EkonomijaVesti

Šta će se desiti sa evrom ako padnu investicije

by bifadmin

Stabilan kurs dinara poslednjih sedam godina uveliko je zasnovan na obimu stranih investicija koje donose „tvrdu valutu“ u Srbiju, šta ako/kada one posustanu?

Političke prilike u Srbiji svakako utiču na nivo priliva stranih investicija ali samo gledano u dužem vremenoskom periodu, ali više od toga da li ćemo imati opet rekordan priliv SDA ili građane više brine da li će to uticati na kurs dinara, a time i na inflaciju. Profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić kaže za 24sedam da za to, zasad, ne bi trebalo da bude brige.

Kurs dinara prema evru formira se na osnovu ponude i tražnje za panevropskom valutom na domaćem deviznom tržištu, koja potiče od klijenata banaka koje posluju u Srbiji, građana i kompanija, kao i potreba banaka za domaćom i stranom valutom, kažu iz NBS.

Međutim, na ponudu i tražnju utiču i, istakla je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, sva kretanja u međunarodnom okruženju, uključujući geopolitičke krize, protekcionizam, odluke vodećih centralnih banaka i druga kretanja… Ta kretanje pre svega se tiču kretanja kapitala, jer svaki put kada u Srbiju dođe strana kompanija ona za svoju fabriku ili proizvodnju softvera, donese i gomilu evra. A ti evri onda utiču i na kurs dinara.

Investitori u načelu više vole „mirne vode“

A na priliv evra utiče i domaća politička scena, koja je uzavrela poslednjih nekoliko meseci a kao što je poznato, investitori u načelu više vole „mirne vode“.

I pored tvrdnji nekih članova Vlade da se ulični protesti već ugrozili priliv stranih investicija spolja, kao i (re)investiranje onih investitora koji su već tu i da to ugrožava privredu, guvernerka Tabaković kaže da je u ovom trenutku teško oceniti u kojoj meri se protesti odražavaju na ekonomsku aktivnost.

– Za sada ne vidimo da ima većih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i aktivnost u uslužnim sektorima. Protesti bi pre svega mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje za kasnije, i to se za sada vidi u prilivu stranih direktnih investicija koji je sporiji u dosadašnjem toku godine – rekla je guverner NBS, dodala da će efekti protesta na BDP zavisiti pre svega od toga koliko će oni da traju.

Da će protesti imati mali uticaj u smislu privredne aktivnosti, kao i kursa slaže se i profesor Grubišić, inaćče i dekan BBA

– Da bi se video takav uticaj oni bi morali da traju nekoliko kvartala a ne mesec dana ili nekoliko meseci. A i tada bi kurs mogao da ostane stabilan, ukoliko NBS tako želi, jer ima velike devizne rezerve. Srbija sada ima oko 25 milijardi evra neto rezervi a krajem 2020. su bile ispod 11 milijardi. Korišćenjem tih rezerve može da se održava kurs koji se želi a trenutno nema nikakvih indicija, po meni, da se izgubi stabilnost kursa – napominje Grubišić za 24sedam.

A koliko se taj kurs može održavati, odnosno koliko se može dozvoliti da se devizne rezerve zbog toga eventualno istanje je, kaže profesor Bankarske akademije, tajna.

– Taj nivo svakako postoji, ali vam niko neće reči koliki je jer to ne sme da se javno kaže, pošto bi to bio podatak koji bi iskoristili špekulanti i na tome zaradili. U svakom slučaju, daleko smo od toga – ističe Grubišić.

Dolar nema uticaja na dinar-evro

Profesor Zoran Grubišić potvrđuje napomenu guvernerke Tabaković, da svetsko međusobno talasanje dolara i evra nema direktne veze sa kursom dinara.

– To izgleda ne shvataju ni neki ekonomisti ovde. Vrednost dinara prema evru se formira prema ovdašnjoj ponudi i tražnji tih valuta. Vrednost dinara prema trećim valutama određuje se konverzijom kroz evro i njegovu trenutnu vrednost prema dolaru ili nekoj drugoj valuti na međunarodnim berzama u Londonu, Cirihu… Zato NBS ne može da „oslabi“ ili „ojača“ kurs dinara prema dolaru, kao što neki traže, jer dolar-evro je pitanje svetskog tržišta na kom smo mi beznačajni.

Devizne (bruto) rezerve su u 2024. godini narasle 4,4 milijarde evra, a NBS je kupila 2,7 milijardi evra od banaka, kako bi kurs dinara ostao stabilan, odnosno srpska valuta ne bi ojačala.

Kurs je stabilan, da li je i realan?

Na pitanje da li ova stabilnost kursa znači i da je on „realan“, prof. Grubišić odgovara kontrapitanjem „šta je realno?“.

– To znači da je kurs relativno ravnotežan. Da nije, trošili bi devizne rezerve da „branite“ dinar. Ali realan nije, u teorijskom smislu, i to zbog toga što je naša inflacija znatno veća od one sa tržišta evra, tj. evrozone – objašnjava sagovornik 24sedam.

No, ovo opet ne znači i da evro treba da bude mnogo jači od dinara nego što je sada, kao što obično traže srpski izvoznici.

– Tvrdnja da bi oni prošli bolje na stranim tržištima kada bi imali „realan“ kurs, odnosno slabiji dinar, je proizvoljna i nedokazana. Možda bi to tako bilo ali to ne znamo sigurno, jer konkurentnost ne znači samo cenu, već i bolji marketing, kvalitet proizvoda, pristup tržištu… A ono što sigurno znamo je da bi rast deviznog kursa kod nas podstakao inflaciju, preko povećane vrednosti uvoza – zaključuje profesor Zoran Grubišić.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta ćemo sa strujom u budućnosti – a i sada?

by bifadmin

Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.

Uostalom, u poljoprivrednom kalendaru naznačava se kao veljača. Kako su prethodne tri sezone bile rekordno tople, ovogodišnja zima, pogotovo februar, sa maksimalnom dnevnom temperaturom između dva i sedam stepeni Celzijusa u čak dvadeset dana i u tri dana ispod nule, podsetila nas je kako i na našim prostorima može biti hladno.

Visoka dnevna potrošnja

Mada stariji mogu primetiti da je sve to gotovo blago spram zima koje pamtimo iz sedme i osme decenije prošlog veka, a povremeno i kasnije, već i blago zahlađenje februara pokazalo je da nam preti veliki minus u snabdevanju električnom energijom iz domaćih izvora.
Tim više što smo već započeli neophodnu preorijentaciju na obnovljive izvore čiji su maksimalni kapaciteti u Srbiji bitno manji nego što su rezerve uglja na koji se tradicionalno oslanjamo.

Tokom februara smo po pravilu premašivali dnevnu potrošnju od 5.000, neretko i 5.500 megavata. Od toga cirka 2.000 je pristizalo od naših hidroelektrana, što je sasvim blizu njihovog zimskog maksimuma.

Naravno, osim u slučajevima kada su nivoi voda i zimi izuzetno visoki, a što se događa najviše dva, tri puta u pola veka. Iz gasnih elektrana je pristizalo oko 400 megavata, minimalno iz obnovljivih izvora, dok smo 3.000, povremeno i 3.500, megavata dobijali iz termoelektrana.

Dakle, već sada moramo računati na dnevni potrošnju od 6.000 megavata, no, kako usled prelaska na električna vozila sledi znatno uvećanje, nema spora da će potrošnja u narednih četvrt veka neprekidno rasti, a procene su da će se i udvostručiti.

Skromni baterijski kapaciteti

Uporedo se odvija, predviđa se i intenziviranje, prelazak na obnovljive izvore energije. U našem slučaju to su sunce i vetar. Srbija se, sa manjim kašnjenjem, priključila sveevropskom preobražaju proizvodnje struje, pa već ima nemali broj eolskih i solarnih postrojenja.

Međutim, u startu valja se i suočiti sa ograničavajućom preprekom kada je reč o maksimalnim kapacitetima ekološki poželjnih izvora energije. Godišnje Srbija ima oko 1.250 sunčanih i 2.500 sati sa vetrom, kada rade solarne, odnosno eolske elektrane.

Takođe, nemali broj dana ima i sunca i vetra, a kako Srbija godišnje ima 8.760 sati, jedva da mogu snabdevati trećinu vremena. Blizu dve trećine dana ovi izvori u Srbiji praktično nisu u funkciji, pa se potrošnja oslanja na takozvane rezervne kapacitete stalnih izvora.

Baterijski kapaciteti za skladištenje i potonje korišćenje obnovljive energije su neobično mali. Najavljena izgradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MV i baterijskih kapaciteta 200 MV znači da će se moći uskladištiti samo 200 MV električne energije, što je dovoljno da srpsku potrošnju zadovolji tek dva sata.

Najteže zimi

Najveći problemi se mogu očekivati zimi. Praktično, u tom periodu solarke ne rade, a i vetra ima manje nego, recimo, u jesenjim mesecima. Stoga planeri razvoja energetskog sistema u prvi plan ističu pitanje proizvodnje i snabdevanja strujom tokom januara i februara, naročito u predvečerje.

Pre svega zbog učestalih oscilacija cena struje, a što je posledica relativno velike proizvodnje iz obnovljivih izvora tokom dana, dok tokom noći solarke ne rade, a dešava se i da vetar ne duva. Tako smo ovog februara u Evropi nekoliko dana imali slučaj da je cena struje na berzi oko podneva negativna (kupac dobija novac za preuzimanje viška struje), dok u predvečerje nadmašuje i 800 evra za megavat. Poređenja radi, obično se kreće između 45 i 120 evra.

Za sada imamo sigurnih 2.000 MV iz hidrosektora i cirka 400 MV iz gasnih elektrana. Razliku dopunjuje struja iz termalki, ali je poznato da smo se obavezali da pređemo na ekološki prihvatljive izvore. Rezerve u hidrosektoru su male, na Drini, i većim delom zavise od dogovora sa BiH. „Bistrica“ je predviđena da bude reverzibilna, slično postojećoj u Bajinoj Bašti, a i sličnog je kapaciteta, 650 MV.

Dani bez sunca i vetra

Druga mogućnost je da se, slično Nemačkoj i Danskoj, okrenemo gasu i gasnim elektranama. Međutim, sopstvenog gasa nemamo, a uvozni je relativno skup za proizvodnju struje, čak i kada ga iz Rusije nabavljamo po veoma povoljnoj ceni.

Takođe, bilo bi neophodno izgraditi veći broj skladišta gasa, što nije ni jednostavno, ni jeftino. Treća mogućnost je oslonac na struju proizvedenu u nuklearki, na šta se u Evropi najviše oslanja Francuska, ali i mnoge manje države poput Švedske, Češke, Rumunije, Litvanije. Izgradnja nuklearne elektrane je dug proces, između deset i petnaest godina.

Poseban problem su dani kada, najčešće zbog prirodnih uslova, kapaciteti pojedinih izvora naglo padaju. Neretko se dešava, naročito zimi, da iz naših hidroelektrana ne možemo dobiti više od 700 megavata, što zahteva postojanje dodatnih zamenskih kapaciteta. Tu su reverzibilne elektrane nezamenjive. Stoga se „Bistrica“ i „Đerdap 3“ u startu i planiraju kao reverzibilne.

Nebrojano mnogo solarki ne pomaže

Ovogodišnji februar, mada je tek naznačio kako zime mogu biti hladne, pokazao nam je da ćemo se već u relativno bliskoj budućnosti morati oslanjati na različite izvore energije. Prelazak na obnovljive izvore energije je neophodan, ali u srpskim uslovima solarke i eolke mogu samo ograničeno da pomognu. Čak i kada bismo ih izgradili nebrojano mnogo.

Druga pouka hladnjikavog februara je da će se Srbija još dugo morati oslanjati na termalke. Izgradnja drugih kapaciteta nije samo skuplja nego i posao čija realizacija zahteva znatno duže vreme.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Aleksandar Milošević, ASEE: Otvoreno bankarstvo i AI su ključni trendovi koji transformišu finansijsku industriju

by bifadmin

„Dva najznačajnija trenda koja trenutno oblikuju svet finansija su otvoreno bankarstvo i veštačka inteligencija, koji se istovremeno međusobno dopunjuju. Dok otvoreno bankarstvo omogućava pristup bogatijim i sveobuhvatnijim podacima, koji postaju ključni za razvoj i unapređenje inteligentnih algoritama, veštačka inteligencija koristi te podatke kako bi poboljšala personalizaciju usluga, automatizovala procese i unapredila interakciju sa klijentima. U tom kontekstu, otvoreno bankarstvo predstavlja osnovu na kojoj veštačka inteligencija može efikasno da funkcioniše, čime se stvara sinergija koja donosi nove mogućnosti za razvoj finansijskih usluga“, istakao je Aleksandar Milošević, Group Chief Technology Officer kompanije ASEE govoreći o novim trendovima u finansijskoj industriji u okviru Kopaonik biznis foruma.

Milošević naglašava da, iako AI donosi značajne prednosti, postoje i izazovi koje je neophodno adresirati.

„To je na prvom mestu regulativa, a zatim i dostupnost i kvalitet podataka, a rekao bih da postoji jaz u veštinama i znanjima koje postoje u samim finansijskim institucijama. Regulativa mora biti pravovremena i fleksibilna kako ne bi ometala inovacije, a istovremeno obezbedila zaštitu korisnika finansijskih usluga. Na primer, algoritmi mogu da pogreše i da imaju takozvane „halucinacije“ koje se ne smeju dozvoliti u visoko regulisanoj industriji kao što je finansijska“, rekao je Milošević.
Sigurnost podataka je takođe u fokusu, s obzirom na sve učestalije i sofisticiranije sajber pretnje. Sam proces digitalizacije banaka dovodi do povećane frekvencije napada, a dodatni izazov predstavljaju i interni insajderi koji mogu sarađivati sa eksternim akterima u napadima na banke.

„Zaštita je nešto što se uvek mora posmatrati sveobuhvatno. Počinje od edukacije svih zaposlenih o tome kakve su pretnje i koji je njihov spektar – od sajber pretnji do finansijskog kriminala. Sa porastom stepena digitalizacije, povećava se i frekvencija, ali i sofisticiranost napada na banke. Često se dešava da imamo situaciju da čak i interno, insajderi unutar banaka, imaju saradnju sa nekim eksternim akterima koji napadaju banke. Rekao bih da banke već primenjuju mere kao što su jaka identifikacija klijenata i ozbiljna analiza pretnji uz pomoć veštačke inteligencije“, istakao je Milošević.

Finansijski sektor do 2030: Integracija u svakodnevni život

Do 2030. godine, sve više će se brisati granice između banaka, finansijskih partnera, retail biznisa i drugih institucija. Finansijske usluge sve više će na nevidljiv način biti integrisane u svakodnevne aktivnosti korisnika.

„Na primer, koncept ugrađenih finansija (embedded finance) omogućiće da bankarske usluge budu dostupne direktno unutar drugih sektora – poput turizma, gde će banka automatski prepoznati planove putovanja korisnika i shodno tome ponuditi odgovarajuće kreditne uslove“, objašnjava Milošević.

Milošević zaključuje da je budućnost finansija u povezivanju tehnologije, podataka i korisničkih potreba na način koji će omogućiti besprekorno iskustvo korišćenja finansijskih usluga i da će, s obzirom na brzinu inovacija, predstojeća decenija će biti ključna za oblikovanje nove ere bankarstva.

Kompanija ASEE u Srbiji predstavlja deo ASEE Grupe, jedne od najznačajnijih IT kompanija u Evropi. Na regionalnom nivou, ASEE sarađuje sa preko 300 banaka i svojim rešenjima i kompetencijama predstavlja finansijski krvotok regiona jugoistočne Evrope.

ASEE posluje na domaćem tržištu već više od 30 godina i najveći je poslodavac u domenu sistem integracija sa skoro 600 zaposlenih. Dve trećine ukupnih aktivnosti na domaćem tržištu odnosi se na finansijski sektor i to pretežno bankarski, dok je ostatak aktivnosti fokusiran na razvoj specijalizovanih rešenja prilagođenih konkretnim potrebama klijenata u sektorima kao što su državna uprava ili energetski sektor.

ASEE u Srbiji trenutno razvija više od 40 projekata u koje ulaže preko šest miliona evra godišnje kao investiciju u izgradnju digitalnog društva čitavog regiona.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Oko 60.000 predškolaca ima razvojne smetnje i teškoće

by bifadmin

U Srbiji je tek svaka 17. osoba dete, a svako peto odrasta u riziku od siromaštva. Oko 60.000 predškolaca ima razvojne smetnje i teškoće. Nasilno vaspitanje u porodici trpi skoro svako drugo dete uzrasta 1 do 14 godina. Iako 92% romske dece krene u osnovnu školu, samo 64% je i završi.

Više od polovine ugrožene dece je funkcionalno nepismeno, a svaka druga devojčica iz romskih naselja se uda pre punoletstva.

„Ko vam je važniji od mene?”

I pored značajnog napretka koji je postignut u Srbiji u ostvarenju prava dece, posebno u oblastima razvoja u ranom detinjstvu, inkluzivnog obrazovanja, unapređenja mentalnog zdravlja, ova statistika ukazuje na potrebu za mnogo veću posvećenost i ulaganje u najznačajniji ljudski kapital zemlje – decu, istaknuto je na UNICEF-ovom panelu „Ko vam je važniji od mene?”

Predstavnica UNICEF-ovog omladinskog odbora, Kristina Miliradinović, studentkinja treće godine Filološkog fakulteta obavestila je učesnike panela da su ključne teme koje su zaokupljale mlade tokom protekle godine bile nejednakost i nedostatak prilika za najugroženije grupe, fenomen nasilja, uključujući digitalno nasilje, kao i nedostatak veština neophodnih za pronalaženje posla.

„Omladinski odbor je posebno istakao duboku socijalnu i obrazovnu nejednakost koja pogađa najranjivije grupe, kao što su deca i mladi sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, romska deca, deca iz ruralnih područja i deca koja žive u siromaštvu. Nedostatak prilika za ove grupe čini ih marginalizovanim i sprečava ih da ostvare svoj pun potencijal. Pošto često nisu dovoljno zastupljeni u obrazovnim sistemima ili na tržištu rada, u riziku su od dugoročne isključenosti”, rekla je Kristina.

Obavestila je da čak 90% mladih anketiranih putem UNICEF-ove U-Report platforme veruje da je praktično radno iskustvo ključno za njihov karijerni razvoj, kao i da više od 86% anketiranih veruje da će im biti potrebna dodatna obuka ili obrazovanje kako bi napredovali u karijeri. Naglasila je značajnu ulogu poslovnog sektora u pružanju podrške mladim ljudima u njihovom karijernom razvoju.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godinePromo

EY Inovativni preduzetnik godine: Miodrag Tomić i Marija Vulićević, „Desing“

by bifadmin

Porodično preduzeće „Desing“ proizvodi više od 350 voćnih i kremastih preparata za prehrambenu industriju i svoje proizvode izvozi u 30 zemalja. Ova firma svakodnevno dokazuje da i takozvane tradicionalne industrije mogu biti izrazito inovativne. „Desing“ ima razvojnu laboratoriju u Naučno-tehnološkom parku Beograd, a iz njegove fabrike u Knjaževcu svake godine izađe oko 25 novih proizvoda.

Ako ste danas pojeli nešto slatko, velika je verovatnoća da ste probali neki od proizvoda kompanije „Desing“, a da to i ne znate. Ova firma se ne razmeće reklamama na sve strane, ali stoji iza najpoznatijih brendova slatkiša, koji bez njihovog angažovanja verovatno ne bi bili tako ukusni.

Miodrag Tomić i njegova supruga Biljana pokrenuli su 1992. godine u Knjaževcu firmu za prodaju boja i aroma, a danas su vodeći domaći proizvođač osmotski dehidriranog voća, voćnih i krem preparacija. Njihovi proizvodi su „jagoda na torti“ u mnogim slatkišima – čokoladi, voćnim jogurtima, kolačima, keksu, sladoledima. Iza stručnog termina „preparacija“, kriju se sirupi, kremovi, topinzi, paste i nadevi koji se prave od najkvalitetnijeg voća, a koji se koriste u pekarstvu, proizvodnji sladoleda, konditorskoj i mlečnoj industriji i ugostiteljstvu.

„Radio sam u industriji prerade voća i često sam išao na sastanke na koje su dolazili ljudi iz cele bivše Jugoslavije, na kojima se stalno provlačila ista tema – da je potreban viši stepen prerade. Došli smo na ideju da arome koje smo uvozili iskombinujemo sa našim voćem i da krenemo da pravimo nadeve koji su postali veoma traženi, a ovde do tada nije postojala tehnologija da se to napravi“, priča Miodrag Tomić.

Učili od „Mekdonaldsa“

U početku su učili od drugih, u industriji sladoleda od Italijana, u pekarstvu od Austrijanaca i tako sve do 2015. godine, kada su shvatili da mogu da razvijaju svoje proizvode. Jedan od prelomnih trenutaka ka tom cilju bila je saradnja sa „Mekdonaldsom“.

„Došlo je do nestašice koncentrata jabuke, koji je ’Mekdonalds’ tražio za svoje sokove, a mi smo ga jedini imali u tom trenutku u Srbiji. Kroz saradnju sa njima smo razvijali jedan po jedan proizvod, prelive, sirupe, topinge i danas smo jedan od četiri njihova dobavljača u Evropi. Bili smo među prvih pet kompanija koje su uvele HACCP još 2005. Usvojili smo od njih standarde za bezbednost i kvalitet, ali i način poslovanja“, objašnjava Tomić.

„Mekdonalds“ je bio odskočna daska za razvoj porodične firme, kojoj se pridružila i ćerka Marija Vulićević, diplomirani marketing menadžer. „Sestra i ja smo uvek pomagale u poslu, držale smo levak, lepile etikete… Karijeru sam počela sa pet, a sada imam 34 godine. Posao su započeli moji roditelji, a sada imamo 70 zaposlenih“, navodi Marija.

Fabrika inovacija

„Desing“ se izdvaja po tome što svakodnevno dokazuje da i takozvane tradicionalne industrije, poput prehrambene, mogu biti izrazito inovativne. Tomići su u Naučno-tehnološkom parku Beograd otvorili Razvojnu laboratoriju i Aplikacioni centar, gde od 2016. godine razvijaju nove proizvode.

U njihovim modernim laboratorijama se rađaju inovativne procedure, kao što je Turbikon (TurBiCon) – visokokvalitetna dehidracija osmozom. To je prirodna metoda očuvanja voća i povrća koja podrazumeva da se iz plodova prvo ukloni voda, a nakon toga se voće i povrće suši na niskoj temperaturi, kako bi se na najbolji način sačuvala njegova prirodna aroma, boja, tekstura i što je najvažnije – nutritivna vrednost.

„Desing“ izrađuje i specifične proizvode, „skrojene po meri“ i potrebama kupaca, uključujući i proizvodnju privatnih robnih marki za klijente. Među njihovim kupcima su mnoge poznate kompanije, kao što su „Mekdonalds“, „Soko Štark“ „Jaffa“, „Frikom“… Marija objašnjava da razvoj jednog novog proizvoda, koji pripremaju zajedno sa klijentom, traje od pet do devet meseci. Godišnje iz fabrike u Knjaževcu izađe oko 25 novih proizvoda.

Potražnji za njihovim proizvodima, kojih trenutno ima više od 350, doprinelo je i to što se kompanije koje prave tradicionalne slatkiše trude da na tržište svake godine izbace neki novi ukus. „Za mašine i opremu su potrebna velika ulaganja, pa se proizvođači odlučuju da umesto toga unaprede svoj proizvod tako što će u njega ubaciti novi ukus, poput jagode ili karamela, što će proširiti proizvodnu grupu. Nije dovoljno da napraviš sos i ubaciš ga unutra. On mora da ima idealno izbalansiranu teksturu, da se ne bi razlio u biskvit, ili da ne dođe do pucanja čokolade. Da biste napravili takvu teksturu, morate da imate veliko znanje o tehnologiji proizvodnje“, ističe Marija.

Stručnjaci u ovom porodičnom preduzeću moraju da ispune tri kriterijuma kvaliteta – ukus, teksturu i boju, ali i da ih usklade sa opremom i linijama za proizvodnju koje klijent već ima, da bi sve teklo kako treba.

Pravila za hranu ista kao u farmaciji

„Desing“ izvozi u 30 zemalja, gde odlazi oko 45% njihove proizvodnje, a trenutno je jedno od najvećih tržišta Saudijska Arabija. Manje količine osmotski dehidrirane šargarepe i bundeve u kockicama izvoze avionom u Čile, a njihove preparacije koriste se i u proizvodnji slatkiša u Grčkoj, Poljskoj, kao i u svim zemljama regiona. Rusi sa njihovim osmotski dehidriranim voćem prave posebnu vrstu sira, dok ga u Portugaliji dodaju u snek sa orašastim plodovima.

Kupci traže klasične „prelive“, ali ima i onih sa nesvakidašnjim željama, koje ne zažive uvek. „Imali smo neobičnih upita, a i mi smo imali zanimljive ideje, pošto je sestra tehnolog i vrlo je kreativna – od sladoleda koji svetli u mraku, preko preliva koji je imao neke glitere i šljokice, do sušenog voća sa zlatom za tržište Japana“, opisuje Marija.

Ovo porodično preduzeće ima veoma složenu proizvodnju, za koju je potrebno oko 460 različitih sirovina i materijala, a najviše se bavi preradom voća. Fabrici u Knjaževcu potrebno je oko 1.000 tona voća godišnje. „Desing“ ima svoju proizvodnju višanja, ostalo voće uglavnom kupuje u Srbiji, ali neke vrste jagoda i borovnice, koje su tehnološki bolje za industrijsku obradu od domaćih sorti, stižu mu iz Poljske ili čak iz Kanade i SAD.

„Moramo da ispunimo vrhunske zahteve bezbednosti, naročito u izvozu, jer se hrana tretira podjednako rigorozno kao i farmaceutska industrija i kupci traže poreklo svake sirovine. Mora da se zna odakle je mleko, voće, kakao i da li su izrabljivani radnici prilikom branja kakaoca“, ukazuje Marija.

„Nije lako izvoziti proizvode sa visokim stepenom obrade, sirovine ili poluproizvode, što je kod nas najčešći slučaj. To se posebno odnosi na izvoz u EU, gde je naša konkurentnost ograničena troškovima izvozno-uvoznog carinjenja, ali i vremenskim zadržavanjem na graničnim prelazima, inspekcijskim kontrolama i drugim administrativnim ograničenjima koja usporavaju protok robe, a koja ne postoje unutar granica EU. Konkretno, dosta izvozimo u Hrvatsku, ali ima kupaca koji jednostavno neće da se zamaraju carinjenjem, jer im je stalo da roba stigne u što kraćem roku. Mi onda to vreme moramo da nadoknadimo tako što smanjujemo svoje cene, kako bismo bili konkurentni“, ističe Miodrag.

Za najbolje – udeo u firmi

Na pitanje zašto je otvorio fabriku u kraju u koji drugi investitori nerado dolaze jer se stanovništvo godinama masovno iseljava i teško je obezbediti radnu snagu, Tomić odgovara da je želeo da sačuva tradiciju, ne samo svoje porodice, već i lokalne zajednice. Knjaževac je centar za proizvodnju višnje i dobro je logistički povezan sa većim gradovima. Pored toga, iznedrio je mnoge sjajne tehnologe koji su nekada radili u velikim kombinatima „Džervinu“ i Džersiju“, a sada „Desing“ zapošljava njihove potomke.

„Ako radnike platite kako treba, nemate problema. Više puta smo mogli da prodamo firmu, ali nam to ne pada na pamet, jer imamo odgovornost prema lokalnoj zajednici. Zaposlenima omogućavamo da kroz vesting uđu u vlasničku strukturu i 2026. će njih četvoro dobiti udele u firmi. To su direktori koji su stub kompanije. Nastavićemo s tim konceptom, jer tako nemate problem sa lojalnošću, stručnjak neće otići pošto učestvuje u dobiti, a napredujemo zajedno“, objašnjava Miodrag Tomić.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

EU će izdvojiti 800 milijardi dolara za naoružavanje Starog kontinenta

by bifadmin

Posle Trampovog odbijanja da vojno pomogne Ukrajini, EU je odlučila da izdvoji čak 800 milijardi evra za naoružavanje Starog kontinenta.

Na jučerašnjem sastanku lidera Evropske unije odlučeno je da se podigne borbena gotovost Evrope povećanjem vojne potrošnje. Razlog tome je urgentna potreba da se pomogne Ukrajini koja je u ratu sa Rusijom, ali i potreba da se povede računa o evropskoj bezbednosti na duže staze.

Zato je EU osmislila plan zvani „Ponovno naoružavanje Evrope“ dizajniran tako da pomogne članicama da povećaju svoja ulaganja u odbranu. Taj plan predviđa mobilisanje 800 milijardi evra koje bi članice mogle trošiti za vojne potrebe. Oko 150 milijardi evra bi bilo izdvojeno za zajmove koje zemlje članice mogu uzeti kako bi investirale u ojačavanje svojih odbrambenih kapaciteta. Zajmovi bi se finansirali iz EU budžeta.

Plan pored toga predviđa i mogućnost da države u ove svrhe koriste javna sredstva na nacionalnom nivou aktiviranjem nacionalne klauzule u Paktu za stabilnost i rast koja će im dozvoliti veću fleksibilnost u trošenju sopstvenog novca, bez strogih kontrola od strane EU organa, tačnije bez pokretanja mehanizama protiv budžetskih deficita. Drugim rečima, članice Unije će uskoro moći više da troše na oružje bez polaganja računa finansijskim organima EU o svojoj potrošnji.

„To će zemljama članicama pomoći da udruže tražnju i da zajedno kupuju proizvode namenske industrije, sa manjim troškovima. Sa tom opremom one će moći da pruže i vojnu pomoć Ukrajini“, rekla je tim povodom Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Ovo bi moglo predstavljati veliku promenu, s obzirom na činjenicu koliko je Unija do sada pomagala Ukrajini.

Izvor: CNBC, CBS News

Foto: 12019, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Broj napada bankarskim trojancima na pametne telefone porastao za 196%

by bifadmin

Prema izveštaju „Malver pretnje na mobilnima telefonima u 2024. godini“ koji je kompanija Kaspersky objavila na Svetskom mobilnom kongresu (MWC) u Barseloni, broj napada bankarskim trojancima na pametne telefone porastao je za 196% u 2024. godini u poređenju sa prethodnom godinom.

Sajber kriminalci menjaju taktiku, oslanjajući se na masovnu distribuciju malvera kako bi ukrali bankarske podatke. Tokom protekle godine, kompanija Kaspersky je otkrila više od 33,3 miliona napada na korisnike pametnih telefona širom sveta, što uključuje različite vrste malvera i neželjenog softvera.

Broj napada bankarskim trojancima na Android pametne telefone povećao se sa 420.000 u 2023. na 1.242.000 u 2024. godini. Trojanci u oblasti bankarstva su kreirani da ukradu korisničke podatke potrebne za pristup internet bankarstvu, uslugama e-plaćanja i sistemima kreditnih kartica.

Sajber kriminalci često svoje žrtve navedu da preuzmu trojance preko linkova poslatih putem SMS-a ili aplikacija za razmenu poruka, kao i putem zlonamernih priloga u porukama, a takođe i usmeravanjem korisnika na zlonamerene veb-stranice. Oni čak mogu slati poruke sa hakovanih naloga iz adresara, što prevaru čini verodostojnijom. Da bi prevarili korisnike, napadači često koriste aktuelne vesti i popularne teme kako bi stvorili osećaj hitnosti i smanjili oprez žrtve.

Trojanci u oblasti bankarstva najbrže rastući tip malvera

„Prevaranti su počeli da smanjuju napore koje ulažu pri kreiranju jedinstvenih paketa malvera i umesto toga se fokusiraju na distribuciju istih fajlova što većem broju žrtava. Danas je važnije nego ikada da budemo digitalno pismeni i da edukujemo naše voljene, od dece do starijih, jer niko nije potpuno zaštićen od dobro osmišljenih prevara i psiholoških trikova koji su osmišljeni da ukradu bankarske podatke“, kaže Anton Kiva, ekspert za bezbednost u kompaniji Kaspersky.

Iako su trojanci u oblasti bankarstva najbrže rastući tip malvera, oni zauzimaju četvrto mesto sa udelom od 6% u ukupnim napadima. Najrasprostranjenija kategorija i dalje je adver, koji čini 57% napada, a slede opšti trojanci (25%) i RiskTools (12%). Rangiranje uključuje malver, adver i neželjeni softver.

U 2024. godini, sajber kriminalci su svakog meseca pokretali prosečno 2,8 miliona napada malverom, adverom i neželjenim softverom na mobilnim uređajima. Tokom godine, proizvodi kompanije Kaspersky su blokirali ukupno 33,3 miliona napada.

U 2024. godini, najaktivnija pretnja bila je Fakemoney, grupa prevarantskih aplikacija kreiranih za lažne investicije i isplate. Druga velika pretnja bile su modifikovane verzije WhatsApp aplikacije sa Triada trojancem, tj. malverom koji može da preuzme i izvrši dodatne zlonamerne ili adver module, i npr. prikaže oglase ili izvršava druge neželjene radnje. Ovi nezvanični modovi WhatsApp aplikacije zauzeli su treće mesto po aktivnosti, odmah iza kategorije opštih pretnji u cloud-u.

 

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Banke više nisu samo posmatrači – one kreiraju ekonomsku budućnost

by bifadmin

Bankarski sektor nije samo posmatrač ekonomskih kretanja, već aktivan učesnik u oblikovanju budućnosti nacionalne privrede – ključna je poruka tradicionalnog bankarskog panela, koji je održan na Kopaonik biznis forumu.

Dinamična diskusija, u kojoj su učestvovali lideri vodećih finansijskih institucija, bila je usmerena na tri ključna pravca koji će definisati ulogu banaka u ekonomskom oporavku u godinama koje dolaze. Prvo, ciljano kreditiranje sektora malih i srednjih preduzeća kao nosioca dugoročnog rasta, kroz bolje prilagođene modele finansiranja i smanjenje barijera za pristup kapitalu.

Drugo, ubrzana digitalizacija bankarskih usluga, koja ne samo da povećava efikasnost sektora, već i olakšava pristup finansiranju preduzetnicima i inovatorima. Treće, strateški usmereno kreditiranje, kroz koje banke mogu ciljano da podrže one sektore koji će omogućiti stabilan ekonomski rast i razvoj.

Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i moderator diskusije istakao je da odgovorno upravljanje rizicima više nije samo regulatorni zahtev – ono je temelj za dugoročni ekonomski rast. „Banke ne smeju da budu pasivne, već moraju da preuzmu aktivnu ulogu u oblikovanju tržišta. Kreditna ekspanzija može i mora da se nastavi, ali uz pažljivo usmeravanje kapitala u segmente koji jačaju otpornost ekonomije na buduće šokove. To je ujedno jedna od ključnih uloga bankarskog sektora u ekonomskom oporavku, ali i jednoglasan zaključak ovogodišnjeg bankarskog panela“, dodao je Vuković.

Pored njega, na ovogodišnjem bankarskom panelu kao panelisti učestvovali su Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK Banke, Srđan Kondić, predsednik Izvršnog odbora Addiko Banke, Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora i CEO OTP Banke, Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, i Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nikola Đukić: Razvoj infrastrukture i inovacije u osiguranju – ključni faktori za sigurnost i budući rast

by bifadmin

Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, Nikola Đukić, predsednik Izvršnog odbora UNIQA neživotnog osiguranja, istakao je ključnu ulogu osiguranja u infrastrukturnim projektima, kao i značaj tehnoloških inovacija koje oblikuju budućnost ove industrije.

Učestvujući na panel diskusiji „Infrastruktura i agenda povezivanja“, Đukić je naglasio da je osiguranje neophodan element u svakom ozbiljnom infrastrukturnom projektu, jer pruža stabilnost i zaštitu od potencijalnih rizika tokom svih faza realizacije.

„U savremenim uslovima, teško je zamisliti infrastrukturni projekat koji nije adekvatno osiguran. Osiguranje radova, odgovornosti prema trećim licima i imovine postalo je standard, a sveobuhvatna zaštita omogućava siguran napredak svih velikih ulaganja u infrastrukturu“, izjavio je Đukić.

„UNIQA osiguranje u SEE regionu (Hrvatska, BiH, Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Srbija) ima veliku zajedničku bazu znanja i značajno iskustvo u ovim vrstama osiguranja i naša ponuda je izuzetno kvalitetna u celom regionu i u skladu sa svetskim standardima. Za velike infrastrukturne projekte se koriste uslovi osiguranja i pokrića koja su unificirana na svetskom nivou“, naveo je Đukić. On je naglasio da su kapaciteti lokalnih osiguravača veoma veliki i da sve veće osiguravajuće kuće na tržištu imaju iza sebe značajne reosiguravajuće kapacitete koji im omogućavaju osiguranje ovakvih rizika.

Đukić se osvrnuo i na tehnološke inovacije koje donose značajan napredak u sektoru osiguranja, naročito u kontekstu infrastrukture. Tradicionalni modeli osiguranja polako ustupaju mesto digitalnim rešenjima, pametnim tehnologijama i fleksibilnijim pristupima proceni rizika i šteta. On je istakao primenu pametnih tehnologija kao što su dronovi za inspekciju gradilišta, IoT senzori za praćenje ključnih parametara i veštačku inteligenciju koja omogućava bržu i precizniju analizu rizika.

„Inovacije u tehnologiji omogućavaju preciznije procene rizika i ubrzavaju proces rešavanja šteta. Osiguravači i svi učesnici infrastrukturnih projekata imaju koristi od ovih unapređenja, jer oni direktno doprinose sigurnosti, efikasnosti i brzini realizacije“, rekao je Đukić. On je takođe naglasio rastuću primenu parametrijskog osiguranja, koje automatski aktivira isplate kada se ispune određeni uslovi, kao i fleksibilne modele osiguranja koji se prilagođavaju napretku radova.

Govoreći o primeni veštačke inteligencije u poslovanju, Đukić je prognozirao da će ona doneti revolucionaran zaokret u radu osiguravajućih kuća. Istakao je da već postoje modeli koji se koriste u svetu koji omogućavaju da projekte vidimo unapred (u vizuelnom smislu). Uz korišćenje veštačke inteligencije u svakodnevnim procesima, potrebe klijenata će biti brže ispunjene, ubrzaće se procene šteta i povećaće se efikasnost. UNIQA grupa već radi na test modelima koji koriste veštačku inteligenciju, u okviru kojih se vrši procena rizika proizvoda iz raspoloživog portfolija koji omogućavaju praćenje razvoja čime utičemo i na prevenciju.

Panel je takođe obuhvatio i temu digitalizacije u sektoru osiguranja, koja omogućava brži i lakši pristup uslugama. UNIQA osiguranje se ponosi što svojim klijentima omogućava brzu prijavu šteta, video konsultacije sa stručnjacima, kao i online kupovinu polisa, čime se značajno unapređuje korisničko iskustvo.

„Digitalne platforme, koje pružaju jednostavan i brz pristup svim uslugama, postale su standard u industriji. Naš cilj je da dalje unapredimo ove alate, omogućujući precizniju i bržu zaštitu za sve naše korisnike, kao i konkretne benefite za odgovorno ponašanje u saobraćaju i infrastrukturnim projektima“, zaključio je Đukić.

UNIQA grupa je prva kompanija koja je implementirala ESG standarde u prilikom procene i preuzimanja rizika. U skladu sa tim, UNIQA grupa je 2024. godine osnovala kompaniju „UNIQA Sustainable Business Solutions”, koja svojim klijentima pruža konsultantske usluge u vezi sa uvođenjem ESG standarda, pripremom klijanata za klimatske promene i praćenje njihovog sistema održivosti.

Na kraju, Đukić je naglasio da su zakonodavne inicijative u oblasti osiguranja ključne za dalji razvoj sektora. Novi zakoni i regulative doprineće efikasnijem sprovođenju infrastrukturnih projekata i boljoj zaštiti svih učesnika na tržištu. „Razvoj infrastrukture u Srbiji stvorio je priliku za usvajanje novih tehnologija i fleksibilnih proizvoda koji zadovoljavaju rastuće potrebe tržišta, čime se povećava sigurnost i efikasnost“, zaključio je Đukić.

Foto: Goran Zlatković

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poreska uprava naplatila prošle godine poreze u iznosu od 2,9 biliona dinara

by bifadmin

Poreska uprava naplatila je prošle godine poreze u iznosu od 2,9 biliona dinara, što je više u odnosu na godinu ranije, kada je naplata iznosila 2,5 biliona dinara.

To je izjavio pomoćnik direktora Poreske uprave Miroslav Đinović na Kopaonik bizis forumu i dodao da je da je naplata poreza pre 10 godina, odnosno 2014. godine, iznosila 1,1 bilion dinara.

On je istakao da ovo pokazuje da Poreska uprava danas ima bolju kontrolu i bolje sisteme za utvrđivanje izbegavanje naplate poreza.

Najviše javnih prihoda dolazi od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreza na dodatu vrednost, poreza na dohodak građana, poreza na dobit pravnih lica, dok su na petom mestu akcize.

Poreskoj upravi nedostaju radnici

Pomoćnik direktora Poreske uprave izneo je i podatak da je prošle godine Poreska uprava izvršila 15.707 kontrola i da je u okviru njih naplaćeno 36 milijardi dinara, što je rast za šest odsto u odnosu na 2023. godinu.

Đinović je istakao da poreski inspektori nisu izvršili ove kontrole, budžet Srbije bi ostao bez ove visoke cifre, a to znači da bi bilo i manje novca za ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i druge sektore.

Prema njegovim rečima, prošle godine je od 2.654 objekta, koliko je ukupno kontrolisano, kod 57,8 odsto njih utvrđeno neizdavanje fiskalnih računa ili neprijavljivanje radnika. Njima je izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.

Đinović je naveo i da je prošle godine poreska policija nadležnom tužilaštvu podnela 857 krivičnih prijava protiv 1.398 lica zbog 17,44 milijardi dinara izbegnutog poreza. Najviše se izbegava naplata PDV-a.

U odnosu na krivične prijave utvrdili su da se radi o 1.097 krivičnih dela, a 163 lica su lišena slobode.

Istakao je i da Poreskoj upravi nedostaju radnici zbog odlaska u penziju, promene posla, ali i ranije zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Ukupan broj zaposlenih u Poreskoj upravi trenutno iznosi 4.031, prosečna starost zaposlenih je 51,25 godina, a čak 45 odsto zaposlenih je starije od 55 godina.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci