VestiZabava

Rang lista najboljih srpskih predjela

by bifadmin

Portal TasteAtlas napravio je rang listu najpopularnijih predjela u Srbiji.

Rangiranje zasnovano je na ocenama publike, uz mehanizme koji prepoznaju stvarne korisnike, i koje zanemaruju ocene botova, nacionalističke ili patriotske ocene, a dodatno vrednuju glasove korisnika za koje sistem proceni da su upućeni.

Top 8 srpskih predjela prema portalu TasteAtlas:

1. Belmuž je tradicionalno stočarsko jelo sa istoka Srbije. Ova jednostavna poslastica se sastoji od samo tri sastojka – sira, brašna (tradicionalno kukuruznog), i malo soli. Sir mora biti svež i punomasan – kravlji ili, po mogućstvu, ovčiji.

Kada se sir nasecka na komade, stavlja se u veliki lonac na slaboj vatri da se polako topi. Dok se topi, dodaje se so i brašno postepeno, dok se masa ne sjedini u homogenu smesu. Mešanje se nastavlja neprestano velikom (drvenom) kašikom, sve dok se mast ne izdvoji i ne počne da pluta po površini smese.

2. Moravska salata je salata koja potiče iz Niša i Leskovca. Salata se pravi kombinacijom praziluka, paradajza, pečenih paprika, ljutih paprika, belog luka, soli i ulja. Povrće se isecka, posoli i prelije uljem. Zatim se ta kombinacija dobro promeša pa stavlja u frižider pre posluživanja.

Moravska salata je posebno popularna tokom vrelih letnjih meseci. Može da se služi kao predjelo, prilog uz meso sa roštilja, a ponekad i kao glavno jelo uz komad tvrdog sira i hleb (za umakanje).

3. Gibanica Iako se često viđa u zemljama kao što su Hrvatska, Slovenija i Makedonija, gibanica se pre svega povezuje sa Srbijom. To je tradicionalno jelo nalik piti koje kombinuje kore od tankog testa sa kremastom smesom sira i jaja.

Najpopularnija verzija ove svestrane pite je poznata kao gužvara – što znači „gužvana“, u kojoj se kore testa filuju sočnijom smesom od svežeg kravljeg sira i jaja. Kore se potom slažu i peku u obliku posude za pečenje.

4. Belolučene paprike su zdrava srpska salata napravljena kombinacijom pečenih paprika, belog luka, sirćeta, soli, ulja i peršuna. Sastojci se jednostavno pomešaju, a smesa se dobro ohladi pre nego što se jede.

Leti se salata priprema od sveže pečenih paprika, a zimi se obično koriste konzervirane paprike.

Belolučene paprike se ponekad obogaćuju pečenim patlidžanima. Salata se služi kao predjelo ili prilog. Može se konzumirati i kao glavno jelo uz beli sir i par kriški hleba koje se umaču u sokove salate.

5. Leskovačka kavurma je srpska delikates koji se priprema u vremenski zahtevnom procesu koji uključuje polako prženje svinjske kože (čvaraka) dok se mast potpuno ne izbaci. Uobičajeni dodaci su svinjske iznutrice poput pluća, jetre, creva, i delova glave, koji se skuvaju, sitno iseckaju i dodaju u smesu prilikom prženja.

Kada se mast potpuno istopi i sastojci se sjedine, smesa se ocedi i čuva. Tradicionalno se priprema tokom hladnijih sezona. Kavurma ili sprža se obično povezuje sa južnim delovima Srbije, naročito Leskovcem.

6. Pihtije su srpsko jelo napravljeno od jeftinijih delova svinjetine kao što su glava, kolenica ili papci. Meso se često kuva zajedno sa biberom, lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane tako mekano da se odvaja od kostiju.

Zajedno sa supom meso se stavlja u činije koje se potom ostave da se ohlade, i jelo se stvrdnjava u žele.

Pihtije se seku na kriške i služe kao predjelo, uz hladnu turšiju i čašicu rakije.

7. Živa pljeskavica je predjelo od mlevene teletine, soli, bibera, dimljene paprike, Vegete, ulja i seckanog luka.

Meso i začini se stavljaju na veliki tanjir i mešaju viljuškom dok se ne napravi homogena masa koja se zatim oblikuje u pljeskavicu.

Jelo je nastalo u restoranu „Kod Bore“ u Sedlarima kod Valjeva, i predstavlja jelo koje su jeli ugostiteljski radnici u državnim restoranima u bivšoj Jugoslaviji. Pošto su bili u stisci sa vremenom, obično bi za ručak jeli pljeskavicu od sirovog mesa ubačenu u toplu lepinju.

Živa pljeskavica se služi sa pečenim hlebom ili lepinjom i solju i tucanom paprikom i obično se konzumira dok se čeka meso sa roštilja.

8. Čalabrca je jednostavno srpsko jelo napravljeno od tankih kora, ulja, mleka i kajmaka (ili pavlake).

Kašičica masti ili ulja se stavi u ključalu vodu. Suve kore (tanko razvučene) se cepaju na delove, a zatim se ključala voda sa uljem prelije preko njih – idealno u zemljanoj posudi. Jelo se kratko kuva, pa se sklanja sa vatre, a onda se kombinuje sa mlekom i kajmakom.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Samo na Voyo – “Tajkun 2“ za Yettel i SBB korisnike

by bifadmin

Od danas, Yettel i SBB korisnicima dostupna je dugoočekivana druga sezona serije „Tajkun“, ekskluzivno na VOYO platformi. Nove epizode emitovaće se petkom i subotom.

Nakon izuzetno uspešne prve sezone, glavni lik ove hit serije, Dragan Bjelogrlić nastavlja da tumači ulogu Vladana Simonovića, koji se suočava sa teškim izborima između porodice i posla, kao i nizom izazova koji proizlaze iz sukoba interesa i manipulacija unutar poslovne elite. Nova sezona donosi još više drame, uz poznata glumačka imena i vrhunsku produkciju koja je već osvojila publiku širom regiona.

„Uvođenjem Voyo striming servisa u ponudu Yettela i SBB-a, omogućili smo velikom broju korisnika pristup raznolikom sadržaju, sa naglaskom na lokalnom i regionalnom. Zahvaljujući saradnji sa Voyom, tržištu možemo da ponudimo i premijere, kao što je serija „Tajkun 2“. Nastavićemo da razvijamo korisničko iskustvo kroz tehnološke inovacije i unapređenje sadržaja, sa ciljem da platforma dugoročno odgovara različitim interesovanjima i navikama gledanja“, izjavio je Vojin Kličković, menadžer za razvoj sadržaja u Yettelu.

VOYO servis dostupan je za korisnike Yettel TV usluge, bez dodatne naknade u okviru promotivnog perioda koji traje do 31. oktobra 2026. godine, dok SBB korisnici imaju i pristup ovoj platformi u okviru novih Basic i Premium paketa, tokom istog promotivnog perioda. Korisnici Yettel mobilnih usluga VOYO servis mogu aktivirati u okviru odabranih tarifnih paketa bez dodatnih troškova.

Uz Bjelogrlića, u drugoj sezoni serije „Tajkun“ igraju brojna poznata imena kao što su Nada Šargin, Jelena Đokić, Teodora Dragićević, Vanja Nenadić, Branislav Trifunović, Marko Grabež, Muhamed Hadžović i mnogi drugi. Ekipi popularne serije pridružuje se i zvezda domaće umetničke scene, glumac i reditelj Dejan Aćimović. Seriju potpisuje Đorđe Milosavljević, a režiju Jelena Gavrilović i Ivan Stefanović. Na Voyo platformi, dostupna je i kompletna prva sezona ove serije, dok će se svake nedelje premijerno emitovati dve epizode nove sezone za koju ih je snimljeno ukupno deset.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Podela na rate bez kamate: Flexia kreditna kartica UniCredit Banke – za 15 minuta u aplikaciji, spremna za kupovinu

by bifadmin

Flexia Mastercard kreditna kartica UniCredit Banke je brzo finansijsko rešenje – bilo da je u pitanju neplanirani trošak, dobra prilika ili važna kupovina – važno je imati mogućnost plaćanja u svakom treutku. Od sada, može se dobiti onlajn preko mBanking aplikacije, bez odlaska u banku, čak i za 15 minuta.

Sa UniCredit Bank Flexia Mastercard kreditnom karticom, finansijska sigurnost obezbeđena je u svakom trenutku. Ova kartica može biti odobrena direktno iz svoje mBanking aplikacije – bez odlaska u banku, bez papira, bez čekanja, ali je i korišćenje kartice omogućeno odmah po odobrenju.

UniCredit Bank Flexia Mastercard kreditna kartica dostupna je u mobilnoj aplikaciji (digitalno izdavanje kartice) i može se dodati u Google Pay ili Apple Pay mobilni novčanik direktno iz mBanking aplikacije, i, još važnije, odmah je spremna za plaćanje.

Korišćenje kreditnih kartica u svetu predstavlja standardni način plaćanja, a savremene kreditne kartice omogućavaju veću sigurnost i kontrolu. U momentima nedostatka novca na računu za trenutni izdatak, ali i pri planiranju većih troškova, ova kartica je vrlo zgodno i, istovremeno, sigurno rešenje podele na rate – bez kamate.

Važno je podsetiti se razlike između debitnih i kreditnih kartica. Dok su debitne kartice namenjene trošenju postojećih novčanih sredstava na tekućem računu, kreditne kartice omogućavaju veću fleksibilnost i podelu na rate, korišćenjem sredstava banke – a troškovi se realizuju u budućnosti i to na rate. Sa UniCr

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Sretko Popadić, Savema: Za generacije koje dolaze

by bifadmin

Klimatske promene su dovele do toga da su se i naizgled stari problemi, poput požara i rizika za održivu poljoprivredu, toliko promenili da traže delotvornija i ekološki podobnija rešenja za buduće generacije. Do njih je došao startap Savema, koji je svoje inovacije u ovim oblastima zasnovao na gel tehnologiji. Malo preduzeće iz Čačka pokazalo je i da pravovremena zaštita intelektualne svojine predstavlja važan adut u privlačenju investitora.

Najbolji dokaz da od viška znanja i interesovanja glava ne boli je Sretko Popadić, koji se specijalizovao za nekoliko struka i radio u veoma različitim industrijama. Završio je Tehnološko−metalurški fakultet, zatim postdiplomske studije u oblasti kozmetologije na Farmaceutskom fakultetu i na kraju hemiju životne sredine na Hemijskom fakultetu. Radio je u preduzeću za proizvodnju eksploziva Prva iskra – namenska, nakon toga u firmi za proizvodnju industrijskih podova i premaza Epoksan, a potom je od 2014. do 2017. godine bio direktor Naučno-tehnološkog parka Čačak.

Za inovacije se zainteresovao još dok je kao direktor razvoja u Epoksanu učestvovao u osmišljavanju nekoliko proizvoda na bazi ekoloških vodorazredivih epoksidnih sistema. To iskustvo ga je podstaklo da se usredsredi na inovativna rešenja, naročito ona koja služe za zaštitu od požara. Želeći da razvija ovakva rešenja pokrenuo je sopstveno preduzeće, ali je na teži način morao da nauči koliko je početak u preduzetništvu težak. Ta firma je ugašena, a Popadić se ponovo, sa više iskustva, u preduzetničkim vodama okušao 2022. godine, osnovavši startap Savema u Čačku.

Danas, sa timom od pet stručnjaka i mrežom saradnika, Savema razvija šest inovativnih rešenja. Popadić kaže da trenutno traže inostrane partnere koji se bave proizvodnjom ili prodajom protivpožarnih proizvoda, kako bi povećali broj kupaca. Vode pregovore sa potencijalnim partnerima iz EU, Kine i SAD, a ukoliko sklope saradnju, Savema će glavni prihod iz ovog posla ostvarivati od prodaje licenci za patente.

Nova formula za gašenje požara

U Srbiji se mnogo češće sklapaju proizvodi koji su osmišljeni u drugim delovima sveta, nego obrnuto – da naša preduzeća izvoze svoje znanje. Kako je to uspelo Sretku Popadiću?

„Našli smo rešenje za jedan vrlo realan problem. Tradicionalni načini gašenja požara su često neefikasni. Primera radi, kada vatru gasite vodom, ona može brzo da ispari i da je ne bude dovoljno. Ako upotrebite prevelike količine vode, možete da izazovete poplavu i druge vidove štete. Druga opcija je da koristite prah ili penu, ali ni oni nisu dovoljno efikasni i podobni za životnu sredinu“, objašnjava Popadić.

Zato je Savema ponudila tržištu novo rešenje – CI GEL, aditiv koji običnu vodu pretvara u veoma delotvorno sredstvo za gašenje požara i formira zaštitni sloj koji sprečava širenje vatre. Popadić precizira da se ovo rešenje sastoji od obojenog praha, koji koristi tehnologiju superupijajućih polimera i ugušćivača. Prah se dodaje vodi za gašenje požara u malom procentu (0,5% – 1%) i za kratko vreme, bez mešanja, pretvara vodu u gel.

Tokom procesa hidratacije, čestice praha upijaju 200 do 300 puta veću zapreminu vode u odnosu na sopstvenu zapreminu, bubre i stvaraju milione sitnih kapi vode okruženih polimernom opnom. Da bi se lakše razumela struktura gela, on se može uporediti sa penom. Kod pene za gašenje požara mehurići su ispunjeni vazduhom, dok su kod CI GEL-a ispunjeni vodom.

Zahvaljujući ovom svojstvu, gel veoma efikasno gasi vatru. On istovremeno štiti predmete na koje se nanosi od ponovnog paljenja, pošto na njihovoj površini formira „termalno ćebe“. Iz tog razloga je izuzetno koristan u suzbijanju požara u šumama i na deponijama, ali se može upotrebljavati u svim situacijama koje zahtevaju hitno gašenje vatre, navodi direktor Saveme.

Finansijska podrška

Razvoj inovativnog CI GEL-a zahtevao je značajna ulaganja rada i novca. Popadić je uspeo da obezbedi prvu finansijsku podršku od nemačkog fonda rizičnog kapitala Foundcenter Investment. Ovo ulaganje, uz već dokazanu efikasnost proizvoda, otvorilo je vrata novim izvorima finansiranja i omogućilo Savemi da proširi svoj portfolio.

Usledio je rad na drugim proizvodima koji su bili namenjeni gašenju požara, zaštiti imovine i održivoj poljoprivredi. Preduzeće iz Čačka je plasiralo na tržište Dust control za smanjenje emisija štetnih čestica, EkoBioGel koji pospešuje razvoj biljaka, Ignis Master, sredstvo za gašenje požara koje izazivaju litijumske baterije. Razvilo je i preparat koji služi za gašenje požara u kuhinji pod nazivom Spasoje, kao i Termo Štit koji se koristi za zaštitu površina od visokih temperatura i plamena.

Za razvoj nekih od ovih proizvoda dobilo je grantove od pojedinih državnih i međunarodnih institucija. „Primera radi, sa stikom Spasoje učestvovali smo u programu Raising Starts koji realizuje Naučno-tehnološki park Beograd, što nam je pomoglo da dobijemo podršku i u programu StarTech. S druge strane, Fond za inovacionu delatnost nam je odobrio 4,1 milion dinara za razvoj proizvoda Ignis Master“, navodi inovator iz Čačka i dodaje da je novac samo jedan od činilaca za uspešan razvoj inovacija. Pored finansijske podrške, potrebno je da oni koji osnivaju inovativno preduzeće imaju preduzetnički duh, da zapošljavaju kvalitetne stručnjake koji žele da uče, da su spremni na rizik, a važna je i podsticajna regulativa.

Zaštitu intelektualne svojine cene i investitori

Da bi uspešno razvila svoju inovaciju, preduzeća u Srbiji moraju obično da ulože od nekoliko hiljada do više stotina hiljada evra, u zavisnosti od toga koliko je njihov proizvod tehnički složen. Savema je za realizaciju svojih ideja morala da obezbedi više stotina hiljada evra.

Imajući u vidu ovako velika ulaganja, Popadić je insistirao na zaštiti svojih ideja kako bi onemogućio konkurenciju da ih neovlašćeno kopira. Podneo je prijavu za patente i zaštitu intelektualne svojine u Srbiji i na međunarodnom nivou kod Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Tako je preduzeće iz Čačka obezbedilo ekskluzivno pravo da samo ono komercijalizuje svoje inovacije. „To je bilo ključno za povraćaj sredstava koja smo uložili u istraživanje i razvoj. Zahvaljujući ulaganju u zaštitu intelektualne svojine, stekli smo konkurentsku prednost i povećali udeo na tržištu. Pored toga, i sami investitori prepoznaju našu intelektualnu svojinu kao vredan potencijal preduzeća, što se vidi kroz priliv ulaganja“, kaže Popadić.

Put do lojalnog kupca

Razvoj novog proizvoda i njegova zaštita dobijaju svoj puni smisao tek kada se inovacija uspešno plasira na tržište. „Za uspeh na tržištu nije dovoljno samo da imate dobru ideju i da umete da je realizujete. Potrebna su vam i znanja o tome kako se vodi posao. Morate da budete svesni koliko je važno dobro strateško planiranje, da temeljno istražujete tržište i da stalno pratite ostvarene rezultate“, navodi Popadić neke od neophodnih poslovnih veština.

Direktor Saveme ističe da redovno ulažu u istraživanja tržišta, koja im pomažu da bolje sagledaju šta je mogućim kupcima potrebno, ali i da analiziraju poslovanje konkurentskih firmi, njihovu ponudu i tržišni udeo. Na osnovu takvih podataka, Popadić i njegov tim mogu objektivnije da utvrde vrednost svojih proizvoda. Preduzeće iz Čačka mnogo radi i na razvoju kanala za plasman svojih rešenja do željenih kupaca, uključujući onlajn prodaju, maloprodajne objekte i distributere. Sve ovo prate značajna ulaganja u marketing, kako bi inovativna rešenja iz Čačka postala što prepoznatljivija na tržištu.

Ipak, u današnjoj konkurenciji kada su potrošačima dostupni proizvodi iz celog sveta, najteže je steći lojalne kupce. Popadić naglašava da je to podjednako zahtevan zadatak kao i razvoj same inovacije i da zato on i njegov tim ulažu velike napore da pruže što kvalitetniju podršku kupcima. „To podrazumeva i da budno pratite reakcije korisnika i da ukoliko je to potrebno, odmah reagujete“, ističe Sretko Popadić.

Marija Dukić

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zašto Lingong u Srbiji nije profitabilan?

by bifadmin

Fabrika kompanije Linglong Tire u Srbiji posluje sa rastućim gubicima, pokazao je najnoviji finansijski izveštaj kineskog giganta za proizvodnju guma, koji prenosi eKapija.

U prvoj polovini ove godine, fabrika u Srbiji ostvarila je prihod od 1,18 milijardi juana (oko 153,4 miliona evra), što predstavlja rast od 148,1% u odnosu na prošlu godinu. Međutim, neto gubitak iznosio je 130 miliona juana (16,6 miliona evra), nadmašivši gubitak iz istog perioda prošle godine od 50 miliona juana (6,4 miliona evra), što je iznenadilo mnoge investitore, navodi kineski poslovni medij Cailian Press. Tokom konferencije o predstavljanju poslovnih rezultata, više investitora pitalo je kada će fabrika u Srbiji postati profitabilna.

Sun Songtao, sekretar Upravnog odbora Linglong Tire-a, izjavio je da će, kako se kapacitet proizvodnje bude postepeno oslobađao i obim proizvodnje i prodaje nastavljao da raste, fabrika u Srbiji nastojati da što pre ostvari profitabilnost.

Što se tiče stepena iskorišćenosti kapaciteta fabrike u našoj zemlji, Sun Songtao je izjavio da se njen proizvodni kapacitet trenutno nalazi u fazi stalnog povećanja, te da je ukupna iskorišćenost kapaciteta oko 85%.

Porasli troškovi proizvodnje

Prema finansijskom izveštaju Linglonga, bruto marža od prodaje u drugom kvartalu iznosila je 16%, što predstavlja pad od 6,1 procentnog poena na godišnjem nivou, uglavnom zbog rasta troškova sirovina i uticaja carina. Konkretno, ukupni troškovi nabavke četiri ključne sirovine – prirodne gume, sintetičke gume, čađi i čeličnog korda – povećani su za 0,7% u odnosu na isti period prošle godine.

Finansijska direktorka kompanije, Lv Xiaoyan, navela je da su glavni faktori pada bruto marže u prvoj polovini godine na godišnjem nivou bili promene u troškovima sirovina, američka carinska politika i efekti strukture proizvoda.

Rukovodstvo kompanije je naglasilo da se, zahvaljujući stalnim prilagođavanjima strukture proizvoda, planskom oslobađanju proizvodnih kapaciteta i rastućem udelu prihoda iz inostranstva, očekuje nastavak oporavka bruto marže, preneo je Cailian Press.

Da podsetimo, izgradnja Linglongove fabrike guma u Zrenjaninu započeta je 2019. i pratilo ju je nekoliko afera vezanih za kršenje radnih prava na gradilištu. Serijsku proizvodnju započela je u septembru 2024. U fabriku je uloženo milijardu dolara, a prošle godine je najavljeno dodatno ulaganje od 645 miliona evra namenjeno povećanju proizvodnje.

Izvor: eKapija

Foto: geralt, Pixabay

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Srpske serije i filmovi na najgledanijim međunarodnim platformama

by bifadmin

Telekom Srbija beleži izuzetne uspehe na polju međunarodne distribucije domaćih serijskih programa i filmova. Samo u ovoj godini, kompanija je ostvarila značajnu prodaju originalnog sadržaja renomiranim svetskim platformama, čime je domaća produkcija dobila priliku da osvoji novu, globalnu publiku.

„Nedavne prodaje našeg serijskog programa renomiranim evropskim televizijama i striming platformama kao što su Voyo, Walter Presents, Arte i RTP predstavljaju još jedan značajan korak u nastavku uspešnog međunarodnog plasmana. Kontinuirano interesovanje globalne publike potvrđuje snagu naših priča i kvalitet domaće produkcije. Ponosni smo što srpski sadržaj sve češće pronalazi mesto na svetskoj televizijskoj sceni, a ovakvi rezultati dodatno nas motivišu da nastavimo sa razvojem ambicioznih i relevantnih projekata. Naš cilj ostaje isti – stvarati sadržaj koji pomera granice i otvara vrata novim tržištima“, izjavila je Aleksandra Martinović, direktorka Direkcije za multimediju u Telekomu Srbija.

Ostvareni međunarodni uspesi Telekoma Srbija u saradnji sa GoQuest Media ove godine ogledaju se u impresivnom nizu prodaja domaćih serija i filmova uglednim svetskim platformama na međunarodnim tržištima. Globalna platforma iz Velike Britanije, Walter Presents, poznata po pažljivo odabranim i visokokvalitetnim serijama iz celog sveta otkupila je Apsolutnih 100. Uvrštavanje serije iz produkcije Telekom Srbija u njen repertoar potvrđuje da domaći sadržaj poseduje ogromnu snagu da se istakne i da osvoji globalnu publiku, prolazeći kroz jedan od najrigoroznijih procesa selekcije. Takođe, ovaj naslov otkupio je i ARTE (Francuska i Nemačka) koji predstavlja evropski javni servis i instituciju kulture najvišeg ranga. Ova prodaja predstavlja istorijski iskorak domaće produkcije na elitnu evropsku kinematografsku scenu. Indijska platforma OTT Watcho je pored ovog trilera u svoj izbor uvrstila i serije Državni službenik i Dug moru i time pokazala sve veće interesovanje azijske publike za srpski sadržaj.

Portugalski RTP, inače javni emiter koji upravlja sa više nacionalnih i međunarodnih televizijskih kanala (RTP 1, RTP 2, RTP 3, RTP Internacional, RTP Africa), u saradnji sa OBLE TV distributerom otkupio je seriju Frust, što je ujedno i prva prodaja jedne srpske serije na ovoj teritoriji.

U saradnji sa Jinga Films potpisan je ugovor o svetskoj distribuciji filma Volja sinovljeva, sa pravima prodatim na devet teritorija, uključujući Veliku Britaniju, Japan i Južnu Koreju.

Takođe, sadržaj Telekoma Srbija dostupan je za emitovanje na VOYO – internacionalnoj SVOD platformi CME grupe koja je otkupila naslove Ožiljak, Smola, Škripac, Ubice mog oca, Pasjača, Tunel, Influenseri, V Efekat, Apsolutnih 100, Frust, Tajkun 2.

Ovi međunarodni uspesi potvrđuju stratešku posvećenost Telekoma Srbija razvoju i promociji srpske kinematografije. Telekom Srbija nastavlja da ulaže u stvaranje vrhunskog multimedijalnog sadržaja i njegov plasman širom sveta, jačajući ugled Srbije na globalnoj filmskoj i TV sceni.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uvodi se centralna evidencija i jači nadzor nad faktoringom

by bifadmin

Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu, koja će trajati do 10. oktobra. Predložene izmene imaju za cilj veću transparentnost tržišta, jačanje nadzora i usklađivanje sa međunarodnim standardima.

Jedna od najznačajnijih novina je uspostavljanje Centralne evidencije faktoringa (CEF), koja bi obezbedila pouzdan sistem evidentiranja ustupljenih faktura, sprečila dvostruka ustupanja i podstakla poverenje investitora.

Nadzor nad faktoring društvima preneo bi se na Komisiju za hartije od vrednosti, čime bi se, prema obrazloženju, obezbedio efikasniji i tehnološki napredniji kontrolni mehanizam.

Izmenama se uvodi i preciznije definisanje različitih vrsta faktoringa, uključujući avansni i obrnuti faktoring, kao i jasniji okvir za rokove dospeća potraživanja. Ugovori o faktoringu će, ukoliko budu overeni kod javnog beležnika, imati snagu izvršne isprave, što bi ubrzalo naplatu i smanjilo potrebu za sudskim postupcima.

U obrazloženju se naglašava i značaj digitalizacije, jer će dokumentacija uz ugovore moći da se vodi u elektronskoj formi, što će smanjiti troškove i administrativni teret. Takođe, preciziraju se uslovi za izdavanje i prestanak dozvole za rad faktoring društava, kao i obaveze u slučaju stečaja.

Predložene izmene usaglašene su sa UNIDROIT Model Law on Factoring i praksom u regionu, a Ministarstvo očekuje da će one doprineti razvoju uređenog tržišta potraživanja u Srbiji, jačanju pravne sigurnosti i podršci digitalnoj ekonomiji.

Zainteresovani komentare mogu dostaviti elektronski, na obrascu dostupnom na sajtu Ministarstva finansija, najkasnije do 10. oktobra.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Statistika za bolje odluke: potencijal za opštine, gradove i privredu

by bifadmin

U okviru projekta „EU4SORS – Razvoj modernog statističkog sistema“ Republički zavod za statistiku organizovao je u Beogradu jednodnevnu radionicu pod nazivom „Statistika za bolje odluke: potencijal za opštine, gradove i privredu”.

Cilj projekta „EU4SORS – Razvoj modernog statističkog sistema” je uspostavljanje Sistema za podršku donošenju odluka i Statističkog registra stanovništva. Ove dve komponente predstavljaju osnovu za unapređenje efikasnosti, povezanosti i prilagodljivosti nacionalnog statističkog sistema, kroz veće oslanjanje na administrativne izvore podataka i primenu savremenih informacionih alata i usluga. Projekat je većinski finansiran sredstvima Evropske unije (85,71%) i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije (14,29%).

U fokusu radionice bila je nova uloga statistike kao analitičkog servisa koji će institucijama, organizacijama, udruženjima, akademskoj zajednici i građanima pružati ne samo potrebne podatke i indikatore za lokalni nivo, već će omogućiti i digitalne alate za analizu tih podataka.

Partnerstvo sa EU – osnova za uspešnu budućnost

„Ovaj projekat koji realizujemo uz finansijsku pomoć Evropske unije svedoči o snazi partnerstva. Zajedničkim radom unapređujemo prikupljanje i korišćenje podataka na lokalnom nivou, čime direktno doprinosimo principima decentralizacije i inkluzivnog upravljanja. Zahvaljujemo EU na poverenju i verujemo da će rezultati projekta doprineti kvalitetnijem životu građana širom Srbije“, izjavio je Branko Josipović, v. d. direktora Republičkog zavoda za statistiku.

Statistika u službi građana – uz podršku EU

Mira Nikić, rukovodilac projekta, dodala je „Zahvaljujući saradnji sa Evropskom unijom, stvaramo sistem koji ne samo da prikuplja podatke već pruža konkretne servise lokalnim zajednicama. Sistem za podršku donošenju odluka na lokalnom nivou će omogućiti bolju razmenu podataka između lokalnih uprava i Zavoda, razvoj indikatora koji trenutno ne postoje, kao i integraciju sa administrativnim izvorima podataka. Ova inicijativa jasno pokazuje kako partnerstvo sa EU vodi ka modernizaciji i efikasnijem upravljanju.“

Кao krajnji rezultat projekta, biće uspostavljen moderan, integrisan statistički sistem u službi institucija, privrede i građana.

Na radionici su učestvovali predstavnici lokalnih samouprava i regionalnih privrednih komora, koji će biti uključeni u dalju implementaciju sistema.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Otvaraju nam se potpuno nove mogućnosti

by bifadmin

Izveštaji RATEL-a u poslednjih pet godina pokazuju kontinuiran rast baze poslovnih korisnika u Yettelu. O dosadašnjim rezultatima i planovima za budućnost razgovaramo sa Ivanom Stojanovićem, izvršnim direktorom sektora za poslovne korisnike.

Ivane, još jedna uspešna godina je za vama. Možete li se osvrnuti na ostvarene rezultate u prethodnom periodu?

Iako je tržište bilo izazovno, u 2024. uspeli smo da ostvarimo rast u svim ključnim poslovnim segmentima. Uz petogodišnji rast baze korisnika, ide i rast prihoda od 10 odsto. Takav rezultat postigli smo zahvaljujući jasno definisanoj strategiji, posvećenosti celog tima i poverenju koje poslovna zajednica ima u nas. RATEL je to potvrdio u svom poslednjem izveštaju, u kome navodi da smo dostigli 31 odsto tržišnog učešća u biznis segmentu. Dakle, imamo mnogo razloga da budemo zadovoljni.

Koje su ključne inicijative, i da li postoji nešto što biste izdvojili, a da korisnici o tome možda ne znaju dovoljno?

Pored osvežene ponude tarifnih paketa za mobilni internet, lansirali smo i napredne ICT usluge, među kojima se posebno izdvaja SD-WAN servis (Software-Defined Wide Area Network). Razvili smo ga u saradnji sa CETIN-om, našom sestrinskom kompanijom koja se bavi razvojem infrastrukture i tehnoloških rešenja. SD-WAN omogućava jedinstvenu komunikaciju i bolje upravljanje informacijama između zaposlenih, uređaja i aplikacija koristeći softverski definisanu mrežu. Prednost je u tome što se ne oslanja samo na fizičke uređaje, već koristi virtualne rutere, softverske aplikacije i cloud tehnologiju za uspostavljanje i upravljanje mrežnim vezama. Ovo rešenje doprinosi bezbednosti mreže, besprekornoj internet konekciji, prioritizaciji saobraćaja i optimalnom radu aplikacija.

Pored SD-WAN servisa, važan iskorak napravili smo i u oblasti digitalnog potpisivanja dokumenata. Naš sistem za kvalifikovano elektronsko potpisivanje (QS) omogućava brzo i jednostavno potpisivanje ugovora bez potrebe za fizičkim prisustvom. Kompletan proces je brz i jednostavan, a verifikacija i arhiviranje su u potpunosti automatizovani. To je važan korak ka digitalizaciji, ali i način da smanjimo operativne troškove, uz veću bezbednost i efikasnost. Korisnici to prepoznaju i dobro prihvataju, jer im značajno pojednostavljuje saradnju s nama.

E&PPF Telekom grupa koja je vlasnik Yettela u Srbiji, polovinom godine je kupila i SBB. Šta to znači za segment poslovnih korisnika?

Od kraja maja, Yettel i SBB timovi koju su odgovorni za poslovne korisnike rade zajedno i čak sede u istim prostorijama. Već nakon ovih prvih nekoliko meseci, nastojimo da objedinimo sve usluge na jednom mestu i korisnicima ponudimo celovita rešenja. Prvi rezultati i reakcije su zaista pozitivni, a pun efekat biće vidljiv u narednim mesecima. Vidimo puno prostora za sinergiju i zajednički pristup, koji će unaprediti iskustvo poslovnih korisnika.

Šta su prioriteti do kraja godine? Šta je, po Vama, ključ za diferencijaciju na tržištu?

Nema opuštanja, plan je jasan. Do kraja godine nas očekuje lansiranje novih ICT usluga, kao i dalji rad na digitalizaciji. Paralelno s tim, učestvujemo u velikom infrastrukturnom projektu zamene i optimizacije mreže. Fokus ostaje na korisniku, kvalitetu usluge i operativnoj izvrsnosti. Uz sve to, radujemo se i pripremamo za dolazak 5G mreže.

I na kraju, kako vidite razvoj sektora u 2025. godini?

Kao priliku da „zasijamo“ u domenu digitalizacije i naprednih servisa, a sa daljom integracijom SBB-a otvaraju nam se potpuno nove mogućnosti. Verujem da je najbolji period za Yettel biznis segment tek pred nama.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Fondacija Ana i Vlade Divac i Intesa fondacija podržale 16 preduzetnica u okviru projekta „Odvažna“

by bifadmin

Fondacija Ana i Vlade Divac predstavila je danas 16 preduzetnica koje su zahvaljujući podršci Intesa fondacije filantropske organizacije u sklopu projekta „Odvažna“ dobile bespovratnu finansijsku pomoć, mentorsku i stručnu podršku, pristup edukacijama i priliku za poslovno umrežavanje sa drugim preduzetnicama i akterima iz sveta biznisa u sklopu projekta.

Na konkurs za učešće u projektu „Odvažna“ mogla su da se prijave mikro, mala preduzeća, i zadruge koje su osnovale i/ili vode žene, pravni subjekti sa više od 60% zaposlenih žena, kao i udruženja građana koja unapređuju ekonomsku samostalnost i položaj žena, a na ovogodišnji ciklus pristigle su rekordne 233 prijave. Za učešće u projektu odabrano je 16 preduzeća koja se bave različitim delatnostima, od proizvodnje hrane, pića, tekstilnih i kozmetičkih proizvoda, preko igračaka i nakita, do edukativnih i kreativnih usluga, i to: Cozy2wear iz Beograda, Amelles kozmetika iz Vrnjačke Banje, Eden origin iz Čačka, Glutenfree iz Niša, Mlekara sa Ovčara iz Lučana, HH Design Solutions iz Trbušca, Arte del Gusto iz Šitara, Kockica eco toys iz Subotice, Nu handmade iz Lajkovca, Dolovac organic i tradicija iz Futoga, Beauty Imagini iz Beograda, Centar za edukaciju Nikola-Mil iz Novog Pazara, Valdoro iz Vranja, Agrocorp Duo iz Lazarevca, Šećernema iz Novog Sada i Danija plus iz Prokuplja.

„Fondacija Ana i Vlade Divac ima decenijsko iskustvo u kreiranju i sprovođenju aktivnosti koje su usmerene na ekonomsko osnaživanje ranjivih grupa u društvu, uključujući i ekonomsko osnaživanje žena i podsticanje njihovih preduzetničkih inicijativa. Do sada smo podržali više od 70 preduzetnica kroz dodelu grantova i mentorski rad sa njima“, rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Projekat „Odvažna“ pomaže ženama koje žele da unaprede ili razviju svoje preduzetničke inicijative i teži dugoročnim promenama kroz osnaživanje žena da postanu ekonomski nezavisne, da razvijaju održive biznise i aktivno učestvuju u razvoju svojih zajednica.

„Podrška projektu „Odvažna“ bila je za nas čast i prirodan izbor, imajući u vidu da je osnaživanje žena jedna od ključnih oblasti rada Intesa fondacije. Od svog osnivanja donirali smo oko 1,6 miliona evra za brojne socijalne inicijative, od čega 330.000 evra upravo za projekte usmerene na jačanje pozicije žena. Verujemo da ovakvi projekti mogu da donesu konkretne promene i podršku ženama da razviju svoj potencijal, doprinoseći kreiranju snažnije i ravnopravnije poslovne zajednice i razvoju društva na održivim osnovama“, rekla je Marija Savić, upraviteljka Intesa fondacije filantropske organizacije.

Iako je trend u pogledu osnivanja ženskih biznisa od 2000. godine do danas pozitivan, većina, čak 99% ženskih firmi, funkcioniše u zoni mikro i malih preduzeća sa manje od 10 zaposlenih. Takođe, preduzetnice se najčešće opredeljuju za preduzetničke radnje kao oblik organizovanja i posebno su osetljive na prekid rada i smanjenje obima poslovnih aktivnosti u vreme kriza.

„Ja sam dobila podršku za izradu veb sajta sa onlajn šopom, i mogu da kažem da zahvaljujući projektu „Odvažna“, ja sada spremam robu za izvoz u Severnu Makedoniju“, rekla je Marija Antić, vlasnica kompanije Glutenfree iz Niša, jedna od učesnica projekta „Odvažna“.

„Kroz program „Odvažna“ smo nabavili novu opremu i sirovine, nabavili višekratnu i održivu ambalažu, odradili dve digitalne marketinške kampanje tokom leta, učestvovali na tri sajma, a posebno želim da istaknem da nam je značajno to što smo imali dodatne edukacije i uspeli da se umrežimo sa drugim ženama preduzetnicama koje učestvuju u projektu, i čak sa nekima od njih uspostavimo saradnju. Konkretno dogovaramo sa kompanijom Arte del Gusto da organske ostatke nakon pakovanja njihovih Schargo čajeva upotrebimo u izradi naše prirodne kozmetike“, rekla je Aleksandra Rašović, vlasnica kompanije Amelles kozmetika iz Vrnjačke Banje.

Fondacija Ana i Vlade Divac i Intesa fondacija filantropska organizacija podrškom preduzetnicama teže da podstaknu dugoročne promene u pravcu ekonomske nezavisnosti žena, razvoja održivih biznisa i jačanja lokalnih zajednica, kako bi žensko preduzetništvo postalo stub stabilnosti i jednakih mogućnosti u Srbiji.

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci