Narodna banka se bavila fenomenom da i u Srbiji proizvođači više podižu cene jeftinijih proizvoda i „budžetskih“ marki nego onih skupljih

Za šrinkflaciju znamo već neko vreme, samo nismo koristili taj ekonomski naziv za globalnu pojavu oblika inflacije kada se za naizgled nepromenjenu cenu potura proizvod manje gramaže. Sada je već vreme da se kao potrošači i „zvanično“ upoznamo sa još jednom sličnom metodom koju koriste proizvođači i trgovci – čipflacijom (cheapflation), piše 24sedam.

A ovo upoznavanje nije akademskog tipa jer, kako je to potvrdilo i istraživanje Narodne banke, ovaj vid „prevare“ kupaca naveliko se koristi i u Srbiji. I to sa ozbiljnim ciframa.

Šta je inflacija jeftinijih proizvoda

Inflacija jeftinijih proizvoda (cheapflation) termin je kojim se naziva fenomen da cene jeftinijih brendova istih proizvoda imaju tendenciju da rastu po većoj stopi od skupljih brendova tog istog tipa proizvoda. Pokazano je da je u prethodnim godinama ovaj fenomen zabeležen globalno, obuhvatajući zemlje poput Italije, SAD, Australije, Nemačke, Španije, Francuske i dr. (Cavallo & Kryvtsov, 2024), kaže poseban deo danas prezentovanog februarskog Izveštaja NBS o inflaciji.

– Istraživali smo cene 58 proizvoda iz četiri kategorije za period od 2022. do 2024. godine, i rezultat je da su jeftiniji proizvodi, odnosno brendovi u okviru iste grupe, poskupeli 40%, a skuplji (samo) 35% – istakla je Mirjana Miletić, zamenica generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja.

Razlika od pet procentnih poena u proseku, na prvi pogled, ne deluje previše velika, ali kada se pogleda detaljnije, brojke su zapanjujuće. U kategoriji mleka i mlečnih proizvoda, prosečna razlika je 10 poena, ali je u određenim periodima (npr. poslednji meseci 2022) bila i veća od 20%.

Kod kafe i bezalkoholnih pića razlika ide od 10 poena do 30%, dok je najmanja kod mesa i mesnih prerađevina, od pet do 10 procentnih poena.

Jedino kod slatkiša, odnosno konditorskih proizvoda, ta razlika je umerena, čak su jeftiniji proizvodi u pojedinim periodima (a pogotovo pred kraj 2024) poskupljivali procentualno manje od onih skupljih.

Neelastična tražnja

Ekonomisti imaju jednostavan odgovor na pitanje zašto se dešava da oni koji kupuju jeftinije proizvode, a to su oni siromašniji građani, i na ovaj način plaćaju veću cenu inflacije – (ne)elastičnost tražnje. To stoji u izveštaju NBS, a za 24sedam potvrđuje i Ljubodrag Savić, profesor ekonomike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

– Neelastična tražnja znači da imamo proizvode koje moraju da kupuju svi, pa i oni najsiromašniji, a to je hrana. Možete da smanjite količine, ali morate da kupujete hleb, mleko, povrće, eventualno i neke vrste mesa. Proizvođači to znaju i koriste koliko god mogu, posebno u vreme kriza kada tražnja i prometi padaju. A nije isto povećati cenu skupljem i jeftinijem brendu, jer za skuplji kupac može da nađe zamenu i kupi jeftiniji, a za jeftiniji ne može. Ako poskupe kola, ne morate ni da ih kupite, možete da odložite za dogodine, kada će možda da bude bolje – objašnjava prof. Savić.

Iz NBS se slažu oko posledica ovakve pojave na tržištu.

– I kod istih proizvođača većim rastom cene jeftinijih proizvoda supstituiše se manji rast kod skupljih brendova – kaže Mirjana Miletić, što dovodi do zaključka da siromašni i ovom prilikom dotiraju one bogatije građane.
Slabija „pregovaračka moć“ manje platežnih kupaca ogleda se i u ovome i može biti dodatno eksploatisana, kažu iz NBS, ako je struktura tržišta duž lanaca snabdevanja, od proizvođača do maloprodaje, manje konkurentna. A to je u Srbiji svakako slučaj.

Šta se merilo?

Analiza NBS nije obuhvatila proizvode iz kategorije svežeg mesa, voća i povrća iz metodoloških razloga (s obzirom na mali broj različitog izbora u prodavnicama), kao i veće volatilnosti samih cena i njihove ranjivosti na egzogene šokove. Podaci koji su korišćeni u analizi predstavljaju preuzete cene s javno dostupnih onlajn-kataloga najvećih supermarketa.

Prilikom konstrukcije indeksa koji se sastoji od 58 proizvoda, na isti način su korišćeni ponderi kao u slučaju konstrukcije ukupnog indeks potrošačkih cena (IPC) kojim se meri inflacija.

Rezultati analize su pokazali da je IPC sastavljen od najjeftinijih brendova, tj. vrsta proizvoda iz prvog kvartila – IPC (K1), zaključno s krajem 2024. godine porastao kumulativno za oko 40% u odnosu na januar 2022. godine, dok su najskuplji brendovi – IPC (K4) u proseku bili veći za 35%.

Svih 58 proizvoda koji su bili predmet studije su imali rast cene u proseku za 37,7%, što je približno stopi ukupnog sektora prehrane koji je za dati period imao Republički zavod za statistiku.

Taj rast cene je mnogo veći od iznosa ukupne inflacije kojom nas redovno „bombarduje“ zvanična statistika.

– Sa merenjem inflacije je problem to što dobijete jedan broj za sve, a ne trpe svi jednako inflaciju. Siromašnoj porodici sav novac ode na hranu i komunalije, iste pantalone ili cipele se nose godinama. Baš njih briga koliko su poskupeli delovi za avione, a i oni ulaze u računicu opšte inflacije. Metodološki to statistika može da upakuje, ali život za pojedinca nije statistika – zaključuje Ljubodrag Savić.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Devizne rezerve zemlje su takve da novca ima dovoljno da se kupi Naftna industrija Srbije, rečeno je danas u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Viceguverner NBS Nikola Dragašević je odgovarajući na novinarsko pitanje da li ima para za kupovinu NIS-a ako bi to bila opcija za rešenje problema ove kompanije, rekao da devizne rezerve iznose 29,3 milijarde evra i da ima novca za bilo kakvu potrebu države.

Viceguverner Željko Jović je naglasio da iz NBS na ovo pitanje može da se odgovori samo sa aspekta dovoljnosti sredstava i da se celokupne devizne rezerve ne bi mogle koristiti za kupovinu NIS-a ili bilo čega drugog.

„Devizne rezerve su nezavisne i može se koristiti samo onaj deo koji je jednak stanju na računima države, ali to je sasvim dovoljno. Koliko god cenili vrednost NIS-a da je velika, zaista ima dovoljno sredstava da se iz tog dela deviznih rezervi, znači državnog dela, a ne ovog nezavisnog dela deviznih rezervi, može obaviti ta transakcija“, rekao je on

Međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće unutar granica cilja od 3 ± 1,5% i na kraju2024. iznosila je 4,3%, rekao je Željko Jović, viceguverner NBS na predstavljanju izveštaja o inflaciji. Kako je istakao, prema novoj projekciji inflacija bi u naredne dve godine trebalo da se zadrži u granicama cilja 3+_1,5 odsto

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Globalna industrija velnes turizma nastavlja da raste vrlo brzim tempom. Predviđa se da će biti vredna oko 1,35 biliona dolara do 2028. godine, prema podacima sajta Statista.

To je povećanje od više od 100 odsto u odnosu na veličinu tržišta iz 2022. Tada je globalni velnes turizam iznosio nešto više od 637 milijardi dolara.

Zapravo, globalni velnes turizam je sada četvrti najveći segment celokupne velnes industrije. Ispred njega su lična nege/lepote, ishrane/gubitka težine i fizičkih aktivnosti.

Rastući broj putnika želi da otkrije jedinstvena velnes odmarališta i spremni su da troše u skladu s tim.

Institut za putovanja (Travel Institute) izveštava da neki putnici žele da svoje već uspostavljene velnes navike uključe i u svoje planove putovanja. Drugi žele da se ponovo fokusiraju na svoje zdravlje.

Od opcija zasnovanih na prirodi do personalizovanih i namenskih programa. Od potpune detoksikacije tela i digitalnih detoksa, kulinarskih iskustava po principu od farme do stola, do programa za opuštanje i bolje spavanje.

Velnes putovanja su postala popularna ne samo među individualnim putnicima, već i među korporativnim grupama koje žele da uključe velnes elemente u okupljanja zaposlenih ili programe odmora za rukovodioce.

Saune i društvene konekcije

Bez obzira da li smatrate da je sauna trend ili drevna praksa koja datira više od 2.000 godina, iskustvo prave finske saune zaslužuje da bude na vašoj listi želja. „Društvene“ saune i kupatila brzo rastu kao rešenje za probleme kao što su usamljenost i kriza mentalnog zdravlja. Mlađe generacije traže zdravija iskustva bez alkohola.

„Sauna terapija je metoda lečenja koja koristi toplotu, vlažnost i mentalne aspekte saune kako bi promovisala dobrobit tela, uma i duše. Bazira se na različitim fizičkim efektima toplote, prirodnim tretmanima inspirisanim finskim tradicijama i istraženim zdravstvenim koristima korišćenja saune. Takođe, sesije saune podstiču otpuštanje hormona sreće, poput endorfina, koji pomažu u smanjenju stresa i poboljšavaju ukupno mentalno blagostanje“, kaže menadžerka spa centra USVA u Helsinkiju Ana Velten.

Biti na vodi i u prirodi

Kada su u pitanju Blu majnd teorija (biti na vodi ili blizu vode čini ljude srećnijima, zdravijima i mirnijima), Valjd velnes (uranjanje u prirodu) i neverovatno luksuzni spa centri – Njuport bič nudi sve što putnici traže.

Bilo da su vaša strast vodeni sportovi, pešačenje, biciklizam ili plivanje, naći ćete aktivnost koja odgovara vašim interesovanjima.

Za velnes znatiželjne

Novi „Mindfulness i Margaritas“ odmor dizajniran je za ljude koji su „velnes znatiželjni“, ali se možda osećaju obeshrabreno da krenu na te odmore zbog preozbiljnih programa.

Zaboravite na detoksikaciju sokovima i stroge planove. Svaki dan počinje meditacijom, jogom ili radionicama na kojima se postavljaju ciljevi, ali popodne je rezervisano za istraživanje, meskal i avanturu.

Radi se o pronalaženju ravnoteže. Započinjete dan jogom ili postavljanjem ciljeva, a završavate ga izuzetnom kuhinjom, imerzivnim kulturnim iskustvima, a možda čak i margaritom.

Zemlja čarolija

Nju Meksiko ulazi u novu eru, nudeći sveže i inovativne pristupe velnes iskustvima koja inspirišu um, telo i duh.

Prirodni izvori za kupanje u Nju Meksiku omogućavaju savršen beg, prilagođavajući se svim putnicima, od onih sa ograničenim budžetom do onih koji traže luksuzan odmor.

Detoksikacija tela

Pasana spa i velnes nudi niz transformativnih tretmana dizajniranih da odgovore potrebama svih. Od iskusnih ljubitelja velnesa do početnika. Spa centar je mirno utočište gde gosti mogu uživati u luksuznim tretmanima koji su osmišljeni da osveže i revitalizuju.

Među uslugama u Pasana Spa i velnes je pedesetominutni tretman lica koji osvetljava kožu, smanjuje zamućenost i podstiče pomlađivanje kroz eksfolijaciju i umirujuću masažu lica.

Za putnike kojima je potrebna dublja detoksikacija, detoks Ritual nudi pedesetominutno iskustvo detoksikacije celog tela koje uklanja toksine i hrani kako kožu, tako i duh.

Joga

Joga centar Hiden hil je intimni joga centar smešten u dubokom zapadnom delu Ketskilsa u Njujorku. Nudi miran beg od svakodnevnog života. Odmaralište pruža savršen ambijent za jogu i resetovanje uma.

Savršen je za putnike koji traže strukturiran joga odmor sa personalizovanim iskustvom i posvećenim učiteljem. A putnici mogu i jednostavno uživati u velnes vikendu sa prijateljima i porodicom, uključujući plivanje, kupanje u đakuziju, badminton i planinarenje.

Zvučne kupke

Hotel La Sal u Čikago nudi usluge zvučnih kupki pod vođstvom renomirane stručnjakinje za lečenje zvukom – Kristi Edvards.

„Zvučne kupke su za svakoga,“ kaže Edvards. „One pružaju priliku telu da se izleči samo, dok podstiču emocionalno, duhovno i fizičko obnavljanje.“

Izvor: Rodžer Sends, saradnik Forbes

Foto: Pixabay

Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.

Međutim, vest da se menja vlasništvo nad jednim od dva najveća operatera u internetu, medijskoj distribuciji i mobilnoj telefoniji dobrano je ustalasala javnost.

Šta je sa konkurencijom

Pokazalo se da stanovnici Srbije shvataju da se u 21. veku pojam suverenosti vezuje za komunikacije bar toliko koliko i za teritoriju. Otuda je vest da je SBB deo svoje imovine prodao „Jetelu“, odnosno deo poslovanja „Telekomu“, gotovo šokirala javnost. Tim pre što su kupci glavni rivali, čime se dugogodišnji vladajući trijumvirat svodi na dvojac.

Naravno, svi su primetili da smo godinama učili kako konkurenciju na tržištu obezbeđuje prisustvo najmanje tri snažna suparnika, a sada se prisustvo svodi na dvojac. Istina, saglasnost za aranžman mora odobriti regulatorno telo, čije se izjašnjenje očekuje tokom prve polovine godine.

Dakle, Junajted grupa je prodala svoj najvažniji poslovni segment – operatera SBB, iz koga je i nastala. Za 825 miliona evra, PPF je kupio SBB. Reč je o firmi u kojoj 60 odsto vlasništva poseduje državni investicioni fond iz Ujedinjenih Emirata, dok je 40 odsto akcija na berzi. Pre nekoliko godina su od Norvežana otkupili „Jetel“, trećeg po snazi operatera u Srbiji, u javnosti poznatijeg po prethodnom imenu „Telenor“. Time se „Jetel“ znatno uvećava u svakom segmentu, a ima uslova i da zađe u medijsku sferu, gde ga nije bilo.

Sportski program

Mnogo veće nedoumice izaziva drugi deo aranžmana – prodaja prava sportskih prenosa koje smo do sada gledali na kanalima Sport kluba za 650 miliona evra. Kupac je „Telekom“, čiji smo sportski program gledali na „Areni“. Formalno, Sport klub bi mogao nastaviti emitovanje, ali ostao je bez sadržaja – sva prava prenosa prodata su najvećem rivalu, koji je, inače, unazad šest godina uspeo da poprilično preotme neke od najatraktivnijih fudbalskih i košarkaških priredbi, pa je Sport klub već duže vreme prilično siromašnog programa.

Naravno, iza svega stoji kapital države Srbije, vlasnika „Telekoma“, a javnost je godinama brujala kako je „Arena“ za prenose pojedinih fudbalskih takmičenja plaćala i po 100 miliona evra godišnje. Takav novac teško da je mogla povratiti od uvećane pretplate i reklama. To i nije bio cilj – Vladimir Lučić, direktor u „Telekomu“, za čije se ime vezuje snažna ekspanzija firme, dobro je znao da razvoj sopstvene optičke mreže, u čemu je državna telekomunikaciona firma začudo (pre)dugo zaostajala, nije dovoljan.

Sedam puta više korisnika

Mamac za nove korisnike, kao i svuda u svetu, jeste sport i stoga je strategiju razvoja zasnivao na forsiranju (i) sportskog programa. Preplaćivao je samo da bi došao do što atraktivnijih nadmetanja, baš kao što je i preplaćivao sitne i nepoznate operatere da bi se što brže priključio vodećima, posebno u medijskoj distribuciji.

Teško da je tu bilo neposredne zarade, ali veliko je pitanje da li je dobit glavni cilj operatera. Ne jednom smo videli da je mnogo važniji (politički) uticaj, sa kojim vremenom i na razne druge načine dolazi i do znatnijeg materijalnog profita.

Rezultat ogromnih ulaganja unazad šest sezona je vidljiv. Godine 2018. „Telekom“ je jedva držao 18 odsto tržišta, u Beogradu i Novom Sadu ni dva odsto korisnika nije se kačilo preko državnog operatera. SBB je dominirao i činio se nedostižnim. No, Lučiću za uspeh ne bi bilo dovoljno izvanredno poznavanje modernog poslovanja da iza sebe nije imao i gotovo neograničenu novčanu podršku države.

Besomučno ulaganje

Strategija besomučnog ulaganja i dobar smer razvoja firme dali su rezultat. „Telekom“ je broj korisnika u Beogradu uvećao sedam puta, u Novom Sadu i Kragujevcu šest puta, dok ih je u Nišu pet puta više. Time se odlepio od ruralnih krajeva i sa 57,2 odsto udela postao uverljiv lider na tržištu.

Nije samo osvajao one koji su se kasnije usmeravali na mrežu, već je i rivalima otimao klijente. Tako je na kraju prošle godine broj korisnika SBB mreže iznosio blizu 650.000 (27,6 odsto), bezmalo pola miliona manje nego što je bio maksimum, dok je broj korisnika MTS-a (to je Telekomova mreža) blizu 1,4 miliona od ukupno 2,19 miliona korisnika.

Slično je i kada je u pitanju medijska distribucija – „Telekom“ je dostigao 55 odsto, dok je SBB spao na 37 odsto tržišta. Svima ostalima, i skupno gledano, pripada zanemarljiv deo.

Pri objavi kupoprodaje istaknuto je da je SBB lane ostvario 30,6 milijardi dinara prihoda, od čega je 3,6 milijardi neto profit. Slične su brojke i za prethodne tri-četiri sezone. Istovremeno, pravno-tehnički posmatrano, SBB je osamostaljen i u Srbiji registrovan kao pravno lice, čime novi kupac pokazuje da porez želi plaćati u Srbiji, a ne u Luksemburgu, gde su registrovani svi kanali Junajted grupe, pa i dobit iz poslovanja na srpskom tržištu tamo uplaćuje.

Zaduženost „Telekoma“

No, to nije sve što je „Telekom“ pazario. Kupio je i satelitsko poslovanje EON platforme (koja ostaje kod dosadašnjeg vlasnika), čime se razvija davnašnja Lučićeva želja za osvajanjem tržišta gastarbajtera sa jugoslovenskog prostora.

Poseban je naglasak na bogata tržišta Nemačke, SAD, Austrije, Švajcarske i veliko tržište Turske, a na ovom širenju u srpskom državnom operateru zasnivaju procene da će prihod do 2030. godine sa sadašnjih 2,1 skočiti na 3,5 milijardi evra.

Intenzivan razvoj doveo je do velike zaduženosti firme. Tako je pre pet godina „Telekom“ dugovao 450 miliona, da bi krajem 2023. godine zaduženost narasla na 1,75 milijardi evra. Lane se dodatno zadužio i to prodajom obveznica na inostranom tržištu. Neočekivano lako je privukao posebno američke investitore, a sličnu emisiju sopstvenih dužničkih hartija planira i za ovu sezonu. Time je zaduženost narasla do „nebeskih“ visina.

Zaboravio na dobit

Ono o čemu prvi čovek „Telekoma“ uporno izbegava da govori je neto dobit poslovanja. Godine 2023. je zvanično iznosila oko 45 miliona evra, ali su iz opozicije prebacivali da je zapravo samo 6,8 miliona, ali je „veštački“ naduvana niskom zvaničnom cenom antenskih stubova kasnije prodatih za znatno višu svotu. Tako je „naduvana“ razlika koja se beleži kao prihod firme. Pa, i kada se kalkuliše zvanična brojka, proizilazi da bi iz poslovanja za vraćanje duga državnom operateru bilo potrebno skoro 48 godina.

Teško da i „Junajted grupa“, čiji je većinski vlasnik investicioni fond „BC Partners“, može da se pohvali poslovanjem. Kada su pre pet godina od KKR fonda otkupili 55 odsto vlasništva, platili su 2,6 milijardi evra, a već nekoliko sezona neuspešno pokušavaju da celu grupu preprodaju.

Razlog je ponajviše prevelika zaduženost. Po grčkim medijima, „Junajted grupa“ duguje 7,2, od čega je 4,7 milijardi evra emitovanjem sopstvenih obveznica. Ove godine na naplatu pristižu obveznice vredne 800, naredne 950, potom u sledeće tri godine po 600 miliona evra. Kako inflacija nikako da padne ispod 4,5 odsto, kupovina novih obveznica kojima se stari dug zamenjuje novim se zbog sve viših kamata ne preporučuje. Zato „Partners“ pokušava da prodajom imovine vrati obaveze.

Ulaganje u startapove

Operator u Srbiji nije jedini čega se „Junajted grupa“ oslobađa, sličan aranžman kao „Telekomu“ ponuđen je i državnom operateru u Sarajevu za segment grupe na teritoriji BiH i Crne Gore.

Lučić izbegava da govori i o dobiti i o vraćanju duga. Ponekad ponešto i kaže, ali posredno. Tako je nedavno objasnio otkud izrazit interes američkih ulagača za Telekomovim obveznicama. Objašnjenje je u firminom fondu za ulaganja u startap programe. Manje je poznato da je državni operater do sada uložio u dvanaest programa iz oblasti veštačke inteligencije.

Investitori iz SAD dobro znaju da u ovakvim firmama dolazi do znatnog skoka cena akcija ne na osnovu poslovnih rezultata glavnog biznisa, već i, u mnogo većem obimu, na osnovu ulaganja u visokotehnološke startapove. Naravno, ako se startapovi pokažu nedovoljno uspešni, ulaganja postaju promašaj.

Prodaja SBB-a za 1,470 miliona evra je jedan od najskupljih poslovnih poteza u Srbiji. Viši iznos, 1,517 milijardi evra su 2007. godine platili Norvežani za otkup mreže 063, a i ulazak „Partners“-a na srpsko tržište je koštao 2,6 milijardi evra. Sva ostala bila su niža, pa ipak, teško se može reći da je biznis dobit bila glavni mamac. Moć da se snažno utiče na javno mnjenje je ta koja odlučujuće doprinosi rastu cena operatera.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay