EY Preduzetnik godinePromoVesti

Kompanija EY dodeljuje priznanje EY Preduzetnik godine u Republici Srbiji

by bifadmin

Prateći dugogodišnju tradiciju revizorsko – konsultantska kompanija EY u februaru dodeljuje nagradu najuspešnijem preduzetniku u Republici Srbiji. Takmičenje čije se finale očekuje ove godine je privuklo 30 kandidata iz 24 kompanije koje posluju u 9 gradova na teritoriji Republike Srbije

Beograd, 25. februar 2025. godine

Kompanija EY trinaestu godinu po redu dodeliće priznanje EY Preduzetnik godine u Srbiji. Ove godine 30 kandidata iz 24 kompanije iz 9 gradova Srbije takmiči se za ovu prestižnu titulu. Ovogodišnja generacija preduzetnika zajedno zapošljava gotovo 3.000 ljudi i ostvaruju ukupan prihod od 406 miliona evra što potvrđuje snagu i potencijal domaćeg preduzetništva. Od početka programa, do sada, kroz Program je prošlo više od 350 preduzetnika iz 303 kompanije, koje danas zapošljavaju ukupno 32.000 ljudi i ostvaruju prihod od 3,2 milijarde evra.

„Više od deset godina postojanja našeg programa pretvorilo ga je u ogledalo razvoja srpskog preduzetništva. Ponosni smo što možemo da istaknemo izvanredne rezultate naših kandidata koji, uprkos svim izazovima, nastavljaju da postavljaju nove standarde poslovne izvrsnosti. Dosadašnji učesnici imaju impresivne rezultate – sa preko 32.000 zaposlenih i prihodom od 3,2 milijarde evra, oni nisu samo pokretači ekonomskog rasta već i stub razvoja lokalnih zajednica širom zemlje.“ rekao je ističe Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za CESA Central klaster region; Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu

Nacionalni pobednik na globalnoj sceni

Nakon istaknutih pobednika iz prethodnih godina, kao što su Vukan Simić (FishingBooker), Branko Babić (PhiAcademy), Dejan Papić (Laguna), Darko Budeč (Buck), žiri sastavljen od domaćih preduzetnika i ove godine jednoglasno bira nacionalnog pobednika, će predstavljati Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine koje se održava u Monte Karlu u junu 2025. godine, gde će se boriti za prestižno priznanje EY Svetski Preduzetnik godine, i stati rame u rame sa pobednicima iz 60 zemalja sveta, najperspektivnijim preduzetnicima sveta.

U preduzetništvu koje je temelj domaće privrede, najpre se implementiraju nove ideje, novi načini poslovanja, nove tehnologije, pa je samim tim potrebno staviti u fokus preduzetnike, koji vladaju na svojim tržišnim pozicijama.

Raiffeisen banka, i ove godine je sponzor gala večeri, a mobility partner Programa je Star Import. Pored toga podršku programu tradicionalno pružaju Ministarstvo privrede Republike Srbije, magazin Biznis&Finansije, poslovni portal eKapija i magazin Nova ekonomija.

U nastavku možete pogledati ovogodišnje kandidate koji su u trci za priznanje EY Preduzetnik godine:

ArtiFit – Željko Vujinović
Bakson – Miloš Babić
Cilić vinarija (Enocentrik) – Milorad Cilić
Desing – Miodrag i Biljana Tomić i Marija Vulićević
Energize – Vladimir Popović
Euromedik – Nataša i Nenad Zlatarić
Ewe Comp – Perica Čudić
Extreme – Alan Albulj i Bojan Miljković
Frigomax – Vladan Čolić
FUSH – Andrija Šajkaš
Keramika Jovanović – Budimir Jovanović
Mapa Architects – Predrag Milutinović
New Energy Solutions – Miloš Colić
Payspot – Dubravka Bjekić
Pinoles – Aleksandar Đorđević
Robins – Ivan Stanojlović
SIGOC – Dimitrije Ročomarković
Stanić – Saša Stanić
Studio Present – Andor Koza
Tri O – Saša Orlović, Aleksandra Orlović Ljamić i Katarina Petković
Uniqueform – Vera Stojanović
Vemax – Vladimir Krstić
VF Holding – Jovan Vujasinović
Xylon – Almir Krdžović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Kako je pre tačno 20 godina nastao Youtube?

by bifadmin

Pomenuta platforma za objavljivanje video snimaka trebalo je da služi za pronalaženje srodnih duša, odnosno da bude servis za onlajn dejting.

Na ovu ideju došla su tri bivša zaposlena kompanije PayPal – softveraši Stiv Čen, Čad Harli i Džod Karim. Kada su februara 2005. registrovali domen www.youtube.com planirali su da od tog sajta naprave platformu za upoznavanje na koju će korisnici kačiti svoje snimke. Međutim, ispostavilo se da niko nije hteo da objavljuje snimke ove vrste, čak ni kada su tri preduzetnika ponudila finansijsku nagradu za to.

Zato su odlučili da otvore platformu za svaki video koji ljudi žele negde da okače. Ispostavilo se da je to bila dobra ideja – Youtube je odmah počeo da beleži oštar rast broja korisnika i ubrzo postao jedna od najuticajnijih platformi na svetu.

Samo godinu dana kasnije, tačnije u oktobru 2006., Youtube je prodat Google-u za čak 1,65 milijardi dolara. Za Google je to bila dobra investicija jer je ova platforma počela da mu donosi ozbiljan novac kroz reklame a kasnije i usluge kao što su Youtube Premium i slično. Prema poslednjim dostupnim podacima Youtube je u 2023. od reklama prihodovao čak 31,7 milijardi dolara a procenjuje se da je ta brojka u međuvremenu premašila 50 milijardi.

Trojica mladića koji su osmislili a potom prodali ovu platformu kasnije su pokušali da naprave nešto slično kroz projekat MixBit međutim on nije zabeležio tako veliku popularnost. Čad Harli sada radi kao savetnik za Youtube, Stiv Čen radi za Alfabetov fond rizičnog kapitala GM, a Džod Karim se posvetio akademskoj karijeri i pružanju podrške mladim preduzetnicima zbog čega je bio jedan od prvih investitora u AirBnB.

Foto: SAM-RIZ44, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako sprečiti impulsivnu kupovinu stvari koje vam nisu potrebne?

by bifadmin

Sniženja, lepo upakovana roba i atraktivne reklame ponekad nateraju i najracionalnije osobe da potroše više novca nego što su planirale.

Prema pisanju portala Sve o novcu, impulsivna kupovina je postala svakodnevica u modernom društvu zato što smo konstantno bombardovani oglasima, promocijama i previše opcija koje nas podstiču da trošimo bez razmišljanja.

Zašto kupujemo nepotrebne stvari?

Impulsivna kupovina se najčešće javlja kao rezultat emocionalnih reakcija, želje za trenutnim zadovoljenjem potreba ili čak kao posledica stresa i dosade.

Možda je prodavnica slatkiša mesto gde se češto nađete, gde uživate u bogatoj ponudi omiljenih poslastica, birajući pažljivo između čokoladnih pralina i voćnih karamela. Takvi trenuci mogu biti pravi mali rituali uživanja koje morate sebi povremeno da dopustite, ali istovremeno predstavljaju dobar primer kako nas prijatno okruženje i privlačan ambijent mogu podstaći na kupovinu više nego što smo planirali.

Na sličan način, često želimo da kupimo stvari koje nisu nužno potrebne, već nas privlače svojim izgledom, ambalažom ili idejom da će nam doneti trenutno zadovoljstvo.

Kako ograničiti spisak za kupovinu?

Prvi korak u kontroli impulsa jeste da prepoznamo kada emocije preuzimaju kontrolu. Kada se osećate uzbuđeno, tužno ili pod stresom, upravo tada ste u većem riziku da napravite impulsivnu kupovinu. Naučiti da prepoznate ovaj trenutak je ključni korak u kontroli vaših finansija.

Jedan od najefikasnijih načina za kontrolu impulsivne kupovine je primena strategije „novac u kešu“. Kada koristite gotovinu, mnogo je lakše da pratite svoje troškove i da shvatite kada prelazite granicu. Na primer, ako imate budžet za određenu kategoriju, kao što je odeća ili hrana, i koristite samo gotovinu, bićete svesniji koliko ste potrošili. Kreditne kartice i aplikacije za plaćanje često omogućavaju potrošnju bez ikakvog stvarnog osećaja za novac, pa ćete teže prepoznati kada preterujete.

U ograničavanju neracionalne potrošnje od velike pomoći može biti i postavljanje ciljeva i budžeta. Kada imate jasno definisane ciljeve i granice u vezi sa trošenjem, bićete manje skloni da kupujete stvari koje nisu u skladu sa vašim planovima. Postavite mesečni ili nedeljni budžet i pridržavajte se njega.

Kada napravite listu stvari koje vam zaista trebaju, lakše ćete se odupreti primamljivim, ali nepotrebnim ponudama. Takođe, imajte na umu da postavljanje ciljeva može biti motivacija za štednju, jer ćete se osećati ispunjeno kada ostvarite svoje finansijske ciljeve, umesto da trošite na nepotrebne stvari. Na primer, umesto da potrošite novac na impulsivne kupovine, odlučite da uložite u nešto što je važnije za vašu budućnost, poput štednje za odmor ili planiranja za neku veću kupovinu.

Ne morate sve kupiti odmah

Jedna od najefikasnijih tehnika za kontrolu impulsivnih kupovina je pravilo „24 časa“. Ovaj princip podrazumeva da kada poželite da kupite nešto što nije na vašoj listi, morate da sačekate barem 24 časa pre nego što donesete konačnu odluku. Za to vreme, razmislite da li vam je stvar zaista potrebna ili je samo privremena želja.

Ovaj period čekanja daje vam dovoljno vremena da procenite koliko je kupovina stvarno korisna i vredna. Često se desi da tokom tog vremena shvatimo da nešto nije toliko bitno kako nam se u početku činilo. Dajte sebi vremena da razmislite o stvarima koje želite da kupite, a ne da postupate ishitreno.

Kada odložite kupovinu, šanse su da ćete doneti mnogo bolju i promišljeniju odluku, koja je u skladu sa vašim ciljevima.

Razumevanje marketinga i reklama

Marketing stručnjaci ulažu ogroman napor u to da vam prodaju proizvode, čak i one koje ne želite i ne trebate. Razumeti kako funkcionišu reklame i marketing može vam pomoći da se oduprete njihovom uticaju. Mnoge reklame i promocije su dizajnirane da izazovu trenutnu želju za kupovinom i da nas ubeđuju da je proizvod „neophodan“ ili da je cena „previše dobra da bi se propustila“.

Jedan od načina da se odbranite od ovih marketinških trikova jeste da se zapitate: „Da li je ovo stvarno nešto što mi treba?“

Takođe, pre nego što kupite bilo šta, proverite da li je cena zaista tako povolјna ili je možda samo trik da vas zadrži u trenutnoj emociji. Osvrnite se na prošle kupovine i proverite da li ste ikada koristili proizvode koje ste kupili pod uticajem reklama. Ovo vam može pomoći da se fokusirate na proizvode koji zaista imaju vrednost.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Debora Bacheschi, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U EU porast stečaja u obrazovanju i društvenim aktivnostima

by bifadmin

Broj kompanija koje su u Evropskoj uniji proglasile stečaj u četvrtom kvartalu 2024. godine smanjen je za 0,7 odsto u poređenju sa trećim kvartom 2024.

Istovremeno, u istom periodu broj registracije preduzeća porastao je za 2,6 odsto u poređenju sa trećim kvartalom 2024. godine, pokazuje analiza Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat).

Podaci pokazuju da je u četvrtom kvartalu 2024. godine u svim sektorima privrede povećan broj registracija preduzeća u odnosu na prethodni kvartal. Najveći porast broja registracija zabeležen je u saobraćaju i skladištenju (+5,7 odsto), industriji (+3,5 odsto) i sektoru informacija i komunikacija (+2,3 odsto). Najmanji rast je bio u sektoru građevinarstva (+0,9 odsto).

Stečajevi su se smanjili u većini sektora, ali su porasli u obrazovanju i društvenim aktivnostima, pa je tako u četvrtom kvartalu 2024. godine rastući trend zabeležen u samo dva sektora, u poređenju sa prethodnim kvartalom, i to u delu obrazovanja i društvene delatnosti (+17,7 odsto) i industriji (+1,6 odsto).

Sa druge strane, najveći pad broja stečajeva zabeležen je u sektoru informacija i komunikacija (-25,6 odsto), uslugama smeštaja i ishrane (-12,2 odsto) i transportu i skladištenju (-10,1 odsto).

Prosečno vreme trajanja stečaja u Srbiji duže od tri godine

Podsetimo, prema poslednjim dostupnim informacija Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), prosečno trajanje stečajeva u Srbiji duže je od tri godine.

Kako pokazuju podaci iz januara, ukupno prosečno vreme trajanja aktivnih, obustavljenih i zaključenih stečajnih postupaka – kojih je ukupno 9.584 – je tri godine, dva meseca i 12 dana.

Prema Zakonu o stečaju, ovaj postupak sprovodi se bankrotstvom ili reorganizacijom. Stečaj bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije, i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika i otvara se kada se utvrdi da postoji najmanje jedan stečajni razlog propisan zakonom kao što su: trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost ili nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze ili ako potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja podrazumeva da stečajni dužnik verovatno neće moći da ispunjava svoje već postojeće novčane obaveze po dospeću. Razlog za proglašenje stečaja je i prezaduženost, tačnije kada je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveća inflacija u Argentini najmanja u Švajcarskoj

by bifadmin

Prema podacima Euromonitor International Macro Model najveća inflacija se očekuje u Argentini i to čak 54 odsto, sledi Turska sa 31,5 odsto, a zatim Iran sa 27 odsto, Nigerija sa 25,2, Egipat sa 17,1 odsto. Najmanja inflacija se očekuje u Švajcarskoj – svega 0,8 odsto.

Argentina je bila prošle godine rekorder po stopi inflacije koja je iznosila neverovatnih 300 odsto na godišnjem nivou. Cene su prosto eksplodirale.

Decembarski i januarski izgledi pokazuju da bi ove godine ona mogla da bude daleko niža. Jedan od glavnih ciljeva argentinske Vlade jeste snižavanje inflacije koja muči ovu ekonomiju. Postoje određene prognoze da bi ona ove godine mogla biti i niža od pomenute uz privredni rast od četiri odsto.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta je sve potrebno od procedura do troškova pri pokretanju biznisa

by bifadmin

Pokretanje sopstvenog biznisa predstavlja jedan od najvažnijih koraka u karijeri svakog budućeg privrednika. Iako se često može čuti da je pokretanje biznisa u Srbiji jednostavan i brz proces, stvarnost je nešto kompleksnija i zahteva temeljnu pripremu i planiranje.

Priprema pre registracije

Pre samog čina registracije firme, budući preduzetnik ili vlasnik privrednog društva mora da razmotri nekoliko ključnih aspekata svog planiranog poslovanja. Najvažniji korak je razvijanje održive poslovne ideje koja ima realan potencijal za uspeh na tržištu. Ovo podrazumeva detaljnu analizu tržišta, konkurencije i potencijalnih klijenata.

Biznis plan predstavlja temelj svakog uspešnog poduhvata. U njemu se definišu proizvodi ili usluge koje će nuditi, analizira se ciljno tržište i konkurencija, planiraju se izvori finansiranja i predviđaju potencijalni izazovi. Dobro pripremljen biznis plan često je presudan za dobijanje kredita ili privlačenje investitora.

Izbor pravne forme

Jedan od prvih formalnih koraka je odluka o pravnoj formi poslovanja. U Srbiji postoji nekoliko mogućnosti: preduzetnik, društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), ortačko društvo, komanditno društvo i akcionarsko društvo. Svaka forma ima svoje prednosti i mane koje treba pažljivo razmotriti.

Preduzetnici i DOO su najčešći oblici u Srbiji. Preduzetnici odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze firme, dok DOO vlasnici odgovaraju samo do visine uloženog kapitala. Ova razlika često je presudna pri donošenju odluke o pravnoj formi.

Administrativni postupak

Sam proces registracije počinje u Agenciji za privredne registre (APR). Za preduzetnika, naknada za registraciju iznosi 1.670 dinara (1.560 ukoliko se prijava podnese elektronski), dok za privredna društva ona iznosi 6.780 dinara (6.150 dinara elektronski). Međutim, ovo su samo osnovni troškovi. Potrebno je računati i na troškove za dodatne usluge.

Nakon registracije u APR-u, firma dobija matični broj i poreski identifikacioni broj (PIB). Sledeći korak je otvaranje računa u banci i prijavljivanje u sistem PDV-a, ukoliko se planira godišnji promet veći od osam miliona dinara.

Finansijski aspekti

Finansijsko planiranje je ključno za uspešan start poslovanja. Potrebno je precizno izračunati početne troškove koji uključuju ne samo administrativne takse, već i troškove prostora, opreme, marketinga i početnog kapitala za poslovanje.

Za DOO je propisan minimalni osnivački kapital od 100 dinara, što je simboličan iznos. Međutim, realan početni kapital treba da bude dovoljan za pokrivanje svih troškova dok firma ne počne da generiše stabilne prihode.

Računovodstvo i pravna podrška

Izbor pouzdanog knjigovođe je jedan od kritičnih faktora za uspešno poslovanje. Dobar knjigovođa ne samo da vodi poslovne knjige, već može da pruži i vredne savete o poreskim obavezama i finansijskom planiranju.

Pravna podrška je takođe važna, posebno u početnoj fazi poslovanja. Advokat može pomoći u izbegavanju potencijalnih pravnih problema i osigurati da su svi ugovori i dokumenti pravilno sastavljeni.

Lokacija i prostor

Izbor lokacije i poslovnog prostora zavisi od prirode delatnosti. Neki preduzetnici mogu raditi od kuće ili na terenu, dok drugi zahtevaju poseban poslovni prostor. Pri izboru lokacije treba razmotriti dostupnost ciljnom tržištu, troškove zakupa ili kupovine prostora, kao i komunalne troškove.

Zaposlenost i radni odnosi

Ukoliko se planira zapošljavanje radnika, potrebno je upoznati se sa zakonskim obavezama poslodavca. Ovo uključuje prijavu radnika, obračun i isplatu zarada, plaćanje poreza i doprinosa, kao i poštovanje propisa o zaštiti na radu.

Dugoročno planiranje

Uspešno poslovanje zahteva dugoročnu viziju i strategiju. Potrebno je razmotriti mogućnosti za rast i razvoj, potencijalne izvore finansiranja i načine za prevazilaženje izazova koji se mogu pojaviti.

Takođe je važno pratiti promene u zakonskoj regulativi i tržišnim uslovima, te prilagođavati poslovanje novim okolnostima. Kontinuirano obrazovanje i usavršavanje u oblasti poslovanja takođe su ključni za dugoročni uspeh.

Otvaranje firme je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i pripremu. Iako administrativni deo može biti relativno brz, uspeh poslovanja zavisi od kvaliteta pripreme i sposobnosti privrednika da upravlja svim aspektima poslovanja. Uz dobru pripremu i podršku stručnjaka, ovaj proces može biti značajno olakšan, a šanse za uspeh povećane.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Nestašica sveštenika: Pred krizom i Bog posustaje

by bifadmin

Pored toga što gubi vernike, naročito u Evropi, hrišćanstvo se suočava sa alarmantnim nedostatkom sveštenika. Mnogi od onih koji obavljaju ovaj poziv žale se da nemaju bilo kakvu podršku i da zato sagorevaju na poslu. Britanski sindikat verskih radnika uzburkao je javnost oštrim kritikama na račun svog poslovodstva. Sindikalci u mantijama traže hitno povećanje plata, jer kako tvrde, više od trećine sveštenika jedva spaja kraj s krajem i prinuđeno je da traži materijalnu pomoć od dobrotvornih organizacija.

Biskup Lari Dafi iz eparhije Kloger na severu Irske pokrenuo je inicijativu da laici katolici mogu da obavljaju versku službu prilikom sahranjivanja vernika, a njegovom zahtevu se pridružilo još nekoliko eparhija u ovoj ostrvskoj državi. Razlog je nedostatak sveštenika. Eparhija Kloger ima 37 parohija i 85 crkava, a svega 44 sveštenika i dva đakona. To znači da svaki sveštenik radi najmanje za dvojicu, a često i više da bi ispunio svoje dužnosti prema vernicima. Biskup Dafi upozorava da će taj problem biti još veći, pozivajući se na obeshrabrujuću statistiku da zbog sve slabijeg interesovanja mladih za sveštenički poziv, njegova eparhija bi mogla da spadne na manje od 10 sveštenika tokom narednih petnaestak godina.

Uprkos zamerkama da tradicionalne katoličke sahrane uključuju misu koju može da služi samo katolički sveštenik, preduzimljivi biskup tvrdi da teška vremena traže nova rešenja. On je već napravio program za obuku katolika laika kako da obavljaju pogrebne verske službe. Dafi garantuje da zahvaljujući ovakvoj edukaciji, „neće trpeti kvalitet usluga koje se pružaju porodicama u trenutku smrti njihovih bližnjih“. Istovremeno, to će omogućiti crkvi da smanji svoju zavisnost od sveštenstva i da ujedno ojača osećaj zajedništva u parohijama.

Irskog biskupa podržavaju i neke druge „kolege“, koje takođe smatraju da je trenutna situacija neodrživa. Naime, Irska trenutno ima oko 3,5 miliona katolika i samo 2.100 sveštenika, od kojih će skoro 550 otići u penziju u narednih 15 godina. Pritom, više do 300 katoličkih sveštenika je nastavilo da radi i nakon penzionisanja, jer nema ko da ih zameni.

Crkva će morati bolje da se „brendira“

Nestašica „duhovnog kadra“ ne potresa samo Irsku, potvrđuju podaci koje Vatikan objavljuje u svojim statističkim godišnjacima. Prema prošlogodišnjem izveštaju, u svetu ima nešto više od 1,3 milijarde katolika, a jedan sveštenik „pokriva“ u proseku preko 3.200 vernika. Broj katoličkih sveštenika raste još jedino u Africi. To je donedavno bio slučaj i u Aziji, ali sada i ovaj region beleži pad, mada znatno manji od onoga na američkom kontinentu i pogotovo u Evropi, gde je osipanje sveštenstva najizraženije.

Ipak, usluge sveštenika su i dalje najkvalitetnije u Evropi, tvrde u Vatikanu. Podaci pokazuju da je u Africi jedan sveštenik zadužen za više od 5.000 vernika, na američkom kontinentu za preko 2.000 njih, dok u Evropi jedan sveštenik brine o 1.800 katolika. Ali bolja srazmera na Starom kontinentu je posledica toga što brže od broja sveštenika opada broj vernika. Evropa je prošle godine bila u minusu za 474.000 katolika, što je skoro dvostruko više u odnosu na gubitak iz 2022. godine. U ovom vrzinom kolu dodatno zabrinjava podatak da katoličko sveštenstvo postaje sve starije, u svetu je prosek 46 godina a u pojedinim zapadnim zemljama bliži se pedesetoj.

Zato više nisu retki glasovi ni u samoj Katoličkoj crkvi da će ova verska institucija morati da pribegne mnogo boljem „brendiranju“, ako misli da zadrži stare i privuče nove vernike, ali i sveštenike. Učestala fraza u poslovnom svetu da kompanije vode „rat za talente“, sada se uvukla i u rečnik katoličkih glasila koja prate aktuelna događanja u verskoj zajednici i crkvenoj hijerarhiji.

Sveštenici „sagoreli“ na poslu

Problemom zašto se osipaju kadrovi u sveštenstvu pozabavio se i Centar za primenjena istraživanja u Apostolstvu (CARA), organizacija specijalizovana za naučne studije o Katoličkoj crkvi. Centar je uradio istraživanje među više od 5.000 katoličkih sveštenika širom sveta o tome koliko su oni zadovoljni svojim položajem, da li eventualno planiraju da „skinu mantiju“ i ako o tome razmišljaju šta su glavni uzroci.

Rezultati su pokazali da je svaki peti ispitanik – nesrećan ili nezadovoljan. Sveštenici se žale da su u rešavanju brojnih problema prepušteni sami sebi, da su pod ogromnim pritiskom ne samo u pogledu dnevnih obaveza već i mogućnosti da održe i unaprede veru u zajednicama za koje su odgovorni. Neki tvrde da zbog toga osećaju sve veći zamor i nedostatak motivacije, te da ih izostajanje podrške dovodi do sagorevanja na poslu.

Drugi ukazuju na probleme koje izaziva generacijski jaz među sveštenstvom. Oni navode da stariji sveštenici guše svaku vrstu kreativnosti kod mlađih kolega, koje žele da inoviraju načine za širenje „Božje reči“ u svetu. Podmladak se žali i na kvalitet nastave, odnosno da tokom studiranja ne stiču bilo kakve praktične veštine za suočavanje sa realnim životom koji ih dočeka u parohijama nakon diplomiranja. Petina ispitanika priznaje da se preispituje oko toga da li je promašilo profesiju, ali svega 4% anketiranih je bilo decidirano da „sa ovom pameću“ nikada ne bi izabralo sveštenički poziv.

Prema pomenutom istraživanju, skoro 80% sveštenika je relativno zadovoljno svojom finansijskom situacijom, što deluje logično za one kojima je važnija sreća na onom nego na ovom svetu.

Zavet na siromaštvo se ispunjava doslovno

Ali i to ima svoje granice, pokazuje pismo koje su britanski sveštenici poslali svojim poslodavcima, prozivajući ih da potpuno ignorišu pogoršanje životnih uslova koje je donela višegodišnja svetska kriza. Sindikat verskih radnika Unite, koji broji preko dve hiljade članova, izazvao je veliku pažnju u britanskoj javnosti kada je poslao zahtev Nadbiskupskom veću Engleske crkve da se sveštenicima hitno povećaju plate, kako bi bili u mogućnosti da svojim prihodima pokriju rast životnih troškova.

Britanski mediji tvrde da ovakav slučaj nije zabeležen još otkako je engleski kralj Henri Osmi osnovao Anglikansku crkvu u 16. veku, otcepivši se od duhovne vlasti u Rimu koja nije imala razumevanja za njegove slobodoumne poglede na bračni život.

U javnom pismu koje su potpisali sindikalci u mantijama, ističe se da su značajno viši troškovi hrane i energije – za koje nema naznaka da će početi da padaju u skorijoj budućnosti – doveli mnoge sveštenike i njihove porodice u veoma tešku ekonomsku situaciju. Dok Nadbiskupsko veće tvrdi da prema njegovim anketama većina verskih radnika „živi veoma udobno“, predstavnici sindikata ističu da više od trećine sveštenika jedva spaja kraj s krajem.

Sindikalci se pozivaju i na izveštaj dobrotvorne organizacije Clergy Support Trust, u kojem se ističe da je prošle godine pomoć tražilo preko 5.000 anglikanskih sveštenika, više nego ikada do sada. Drugim rečima, zavet na siromaštvo se sve više ispunjava u doslovnom smislu.

Duhovnici na „lizing“

Pored toga, u pismu se kritikuje učestala praksa da se sveštenici angažuju na određeno vreme, čime se dodatno uvećava njihova egzistencijalna nesigurnost. Predstavnici sindikata ocenjuju da korporativna politika iznajmljivanja radnika „na lizing“ svakako ne priliči jednoj duhovnoj organizaciji, posebno ako se ima u vidu da Engleska crkva raspolaže velikim deviznim rezervama, „i sigurno može da priušti povećanje plata i bolje radne uslove za sve sveštenike“.

Statistika u SAD, gde sa nedostatkom sveštenika kubure i katoličke i pravoslavne crkve, pokazuje da je prosečna godišnja plata za ovo zanimanje ispod 50.000 dolara godišnje i da instruktori joge, na primer, zarađuju dvostruko više. Američke biskupije imaju glavobolje i oko toga kako da osiguraju isplaćivanje penzija u situaciji kada se udeo penzionisanih sveštenika udvostručio tokom poslednje četiri decenije i trenutno na svakog penzionera dolaze samo dva aktivna sveštenika.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 230, februar 2025. 

Foto: Alberico Bartoccini, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Ko su grandfluenseri i koliko mogu da naplate svoju popularnost?

by bifadmin

Grandfluenseri su vremešne zvezde društvenih mreža, ljudi koji mahom iz penzije kreiraju viralne sadržaje i zahvaljujući njima stiču veliki broj pratilaca.

Ovaj termin nastao je od reči “influencer” skovane za ljude koji imaju veliku popularnost na društvenim mrežama i od prefiksa “grand” koji se u engleskom jeziku koristi u opisivanju jedne starije generacije (grandparents su baka i deka, a parents roditelji). U bukvalnom prevodu bi dakle njihov naziv značio “influenseri starije generacije”.

Kada su nastajale društvene mreže nikome nije moglo pasti napamet da ćemo danas koristiti ovakvu terminologiju. Jer tada su mreže koristili uglavnom mladi i kompjuterski pismeni ljudi. Međutim vremenom su te generacije ušle u srednje godine a društvene mreže su postale toliko rasprostranjene da ih sada koriste ljudi svih uzrasta. Naime, od ukupnog broja korisnika društvenih mreža čak petina ima više od 50 godina.

No, i znatno stariji ljudi redovno upotrebljavaju ove platforme za umrežavanje, a neki idu i korak dalje pa ih vrlo vešto koriste za širenje svojih sadržaja, do te mere da su dobili čak i svoju odrednicu – grandfluenseri.

Oni, za razliku od svojih mladih kolega, ne daju savete o fitnesu ili šminkanju, ali zato ne štede na životnim mudrostima ili receptima za pite. Najuspešniji grandfluenseri već su našli sponzore i sada neki od njih zarađuju i do 150.000 dolara po jednoj objavi, što je više nego pristojan dodatak na penziju. A ono što je najzanimljivije u celoj ovoj priči je da njihove naloge ne prate samo stariji, već najveći deo publike čine mladi.

Foto: Steve Lieman, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

DIDS 2025: Kako će izgledati internet budućnosti? Vodeći evropski eksperti stižu u Beograd

by bifadmin

Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025) održaće se 18. marta u Domu omladine Beograda, a centralno mesto ovogodišnjeg događaja zauzima tema budućnosti interneta i novih regulativa koje će značajno uticati na digitalni prostor.

Keynote predavanje održaće Polina Malaja, Policy Director u Udruženju evropskih nacionalnih internet registara (CENTR). Kao stručnjak koji vodi politiku poslovanja CENTR-a i sarađuje sa vladama, institucijama i drugim organizacijama u internet ekosistemu, Malaja će govoriti o internetu u prošlosti, sadašnjosti i scenarijima koji nas potencijalno očekuju u budućnosti.

Polina Malaja, koja je magistrirala u oblasti međunarodnog prava i prava intelektualne svojine, posebno je fokusirana na interakciju između tehnologije i osnovnih prava i sloboda u digitalnom dobu. Njena ekspertiza u ovoj oblasti omogućiće učesnicima konferencije jedinstven uvid u promene koje nas očekuju.

Novi izazovi digitalnog doba

Ovogodišnja DIDS konferencija, koja nosi slogan „Back to the Future“, kroz predavanje Poline Malaje istražiće ključne aspekte budućnosti interneta kroz prizmu globalnih regulativa, tehnoloških inovacija i poslovnih trendova. Posebna pažnja biće posvećena implikacijama NIS2 regulative, GDPR-a i drugih aktuelnih standarda na tehničku infrastrukturu i privatnost.

Regulative koje oblikuju budućnost

U okviru svog izlaganja „Povratak u budućnost: Ka snažnijem internetu“, Malaja će analizirati kako je internet tokom poslednjih nekoliko decenija doživeo uspon velikih tehnoloških korporacija i trend centralizacije. Važan deo predavanja biće posvećen novim tehnologijama u povoju, poput veštačke inteligencije (AI) i produžene stvarnosti (Extended Reality – XR), koje imaju potencijal da dodatno izmene internet ekosistem, posebno u kontekstu sledeće faze razvoja svetske mreže (Web 4.0).

Tokom konferencije biće razmotrena dva različita scenarija potencijalnog budućeg razvoja interneta i veba, uz poseban osvrt na rešenja koja bi mogla doprineti da digitalna budućnost ostane svetla, bezbedna, inkluzivna i otvorena.

Prisustvo na konferenciji je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta obavezna registracija na zvaničnom sajtu konferencije. Za sve koji nisu u mogućnosti da prisustvuju događaju uživo, organizatori će obezbediti prenos putem RNIDS-ovog YouTube kanala.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Proizvodnja organske hrane napreduje sporo uprkos povećanoj tražnji

by bifadmin

Klimatske promene nepobitno ugrožavaju naš ekosistem, a organska proizvodnja postaje sve važnija kao održivo rešenje. Nažalost, u Srbiji ovaj sektor napreduje previše sporo iako raste interesovanje za zdravom hranom.

Brojke najbolje oslikavaju trenutno stanje – samo 29.000 ha ili 0,6% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji obrađuje se po organskim principima. Snježana Mitrović, aktivna članica Terra’s-a, jednog od najstarijih domaćih udruženja koje okuplja proizvođače zrave hrane, ne krije razočaranje brzinom napretka.

– Sve nekako ide puževim korakom. Tako se od 2010. godine kada je usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji beleži stalni rast, ali je trenutno pod organskim površinama u Srbiji svega 0,6%. Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2023. godini se na oko 29.000 hektara odvija organska proizvodnja, što je povećanje za oko 4.000 ha u odnosu na godinu dana ranije. Od toga su 17.564 ha obradive površine dok su livade i pašnjaci na 11.437 ha. U prelaznom periodu je blizu 11.000 ha, a u organskom statusu oko 18.000 ha – kaže ona.

U odnosu na 2022. godinu, 2023. je zabeležen rast od 4.000 ha pod or­gan­skom proizvodnjom, ali to je mnogo ispod potrebnog. Vojvodina, nekadašnji predvodnik u organskoj poljoprivredi, pokazuje znake oporavka nakon prethodnih padova – prošle godine površine su povećane za 505 ha.

Proizvođači su posebno razočarani kašnjenjem državnih podsticaja. Iako je prošlogodišnjim pozivom maksimalni iznos podsticaja povećan na 2,52 miliona dinara za biljnu proizvodnju i predviđeno 55 miliona za stočarsku proizvodnju, ljudi jošuvek čekaju obećani novac.

– Prošao je skoro februar, a većina proizvođača nije videla ni dinar – dodaje Mitrović.

Planovi za Vojvodinu predviđaju povećanje površina pod organskom proizvodnjim na 10.500 ha do 2030. godine, ali za ostvarenje tog cilja potrebna je sistemska podrška – od finansija do edukacije. Organska proizvodnja mora postati važan deo poljoprivredne strategije jer predstavlja ključ očuvanja zdravlja budućih pokolenja.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci