Srbija će se zadužiti za 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije, piše portal eKapija.

Vlada je u vezi sa tim usvojila predlog zakona kojim se potvrđuje se Sporazum o zajmu (Dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je potpisan 6. i 7. avgusta ove godine.Predloženi razvojni cilj projekta, kako je navedeno, predstavlja poboljšanje efikasnosti naplate poreza i umanjenje tereta poštovanja propisa za poreske obveznike.

Kako se ističe u predlogu zakona, polugodišnja otplata zajma biće 15. aprila i 15. oktobra svake godine, a rok dospeća je deset godina, uključujući grejs period od tri godine, uz otplatu glavnice u jednakim ratama, od kojih prva dospeva 15. oktobra 2028. godine, a poslednja 15. aprila 2035. godine.

Predviđena je pristupna naknada koja će iznosti 0,25 odsti na ukupnu glavnicu, kao i naknada na nepovučena sredstva, takođe 0,25 odsto.

Sredstva zajma se mogu povlačiti četiri meseca nakon datuma završetka projekta koji je definisan kao 30. april 2028. godine.

Predviđeno je da zajmoprimac, preko Poreske uprave, sprovodi projekat.

Bruto domaći proizvod Srbije je u u periodu od januara do jula ove godine povećan za 2,2 odsto, ocenili su autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), na osnovu visokofrekventnih indikatora.

Ovo je za oko dva procentna poena lošiji rezultat nego u istom periodu prošle godine.

Prema ranijim ocenama Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji BDP je u prvom tromesečju povećan za dva, a u drugom kvartalu za 2,1 odsto.

Ključni izvor ekonomskog rasta prethodnih sedam meseci je industrija. Ona je imala doprinos od 0,5 procentnanih poena (isto kao prošle godine). S druge strane, građevinarstvo je imalo isto toliki negativan doprinos, dok je prošle godine u ovom periodu sa 0,4 procentna poena doprinosio rastu.

Istovremeno, bruto dodata vrednost u trgovini i saobraćaju i IT, rasla je skromno, za 0,05 procentnih poena i 0,09 p.p.

Industrijska proizvodnja u julu je za 5,5 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, a u dva tri sektora je zabeležen rast.

Prerađivačka industrija je ostvarila međugodišnji rast od 3,2 odsto (2,57 procentnih poena je doprinos ukupnom industrijskom rastu). Rudarstvo je poraslo za 12,9 odsto (1,1 p.p), a elektroprivreda 14,3 odsto (1,87 p.p).

Za prvih sedam meseci međugodišnji industrijski rast iznosio je tri odsto. U tom periodu jedino proizvodnja električne energije je manja nego lane za 1,8 odsto.

„Najveći pozitivan doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci

potekao je od prerađivačkog sektora (2,8 p.p). Sledi rudarstvo sa doprinosom od oko 0,46 procentnih poena, dok je sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija predstavlja odbitnu stavku sa približno -0,3 procentna poena“, navodi se u MAT-u.

Šta je povuklo rast

Rudarastvo je u junu i julu povuklo rast i to pre svega eksploatacija uglja, ali i kopanje metala.

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, što u najvećoj meri čini proizvodnja struje, je beležilo pad proizvodnje od decembra 2023. godine, da bi se sredinom prošle godine stabilizovalo, a tokom juna i jula prevazišlo prosečnu proizvodnju iz 2024. godine. Ovaj rast dolazi pre svega iz proizvodnje struje iz uglja i iz solarnih elektrana. S druge strane, zbog suše beleži se pad proizvodnje u hidroelektranama.

U okviru prerađivačke industrije upada u oči rast proizvodnje motornih vozila, kao posledica pokretanja proizvodnje Grande pande u Stelantisovom pogonu u Kragujevcu. U julu je međugodišnji rast proizvodnje ove oblasti 42,5 odsto, a u prvih sedam meseci 23 odsto.

Kako se navodi u MAT-u, približno dve trećine prirasta proizvodnje prerađivačkog sektora poteklo je od proizvodnje motornih vozila i prikolica.

Pored automobila, značajan doprinos industrijskom rastu dala je i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.

Najznačajnija oblast u prerađivačkoj industriji, prehrambena industrija, prekinula je tromesečni pad, ali ni rast u julu nije uspeo da nadoknadi ukupni pad koji je u za sedam meseci iznosio 0,7 odsto.

„Prehrambena industrija je apsolutni gigant u srpskoj privredi i jedan od najvažnijih stubova celokupne industrijske proizvodnje. Ona čini skoro petinu (tačno 19,8%) celokupne prerađivačke industrije. Njeno stanje direktno određuje stanje cele industrije. U tom smislu očekujemo da će se pozitivno kretanje Prehrambene industrije može održati i u avgustu, posle čega će, zbog visokih baznih vrednosti iz 2024., verovatno uslediti usporavanje“, ocenjuju autori MAT-a.

S druge strane, negativno na industriju već tri meseca utiče dvocifreno smanjenje proizvodnje drivata nafte, odnosno NIS. U MAT-u situaciju oko NIS-a ocenjuju kao najveći rizik za industriju.

Bazna inflacija 4,7 odsto

Inflacija je junu značajno povećana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. Sa druge strane, u julu je inflacija smanjena na mesečnom, ali istovremeno dodatno povećana na međugodišnjem nivou. U junu je međugodišnja inflacija iznosila 4,6 odsto, a u julu 4,9 odsto.

U kviru bazne inflacije, koja ne uključuje cene hrane, duvana i energije, najveći doprinos inflaciji dalo je poskupljenje turističkih aranžamana za 29,2 odsto, dok je overa prepisa kod notarr poskupela za čak 80 odsto. Takođe su poskupeli i lekovi i oprema za stan.

U okviru nebazne inflacije najveći doprinos ukupnom povećanju cena u julu dalo je poksupljenje voća od 5,9 odsto, a pre svega jabuka i šljiva. Doprinos inflaciji dalo je i poskupljenje dizela za 3,6 odsto, svinjetina za 3,4 odsto i junetine za pet odsto.

Bazna inflacija je u julu iznosila 4,7 odsto.

Srbija je u junu i julu 2025. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju od samo dve članice EU.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

U svetu nepokretnosti, često se susrećemo sa pojmom konverzije zemljišta. Ali šta tačno predstavlja ovaj proces? Ako ste vlasnik objekta na zemljištu na kojem imate samo pravo korišćenja ili razmišljate o kupovini takve nekretnine, ovo pitanje je od suštinskog značaja za vaše planove.

Mnogi građani Srbije i dalje nisu dovoljno informisani o tome šta tačno podrazumeva konverzija zemljišta, pa često dolazi do zabune i nepotrebnog odugovlačenja ulaska u postupak. Mnogi građani (ali i privreda) i dalje su u katastru upisani kao lica koja imaju pravo korišćenja zemljišta. I nemaju motiv da uđu u proces konverzije prava. Ali, jeste važno sprovesti ga i kada za to ne postoji trenutna potreba.

Šta je zapravo konverzija?

Konverzija zemljišta zapravo predstavlja pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Ovo je proces koji je nastao kao posledica istorijskog nasleđa Srbije, gde je građevinsko zemljište dugi niz godina bilo isključivo u državnoj, odnosno pre toga u društvenoj svojini.

Za razliku od drugih zemalja bivše Jugoslavije, Srbija je relativno kasno započela proces privatizacije građevinskog zemljišta. Prvi značajan korak učinjen je 2006. donošenjem novog Ustava, kojim je ukinut monopol države na građevinskom zemljištu. Okolne zemlje nastale iz bivše Jugoslavije bile su efikasnije u realizaciji konverzije.

Zašto je konverzija toliko važna? Pre svega, bez sproveden konverzije, ne možete dobiti građevinsku dozvolu za gradnju na zemljištu gde imate samo pravo korišćenja. Sticanje prava svojine olakšava i promet zemljišta u poređenju sa situacijom kada se „poseduje“ pravo korišćenja.

Konverzija bez naknade

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu može pretvoriti u pravo svojine bez naknade. Postupak upisa prava svojine sprovodi služba katastra, ali je potrebno podneti zahtev.

Ko ima pravo na besplatnu konverziju? Na ovo pravo mogu računati, između ostalih:

Lica koja su upisana kao vlasnici objekta ili objekata na toj parceli

Lica koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom zemljištu

Vlasnici objekata izgrađenih na građevinskom zemljištu u javnoj svojini koji su zaključili ugovor o zakupu od najmanje 50 godina i isplatili iznos zakupa

Zakupci građevinskog zemljišta u javnoj svojini sa ugovorom o zakupu bez naknade, ali kada rešenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgrađen na tom zemljištu postane pravosnažno (ako je to predviđeno ugovorom).

Za i protiv

Konverzija je ranije bila regulisana i posebnim Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, ali je on stavljen van snage, nakon što se teško primenjivao u praksi. Na njega se žalila privreda koja je želela konverziju bez naknade, a koju su morali da plate pre svega oni koji su kupili preduzeća u procesu privatizacije ili su ih stekli kroz stečaj odnosno postupak izvršenja. Smatrali su da su kroz privatizaciju već platili i zemljište kompanija koje su kupili te su smatrali da je konverzija dvostruko plaćanje za istu stvar.

Konverziju je otežavalo i trajanje postupka. Ono je predviđalo određivanje tržišne vrednosti zemljišta, moguće prigovore na procenu, pregovaranje o načinu plaćanja i obezbeđivanje sredstava.

U najboljem slučaju, proces je mogao trajati mesecima. Ali, u praksi je mogao da traje i godinama dok neke kompanije nisu ni ulazile u postupak.

Dok je privreda u odluci da se omogući konverzija prava bez naknade videla priliku da se građevinsko zemljište oslobodi za nova ulaganja i izgradnju, protivnici konverzije su u ovoj odluci videli poklanjanje velikog resursa (posebno zato što su neka preduzeća kupovana zbog sticanja zemljišta na dobroj lokaciji, a ne radi nastavljanja delatnosti).

Ko ne može da uradi konverziju

Sada je ova oblast regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji, a oni koji još ne mogu da obave konverziju su sportske organizacije i udruženja, zemljoradničke i stambene zadruge, lica na koja se primenjuje proces sukcesije, kao i društvena preduzeća.

Za prve dve grupe biće doneti posebni propisi. Lica koja su deo procesa sukcesije moraće da sačekaju njegov kraj, dok je za društvena preduzeća bilo propisano da moraju da sačekaju okončanje privatizacije.

Uz to, postoji i ograničenje mogućnosti ulaska u konverziju za deo pravnih lica, a na zemljištu koje je planskim dokumentom određeno za izgradnju objekata javne namene ili javnih površina.

Kako lakše proći postupak konverzije?

Iako ne možete u potpunosti kontrolisati trajanje postupka, postoje koraci koje možete preduzeti da izbegnete nepotrebna odlaganja:

Prikupite svu potrebnu dokumentaciju

Pre podnošenja zahteva, uverite se da imate sva potrebna dokumenta. Ovo uključuje dokaz o pravu korišćenja na zemljištu, dokaz o vlasništvu na objektu (ako postoji) i druga dokumenta koja mogu biti potrebna za vaš slučaj. Privreda u ovom postupku mora da se obrati i Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam radi dobijanja informacije o lokaciji odnosno potvrde.

Angažujte stručnu pomoć

Procedura konverzije može biti nejasna ako niste upoznati sa pravnim terminima i postupcima. Ako niste sigurni, angažovanje stručne pomoći iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa može značajno ubrzati proces i pomoći vam da izbegnete greške.

Redovno pratite status zahteva

Održavajte kontakt sa nadležnim organom i redovno se informišite o statusu vašeg zahteva. Brzo reagovanje na zahteve za eventualnu dopunu dokumentacije ili druge administrativne korake može značajno ubrzati proces.

Šta se dešava nakon konverzije?

Nakon uspešno sprovedene konverzije, postajete vlasnik zemljišta u punom smislu te reči. Ovo vam omogućava da:

Dobijete građevinsku dozvolu i gradite na tom zemljištu

Slobodno vršite promet zemljišta, čak i ako je neizgrađeno

Koristite zemljište kao sredstvo obezbeđenja (npr. za hipoteku)

Nakon sprovedene konverzije, objekat i zemljište postaju jedinstveni predmet prava svojine što je najbolja situacija kada je reč o imovino-pravnim odnosima.

Ključno je biti dobro informisan o svojim pravima i obavezama, prikupiti svu potrebnu dokumentaciju i, po potrebi, angažovati stručnu pomoć. Konverzija zemljišta je važan korak koji donosi pravnu sigurnost i omogućava puno korišćenje nepokretnosti.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Građane Beograda od 1. oktobra očekuje poskupljenje grejanja.

Nadzorni odbor JKP „Beogradske elektrane“ usvojio je 22. avgusta 2025. godine Odluku o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije, a u skladu sa Uredbom o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom.

Nova Odluka, nakon dobijanja saglasnosti Osnivača, biće objavljena u „Službenom listu grada Beograda“, a primenjivaće se od 1. oktobra 2025. godine, tačno godinu dana nakon poslednjeg povećanja cena.

Prema predlogu koji su „Beogradske elektrane“ uputile Sekretarijatu za energetiku, cene se povećavaju kako za korisnike koji grejanje plaćaju po utrošku, tako i za one koji plaćaju prema zagrevanoj površini ili instalisanoj snazi.

Predlog je da za stambeni prostor poskupi za 6,4 odsto, a za poslovni prostor šest odsto.

„Beogradske elektrane“ navode da su izmene cena u skladu sa važećom Uredbom o metodologiji za određivanje cena snabdevanja krajnjih kupaca toplotnom energijom

Ova uredba propisuje obavezu svih energetskih subjekata da najkasnije do 1. septembra tekuće godine podnesu zahtev za odobravanje cena za predstojeću grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay