Njegova priča počinje sredinom 20. veka, kada je zamišljen kao simbol nove države i društva. Na prostoru tadašnjeg močvarnog zemljišta između Save i Dunava nastajao je grad iz temelja, osmišljen da bude administrativno središte tadašnje Jugoslavije. Najvažnije zgrade sagrađene su baš ovde na Novom Beogradu, „netaknutom tlu“, neopterećenom duhom stare beogradske čaršije.

Ljudi koji su se doseljavali ovde dolazili su sa svih krajeva zemlje, tražeći novi početak i način života drugačiji od urbanog haosa starog grada. Upravo ta vizija otvorenog i funkcionalnog prostora stvorila je temelje za današnji poslovni ritam Novog Beograda, gde svetlost, širina i energija i dalje oblikuju način života i rada.

Uprkos starom stereotipu o „betonskoj pustinji“, Novi Beograd je zapravo veoma zelen i prostran. Njegove zgrade su razmaknute, bulevari široki, a parking mesta dostupnija nego u drugim delovima grada. Upravo ta prostorna širina i urbanistička vizija postali su prednosti u savremenom dobu.

Glavne saobraćajne stanice su preseljene ovde – nova autobuska stanica, železnička infrastruktura se razvija, a blizina aerodroma i autoputa dodatno učvršćuje Novi Beograd kao ulaznu kapiju glavnog grada. Saobraćajna mreža, široki bulevari i obilaznice omogućavaju brzu povezanost sa svim delovima Beograda, ali i sa ostatkom Srbije i šire.

Puls poslovnog života u 21. veku

U 21. veku, Novi Beograd je doživeo veliku promenu. Više nije „spavaonica“ kako su ga za vreme socijalizma neretko zvali. Danas je to najživlji biznis distrikt u Srbiji, gde posluju kako domaće, tako i međunarodne kompanije. Ovde su nikli tržni centri, restorani, kulturni sadržaji, ali i ogromni poslovni kompleksi koji zapošljavaju desetine hiljada ljudi.

Novi Beograd je, dakle, od „najtrajnijeg projekta socijalizma“ postao najdinamičniji poslovni centar modernog Beograda i Srbije – mesto gde se istorija i tradicija stapaju sa vizijom budućnosti.

Mesto velikih igrača i inovatora

Tokom poslednje dve decenije ovde su izgrađene najmodernije poslovne zgrade u zemlji, projektovane prema međunarodnim standardima i prilagođene potrebama savremenih kompanija. Novi Beograd nudi i raznovrsnost: od velikih korporativnih sedišta i biznis parkova, do manjih i fleksibilnih radnih prostora koji omogućavaju startapima, kreativnim agencijama i rastućim timovima da posluju rame uz rame sa globalnim korporacijama.

Takva kombinacija prirodno je stvorila dinamičan poslovni ekosistem u kome se susreću inovacije, rast i saradnja. Naročito su privučeni IT sektor i međunarodne kompanije, koje u Novom Beogradu vide prostor, infrastrukturu i dinamiku potrebnu za savremeno poslovanje.

Prva aktivna kancelarija u Srbiji nalazi se na Novom Beogradu

U kontekstu savremenih radnih prostora koji prate potrebe zaposlenih, ističe se Beon active office. Ovim prostorom, koji je na srpsko tržište pre manje od godinu dana donela kompanija INEX, prvi put je u našoj zemlji predstavljena ideja “aktivne kancelarije”. Iako bi sredinom prošlog veka ovakav pristup možda delovao čudno, danas na adresi Španskih boraca 3 donosi baš ono što je u doba socijalizma nedostajalo, a što se u Novom Beogradu sada očekuje i više: svetlost, fleksibilnost, kretanje, prisutnost i kolaboracija.

Beon active office je, ukratko, odgovor na osećaj otuđenosti koja se godinama taloži u zatvorenim prostorima koji „ne uzvraćaju“ pažnju ljudima koji u njemu rade. Naime, ova inovativna kancelarija donela je balans naprednih tehnologija, promišljenog dizajna i svakodnevne funkcionalnosti, namenjen za svakog: frilensere i male timove, kao i rastuće biznise i multinacionalne kompanije. Ovde se ljudi ne prilagođavaju kancelariji, već kancelarija prati ritam i potrebe onih koji je koriste.

Kada uđete u Beon, prostor vas dočekuje jasnim linijama i čistim geometrijskim oblicima. Za razliku od uobičajenih kancelarija koje uglavnom koriste sive i bele tonove, ovde boje imaju ulogu. Zidovi nežnih, pastelnih nijansi – od zelene do lila – pažljivo su odabrani tako da stvaraju osećaj mira i sklada.

Prostor zadovoljava širok spektar potreba. Svako može da izabere gde će sedeti: u sofi, fotelji, kancelarijskoj ili barskoj stolici. Ambijent je podeljen u različite zone koje omogućavaju rad i kolaboraciju u skladu sa potrebama i tipom aktivnosti. Tu su tihe zone za bolji fokus, fleksibilni prostori za timski rad, konferencijske sale i deo za održavanje događaja. Takođe, na raspolaganju su i soft zone, coffee point i open space idealan za druženje.

U njemu je tehnologija pravi asistent zaposlenih. Rezervacija radnog mesta, podešavanje temperature i osvetljenja, kao i angažovanje IT podrške je proces koji podrazumeva samo jedan ili nekoliko klikova putem aplikacije.

Na taj način, Beon active office predstavlja više od modernog radnog prostora. On je simbol onoga što Novi Beograd danas jeste: poslovni prostor budućnosti u srcu najdinamičnijeg biznis centra Srbije.

Banca Intesa, deo međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo, sa ponosom je preuzela ulogu aranžera i jedinog pokrovitelja emisije obveznica sa svrhom finansiranja daljeg razvoja jednog od najvećih hotelsko-turističkih kompleksa u zemlji – Fruške terme.

Emisija obveznica predstavlja značajan iskorak ka daljem unapređenju kvaliteta usluga i sadržaja u okviru turističkog kompleksa, čime se podstiče privredni rast, povećava atraktivnost destinacije i doprinosi razvoju celokupne turističke privrede Srbije.

Novu emisiju mini obveznica, vrednu 820 miliona dinara, sprovela je kompanija Promont Group d.o.o. Novi Sad u čijem sastavu posluje ovaj hotelsko-turistički kompleks. Emisija je odobrena na osnovu analize finansijskih pokazatelja, razvojnog i poslovnog plana, s rokom dospeća od sedam godina, uz grejs period od dve godine i bez čvrstih obezbeđenja. Uz to, ovaj projekat predstavlja važan korak ka stvaranju novih prilika za zapošljavanje, privlačenju većeg broja domaćih i stranih turista i jačanju imidža Srbije kao moderne i poželjne destinacije.

„Uspešna realizacija već treće emisije mini obveznica u samo dva meseca potvrđuje opravdanost našeg strateškog pristupa pri uvođenju ovog inovativnog finansijskog instrumenta, ukazujući na stvarne potrebe malih i srednjih preduzeća na našem tržištu za diversifikacijom izvora finansiranja u obezbeđivanju kapitala za dalji rast i razvoj. Kao aranžer i pokrovitelj emisija, Banca Intesa malim i srednjim preduzećima omogućava jednostavniji i efikasniji pristup tržištu kapitala, dok istovremeno diversifikuje sopstvenu podršku svim segmentima privrede, doprinoseći jačanju njihove konkurentnosti i održivosti, kao i otpornosti čitave ekonomije“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Mini obveznice predstavljaju alternativni oblik finansiranja namenjen malim i srednjim preduzećima koja žele da obezbede kapital za ključne razvojne inicijative, uključujući širenje proizvodnje, diversifikaciju ponude, internacionalizaciju poslovanja i akvizicije.

„Potpisivanjem ugovora sa Banca Intesa otvaramo novo poglavlje u razvoju našeg turističkog kompleksa. Sredstva obezbeđena emisijom obveznica biće usmerena na unapređenje kvaliteta postojeće ponude, kao i na realizaciju daljih razvojnih projekata, sa ciljem povećanja konkurentnosti turističke privrede Vojvodine i Republike Srbije. Poseban značaj ovih ulaganja ogleda se u stvaranju novih radnih mesta, jačanju privredne aktivnosti i podizanju nivoa usluga koje nudimo domaćim i stranim gostima. Naša vizija jeste da kroz strateška partnerstva doprinosimo dugoročnom razvoju turizma i boljem pozicioniranju Srbije na međunarodnom turističkom tržištu. Izražavam zahvalnost Banca Intesa na poverenju i podršci, uveren da će ova saradnja doneti trajne benefite kako našoj kompaniji, tako i široj zajednici“, izjavio je Milinko Cicmil, direktor i vlasnik kompanije Promont Group d.o.o Novi Sad, u čijem sastavu posluje i hotelsko-turistički kompleks Mövenpick Fruške Terme.

Banca Intesa je mini obveznice na tržište Srbije uvela kao deo Minibonds inicijative matične grupe Intesa Sanpaolo, a uz emisiju Promont Grupe, u prethodna dva meseca realizovala je još dve u ukupnoj vrednosti od gotovo 1,3 milijarde dinara, kojima je kompanijama Diopta i Zlatiborac obezbedila sredstva za širenje poslovne mreže, odnosno proširenje proizvodnih kapaciteta.