Biblioteka grada Beograda, u saradnji sa Sluš Audio doo i uz podršku OTP banke Srbija, pokrenula je novu uslugu, Storia audio knjige, koja svim njenim članovima omogućava besplatan onlajn pristup stotinama audio knjiga na srpskom jeziku – u svakom trenutku, bez ikakvih ograničenja. Reč je o prvoj striming aplikaciji za audio knjige ovog tipa u Srbiji i jedinstvenoj u regionu.

U aplikaciji Storia audio knjige nalaze se raznovrsni žanrovi – od klasika i savremenih dela, preko trilera i bestselera, do knjiga za decu – pažljivo odabrani kako bi svaki korisnik pronašao nešto za sebe. Knjige su interpretirane od strane poznatih profesionalnih glumaca, poput Amara Selimovića, Tihomira Stanića, Mikija Manojlovića, Andreja Šepetkovskog, i drugih, čime se stvara posebno, emotivno i bogato audio iskustvo.

Pored članske karte, dovoljno je da članovi Biblioteke grada Beograda na svom „pametnom“ telefonu ili tabletu preuzmu Storia aplikaciju sa Google Play-a, odnosno App Store-a, i prijave se mejlom registrovanim u Biblioteci, nakon čega im je kompletna kolekcija audio knjiga odmah dostupna.

Kako ističe Marjan Marinković, pomoćnik direktora Biblioteke grada Beograda, elektronske i audio knjige postale su uobičajena vrsta ponude razvijenih svetskih biblioteka, te se uvođenjem ove usluge Biblioteka grada Beograda pridružuje ovom globalnom trendu.

„Audio knjige donose niz pogodnosti koje se savršeno uklapaju u savremen, dinamičan način života. Zahvaljujući aplikaciji Storia, sada su dostupne i na srpskom jeziku, a dovoljan je samo jedan klik da bismo ih slušali dok odmaramo, obavljamo svakodnevne obaveze, putujemo ili treniramo. Posebnu vrednost ove usluge čini njena inkluzivnost: knjiga na ovaj način dolazi i do slepih i slabovidih osoba, kao i do nepokretnih ili teško pokretnih lica, kojima je pristup do nje inače otežan. Još jedna važna prednost je to što se u bazu svakodnevno dodaju novi naslovi. U ime Biblioteke grada Beograda, zahvaljujem se OTP banci koja je prepoznala značaj naše ustanove, podržala inovativnost ovog projekta i svojom vrednom donacijom omogućila da knjiga danas bude dostupnija i bliža svima“, izjavio je gospodin Marinković.

Ivana Jovanović, menadžerka Odeljenja za komunikacije u OTP banci, objašnjava da je za Banku, kao društveno odgovornu finansijsku instituciju, bio prirodan korak da podrži ovu inicijativu.

„Kao banka koja je pionir i jedan od lidera u oblasti digitalizacije i koja je nedavno, drugu godinu zaredom, proglašena za Najbolju digitalnu banku u Srbiji od strane renomiranog magazina Euromoney, snažno verujemo da inovacije imaju smisla samo ako unapređuju svakodnevni život ljudi i donose novu vrednost zajednici. Upravo to smo prepoznali u ovom projektu, te je bilo sasvim prirodno da damo svoj doprinos. Ono što nas je posebno privuklo ovom projektu, pored digitalne komponente, jeste spoj njegovih vrednosti sa vrednostima koje OTP banka neguje: pristupačnost, kulturna i obrazovna misija, fleksibilnost, jednostavnost. Za nas je ulaganje u kulturu i književnost dugoročna opredeljenost, jer na taj način utičemo da se društvo menja nabolje. Ponosni smo što smo deo ovog projekta i što smo omogućili da knjiga, u savremenom i pristupačnom formatu, bude bliža svima“, kaže Ivana Jovanović.

Aleksandar Petrović, direktor kompanije Sluš Audio doo, ističe značaj Storia aplikacije i njenih funkcionalnosti prilagođenih tempu i potrebama savremenog korisnika.

„Naša misija u Sluš Audio doo. je da spajanjem književnosti i tehnologije stvaramo priče koje pokreću i obogaćuju svakodnevni život. To ne znači samo da knjige budu dostupne u audio formatu, već da aplikacija bude prilagođena potrebama slušalaca. Zato Storia audio knjige nudi funkcionalnosti poput biranja brzine slušanja po sopstvenom ritmu, beleženja omiljenih delova knjige, tajmer za spavanje koji automatski pauzira knjigu, kao i premotavanje 15 sekundi unapred ili unazad, čak i kada je telefon zaključan. Zahvalni smo Biblioteci grada Beograda i OTP banci Srbija što su prepoznali audio knjigu ne samo kao novi trend, već kao projekat koji, baš kao i mi, vidi knjigu bližu svima – od najmlađih do najstarijih – i to na način koji je prirodan i blizak savremenom čoveku.“

Cilj Storia aplikacije nije da zameni štampana izdanja, već da knjige upotpune svakodnevicu u trenucima kada korisnici nemaju vremena za klasično čitanje. Ova jedinstvena usluga na domaćem tržištu, podržana saradnjom Biblioteke grada Beograda i OTP banke Srbija, biće članovima Biblioteke dostupna potpuno besplatno godinu dana, odnosno do kraja avgusta 2026. godine.

Kao vodeći trgovac na malo u Srbiji, koji posluje kroz 559 prodavnica i zapošljava više od 12.000 ljudi, sprovodimo sveobuhvatne analize kako bismo sagledali pun uticaj novih mera Vlade, koje podrazumevaju intervencije na tržištu maloprodaje hrane, na naše poslovanje. Prema trenutnim procenama novi propisi imaju negativan uticaj i zahtevaju značajna prilagođavanja kako za našu kompaniju, tako i za čitav maloprodajni sektor.

Maloprodajni sektor posluje unutar složene mreže dobavljača, logistike, radnih mesta i investicionih ciklusa, i promene ovakvog obima zahtevaju pažljivu analizu svih operativnih aspekata. Uticaj inflacije na cenu hrane je očigledan, a rešavanje ovog izazova zahteva zajedničku odgovornost države, proizvođača hrane, veletrgovaca, distributera i trgovaca na malo – a ne samo maloprodaje hrane.

U interesu transparentnosti smatramo da je važno da pojasnimo rezultat našeg poslovanja. Delez Srbija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4%. Dakle, od svakih 100 dinara potrošenih u našim prodavnicama, 4,40 dinara ostaje kao profit kompanije nakon što se pokriju svi troškovi – od dobavljača i zarada zaposlenih, do poreza, zakupa i ostalih izdataka.

Suočavamo se sa izazovnim okolnostima na tržištu sa kojim smo duboko povezani i u koje smo tokom godina značajno ulagali. Ostajemo otvoreni za razgovore sa Vladom i drugim relevantnim akterima kako bismo zajednički došli do rešenja koja mogu doprineti smanjenju inflacije, uz očuvanje zdravog i održivog tržišnog okruženja.

U vreme kada klimatske promene, sve češći letnji požari i pritisak na prirodne resurse zahtevaju brze i održive odgovore, tehnologija postaje ključni saveznik u zaštiti životne sredine. Jedan od takvih primera je AgAR – autonomni robot nove generacije, koji su zajednički razvili kompanija COMING i Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu.

Iako je osmišljen najpre za primenu u preciznoj poljoprivredi, pre svega voćarstvu i vinogradarstvu, AgAR se sve ozbiljnije pozicionira i kao alat budućnosti u šumarstvu – za praćenje, očuvanje i obnovu šumskih ekosistema.

Više od robota – AgAR kao menadžer šumskih ekosistema

Nakon uspešne demonstracije u šumskom gazdinstvu Klenak u Vojvodini, AgAR je pokazao da bespilotne kopnene platforme imaju ogroman potencijal i van poljoprivrede. Ključne operacije koje ovaj robot može da obavlja u šumskom okruženju uključuju: održavanje i čišćenje protivpožarnih puteva, uključujući mehaničko uklanjanje niskog rastinja i suve biomase; monitoring i patroliranje kritičnih tačaka kao na primer u blizini dalekovoda i puteva, uz pomoć kamera, termalnih senzora i LIDAR sistema; umrežavanje sa softverskim platformama za digitalno upravljanje šumama i stvaranje digitalnih blizanaca, koji predstavljaju virtuelne replike fizičkih objekata, procesa ili sistema koje se ažuriraju u realnom vremenu pomoću podataka iz senzora, softverskih alata i analitike; autonomno pošumljavanje – sadnja mladih stabala i distribucija semenskih kapsula; sanacija nakon požara – uklanjanje opasnih stabala, priprema terena za ponovno ozelenjavanje; dugoročno praćenje regeneracije ekosistema; prskanje i održavanje novih zasada – bez direktnog kontakta ljudi sa hemikalijama.

Pametna prevencija, a ne samo intervencija

Iako AgAR nije namenjen direktnom gašenju požara, njegova vrednost leži u preventivnom delovanju i nadzoru terena. Kao deo šireg sistema koji uključuje dronove, softver za obradu podataka i, potencijalno, statične senzore raspoređene po terenu, AgAR može igrati ključnu ulogu u ranom otkrivanju rizika, reagovanju pre širenja vatre i dugoročnoj analizi regeneracije šuma.

Jedan od izazova u šumskom okruženju jeste nedostatak izvora električne energije, što direktno utiče na upotrebljivost robota. Takođe, velika udaljenost između lokacija zahteva dodatnu logistiku i prisustvo operatera koji bi transportovao robota između zadataka.

„Najefikasnije rešenje u ovom trenutku bio bi model kombinovane upotrebe robota, dronova i solarnih stanica. Takav sistem ne bi služio samo za detekciju i intervenciju, već i za dugoročno upravljanje šumskim resursima“, kaže Marko Tamburić, menadžer za razvoj poslovanja u kompaniji COMING.

Saveznik u borbi za održiviju budućnost

Iako masovna proizvodnja trenutno nije u planu, razvojni tim će se u narednih godinu dana fokusirati na saradnju sa tri do pet korisnika koji će testirati AgAR u stvarnim uslovima i pružiti vredne uvide za dalju optimizaciju. Paralelno se radi na razvoju novih funkcionalnosti – poboljšanju autonomije, sistemima za izbegavanje prepreka i unapređenju korisničkog iskustva.

Pored toga što je efikasan saveznik u poljoprivrednim poslovima, AgAR ima značajnu ulogu u zaštiti životne sredine i unapređivanju sigurnosti na terenu. Za razliku od tradicionalnih mašina koje se oslanjaju na fosilna goriva, AgAR je u potpunosti električan, čime eliminiše emisiju štetnih gasova i direktno doprinosi očuvanju prirode.

Osim ekoloških prednosti, ovaj robot značajno smanjuje potrebu za fizičkim prisustvom ljudi u rizičnim i zahtevnim zadacima. Bilo da je reč o prskanju hemikalijama ili čišćenju potencijalno opasnih zona, AgAR preuzima te izazove sa preciznošću i efikasnošću, štiteći ljudsko zdravlje i smanjujući izloženost opasnostima.

Među najboljima u Evropi: AgAR u finalu izbora za robotski traktor godine

Inovativni potencijal AgAR-a već je prepoznat i na evropskom nivou – nakon nagrade na sajmu poljoprivrede u Poljskoj, AgAR se plasirao u finale prestižnog takmičenja za robotski traktor godine (TOTYbot), koje će svoj epilog imati na sajmu Agritechnica u Hanoveru ovog novembra. Među finalistima su i renomirani proizvođači iz Holandije, Italije, Danske i Švedske, što dodatno potvrđuje značaj i konkurentnost ovog domaćeg rešenja.

Međunarodna inkluzivna izložba fotografija „Nevidljivi svet / World Unseen“, koja je u Narodnom muzeju Srbije bila otvorena od 18. juna do 31. avgusta 2025, privukla je preko 30.000 posetilaca i pokazala kako tehnologija može da učini umetnost dostupnom svima.

Postavka je bila obogaćena reljefnim otiscima fotografija, Brajevim pismom i audio opisima, dok su posebne naočare posetiocima simulirale različite tipove oštećenja vida, nudeći potpuno novo, empatično iskustvo doživljaja fotografije.

„Broj posetilaca govori da je inkluzija tema koja pokreće čitavo društvo. Ponosni smo što smo zajedno sa Narodnim muzejom i kompanijom Canon otvorili vrata umetnosti ljudima sa oštećenjem vida, ali i svima koji žele da razumeju našu percepciju sveta“, izjavio je Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije.

Posebnu pažnju publike privukla je fotografija „U srcu buke“ fotografkinje Ivane Todorović, koja prikazuje slepog operskog pevača Nemanju Crnatovića – rad je predstavljao delo lokalnog fotografa i modela čija životna priča ohrabruje i motiviše.

U Narodnom muzeju Srbije, kao neizbrisiv trag ove izložbe, ostaće izložena reljefna reprodukcija antologijskog dela „Guslar“ Riste Vukanovića, čime je naš Narodni muzej dobio inkluzivnu repliku dela stalne postavke, namenjenu slepim i slabovidim osobama.

“Veoma smo ponosni što je izložba „Nevidljivi svet“ ispunila našu misiju i nastavila dobru praksu koju negujemo, a to je da umetnost učinimo dostupnom svima. Više od 30.000 posetilaca izložbe je pokazatelj da je publika prepoznala i podržala inkluzivni pristup. Zahvaljujući primeni tehnologije reljefne štampe, fotografija je postala opipljiva i omogućila je da je posetioci dožive putem dodira. Ovo iskustvo bilo je posebno dragoceno kako za osobe sa oštećenjem vida, tako i za sve ostale posetioce, o čemu svedoči izuzetno interesovanje za ovu izložbu”, izjavila je direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković.

Reljefna reprodukcija „Guslara“ izrađena je na Canon Arizona štampaču, tehnologijom koja štampu pretvara u reljef visoke preciznosti.

„Canon veruje da tehnologija ostvaruje potpuni smisao tek kada stvara društvenu vrednost. Zato nam je posebno važno što nakon izložbe u muzeju ostaje reljefna reprodukcija Guslara – kao most između kulturne baštine i savremene tehnologije. Hvala Savezu slepih Srbije i Narodnom muzeju na poverenju i partnerstvu koje je Beograd upisalo na mapu inkluzivne kulture“, izjavila je Angelina Vučković, Area Manager za B2B Adria region.

„Nevidljivi svet“ deo je globalne inkluzivne inicijative World Unseen, čiji je cilj da umetnost učini dostupnom svima, i u Beograd je stigla nakon što je obišla svet – London, Dubai, Prag, Zagreb, Astanu, Ljubljanu i još 30 drugih gradova.

„World Unseen / Nevidljivi svet je osmišljen da promeni način na koji publika prilazi fotografiji – ne samo pogledom, već i dodirom i slušanjem. Drago nam je da je Beograd bio domaćin ovog projekta i što se upisao u niz gradova širom sveta u kojima je postavka izazvala snažne emocije i ostavila trajno nasleđe“, izjavila je Petra Prelog, vođa projekta World Unseen.

O izložbi Nevidljivi svet

Izložba Nevidljivi svet deo je globalne inicijative World Unseen kompanije Canon čiji je cilj da umetnost učini dostupnom slepim i slabovidim osobama, ali i da ponudi novu perspektivu svim posetiocima. Putujuća postavka obuhvata 11 fotografija svetski priznatih umetnika, kao i fotografiju umetnika iz Srbije – akademske slikarke i fotografkinje Ivane Todorović. Fotografije su obogaćene reljefnim otiscima, zvučnim i opisima na Brajevom pismu, omogućavajući da medijum koji je u svojoj suštini vizuelan, postane opipljiv i dostupan i drugim čulima. Osim toga, posetioci koji dobro vide mogu da koriste naočare koje simuliraju različite tipove oštećenja vida i tako prodube svoje razumevanje izazova sa kojima se suočavaju osobe oštećenog vida.

Foto: Zoran Mirčetić / Canon