Između 110.000 i 150.000 zaposlenih svake godine prinuđeno je da otvori bolovanje. Država je uspela da izračuna da zbog toga sa posla, kada se saberu sva ova bolovanja, odsustvuju ukupno, od 1,4 do 1,7 miliona dana.

Samo administrativna obrada ovih bolovanja, prema računici nadležnih, poslodavce košta od 750 miliona do 1,8 milijardi dinara.

eBolovanje od sledeće godine

Odlazak kod lekara košta i same pacijente. Nadležni procenjuju da je to od 600 do 1.200 dinara. Ove troškove, ali i druge prateće probleme, trebalo bi da umanji uvođenje eBolovanja. U to bi neki mogli već da se uvere, jer se kao pilot projekat trenutno sprovodi u četiri beogradska doma zdravlja.

Kancelarija za elektronsku upravu i informacione delatnosti najavila je da počinje da radi na Nacrtu zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavacˮ.

Istovremeno je na sajtu Vlada Srbije objavljena i radna verzija propisa. Ukoliko ne pretrpi značajnije promene, obaveza elektronskog bolovanja će vrlo brzo važiti za većinu.

Za veće poslodavce primena je planirana od početka sledeće godine. Preduzetnici koji zapošljavaju jednu ili više osoba, obavezu će imati od 1. januara 2027.

„Prema podacima RFZO, u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja ima oko 2,2 do 2,3 miliona osiguranika koji su u radnom odnosu. Broj prijava za privremenu sprečenost za rad u Republici Srbiji iznosi između 110.000 i 150.000 pojedinačnih slučajeva godišnje, prema podacima RFZO i Instituta za javno zdravlje Batut. Odnosno 5,9% zaposlenih, prema podacima Eurostata. Prema istim izvorima, prosečno trajanje bolovanja u Republici Srbiji je od 11 do 13 dana po pojedinačnom slučaju. Time se dobija ukupno od 1,4 do 1,7 miliona dana bolovanja godišnje“, navodi se u obrazloženju najave izrade zakona.

Od 500 do 1.200 dinara košta firmu

Troškovi administrativnih troškova po firmi su proračunati u zavisnosti od veličine i digitalnog statusa. Raspon je zato od 500 do 1.200 dinara.

„Jedan od sistemskih i operativnih problema koji negativno utiču na pravovremenost, zakonitost i efikasnost postupka je neefikasnost i kašnjenje u obradi podataka. To se javlja usled ručnog postupanja, nedovoljne automatizacije i potrebe za dopunom ili korekcijom dokumentacije. Takođe, primetna je nedosledna primena propisa, budući da zdravstvene ustanove i poslodavci primenjuju različite interne procedure“, deo je problema u dosadašnjem funkcionisanju.

Automatizacijom i ukidanjem papirne razmene dokumenata, očekuje se umanjenje ukupnih godišnjih administrativnih troškova u rasponu od 45% do 80%. Znači da će ušteda za privredu iznositi od 337,5 miliona do 810 miliona, odnosno od 600 miliona do jedne 1,44 milijarde dinara.

Uvođenjem novog sistema očekuje se umanjenje administrativnih troškova za građane od najmanje 50%, a potencijalno i više od 70%. U zavisnosti od lokacije.

Da doktor veruje u dokument, a ne u reč

Iz dosadašnjih najava nije sasvim jasno na kojim će se sve koracima u budućem sistemu eBolovanje uštedeti. Jasno je da pacijenti više neće morati da sami fizički nose papir koji potvrđuje da su otvorili bolovanje. Do sada je to moralo da se dostavi u roku od tri dana. Sasvim je izvesno i da će se doznake, umesto na papiru, poslodavcu slati automatski i elektronski.

I zdravstvene ustanove troše i to u proseku 200 dinara po slučaju. Sa prosečnim brojem radnika na bolovanju (između 110.000 i 150.000), to je od 22 do 30 miliona dinara uštede.

Lekarski pregled

Kroz najavu izrade zakona stiče se utisak da kontrolni pregledi kod lekara neće biti obavezni.

„Elektronska razmena podataka, dokumenata i obaveštenja dozvoljava lekaru da se usmeri isključivo na lečenje i nadzor. Sledstveno, pacijent više ne mora da zakazuje poseban pregled radi zatvaranja bolovanja ako lekar ima uvid u sve neophodne podatke i može sve da zaključi u jednom kontaktu“, deo je obrazloženja.

Kancelarija za elektronsku upravu je uverena i da će bolja integracija podataka o stanju pacijenta kroz eBolovanje, uključujući elektronski pristup istoriji bolovanja i podatke o sprečenosti za rad, omogućavati lekarima brži uvid u kontekst pacijentovog stanja.

„Umesto da se izabrani lekar oslanja na usmenu informaciju ili nepotpunu papirnu dokumentaciju, sada na raspolaganju ima proverene i ažurne podatke. Efekat ovog pristupa u praksi je brža procena radne sposobnosti, bolja koordinacija sa drugim specijalistima i smanjena fragmentacija lečenja“, stoji dalje.

Propisi

Od 1. januara E-recept i u privatnom zdravstvu

Novac

Tajnovita kompanija izgradila je imperiju prodajući loše finansijske i zdravstvene savete na Fejsbuku i ne mogu da je zaustave

Kontrolisaće i osnov za bolovanje

Iz svega ovoga sledi da će građani i firme štedeti na vremenu uloženom u odlaske kod lekara i papirnu obradu i arhiviranje dokumentacije o bolovanju.

„Pozitivni efekti za građane ogledaju se u uštedi vremena i novca, jer građani više ne moraju da lično dolaze da preuzmu i dostave papirne dokumente. Prelazak na elektronski kanal komunikacije smanjuje potrebu za odsustvovanjem s posla ili napuštanjem kuće tokom bolesti, što ima direktne efekte na kvalitet života. Dolazi i do smanjenja administrativnog tereta, jer građani više ne moraju da prate tok dokumenata, niti da se pojavljuju lično radi ispravke ili dopune“, navodi Kancelarija za eUpravu.

Konačno, nadležni zapravo očekuju mnogo i u pogledu sprečavanja zloupotrebe bolovanja. Uvođenjem digitalnog praćenja i verifikacije dokumenata očekuju bolju kontrolu nad osnovanošću privremene sprečenosti za rad.

„Prema podacima RFZO, u 2023. je po osnovu bolovanja isplaćeno više od 14 milijardi dinara. Procenjuje se da od 5% do 10% spada u sumnjive ili neosnovane slučajeve. Time, potencijalne uštede iznose od 700 miliona do 1,4 milijarde dinara godišnje. Ako se zloupotrebe prepolove ili eliminišu“, očekivanje je Kancelarije za eUpravu.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Polovina vaših zaposlenih se možda pretvara da radi, zaključak je novijeg istraživanja. Ovaj fenomen bi se mogao nazvati i simulacija rada, lažno radno angažovanje, fiktivni rad, radna fasada, nevidiljivo zabušavanje. Kako vam se svidi.

Kako je god zajednički krstili, ova pojava je raširenija nego što mislite, a što je potvrdila anketa sprovedena među zaposlenima.

Novi izveštaj AI servisa za izradu biografija Resume Now bavi se fenomenom poznatim kao što je lažiranje rada (ghostworking) kada zaposleni ostavljaju utisak da su zauzeti, iako zapravo ne obavljaju nikakav posao.

Svakome je od pamtiveka poznato ovakvo ponašanje i svako je i sam iskusio šta znači simulirati rad. Primer svakome poznat je kada neko od zaposlenih glumi da je zauzet, nešto aktivno zapisuje ili kucka nasumično po tastaturi dok šef prolazi pored.

Brojke

Brojke nisu ohrabrujuće. Istraživanje Resume Now ekipe pokazalo je da 58 odsto zaposlenih „redovno“ glumi da radi za svojim radnim stolom, što je ogroman procenat, dok je dodatnih 34 odsto ispitanih izjavilo da to radi „povremeno“. To znači da velika većina ispitanika priznaje da barem delimično simulira rad.

Ovi brojevi su pokazatelji gubitka konekcije između zaposlenih i okruženja u kom rade, što se poklapa s nedavnim istraživanjem kompanije Gallup koje pokazuje da nivo angažovanosti među radnicima u Severnoj Americi opada. Naročito među menadžerima. To je značajno jer je Severna Amerika ranije prednjačila u svetskim rang-listama angažovanosti.

Ispitanici su priznali da glume da rade koristeći različite kreativne, ali i klasične tehnike. Čak 23 odsto ispitanih ili gotovo svaki četvrti zaposleni izjavio je da se šeta po kancelariji s beležnicom kako bi delovalo da imaj važan zadatak, dok je 22 odsto priznalo da kucka besmislice po tastaturi. Iako ređe, 15 odsto je glumilo da sa nekim razgovaraju telefonom kako bi izgledali zauzeto, a 12 odsto je zakazivalo nepostojeće sastanke da bi izbegli stvarne zadatke.

Zaposleni pod nadzorom

Možda je najzanimljiviji deo istraživanja onaj koji se tiče razlika između rada na daljinu i rada u kancelariji.

Čak 47 odsto zaposlenih priznalo je da više vremena protraće kada rade od kuće, dok je 37 odsto reklo da više vremena gube kada su fizički u kancelariji. Nazivajući ovu pojavu „performativnim“ radom, poslovni psiholozi ističu da problem nije toliko vezan za to gde ljudi rade, koliko za to kako se osećaju pod nadzorom. U pitanju je situacija u kojoj menadžeri daju prednost prisustvu, kontroli i nadgledanju, umesto da razvijaju kulturu poverenja i svrhe koja bi zaposlenima dala motivaciju da se istinski angažuju umesto da simuliraju produktivnost.

Ovi podaci predstavljaju zanimljiv kontrast u odnosu na brojne izveštaje o kompanijama koje insistiraju da se zaposleni vrate u kancelarije, često pod izgovorom da će se time „povećati efikasnost“ ili čak „poboljšati timski rad“, dok je verovatniji razlog pokušaj menadžera koji ne veruju svojim zaposlenima da ponovo uspostave kontrolu. Podaci iz istraživanja Resume Now-a pokazuju da je ta kontrola zapravo iluzija, jer zaposleni koji su minimalno angažovani jednostavno glume da su zauzeti.

Zašto sve to treba da vas zanima?

Navika glumatanja simuliranja rada simptom je dubljeg problema u poslovanju. Ne radi se samo o finansijskom gubitku koji je gotovo neminovan kada se zaposleni samo pretvaraju rade i da su produktivni.

Činjenica da tako veliki broj zaposlenih oseća potrebu da se pretvara da radi može biti znak da atmosfera u kompaniji u kojoj rade, kultura koja je uspostavljena ide u pogrešnom pravcu i da zaposleni ne dele iste vrednosti kao i rukovodstvo. Ovo može biti naročito izraženo kod pripadnika generacije Z, od kojih mnogi odbacuju tradicionalni koncept radnog vremena od 9 do 17h i imaju sasvim drugačiji odnos prema radu.

Neki čak svesno izbegavaju unapređenja kao deo trenda rada gde nema šefova, gde menadžment nije dominantan i gde dakle nema hijerarhije (unbossing). S obzirom da su podaci iz prakse i nisu ohrabrujući, treba da ih imate na umu kada budete sprovodili procene učinka zaposlenih ili kada budete zapošljavali nove ljude.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay