Danas je manje verovatno da većina nas ima gotovinu pri ruci. Uostalom, većinu kupovina koje obavljamo možemo obaviti karticom ili čak samo dodirom telefona. No, finansijski stručnjaci savetuju da uvek nosite barem malo gotovine—i čak preporučuju da je koristite za određene kupovine.

1. Stvari koje možete vratiti

Ako znate da biste na kraju mogli vratiti nešto što ste kupili, svakako koristite gotovinu, kaže Steven Holmes, finansijski stručnjak i viši investicijski savjetnik u iCash-u.

Prema Holmesu, mnogi ljudi odustaju od isprobavanja stvari u trgovini i umesto toga će kupiti dve ili tri veličine iste košulje ili pantalone, isprobati ih kod kuće i vratiti veličine koje im ne trebaju. No verovatno ćete morati pričekati da dobijete svoj novac natrag ako ste platili bilo čime osim gotovinom. Većina trgovina će vam automatski vratiti novac prema izvornom obliku plaćanja koji ste koristili za trgovinu.

“Bio bi vraćen na vašu kreditnu karticu ako ste je koristili, a novac se ne pojavi uvek na vašem računu nekoliko dana. Ali, ako vaš račun pokazuje da ste kupnju obavili gotovinom, trgovina će vam nadoknaditi isti iznos. Gotovinska plaćanja vraćaju se odmah nakon što se proizvodi vrate “, objašnjava Holmes.

2. Kupovine koje obavite tokom putovanja

Kada se odlučite s nečim počastiti na odmoru, korišćenje gotovine može vam pomoći da izbegnete neke ozbiljno šokantne troškove. Carter Seuthe, finansijski savetnik i glavni izvršni direktor Credit Summita, kaže da je pametnije plaćati gotovinom kada putujete jer bi vam plaćanje karticama moglo doneti dodatne naknade.

“Ako se nalazite u drugoj zemlji, korišćenjem kreditne kartice mogla bi vam se naplatiti pozamašna naknada za inostrane transakcije”, upozorava.

Korišćenje gotovine takođe vas može sprečiti od slučajnog prekomernog trošenja tokom putovanja, prema Seutheu.

“Ako idete na odmor i želite potrošiti samo određenu količinu novca, to u gotovini takođe vam može pomoći da budete na pravom putu da ispunite svoje proračunske ciljeve”, objašnjava.

3. Vaša mala svakodnevna potrošnja

Međutim, gotovina ne bi trebala biti samo vaša valuta kada putujete. Takođe biste trebali koristiti ovaj oblik plaćanja za mnoge svoje svakodnevne transakcije, smatra Michael Collins, CFA, profesor financija na Endicott Collegeu u Beverlyju, Massachusetts.

“Male trgovine, poput namirnica, trebale bi se obavljati gotovinom. To je zato što je iznos novca koji se razmjenjuje minimalan, a korištenje gotovine odvraća ljude od veće trgovine, kaže on.

Korišćenje gotovine može vam pomoći da učinkovitije proračunate svoju svakodnevnu potrošnju i sprečiti vas da preterate. “Takođe je važno koristiti gotovinu za male trgovine kako biste izbegli naknade za prekoračenje povezane s debitnim i kreditnim karticama”, dodaje Collins.

4. Kupovina polovne/second hand robe od online prodavca

Mrežna tržišta poput Facebook marketa ili Njuškala mogu biti izvrstan način da ljudi uštede na skupim proizvodima kupujući polovne od nekoga drugoga. No Jake Hill, finansijski stručnjak i izvršni direktor DebtHammera, upozorava da se za te transakcije ne koriste bilo kakve metode plaćanja.

“Kupovine na Craigslistu ili velike trgovine preko stranca uvek su najbolje s gotovinom. Pružanje osetljivih informacija ljudima koje ne poznajete nikada nije dobra ideja”, kaže Hill.

5. Gorivo

Sledeći put kad plaćate gorivo, posegnite za gotovinom umesto karticom, savjetuje Bill Ryze, certifikovani finansijski konsultant i savetnik uprave u Fioni. “Možda ste primetili da većina benzinskih pumpi nudi popust za gotovinsko plaćanje”, kaže.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Rok do kada će američke sankcije Naftnoj industriji Srbije stupiti na snagu ističe 27. februara. Prema nezvaničnim saznanjima Kompas info, razmatraju se tri rešenja za izlazak iz ove situacije i sva tri se svode na pronalaženje nekog posrednika koji bi na međunarodnom tržištu kupovao gorivo. Broker Nenad Gujaničić za N1 ističe da je moralo mnogo ranije da se misli o ovim strateškim pitanjima.

Prema informacijama do kojih je došla nova ekonomija, skoro sve banke u Srbiji osim Poštanske štedionice će od danas početi da zatvaraju račune NIS-a, pa je upitno kako će kompanija od 27. februara poslovati, s obzirom na to da ima i kredit od 500 miliona evra koji mora da vrati.

Broker Nenad Gujaničić za N1 kaže da je mišljenja da će domaće banke čekati do poslednjeg momenta rasplet situacije, te da bi najgori negativni scenario zatvaranja računa NIS-u bio onemogućavanje poslovanja.

„Jasno je svima da veliki biznis ne može poslovati mimo platnog prometa, bez računa. Vi možete reći da nekakva mala bakalnica može raditi sa gotovinom, ali NIS, koji je ogromna kompanija, kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji, jednostavno ne može da funkcioniše bez platnog prometa“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, od samog početka je bilo izvesno da su sankcije samo nominalno date Naftnoj industriji Srbije, a da su zapravo to mere američke administracije da se promeni naša spoljna politika. Dodaje i da konačnog rešenja pitanja za NIS nema bez okončanja rata u Ukrajini.

„Sama priroda tog problema je veća i teže rešiva. U ovom momentu, mislim da je najvažnije, taj problem koji je izuzetno veliki za našu zemlju, da se nađe negde na dnevnom redu u Vašingtonu ili Moskvi, jer moramo priznati da ovim tekstonskim promenama u svetu koji se dešavaju od odlaska Trampa, mi smo tu naravno totalno nebitni. Nismo sigurno među sto pitanja ni sa ruske ni sa američke strane i mnogo je važno da to pitanje bude negde na dnevnom redu i da kupimo vreme do nekog konačnog raspleta situacije u Ukrajini“, kaže Gujaničić.

Finansijski aspekt mnogo značajniji od dotoka sirovina

Komentarišući moguća rešenja za izlazak iz ove situacije, među kojima se, prema saznanjima Kompas info, razmatraju tri koja se svode na pronalaženje nekog posrednika koji bi na međunarodnom tržištu kupovao gorivo, Gujaničić ističe da postoje dva ključna problema – jedan je dotok sirovina i rezervnih delova, a drugi finansije.

„Krucijalno je u ovom momentu dotok sirove nafte koje dolaze preko Hrvatske, preko Janafa. I to je jedan aspekt problema i vi možete imati situaciju da Janaf nastavi normalno da radi, a da NIS ne može da funkcioniše zbog tog drugog aspekta, to su finansijske sankcije. Znamo da su Amerikanci gospodari svetskog platnog sistema i nemali broj puta te sekundarne sankcije su bile jače nego primarne sankcije koje američka administracija donese. Tako da ovde, ja mislim da će biti glavni fokus na finansijskim sankcijama. Ukoliko Amerika želi da sprovede finansijske sankcije onako nemilosrdno kao što je radila mnogo puta prema drugim zemljama, mislim da nema nikakve šanse da se prenebregne takva situacija i da kompanija nastavi da funkcioniše normalno“, kaže sagovornik N1.

Ukoliko finansijske sankcije stupe na snagu, pronalazak posrednika u kupovini derivata bi, prema njegovom mišljenju, teoretski mogućio funkcionisanje NIS-a, ali sa velikim problemima.

„NIS je ogromna moderna kompanija, tehnološki napredna, sa jednim od najboljih sistema u našoj zemlji. Ako vi eliminišete jedan deo tog sistema, on faktički postaje beskoristan. Ne može normalno funkcionisati. Kao da imate nekakav ogroman sistem za navodnjavanje, najmoderniji, i vi sad nemate vode ili vam neko ometa njegovu funkciju. Vi sad nosite kantama vodu da zalivate zemlju. Dakle, svi ti poremećaji su izuzetno teški da se otklone. Mi znamo da NIS drži 80 odsto ukupnog našeg tržišta, 50 odsto maloprodaje. Teoretski to bi moglo da funkcioniše u maloprodaji, ali svakako bi to bilo ogroman broj problema u prvom momentu. A kasnije da ne pričamo, ta kompanija je izuzetno značajna za naš BDP“, objašnjava broker.

Ako, kako kaže, isključite tako jednog značajnog igrača na tržištu ili ga ne osposobite da funkcioniše normalno, imaćemo velike probleme, samim tim što neće biti snabdevanja.

„Imate onaj drugi efekat stvaranja zaliha. Znate, za vreme pandemije, i kad je bilo dovoljno nekakve robe, kada građani i privreda navale da kupuju, tu imate tražnju puta dva, puta tri. Tako da čak i u normalnim uslovima, kada vi imate ogromnu tražnju, ne može to normalno da funkcioniše. Tako da ja mislim da naša izvršna vlast mora svim silama da se usredsredi, da reši to pitanje. Sad kako stojimo u odnosima s Amerikom i Rusijom, to je druga stvar. Svi mi znamo da su nekakvi najbliži saradnici naše administracije iz Amerike, neki razni Greneli i tako dalje, bili najbolji prijatelji. Mi zapravo na društvenim mrežama vidimo koliko je jako to prijateljstvo. S druge strane, imamo odnos sa Rusijom, gde smo mi sve vreme finansirali rat u Ukrajini. To je maltene bila javna tajna“, kaže Gujaničić ističući da je najzabrinjavajući aspekt u čitavoj priči to što u spoljnoj politici ne stojimo baš dobro, te da za pronalaženje rešenja moramo imati razumevanje jedne i druge strane.

„Ako nemamo, ovo će se baš teško rešiti“, navodi broker.

Nacionalizacija NIS-a ekstreman vid delovanja

Kada je u pitanju scenario po kome bi država nacionalizovala NIS, Gujaničić ističe da je to izuzetno ekstreman vid delovanja, koji bi trebalo primeniti baš u nekoj ekstremnoj situaciji, te da je mnogo ranije moralo da se misli o strateškim pitanjima poput ovog.

„Mi imamo jedan kompleksan političko-ekonomski odnos sa Ruskom federacijom, nismo energetski nezavisni, zavisimo gotovo u potpunosti od snabdevanja gasom, i sada polako dolaze naplate te stvari gde smo mi imali nižu cenu gasa. Svi mi znamo iz običnog života, ako vi plaćate nešto ispod tržišne cene, to po pravilu negde će da košta. Tako važi i za ovaj odnos. Moralo je mnogo ranije da se misli o ovim strateškim pitanjima. Ne može strateško pitanje da se reši preko noći, kao što kaže naš narod, negoji se prase uoči Božića. Ali ono što je najvažnije da se proba da se kupi to vreme, status kvo je idealan scenario, nažalost Srbija i NIS će biti deo neke podele između Amerike i Rusije. Ja mislim, sa okončanjem rata u Ukrajini, da je vrlo verovatno da Rusi više neće imati šta da traže u NIS-u i tada će moći da se priča o nekom rešenju da li će to biti nekakva zapadna kompanija“, kaže sagovornik N1, dodajući da je ovo više polje politike nego ekonomije i da je zato situacija po nas još teža.

Prema njegovom mišljenju, Srbija je morala da insistira u razgovoru sa ruskim partnerima da se njihovo vlasništvo spusti ispod 50 odsto.

„Recimo na 49 odsto, i da mi formalno ispunimo te uslove sankcija. Sve ovo drugo o čemu se priča, ništa nije u tom zvaničnom dokumentu. To je ono što je neformalno rečeno našim zvaničnicima preko predstavnika bivše američke administracije itd. Mislim da bi sa ovim korakom mi pokazali ipak da smo nešto uradili na tom polju. Jer vi ste čuli i ranije, istina predstavnika bivše američke administracije, kratak je rok, ali ako se tu nešto napravi, ako naša vlada pokaže da nešto radi na tom polju, da može da se prolongira. Mislim da bi to bio dobar adut u nekakvim sada pregovorima. Ako naša strana sada super stoji, još bolje, ali mi to ne znamo, mi smo imali naravno u decembru širenje panike vezano za NIS, da bi se skrenula pažnja sa nekih drugih stvari, a sada imamo apsolutno ćutanje od strane najviših državnih zvaničnika. Znači u tom nekom smislu, to nije tako dosadna politika, nije nam dosadna ni međunarodna politika svih ovih godina, i to, nažalost, može da košta mnogo našeg građana“, kaže Gujaničić.

S obzirom na to da je od najave sankcija do termina njihovog stupanja na snagu došlo do promene američke administracije, čiji je stav u mnogo čemu u suprotnosti sa dosadašnjom politikom SAD, otvara se i pitanje da li bi i po pitanju sankcija NIS-u moglo da dođe do obrta. Gujaničić, međutim, ističe da teoretski može doći do poništavanja sankcija, što, kako kaže, neće biti slučaj, ali da mogu da prolongiraju termin, ako smo uspeli da dokažemo da nešto radimo po tom pitanju i ako su nas uvažili kao partnere.

Izvor: N1
Foo: Pixbay

Sa povišicom od 10,9 odsto prosečna decembarska penzija u Srbiji, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) iznosi 50.683 dinara.

Najveći prosek kada je reč o vrsti penzije imaju starosni penzioneri i on je za ovaj mesec iznosio 54.370 dinara.

Prosečna invalidska penzija iznosila je 46.499 dinara a porodična 41.017 dinara. Na decembarskom platnom spisku Fonda PIO bilo je 1,657 miliona penzionera, među kojima su najbrojniji bili starosni penzioneri, 1,106 miliona, na drugom mestu po brojnosti bili su korisnici porodičnih penzija, 323.337 a na trećem oni koji primaju invalidske penzije a njih je bilo 227.944.

Kada je reč o kategorijama penzionera, najbrojniji su oni iz kategorije zaposlenih, njih 1,410 miliona ili 85,1 odsto a oni su prednjačili i po visini penzija, budući da je njihov prosek iznosio 53.627 dinara.

Po brojnosti slede poljoprivredni penzioneri, kojih je bilo 129.973 a njihova prosečna penzija iznosila je 21.958 dinara.

Na trećem mestu po broju su samostalci sa 116.783 penzionera, a njihova prosečna penzija gasila je na 47.084 dinara.

Najniža penzija

Penziju do 30.000 dinara dobilo je blizu pola miliona ljudi, a do 50.000 dinara više od 970.000 penzionera.

Decembarski ček veći od 80.000 dinara dobilo je oko 250.000 penzionera. Među njima je 124.166 onih sa primanjem većim od 100.000 dinara. Njihov udeo u ukupnom broju penzionera je iznosio 7,5 odsto a udeo novca potrebnog za njihovu neto isplatu u ukupnom novcu za penzije iznosio je 18,9 odsto.

Naime, za isplatu cele decembarske penzije bilo je neophodno iznaći 84,009 milijardi dinara a za isplatu onima koji su primili više od 100.000 dinara, 15,882 milijarde.

Što se tiče najnižeg iznosa penzija, on je za kategorije zaposlenih i samostalaca glasio na 27.711 dinara a za poljoprivrednike 21.786 dinara.

Vrednost opšteg boda, koji se uzima pri izračunavanju prve penzije iznosi 1.492,58 i povećana je kao i penzije za 10,9 odsto u odnosu na januar 2024. godine kada je iznosio 1.345,88 dinara.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay