Od kada su SAD najavile uvođenje sankcija NIS-u u našoj zemlji govori se o mogućnosti da Srbija nacionalizuje ovu naftnu kompaniju, ali da li je to ostvarivo?
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima. Potencijalna rešenja kreću se od pristanka SAD-a da produži rok za primenu, pristanka ruske strane da proda svoj udeo, do nacionalizacije ruskog udela u NIS-u. Poslednja opcija, aktuelna je zapravo od samog početka, odnosno od najave uvođenja američkih sankcija ruskim kompanijama, piše Forbes Srbija.
Koliko je nacionalizacija realna?
Da je i dalje na snazi Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća koji je FNRJ usvojila decembra 1946. godine, a potpisao Ivan Ribar, nacionalizovati NIS bilo bi lako.
Međutim, ovaj, kao i desetine propisa kojima se u bivšoj državi legalizovalo oduzimanje privatne imovine odavno nisu na snazi. A novijeg propisa koji bi regulisao postupak nacionalizacije, te okolnosti u kojima bi se privatna svojina mogla otuđiti, nema. Osim ako se ta imovina ne uzima zarad izgradnje nekog objekta od javnog interesa, a što reguliše Zakon o eksproprijaciji.
„U Republici Srbiji nema važećih zakona o nacionalizaciji. Ovo naročito imajući u vidu činjenicu da je odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije kao lex superior, proklamovano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona“, kaže za Forbes Srbija Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Forbes Srbija je u razgovoru sa pravnim stručnjacima, pokušao da dobije odgovor da li bi ikako neka odredba Zakona o eksproprijaciji vlasti mogla da posluži da se na taj način, legalno, nacionalizuje privatna kompanija. U konkuretnom slučaju NIS. Odgovor je bio negativan.
Šta kaže Ustav?
U Ustavu se, između ostalog, kaže da se „jamči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koje se može biti niža od tržišne…“
Sekulić objašnjava da je „Odredbom člana 1. stav 1. Protokola I uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine. Osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Prethodne odredbe, međutim, stavom 2. ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim. Kako bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza, drugih dažbina ili kazni, kaže ovaj sagovornik.
Izvor: Forbes Srbija
Foto: paulbr75, Pixabay
