Javni dug Srbije je na kraju januara iznosio 39,01 milijardu evra, a među poveriocima su na prvom mestu bili kupci evroobveznica kojima je Srbija dugovala 10,31 milijardu evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija.

Na drugom mestu su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti kojima se dugovalo 7,41 milijarda, dug poslovnim bankama na ime kredita iznosio je 3,96 milijarde a stranim vladama 3,16 milijardi evra.

Kineskoj Eksport import banci se dugovalo 3,10 milijarde, a Međunarodnom monetarnom fondu 2,46 milijardi.

Kada je reč o strukturi javnog duga, učešće duga u stranoj valuti na kraju januara je iznosilo 78,1 odsto, u evrima 57,5 odsto, u dolarima 13,8 odsto, u specijalnim pravima vučenja (SDR) 6,4 odsto dok je učešće u dinarima iznosilo 21,9 odsto.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Uprkos rekordnim prilivima stranih direktnih investicija prošle godine, jedna od glavnih temi u ekonomskoj javnosti postaje neodrživost modela privrednog rasta zasnovana na privlačenju SDI. Razlog je osim, problema evropske autoindustrije koja je nosilac SDI u Srbiji prethodnih petnaestak godina i činjenica da odlivi kapitala iz zemlje po osnovu dobiti koje su investitori ostvarili ubrzano se približavaju prilivima.

Prošla 2024. godina je po mnogim parametrima rekordna kada se radi o stranim direktnim invesicijama, kako po prilivu tako i po odlivu kapitala.

Kako se navodi na specijalizovanom portalu Makroekonomija.org u 2024. godini konačno je premašena rekordna dolarska vrednost priliva iz 2011. godine.

Prošle godine, bruto priliv SDI iznosio je 5,8 milijardi dolara. U prethodnoj, 2023. godini priliv SDI iznosio je 4,93 milijarde dolara, a prethodni rekord bio je u 2011. godini – 4,934 milijarde.
Rekordan je i dohodak od postojećih direktnih ulaganja koji je dostigao 4,95 milijardi dolara i povećan je za 37,3 odsto u odnosu na vrednost u 2023. godini.

Kada se priliv novih investicija umanji za dohodak postojećih razlika je 809 miliona dolara. Ova razlika je najmanja od 2017. godine i za više od pola miljarde dolara je manja nego u 2023. (1,32 milijarde dolara).

Rekordna vrednost reinvestirane dobiti

Prošle godine dohodak od postojećih investicija učestvovao je sa 85,1 odsto u prilivu novih investicija. Veći odnos bio je samo u 2012. godini (97 odsto) i u 2017. (87,2 odsto).

U periodu od 2008. do 2024. godine ukupan dohodak stranih ulaganja iznosio je 34,4 milijardi dolara. Od toga je 14,3 milijarde dolara reinvestirano, a 20,1 milijardi dolara repatrirano, odnosno isplaćeno vlasnicima kroz dividende.

U 2024. godini ostvarena je rekordna vrednost reinvestirane dobiti u iznosu od 1,72 milijarde dolara. Raniji rekord bio je u 2018. godini kada je reinvestirano 1,36 milijarde dolara.

Prošle godine zabeležena je i rekordna vrednost repatrirane dobiti. Inostranim vlasnicima je isplaćeno 3,23 milijarde dolara. Raniji rekord bio je u prethodnoj, 2023. godini kada je repatrirano 2,345 milijarde dolara.

Po još nečemu je prošla godina rekordna. Naime, profitna stopa na strane direktne investicije dostigla je 7,5 odsto,a to je odnos 4,95 milijardi dolara dohotka i 66,2 milijardi dolara kumulativnog priliva direktnih investicija. Ako gledamo kumulativni priliv SDI do 2023. pošto investicije ostvarene 2024. godine teško da su stigle da naprave profit, profitna stopa se povećava na 8,2 odsto.

Dohodak od SDI učestvovao je sa šest odsto u BDP-u Srbije u 2024. i ovo je takođe rekord. Raniji rekord bio je 5,7 odsto u 2017. godini.

Izvor: Danasonline
Foto: Pixabay

Sa dolaskom proleća mnogi počinju da razmišljaju o godišnjem odmoru i destinaciji na kojoj će letovati. Svakog leta, deluje nam da su cene sve više, a ove godine za letnje aranžmane, cena je veća za 20 do 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je potvrdio za N1 i direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić.

Seničić objašnjava da su destinacije na koje se putuje avionom poskupele – jer je cena ove godine veća za avio-prevoz.

– Moja pretpostavka je da je povećanje cena vezano za gorivo, ali vama avio-kompanija da određenu cenu i tu nema razgovora, vi to ili prihvatite ili ne. Konstatovali smo da su cene avio-prevoza veće za 10 do 15 odsto – objasnio je.

Hotel formira cenu a ne agencija

Agencije ne formiraju cene, već one dobiju ponudu iz hotela, a hotel formira cenu na osnovu situacije na tržištu, navodi Seničić.

– Na nekim tržištima možda i nema objektivnih razloga za poskupljenje, ali imate veliku konkurenciju u evropskim zemljama koje imaju povećane zahteve za smeštaje. Čim je velika navala, hotelijeri to zloupotrebljavaju i dižu cene – naveo je Seničić.

To se, kako kaže, dešava sa italijanskim destinacijama, ostrvima u Grčkoj, kao i hotelima u toj zemlji.

– Slična je situacija i u hotelima visoke kategorije u Turskoj. Njima je rusko tržište koje vodi par miliona putnika godišnje, za razliku od naših dvesta hiljada putnika. Mi smo tu smešno, malo tržište – ocenio je on.

Još jedan od razloga poskupljenja jeste taj što naše agencije ne mogu da uzimaju hotele u zakup, kao agencije zapadnih zemalja, objašnjava.

– Zapadne agencije formiraju svoje cene tako što prvo imaju upite prema hotelima na mnogo duži period sezone – od kraja aprila do kraja oktobra. Naši putnici nemaju naviku da putuju tako rano. Mi se vezujemo za ta dva i po meseca, od polovine juna do početka septembra. Hotelijerima je u interesu da im hotel bude što duže popunjen, tako da prioritet imaju ta tržišta koja mogu da popune hotel duže. Mi onda dobijamo ono što ostane na tržištu, a to su veće cene nego što dobijaju Nemci koji hotel zakupe na šest meseci – dodaje.

Nema destinacije koja nije poskupela

Istakao je da ne postoji nijedna destinacija za koju su cene ostale identične kao prošle godine.

– Najmanje poskupljenje čini se da je za privatan smeštaj u Grčkoj, Crnoj Gori, Bugarskoj. Tu poskupljenje ide do 10 posto. S obzirom na to da su to najjeftiniji aranžmani, onda se tu najmanje vidi. Najviše su poskupeli hoteli – kazao je.

Cena autobuskog prevoza takođe je nešto veća nego prethodne godine.

– Karta za sever Grčke je bila oko 60 EUR, sad je 65, 70 EUR. Tih 10 EUR ne pravi veliku razliku ljudima, ali kad imate avio-kartu koja je bila 200 EUR, a sad je 240, to pravi razliku – ocenio je.

Navodi da su cene i za predstojeće prvomajske praznike takođe nešto više u odnosu na prethodne godine.

– Osnovni razlog koji nam navode naši partneri iz inostranstva, a na koje se baziramo kada formirano cene – jeste inflacija koja je evidentna u svetu, a koja je verovatno vezana i za ova dva rata koja se dešavaju – zaključio je Seničić za portal N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

U prvih devet meseci 2024. godine za kupovinu roba i usluga realizovano je 5,4 miliona čekova u vrednosti od 25,7 milijardi dinara Poček je uvek u modi, a prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, raste i broj realizovanih čekova na našem tržištu

Iako je više građana koji kupovine na rate plaćaju karticama, i dalje su tu i oni koji smatraju da je ispisivanje čekova pouzdanije i jeftinije, jer se ne plaća nikakva kamata. Čim se približe praznici, u velikim supermarketima se poveća broj kupaca koji koriste mogućnost odloženog plaćanja i upravo na ovaj način obavljaju velike nabavke. Trgovci stalno produžavaju rokove i broj rata, što je dodatna pogodnost za potrošače. Prema poslednjim dostupnim podacima pružalaca platnih usluga, trend broja i vrednosti transakcija kupovine roba i usluga realizovanih čekovima je počev od prvog tromesečja 2022. godine u usponu.

– Tokom prvog tromesečja 2022. godine realizovano je 1,5 miliona čekova u vrednosti od 6,9 milijardi dinara, u istom tromesečju 2023. godine 1,6 miliona čekova u vrednosti od 7,6 milijardi i 1,7 miliona čekova u vrednosti od 8,3 milijarde dinara u istom tromesečju 2024. godine. Uzimajući u obzir dostupne podatke, u prvih devet meseci 2024. godine za kupovinu roba i usluga realizovano je 5,4 miliona čekova u vrednosti od 25,7 milijardi dinara, što predstavlja povećanje u odnosu na isti period 2023. godine od 7,8, odnosno devet odsto – kažu za „Politiku” iz Narodne banke Srbije.

Povećana upotreba čekova

Kako objašnjavaju, pored povećane upotrebe čekova, građani u većoj meri koriste i „dina debitnu karticu” za plaćanje na rate bez kamate, pri čemu je u prvih devet meseci 2024. godine izvršeno 19 odsto više kupovina na rate nego u prvih devet meseci 2023. godine, dok je vrednost kupovina veća za 31 procenat.

Korisnici ove kartice , za razliku od čekova gde je potrebno čekanje na kasi i ispisivanje samog čeka, mogu lako odrediti broj rata već pri kupovini, a sam proces je jednostavan i ne zahteva dodatnu administraciju. Osim toga, nema ograničenja u vezi sa iznosom plaćanja, što je često bila prepreka u slučaju čekova.

– Pored praktičnosti, plaćanje karticom je ekonomski povoljnije jer generiše manje troškove prihvatanja plaćanja za trgovce u poređenju sa sličnim modelima koje nude internacionalni kartični sistemi. Plaćanje na rate bez kamate debitnom „dina platnom karticom” za sada svojim korisnicima omogućavaju tri banke na našem tržištu. Korisnici debitnih kartica Banke Poštanska štedionica mogu plaćati na odloženo do šest rata bez naknada i kamata, na preko 5.000 prodajnih mesta širom Srbije. Sličnu pogodnost imaju i klijenti NLB

Komercijalne banke, koja omogućava beskamatno plaćanje na više jednakih mesečnih rata – navode iz NBS. Slično je i sa karticama Banke Inteza, koja omogućava plaćanje na 12 mesečnih rata. Čekovi, putem kojih trgovci kreditiraju građane omogućavajući im plaćanje „na odloženo” i dalje se koriste.

Limit po čeku je i dalje pet hiljada dinara

U trgovinskim lancima kažu da čekovi kao odloženo sredstvo plaćanja imaju stabilan kontinuitet i kupci ih koriste u gotovo istom procentu poslednjih nekoliko godina. Limit po čeku je i dalje pet hiljada dinara i u većini trgovina poček ide do šest meseci, dok se u trgovinama koje prodaju belu tehniku ili nameštaj rate „protegnu” i na godinu dana. Trgovci kažu da je dominantan način plaćanja robe gotovinom , a raste i korišćenje kartica. U jednoj prodavnici nameštaja kažu da se kod njih sve češće plaća upravo čekovima, jer iznos može da se podeli na čak 12 mesečnih rata bez uvećavanja cene. Kako dodaju, kada je reč o ovoj vrsti robe, sve je manje keš kupaca.