – koliko su (ne)važne

by bifadmin

Recenzije na Guglu ostavlja samo 1% potrošača, a taj broj na ostalim platformama može ide do 15%. Da li je to malo? Na to pitanje se može dati kvalitetniji odgovor, ako znamo da 83% deli svoja loša iskustva sa porodicom i do 90% sa prijateljima.

Moglo bi se reći da je malo za razumevanje realnosti jer je uzorak u potpunosti prilagođen, bez kvota, te ne možemo koristiti modele koji su nam dostupni iz teorije verovatnoće.

Međutim, ako se gleda značajnost tog podatka za potrošače, onda sam broj ostavljenih recenzija od 1% do 15% nije važan. Ipak, i tu postoje ograničenja. Nema istu snagu mali i veliki broj recenzija. Čak nema ni istu snagu veliki broj pozitivnih/negativnih recenzija bez komentara ili multimedijalnog sadržaja (dokaza).

Recenzije imaju veću vrednost kod osoba koji putuju ili kod ljudi koji nemaju veliki krug prijatelja ili poznanika. Tada recenzije mogu imati ulogu savetnika i značajne su. Recenzije imaju malu ili nevažnu ulogu kada ih je malo i ne deluju autentično.

Kako se boriti

Takođe, deo potrošača je svestan činjenice da recenzije mogu biti “naručene” od strane konkurencije (negativne) ili od stvarne kompanije koja se oglašava (pozitivne). Deo njih još ne pravi takvu razliku. Pa, kako se onda sa svim tim boriti?

Evo dva primera. Najveći uticaj na zatvaranje restorana Gordona Remzija u centru Londona su loše recenzije. Čak ni cena hamburgera od skoro 2.500 dinara nije bila glavni faktor. Sa druge strane, lokalni “igrač” je pretvorio lošu recenziju u viralnu sliku svog lokala.

Kompanije na prvom mestu moraju da poznaju svoje potrošače. Da komuniciraju sa njima na način koji je njima prihvatljiv. Na osnovu toga mnogo je lakše napraviti strategiju odnosa na mrežama gde su recenzije aktivne. Ako je reakcija kompanije stihijska, jednostavno se to oseti. Svesno ili podsvesno.

Izvor: Forbes, Miljan Premović, Intelligence Market Research

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U februaru smanjene devizne rezerve za 274,1 miliona evra

by bifadmin

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za obaveznu rezervu banaka i obaveze prema MMF), na kraju februara iznosile su 24,35 milijardi evra i u odnosu na kraj januara manje su za 274,1 milion evra, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Bruto devizne rezerve su iznosile 28,79 milijardi evra i u odnosu na kraj januara smanjene su za 225,3 miliona evra. Ovaj iznos deviznih rezervi, kako su naveli iz centralne banke, obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 180,8 odsto i 7,2 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojima se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Koji su prilivi a koji odlivi na deviznom tržištu

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija centralne banke na domaćem deviznom tržištu u neto iznosu od 325 miliona evra, sprovedenih radi održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru u ambijentu sezonski pojačane tražnje za devizama, kao i po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u iznosu od 145,7 miliona evra.

Kada je reč o prilivima u devizne rezerve, oni su u februaru ostvareni po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 69,2 miliona evra, kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u neto iznosu od 54,2 miliona evra.

Značajan pozitivan neto efekat tržišnih faktora u iznosu od 122 miliona evra rezultat je kretanja na međunarodnim tržištima – povećanja cene zlata u dolarima za oko 0,8 odsto i rasta cena inostranih hartija od vrednosti u portfelju NBS, istakli su iz centralne banke.

Što se tiče obima realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu on je u februaru iznosio 819,1 milion evra i bio je za 159,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

U prva dva meseca ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je 1.478,3 miliona evra. U februaru, kao i od početka 2025. godine, zabeleženo je nominalno slabljenje dinara u odnosu na evro za 0,1 odsto.
NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto prodala 325 miliona evra a od početka godine je neto prodala 745 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodate državne obveznice u iznosu od 25,15 milijardi dinara

by bifadmin

Republika Srbija prodala je na aukciji državne obveznice koje dospevaju za deset i po godina, u iznosu od 25,15 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug.

„Dana 11. marta 2025. godine reotvorena je emisija desetipogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 27. jula 2035. godine, prvi put emitovana 23. januara 2025. godine. Obim aukcije iznosio je 68.662.910.000 dinara, sa kuponskom stopom od 5,25 odsto“, navela je Uprava za javni dug.
Ukupan obim tražnje iznosio je, kako se navodi u saopštenju, 33,13 milijardi dinara.

„Realizovano je 2.515.401 komad državnih obveznica, nominalne vrednosti 25.154.010.000 dinara“, stoji u saopštenju.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,20 odsto na godišnjem nivou, odnosno po ceni 10.106,14 dinara.

Isplata kupona u iznosu od 5,25 odsto biće polugodišnja i to svakog 27. januara i 27. jula do datuma dospeća.

Podsetimo, Srbija se 23. januara 2025. zadužila za 111,34 milijarde dinara, kroz emisiju obveznica koje na naplatu dospevaju za deset i po godina – tek sredinom 2035 – 27. jula 2035. godine. Obim emisije iznosio je 120 milijardi dinara, obveznice nose kupon 5,25 odsto, a na prvoj aukciji najavljen je obim prodaje 30 milijardi dinara, ali je prodato gotovo četvorostruko više.

Na prvoj aukciji ovih obveznica realizovano je 92,78 odsto emisije, navodi se u tadašnjem izveštaju o aukciji Uprave za javni dug.

Na aukciji je tada učestvovalo sedam učesnika, a broj podnetih ponuda je bio 99, od kojih je prihvaćeno 70 i to: 26 ponuda iz bankarskog sektora, 30 od „ostalih pravnih lica“, 13 ponuda od kastodi klijenata i jedna ponuda fizičkog lica.

Na današnjoj aukciji učestvovalo je devet učesnika, koji su podneli 40 ponuda, od kojih je prihvaćeno 19 i to: šest iz bankarskog sektora, 10 od ostalih pravnih lica i tri od kastodi klijenata, stoji na sajtu Uprave za javni dug.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Tržište rada u Srbiji: Radnici nisu problem, radnika nema

by bifadmin

Tržište rada u Srbiji je sve oskudnije, dok mala privreda vapi za nižim nametima kako bi preživela i priziva subvencije za zapošljavanje domaćih radnika. Veliki su prinuđeni da povećaju plate i uvode dodatne pogodnosti za zaposlene dok digitalizuju sve što je moguće, ne bi li broj potrebnih radnika smanjili na najmanju meru. Troškovi rada rastu iznad produktivnosti, dok je uvoz radne snage maksimalno ubrzan i liberalizovan, što dovodi u pitanje njen kvalitet.

Srbija je prošlu godinu završila sa nezaposlenošću od 8,1%, a ocena Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) je da kratkoročno gledano na tržištu rada preovlađuju pozitivni trendovi – realne zarade snažno rastu, zaposlenost se blago povećava a nezaposlenost opada.

Sa nominalnim rastom neto zarada od 14,2% u 2024. prosečan standard je premašio nivo produktivnosti i rast potrošačkih cena, jer je privredna aktivnost ojačala 3,9% a inflacija se zaustavila na 4,3%. S druge strane, rast jediničnih troškova rada potkopava konkurentnost privrede, što uz jačanje dinara i politiku podsticanja ekonomije preko domaće tražnje donosi rast deficita u tekućem bilansu.

Postavlja se logično pitanje kako da privreda pomiri pritiske koji dolaze sa tržišta radne snage a ostane konkurentna?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, kaže za B&F da je tržište rada u veoma dobrom stanju zbog dinamičnog rasta zaposlenosti i realnih plata. On ističe da ova ocena stoji uprkos tome što, mehanički posmatrano, rast plata koji je veći od zbira stopa rasta BDP-a i inflacije povećava troškova rada po zaposlenom za poslodavce i smanjuje konkurentnosti naše privrede.

„Ipak, to još uvek nije razlog za veliku brigu. Naime, kroz fiskalnu konsolidaciju mi smo dugo držali realne plate ispod ravnotežnog nivoa koji je dozvoljavao BDP. Podsetiću vas da je nedavno revidirana statistika BDP-a i da se u retrospektivi pokazalo da je BDP bio dosta veći, pa je i svojevremena panika oko visokog javnog duga bila preterana. Ta panika iskorišćena je za dodatno smanjivanje radničkih prava i udela rada u raspodeli nacionalnog dohotka”, podseća Arandarenko.

Stanovništvo danas živi bolje u odnosu na period pre petnaest, deset ili pet godina, pre svega zbog rasta zaposlenosti, a tek sekundarno zbog rasta realnih plata, smatra Arandarenko.

Troškovi rada snažno rastu

Jedinični troškovi rada nakon stagnacije od 2020. do 2023. u prošloj godini su snažno povećani. U prva tri kvartala 2024. bili su veći za 5,5%, nego u istom periodu prethodne godine. Od 2017. su porasli za 30%, a u industriji za čak 50%, navodi se u publikaciji Kvartalni monitor, koju izdaje FREN.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije Darko Majstorović kaže za B&F da ima mnogo slučajeva prikrivene zaposlenosti i nezaposlenosti i da statističke podatke treba uzeti sa rezervom. Kao jedan od najvećih izazova kada je reč o tržištu rada navodi stalan rast nominalnog iznosa koji poslodavci moraju da izdvajaju za zarade.

„Smanje doprinos za pola odsto, međutim osnovica se poveća toliko da nominalni iznos doprinosa bude svake godine sve veći. Na 100.000 dinara zarade još 58.000 dinara poreza i doprinosa, tako da taj radnik poslodavca košta 158.000 dinara“.

Namete na neto zarade treba smanjiti, i procentualno i nominalno, kako bi poslodavci mogli da isplaćuju celu zaradu na račun. „Svesni smo da većina firmi isplaćuje deo zarade na ruke, što se ne vidi u zvaničnim tokovima, a što govori da je poresko opterećenje zarade ogromno. Sada je 58%, za 2025. je procentualno manje, ali je nominalno mnogo više“, komentariše Majstorović.

Subvencija za zapošljavanje domaćih radnika

On smatra da država mora da zaštiti domaću radnu snagu i čak uvede subvencije za poslodavce koji zapošljavaju domaće radnike. Proces izdavanja radnih dozvola je, prema njegovim rečima, maksimalno ubrzan, što je svakako dobro, ali država mora da zaštiti domaće tržište rada.

„Reč je o pritisku velikih kompanija na državu da se dopusti nekontrolisan uvoz radnika, da se na brzinu izdaju dozvole. Dovoljno je da elektronski aplicirate, ne morate ni da idete u MUP i vrlo brzo ćete dobiti jedinstvenu radnu dozvolu i ličnu kartu koju dobijaju svi stranci. Ako već na taj način posmatrate problem, onda je potrebno da domaćim privrednicima date neku vrstu subvencija, jer su doprinosi visoki“, predlaže Majstorović.

Profesor Arandarenko navodi da zbog tražnje za radnicima zaposlenost stalno raste, dok se uporedo smanjuju resursi radne snage. Svake godine imamo oko 50.000 osoba radnog uzrasta manje, jer više ljudi izlazi iz radnog statusa nego što u njega ulazi. Stopa zaposlenosti za osobe starosti 20-64 godina dostigla je 70%.

Kad gledamo glavni faktor koji utiče na ponudu stranih radnika, plate u evrima porasle su za 80% između 2019. i 2024. godine. Rast deviznih zarada u Srbiji verovatno je među zemljama uvoznicama rada bio među najvećima u svetu, i zato smo za radnike iz siromašnije polovine čovečanstva postali mnogo atraktivniji.

Arandarenko predviđa da će priliv stranih radnika ipak početi polako da usporava i ističe da je , njihov broj i dalje relativno skroman. Od 46.000 stranih radnika koji su boravili u Srbiji na kraju 2023. godine, 19.000 je bilo iz Rusije, dok je radnika iz Kine bilo oko 11.000, Turske oko 5.700 i sa Indijskog potkontinenta oko 4.000.

Kompenzacija kroz digitalizaciju

U poređenju sa periodom pre desetak godina, konkurencija firmi u borbi za kvalitetne radnike je znatno veća, ali su i mogućnosti za digitalizaciju i internacionalizaciju poslovanja značajno unapređene, kaže za B&F direktor firme „Biznet“ Boris Stojanović, dodajući da troškovi angažovanja radne snage nesumnjivo rastu. Kompenzuju ih kroz optimizaciju internih procesa, primenu novih tehnologija i povećanje efikasnosti kroz automatizaciju.

Kompanija „Nelt“ je u prošloj godini u zaposlene uložila sedam miliona evra. Pet miliona na povećanja zarada, 1,4 miliona na pogodnosti za zaposlene i još 600.000 na razvoj i edukacije. Na pitanje da li bi kao finansijski direktor isti taj novac investirao u neki drugi deo poslovanja uz bolji efekat, Marko Cilić za B&F kaže da to zavisi od perspektive.

„Ako je perspektiva kratkoročna, možda i postoji bolja investicija, ali nama je dugoročna perspektiva osnovna vrednost i uvek ćemo pre uložiti u nešto što donosi korist za tri godine, nego što možemo da dobijemo za šest meseci ili godinu. Uvek se ulaganje u ljude dugoročno isplati“, uveren je Cilić, koji ističe da ono što može da učini kvalitetan i posvećen tim ljudi, ne može da napravi nijedna finansijska investicija, jer je to potpuno drugi poslovni model.

Usporavanje rasta zarada u ovoj godini

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predviđa da će ove godine zaposlenost i produktivnost blago porasti, a rast realnih zarada i jediničnih troškova rada usporiti. Arsić, međutim, upozorava da ukoliko se u dužem periodu insistira na fiksnom kursu uz ekspanzivnu fiskalnu politiku, a realne plate rastu brže od produktivnosti, to će povećati spoljne deficite i inflaciju.

Optimizam direktora u blagom je padu jer planiraju nešto niži nivo zapošljavanja u naredna tri meseca. Konjukturni barometar MAT-a iz novembra pokazuje da je 22,3% firmi planiralo da poveća broj zaposlenih u naredna tri meseca, dok je takve planove imalo 27,5% poslodavaca u oktobru. Očekivanja su niža i u odnosu na uporedivi novembar prošle godine.

Povodom usporavanja evropske privrede i mogućeg prelivanja posledica na Srbiju, profesor Arandarenko smatra da iako dosta zavisi od Nemačke i EU, struktura naše privrede je prilično diversifikovana i projekcije rasta u naredne tri godine su optimistične. „Velike javne investicije pod kapom Ekspa 2027 verovatno nisu najbolji put za ubrzani i održivi rast ekonomije u normalnim okolnostima, ali mogu da budu korisne za ono što im nije deklarisana namena – ublažavanje prelivanja veće ekonomske krize iz Evrope ili sveta, ako do nje uopšte dođe“.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 230, februar 2025. 

Foto: Forian Schmetz, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Vrednost rekonstrukcije pruge od Novog Sada do Mađarske skoro duplirana

by bifadmin

Rekonstrukcija pruge od Novog Sada do Mađarske, u koju je spadala i obrušena nadstrešnica, je od nacrta do sada dvostruko poskupela. Ovo pokazuje novi set dokumenata koji je objavila Vlada Srbije povodom izveštaja Ekspertske grupe Univerziteta u Beogradu.

Prema pisanju Forbesa, ti dokumenti obuhvataju između ostalog i Nacrt idejnog projekta rekonstrukcije koji je izradio institut CIP u novembru 2017. kada je dao prvu procenu koliko će ovaj projekat koštati. U tom trenutku projektanti su cenili da će posao modernizacije pruge podrazumevati izdvajanje 681,4 miliona evra. Kada bismo taj iznos uporedili sa onim što je dosad izvedeno i plaćeno, to je praktično dvostruko – manje.

Kako se podižu cene radova

Idejno rešenje i Nacrt Idejnog projekta su početna faza planiranja i projektovanja i sadrže najkonzervativniju procenu troškova, ali pitanje je koliko je opravdana ovolika razlika.

Generalno, nekoliko je razloga zbog kojih na građevinskim projektima može doći do značajne razlike u troškovima tokom različitih faza projektovanja i izvođenja radova. Tu su posebni zahtevi investitora za, recimo, ugradnju najkvalitetnije opreme i materijala ili većih količina nego što je predvideo projektant. To mogu da budu i nepredviđeni radovi koji se pojave tokom realizacije, ali obično se vode kao posebna stavka. Na kraju, na povećanje troškova može da utiče i eventualno naduvavanje troškova. Odnosno, preplaćivanje materijala, opreme i radova što bi u ovom slučaju trebalo da istražuje tužilaštvo.

Ipak, u ovom poslu ključna je bila ponuda kineskih izvođača, a koja uzima u obzir potrebe i želje države kao finansijera i projektnu dokumentaciju. S njima se država prvobitno „pogodila“ na iznos od 1,16 milijardi dolara. Potom je kroz anekse dodala još oko 87 miliona dolara troškova.

Da je prvobitna procena u Nacrtu Idejnog projekta bila isuviše konzervativna za želje države možda sugeriše već finalna verzija Idejnog projekta, završenog u julu 2020. gde su troškovi „otišli“ značajno naviše. Bez poreza taj iznos je dostigao 789 milijardi evra, a sa PDV-om 1,04 milijardi.

Sada, u poslednjoj objavljenoj privremenoj situaciji, vidi se da su ugovoreni troškovi 1,24 milijardi dolara, a izvođačima je isplaćeno 1,2 milijarde dolara za gotovo 97% obavljenog posla.

Šta pokazuje Nacrt idejnog projekta

Na samom početku dokumenta može se pročitati da su rešenja za ovu prugu predviđena za brzine do 200 km/h. Urađena su na osnovu usvojenih tehničkih parametara, saobraćajno-tehničkih potreba, analize postojećeg stanja pruge i niza karakteristika ove pruge.

Najveći deo novca trebalo je da bude izdvojen za samu prugu, nasip i koloseke – zajedno 283 miliona evra. Potom slede izdvajanja za mostove odnosno nadvožnjake – 118,8 miliona evra.

Slede elektrifikacija (78,8 miliona), signalno-sigurnosni sistemi (66,99 miliona) i telekomunikacioni sistem (52 miliona).

Za stanične zgrade i platoe bilo je predviđeno odnosno procenjeno zajedno 29,7 miliona evra.

Kad se to uporedi sa poslednjom privremenom situacijom objavljenom na sajtu Vlade, može se videti da su gornji i donji stroj ugovoreni na iznos veći od 450 miliona dolara. Mostovi i nadvožnjaci su poskupeli na 253,9 miliona. Signalno-sigurnosni sistemi koštaće na kraju posla ukupno 116,5 miliona dolara.

Izvor: Forbes

Foto: NickyPe, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci