Promo

Predstavljen potpuno novi BMW IX3 Domet koji pomera granice i najnaprednije tehnologije

by bifadmin

BMW je danas predstavio potpuno novi BMW iX3, prvi model iz generacije Neue Klasse, kojim zvanično započinje nova era u razvoju brenda. Reč je o potpuno električnom Sports Activity Vehicle (SAV) modelu, koji donosi najsavremenije tehnologije i domete, i redefiniše način na koji se doživljava vožnja.

Sa predstavljanjem novog BMW iX3, brend jasno pokazuje da nastavlja da definiše pravac u kom će se automobilska industrija kretati u godinama koje dolaze. Ovaj automobil spaja sve ono što se danas traži u oblasti električne mobilnosti: bateriju visokog kapaciteta koja pruža veću autonomiju, softverska rešenja i digitalne sisteme nove generacije, kao i dizajn koji odiše jasnoćom i prepoznatljivom estetikom BMW-a. Fokus ostaje na vozaču, njegovom iskustvu i povezanosti sa vozilom, dok tehnologija diskretno, ali moćno radi u pozadini kako bi svaka vožnja bila sigurnija i efikasnija. Na taj način, BMW ovim modelom postavlja nove standarde u industriji, i kreira budućnost u kojoj su inovacije, održivost i zadovoljstvo u vožnji neraskidivo povezani.

Autentičan dizajn i snaga bez kompromisa

Već na prvi pogled, iX3 jasno pokazuje novu filozofiju dizajna. Površine su svedene i čiste, linije jasne, dok karakteristična prednja maska i novi svetlosni potpis daju vozilu savremeni i bezvremenski karakter. Sa dužinom od 4,78 metara i robusnom pojavom tipičnom za BMW X modele, novi iX3 odiše snagom, ali i elegancijom. U unutrašnjosti dominira nova generacija BMW Panoramic iDrive Sistema, digitalno okruženje koje spaja panoramski displej u vetrobranskom staklu, 3D Head-Up prikaz i multifunkcionalni volan, čime vožnja postaje intuitivnija i personalizovanija nego ikad do sada.

Snagu vozila donosi šesta generacija BMW eDrive tehnologije. iX3 u verziji 50 xDrive raspolaže sa 345 kW (469 KS) i ubrzava od 0 do 100 km/h za svega 4,9 sekundi. Jedna od najvećih prednosti je domet do 805 kilometara (WLTP), dok brzo punjenje od 400 kW omogućava dopunu baterije od 10 do 80% za samo 21 minut. Zahvaljujući bidirekcionom punjenju, automobil se može koristiti i kao izvor energije, što ovaj model čini jednim od najsnažnijih i najsvestranijih električnih vozila u svom segmentu.

Digitalizacija i održivost u fokusu

Digitalizacija je još jedno polje na kojem iX3 pravi ogroman iskorak. Potpuno nova elektronska arhitektura zasniva se na četiri visokoperformansna računara, takozvana „superbrains“, koja omogućavaju 20 puta bržu obradu podataka u odnosu na prethodnu generaciju. To znači da automobil u realnom vremenu donosi preciznije odluke o dinamici vožnje, asistenciji i bezbednosti, dok softverske nadogradnje preko vazduha omogućavaju da automobil stalno dobija nove funkcije i ostaje tehnološki svež tokom čitavog životnog ciklusa.

BMW iX3 donosi i novu definiciju održivosti. U poređenju sa prethodnikom, emisije CO₂e u lancu snabdevanja smanjene su za 35%, dok je oko jedne trećine materijala korišćenih u vozilu iz recikliranih izvora. Od plastičnih delova napravljenih od morskog otpada, preko aluminijuma dobijenog reciklažom, pa sve do tekstila u enterijeru, svaki detalj pokazuje posvećenost principima cirkularne ekonomije. U kombinaciji sa efikasnijim baterijama i motorima, novi iX3 troši i do 20% manje energije nego prethodni model, čime se jasno postavlja kao automobil budućnosti.

Za BMW, iX3 predstavlja prekretnicu, automobil koji donosi najnovije tehnologije, dizajn i iskustvo vožnje koji će oblikovati čitav portfolio brenda u godinama koje dolaze. Do 2027. godine čak 40 novih modela koristiće upravo tehnologije predstavljene u iX3, što potvrđuje da je Neue Klasse realnost koja počinje da se odvija.

Proizvodnja novog BMW-a iX3 započinje ove jeseni u fabrici u Debrecinu u Mađarskoj, a prve isporuke u Evropi i kod nas očekuju se na proleće 2026. godine.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIZDVAJAMOPosle 5TekstoviVesti

Razmena robe za robu: Daj ono što imaš, za ono što je potrebno

by bifadmin

Što su vremena nesigurnija, to trampa postaje aktuelnija. Trenutno, 20 do 30 odsto svetske trgovine obavlja se putem bartera, a 80 odsto kompanija sa liste Fortune 500 je osnovalo barter odeljenja. Model roba za robu primenjuje se i na domaćem tržištu, najčešće da bi se sanirala šteta od nenaplativih potraživanja. Stručnjaci procenjuju da ovaj vid trgovine učestvuje sa 15 do 20 odsto u ukupnom prometu u Srbiji.

Na početku beše trampa. Ovako bi verovatno počinjala neka zamišljena ekonomska biblija, koja odjednom postaje ponovo aktuelna sa sve izraženijom geopolitičkom i ekonomskom krizom, te gomilanjem sankcija koje otežavaju prekogranična bankarska plaćanja.

Iz tog razloga, Rusija je posle cele tri decenije, prošle godine ponovo pokrenula razgovore o barter trgovini sa Kinom, koja ovakve aranžmane praktikuje i sa drugim državama. Na primer, Kina je sa Malezijom razmenila palmino ulje u vrednosti od 150 miliona dolara u zamenu za građevinske radove u istoj vrednosti, a Iranu je ustupila delove za automobile vredne dva miliona dolara za jednaku vrednost u pistaćima.

Šri Lanka je trgovala cejlonskim čajem sa Iranom kako bi namirila svoje dugove za naftu, dok je Pakistan potpisao sporazum o barter trgovini sa Rusijom, Iranom, Avganistanom i drugim zemljama za uvoz proizvoda kao što su sirova nafta, gas, pšenica i čelik.

Trenutno, prema procenama, od 20 do 30 odsto svetske trgovine obavlja se putem bartera. Oko 80 odsto kompanija sa liste Fortune 500 osnovalo je barter odeljenja, a približno 470.000 firmi u Velikoj Britaniji aktivno se bavi barter trgovinom. Razlog za oživljavanje ovog prastarog načina razmene je u tome što on omogućava državama ili kompanijama da u nesigurna vremena kao što su ova, ne ostanu bez neophodnih proizvoda.

Barter trgovina može ublažiti ili čak rešiti probleme nedostatka gotovine i viška zaliha za preduzeća. U svetu su se pojavile i barter platforme, koje objedinjavaju informacije o ponudi i potražnji sa domaćeg i međunarodnog tržišta.

Prostora za sivu ekonomiju „koliko hoćeš“

Na srpskom tržištu, razmena ili kompenzaciona ekonomija se intenzivira kada počne da raste inflacija, pa je stara dobra trampa jedini način da se zaštiti vrednost robe, kaže za B&F Dragovan Milićević, bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine.

„Kada nema inflacije, a novčani tokovi između kompanija su relativno stabilni, taj oblik trgovanja je daleko manje zastupljen. Uglavnom ga primenjuju firme koje imaju problem sa likvidnošću, pa da bi nabavile ono što im je potrebno za rad, nude u razmenu proizvode koje imaju na zalihama. Druga strana, posebno ako ima teškoće u plasmanu svoje robe, prihvata trampu po principu ’daj šta daš’. Teško je ustanoviti koliko je taj model zastupljen, ali na osnovu iskustva, verujem da u ukupnom prometu učestvuje sa 15 do 20 odsto“, procenjuje Milićević.

On naglašava da se cela ta operacija sprovodi kroz knjigovodstvo kao da je u pitanju novčana transakcija, samo se na fakturi naznači da je način plaćanja kompenzacija. Međutim, u tom modelu ima prostora za sivu ekonomiju „koliko hoćete“, ukoliko roba koja se razmenjuje nije legalno evidentirana u zalihama, upozorava naš sagovornik.

„Ako je roba upisana u magacinu, to znači da je u njenu cenu ukalkulisan i obračunat porez, pa firma legalnom prodajom kao i kompenzacijom ostvaruje pravo na povraćaj PDV-a, dok bi prodajom ’na crno’ bila u gubitku za taj iznos. Ako se roba izveze, onda je oslobođena plaćanja PDV-a, pa će država firmi da refundira ono što je kao obračunata fiskalna obaveza ušlo u cenu. Uslov je da se dostavi carinska deklaracija koja potvrđuje da je tovar izašao iz zemlje“, napominje Milićević.

Kad se države prebijaju

On naglašava da je taj model kompenzacije prisutan samo unutar zemlje. Preduzeća ne mogu trgovati na taj način sa inostranstvom, jer te isporuke prate carinske isprave u kojima su navedeni svi podaci o sadržaju, ceni, banci koja je korespodent i preko koje se vrši plaćanje. Praktično, firme iz dve zemlje mogu da ugovore međusobnu razmenu, ali je ona iskazana kroz cene iz faktura i carinskih deklaracija, dok sve na kraju obavezno prate i bezgotovinske novčane transakcije.

„Takav posao mora da se prijavi, jer čak i kada je dogovorena paritetna razmena, novac mora da prođe kroz račune kako bi Narodna banka Srbije mogla da ih evidentira u platnom bilansu. Nije moguće otići u inostranstvo i sa nekim dogovoriti – ja tebi 20 kila šećera, ti meni džak bibera“, navodi naš sagovornik.

Ali, to ne znači potpuno ukidanje trampe, nastavlja Milićević: „Ona se još uvek obavlja, ali samo ukoliko dve države imaju sklopljen barter aranžman. Njime se precizira koje robe i u kom paritetu će biti razmenjene. Kompanije koje takvu robu isporučuju, naplatiće je od svoje centralne banke u nacionalnoj valuti, a ukoliko robu primaju, platiće je opet nacionalnom valutom centralnoj banci. Dve države, potom, sumiraju stanje i ’prebiju’ se preko neke obračunske valute”.

Milićević podseća da je nekadašnja Jugoslavija preko takvog aranžmana nabavljala energente iz Sovjetskog Saveza, a plaćanje je bilo regulisano obračunskim, klirinškim dolarima. Srbija je, takođe, račun za ruski gas jedno vreme umanjivala kompenzacijom za lekove iz Galenike, ali taj aranžman više nije na snazi.

Takva razmena roba u vreme socijalizma je bila široko rasprostranjen između zemalja sovjetskog bloka, članica Saveza za međusobnu ekonomsku pomoć (SEV). Danas je raširena među državama BRIKS-a, ali se aranžmani vrednuju dogovorenim obračunskim jedinicama koje su usmerene na izbegavanje američkog dolara.

Zastarelo, ali radi

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) podseća da su devedesetih godina prošlog veka Ujedinjene nacije organizovale globalnu trampu, humanitarni program „Nafta za hranu“, namenjen Iraku koji je bio pod međunarodnim sankcijama. Ali, danas su takvi aranžmani mnogo ređi, a i kad se sklope, cene roba koje se razmenjuju uglavnom formiraju države koje to dogovaraju, a ne slobodno tržište.

„Model roba za robu postoji i u unutrašnjem prometu, a da li će privrednik da uđe u takav posao, stvar je njegove lične procene. Preduzeće koje nije likvidno rado će svoj dug prema drugoj firmi izmiriti robom koju ima. To nije zdrav sistem, ali funkcioniše i sanira štetu nastalu iz nenaplativih potraživanja. Takvi slučajevi postoje u građevinskoj industriji, kad do razmene dođe jer jednoj firmi, na primer, trebaju mašine a drugoj građevinski materijal. Česte su i situacije da radnici koje poslodavac ne može da isplati traže robu iz zaliha firme u zamenu za platu”, objašnjava Stanić.

Nije retka ni situacija da investitori vlasniku zemljišta na kome su planirali stambeni ili poslovni objekat, plate kvadratima izgrađenog prostora. Razmena roba i usluga dosta je prisutna i u drugim sezonskim poslovima, poput poljoprivrede. Firme ili gazdinstva spremne su da razmenjuju mehanizaciju ili da usluge u nekoj od faza proizvodnje plate ili protivuslugom u drugoj etapi ili rodom, pri čemu se paritet cena unapred utvrđuje.

U takvim kombinacijama učestvuje često i država, najčešće Robne rezerve koje su, na primer, radi popunjavanja rezervi nudile ratarima kilogram đubriva za 1,3 kilograma žita ili 1,5 kilograma kukuruza, a pariteti su utvrđivani i prilikom razmene semenske za merkantilnu pšenicu. I vlasnici silosa često svoje usluge paorima naplaćuju kroz rod koji su zbrinuli, a slične dogovore sa poljoprivrednicima sklapaju i klaničari.

Izvor: Biznis i finansije, julski broj

Piše: Mirjana Stevanović

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uzgoj belog luka i pasulja donosi dobru zaradu

by bifadmin

Porodica Kanački iz sela Sakule više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučili su da prošire proizvodnju i na domaći pasulj

Dok Srbija i dalje uvozi tone povrća, pojedini domaći proizvođači beleže rekordan prinos i zaradu, uz kvalitet koji strani proizvodi ne mogu da pariraju. Da li je vreme da više ulažemo u domaću hranu?

Iako uvozimo tone belog luka i pasulja, Srbija ima odlične uslove da sama zadovolji veliki deo domaćih potreba, pa čak i da izvozi, navodi RTS.

Porodica Kanački iz sela Sakule više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučili su da prošire proizvodnju i na domaći pasulj.

Luka koliko hoćete – i kvaliteta i cene

Na površini od oko 1.300 hektara godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka.

Kanački su ove godine imali izuzetan prinos, čak 4,5 tone po hektaru, a ono što ih dodatno raduje jeste otkupna cena koja se kreće od 450 do 500 dinara po kilogramu, što je na nivou cene kineskog uvoznog, ali sa znatno boljim kvalitetom.

– Kad se uporedi miris, ukus i kvalitet domaćeg luka sa bilo kojim drugim na tržištu, nema šanse da se porede. Naš luk ima dušu – kaže Đura Kanački, proizvođač iz Sakula.

Pasulj tražen, ali tržište problematično

Pored belog luka, Kanački su ove godine zasadili i pasulj na 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod. Dodatni udarac zadao im je uvoz pasulja iz Kirgistana, koji je jeftiniji zbog niže cene rada, pa je i cena domaćeg pasulja pala za skoro 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

– Mi znamo da proizvedemo kvalitetno, ali nas uništavaju troškovi. Naš radnik košta više nego njihov ceo dan rada, pa uvozni pasulj obara cenu – objašnjava Ivan Kanački.

Šta je potrebno za uspeh?

Kanački imaju sve što je potrebno za uspešnu proizvodnju – kvalitetno zemljište, domaći sadni materijal, znanje i iskustvo. Naglašavaju da je za dobre rezultate presudno čisto zemljište, redovno održavanje i vrhunski sadni materijal.

– Naš beli luk sadimo od sopstvenog semena već preko 30 godina. Svojom selekcijom došli smo do krupnih glavica. Što se tiče pasulja, najteži deo je čišćenje, ali ništa ne može da zameni ukus domaćeg – kaže Vesna Kanački, prenosi RTS.

Prenos znanja i potreba za podrškom

Ljubav prema povrtarstvu prenosi se u ovoj porodici s kolena na koleno – danas su i unuci uključeni u posao.

Međutim, bez snažnije podrške države i većih subvencija, teško će se održati konkurentnost sa proizvođačima iz inostranstva.

Kolika je zarada i isplativost?

Za beli luk prinos od 4,5 tone po hektaru i cena od 500 dinara po kilogramu donosi potencijalnih 2.250.000 dinara prihoda po hektaru. Oduzmu li se troškovi proizvodnje (oko 700.000-1.000.000 din), ostaje profit od preko milion dinara po hektaru, što ovu kulturu čini veoma isplativom.

Pasulj je, zbog uvozne konkurencije, trenutno manje profitabilan, ali u godinama sa dobrim prinosom i uz zaštitu domaće proizvodnje, može da donese zaradu od 300.000-500.000 dinara po hektaru.

Domaća proizvodnja se isplati, ali traži ozbiljan pristup

Domaći beli luk i pasulj ne samo da su zdraviji i ukusniji od uvoznih, već mogu biti odlična prilika za zaradu uz pravo upravljanje, dobru agrotehniku i podršku države.

U vremenu kada raste potražnja za lokalnom i organskom hranom, ulaganje u domaću proizvodnju povrća može biti i profitabilno i strateški pametno.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Izložba “ Paralelni tokovi“ – Avangardna i eksperimentalna umetnost Srbije u fokusu

by bifadmin

U Gradskom muzeju Vršac svečano otvorena Izložba Paralelni tokovi, Wiener Art kolekcije, koja predstavlja više od 50 pažljivo odabranih umetničkih dela. Izložba obuhvata širok spektar formi – od klasične slike, objekta, fotografije i videa do skulpture, pokrivajući period dinamičnog umetničkog razvoja od 50-ih godina XX veka, pa sve do prve decenije novog milenijuma.

U svom obraćanju prisutnima, domaćin izložbe, Ivana Ranimirov, direktorka Gradskog muzeja Vršac, istakla je značaj saradnje sa korporativnim i privatnim kolekcijama koje podstiču umetničko stvaralaštvo i doprinose dostupnosti umetnosti široj publici. „Verujemo da umetnost ima snagu da inspiriše, povezuje i otvara nova pitanja, i upravo zbog toga, ovakve saradnje smatramo dragocenim doprinosom zajednici“, dodala je Ranimirov.

Izložba obuhvata širok vremenski period stvaralaštva koji je odabran kako bi prikazala bogatstvo inovativnih pristupa umetnosti, kroz ključne radove u kojima su takva alternativna razmišljanja bila prvi put izražena.

„Kao paralelni tok na domaćoj umetničkoj sceni, ovaj izraz srpske avangardne i eksperimentalne umetnosti, nije zaostajao za vodećim tokovima u zapadnoj umetnosti, već je u pojedinim slučajevima išao i ispred njih“, istakao je Saša Janjić, kustos izložbe.

Svi izloženi radovi čine važan deo Wiener Art kolekcije savremene srpske umetnosti, koju je kompanija Wiener Städtische osiguranje formirala 2011. godine i koju konstantno obogaćuje. Sa više od 600 radova, koliko danas broji, ova kolekcija predstavlja jednu od najreprezentativnijih zbirki novije umetnosti kod nas i retku kolekciju sa ovih prostora koja se sistematično i dosledno bavi sakupljanjem i čuvanjem umetničkih dela savremene srpske umetnosti.

„Većina radova prikazanih na izložbi Paralelni tokovi je prošle godine predstavljena austrijskoj publici na izložbi „Unknown Familiars” (Nepoznati poznanici) u prestižnom bečkom Leopold muzeju. Po povratku dela u Srbiju, naš cilj je bio da i domaća publika širom zemlje ima priliku da se upozna sa istinskim remek-delima domaće umetničke scene, koja odražavaju duh svog vremena, istovremeno prevazilazeći društvene, političke i umetničke okvire. Zadovoljstvo nam je što imamo priliku da i u Vršcu predstavimo odabrana dela iz ove značajne kolekcije“, izjavila je Nela Bojović, rukovodilac marketinga Wiener Städtische osiguranja.

Radove umetnika – Vladan Radovanović, DEI LEČI (Bora Vitorac, Dragoljub Pavlov), Mira Brtka, Slobodan Braco Dimitrijević, Milena Čubraković, Dragoljub Raša Todosijević, Mrđan Bajić, Ana Bešlić, Zoran Popović, Čedomir Vasić, Slobodan Era Milivojević, Nedeljko Neša Paripović, Radomir Damnjanović Damnjan, Srđan Apostolović, Gergelj Urkom, Živko Gera Grozdanić, stanovnici Vršca i gosti ovog grada će moći da vide do 02. oktobra.

Organizovanjem izložbi u različitim gradovima, Wiener Städtische osiguranje nastoji da obogati kulturnu ponudu i doprinese povećanju dostupnosti i raznovrsnosti umetničkih sadržaja širom zemlje.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Cohesity je po šesti put prepoznat kao lider u Gartnerovoj Mapi Magičnog Kvadranta

by bifadmin

Cohesity je po šesti put prepoznat kao lider u Gartnerovoj Mapi Magičnog Kvadranta 2025. u kategoriji platformi za rezervne kopije i zaštitu podataka

Cohesity, lider u bezbednosti podataka pokretanom veštačkom inteligencijom (V. I.), objavio je da je ponovo pozicioniran kao lider u Gartnerovom Magičnom Kvadrantu za 2025. godinu u segmentu platformi za rezervne kopije i zaštitu podataka. Ovo je šesta godina zaredom da je kompanija proglašena liderom u ovom Gartnerovom izveštaju. Kroz svoje nedavno kombinapajanje s Veritasovim poslovanjem u sferi zaštite podataka za preduzeća, Cohesity je jedini dobavljač kog je Gartner imenovao liderom u svih svojih poslednjih 20 izveštaja o platformama za bekapovanje i zaštitu podataka (BiZP).

Osiguravanje i upravljanje podacima predstavlja izazov za organizacije svih veličina i tipova, širom sveta. S više od 200 zettabajta podataka širom sveta koji zahtevaju zaštitu, sajber pretnjama koje rastu po složenosti i obimu, i rastućom potražnjom za sposobnošću da se iz podataka izvadi više informacija, rizici nikada nisu bili veći. Cohesity je od strane Gartnera postavljen u Magični Kvadrant za BiZP na osnovu svoje sveobuhvatnosti vizije i sposobnosti izvršenja.

„To što smo prepoznati kao lider u ovom izveštaju šest uzastopnih godina, naglašava našu posvećenost inovacijama u zaštiti podataka širom sveta – dok unapređujemo budućnost sigurnosti podataka i uvida zasnovanih na V. I.“, rekao je Kit Beall, glavni komercijalni direktor kompanije Cohesity. „Uspeh kompanije Cohesity pokreće jedinstvena sposobnost izvršavnja u velikim razmerama sa sveobuhvatnim portfoliom sajber otpornosti za složena okruženja na licu mesta, multi-klaud i SaaS okruženja. Ove snage podržavaju našu misiju da zaštitimo, obezbedimo i pružimo uvide u podatke širom sveta.“

Cohesity je takođe prepoznat kao izbor korisnika po sedmi put zaredom na Gartner Peer Insights™ izboru za 2025. godinu, kada je reč o ukupnom iskustvu, interesovanju korisnika i usvajanju.

Resursi:

Preuzmite besplatnu kopiju Gartnerovog Magic Quadranta za platforme za rezervne kopije i zaštitu podataka za 2025. godinu.

Saznajte više o ovoj jedinstvenoj platformi za sigurnost, upravljanje i izvlačenje vrednosti iz korporativnih podataka, dostupnoj kao samoupravljajući softver i SaaS, Cohesity Data Cloud.

Pridružite se našim kratkim, stručnim tehničkim demonstracijama kako biste saznali više o Cohesity proizvodima i postavili pitanja u realnom vremenu.

Preuzmite besplatnu probnu verziju Cohesity Cloud Services.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rast kredita za 1,2 odsto više nego u julu

by bifadmin

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju avgusta ove godine iznosili su oko 4.113 milijarde dinara, što je 1,2 odsto više nego u julu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Pozajmice privrede bile su oko 2.221 milijardu dinara i za 1,1 odsto su veće nego u julu, a krediti preduzetnika su uvećani 0,7 odsto, na oko 90 milijardi dinara.

Dug stanovništva bankama bio je 1.802 milijarde dinara i za 1,2 odsto je veći nego u julu.

Među kreditima stanovništvu gotovinski su bili veći 1,4 odsto, stambeni 1,1 odsto, zajmovi za refinansiranje 2,8 odsto, poljoprivredni 0,2 odsto, dok je iznos potrošačkih kredita bio isti kao i julu.

U kašnjenju otplate na kraju avgusta bilo je dva odsto ukupnih bankarskih pozajmica, koliko i prethodnog meseca.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Javni dug u julu 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda

by bifadmin

Javni dug Srbije je na kraju jula ove godine bio 38,29 milijardi evra, odnosno 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju juna je javni dug iznosio 38,55 milijardi evra, što je 43,7 odsto BDP-a.

Javni dug Srbije je na kraju 2024. bio oko 38,9 milijardi evra, ili 47,2 odsto BDP-a.

Deficit budžeta Srbije na kraju jula ove godine bio je 22,9 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana za 118,8 milijardi jer je planiran deficit u iznosu od 141,7 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.318 milijardi, a rashodi su bili 1.340,9 milijardi dinara.

U julu je ostvaren suficit u iznosu od 13,5 milijardi dinara.

Tokom jula naplaćeni su prihodi u iznosu od 210,6 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 183,6 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 94,4 milijardi dinara, akciza u iznosu od 46 milijardi i poreza na dobit u iznosu od 23,6 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 26,2 milijardi dinara, a priliv donacija u julu iznosio je 800 miliona dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 197,1 milijardi dinara. Troškovi za zaposlene su iznosili 51,4 milijardi dinara, subvencije 28,5 milijardi, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 27,7 milijardi, kapitalni izdaci 27,3 milijardi, socijalna zaštita 16,4 milijardi, rashodi za robe i usluge 16 milijardi, a otplata kamata 15,3 milijardi dinara.

Na nivou sektora države za sedam meseci ove godine je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 5,8 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 95,8 milijardi.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Godišnja inflacija u evrozoni u avgustu 2,1 odsto

by bifadmin

Godišnja inflacija u evrozoni u avgustu, očekuje se da će biti 2,1 odsto, ocenio je Eurostat, statistička agencija EU.

U julu je inflacija bila dva odsto.

Najveći doprinos inflaicji imali su hrana, alkohol i duvan koji su skuplji 3,2 odsto nego u avgustu prethodne godine, usluge su poskupele 3,1 odsto, a industrijski proizvodi 0,8 odsto. Energija je pojeftinila za 1,9 odsto, ali je u julu deflacija iznosila 2,4 odsto

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

„Kriptovaluta Evropske unije“ stiže u oktobru, šta ima za cilj digitalni evro

by bifadmin

Digitalni evro (CBDC – Central Bank Digital Currency) biće u upotrebi od 25. oktobra, pa su I finansijske institucije i građani širom Evrope u stanju povišenog opreza jer ovo predstavlja sledeći korak u razvoju platnih sistema. Sve što je novo prirodno izaziva podozrenje, a zašto je to tako i da li je strah opravdan objašnjava za „Blic Biznis“ Ivan Andrejević, kripto analitičar iz CTB Crypto & Consulting.

– Ovo je tema koja je počela da stvara debate među građanima, bankarima, političarima ali i u preduzetništvu. U sasvim prirodnoj evoluciji novca, sasvim je normalan i strah od nepoznatog, ipak, platni sistem koji danas koristimo je zasnovan na zastareloj tehnologiji iz sedamdesetih godina prošlog veka, što nam je dalo više nego dovoljno vremena da se naviknemo i opustimo, međutim, sve oko nas napreduje pa je i za novac bilo krajnje vreme da počne da se prilagođava vremenu u kom živimo – objašnjava Andrejević i naziva digitalni evro kriptovalutom Evropske unije

Ovim potezom, kako kaže, čini se da je glavni cilj Evropske Centralne Banke (ECB) bio da smanji zavisnost od američkih kartica, ali i „da stvori jedinstveno evropsko digitalno rešenje, naravno, na Blokčejn, najsigurnijoj tehnologiji današnjice, pa smo tako dobili i zvaničnu evropsku kriptovalutu„.

Rizici uvođenja digitalnog evra

Andrejević ističe da se u javnosti najviše govori o rizicima za komercijalne banke, kao i mogućnosti nadzora građana. Uglavnom se o poslovanju banaka govori u stručnoj javnosti, dok mogući nadzor građana je postao mnogo popularnija tema u opštoj javnosti.

– Dok se na portalima najviše prigovara ECB-u da će imati nadzor nad transferima svojih građana, često se u debatama zaboravi da to već imaju američki kartični giganti i to skoro pa potpuno nekontrolisano, sa druge strane u EU postoji GDPR koji se vrlo striktno sprovodi, pa očekujem da će i u ovom polju se nastaviti sa tom praksom – kaže naš sagovornik.

Digitalni evro bi po predlozima trebalo da bude dostupan svima, uključujući čak i oflajn plaćanja, dok bi ograničenje depozita predstavljao kompromis između inovacije i stabilnosti bankarskog sistema.

– Ova nova tehnologija je transformisala finansije, od brzine do cene, a i do sveopšte dostupnosti. Prihvatanje tehnologije uključuje i ekonomske i političke implikacije, od mnogo lakše kontrole likvidnosti banaka pa do lakšeg širenja novih kanala distribucije finansijskih proizvoda i usluga uz podršku fintech-a.

„Bilo je vreme za evoluciju novca“

U oktobru ove godine Evropska centralna banka namerava napraviti jedan vrlo hrabar korak napred sa uvođenjem digitalnog evra (CBDC).

Tehnička priprema projekta je u završnoj fazi i uskoro se očekuju zakonski akti od ECB-a, Evropske Komisije i Evropskog parlamenta.

– ECB vrlo često naglašava da cilj digitalnog evra nije zamena gotovine, već rast efikasnosti finansijskog sektora, pa se građani koji se najviše plaše novih tehnologija, a ujedno su i najbučniji, zapravo i nemaju se čega plašiti jer većina njih nije ni kartični sistem i onlajn plaćanja usvojila. Gotovina sigurno neće nestati iz našeg života, ali, ova promena će u velikoj meri uticati na naše svakodnevno baratanje novcem i naša plaćanja, jer vreme je bilo za evoluciju novca – zaključuje Andrejević za „Blic Biznis“.

Kako bi digitalni evro funkcionisao?

Građani bi mu pristupali putem digitalnog novčanika, verovatno preko banke ili javnog tela. Plaćanja bi bila trenutna, besplatna, dostupna i onlajn i oflajn. Sredstva bi se mogla prebacivati sa računa ili plaćati gotovinom, uz ograničenja držanja radi zaštite bankarskog sistema.

ECB ne bi imala uvid u pojedinačne kupovine ili lične podatke, čime bi se zaštitila privatnost. Jedan digitalni evro bi vredeo jedan evro u gotovini.

Bez digitalnog evra, dodaju, ECB rizikuje da izgubi svoju ključnu ulogu u svakodnevnim plaćanjima. Od 2019. do 2024. godine, udeo gotovine u transakcijama u evrozoni pao je sa 68% na 40% po broju i sa 40% na samo 24% po vrednosti..

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Deveta eSecurity konferencija 2025

by bifadmin

Nakon osam uspešnih međunarodnih konferencija na temu IT bezbednosti i zaštite informacija Udruženje eSigurnost organizacije svoju devetu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 29. septembra do 2. oktobra 2025. godine u Hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Međunarodna eSecurity konferencija iz godine u godinu prati trendove u oblasti informacione bezbednosti u okviru finansijskih institucija, telekomunikacionih kompanija, energetskog sektora itd. Posebna predavanja biće posvećena upravljanju bezbednošću informacionog sistema, standardima i regulativama, bezbednosti mobilnih uređaja i internet stvari (IoT), zatim bezbednosti platnih kartica, elektronskog i mobilnog plaćanja, kriptografiji i blockchain tehnologiji. Na konferenciji će biti reči i o socijalnom inženjeringu, phishing napadima i naprednim ransomware pretnjama. Naši prijatelji će govoriti i o temama koje dolaze nakon problema, o digitalnoj forenzici, sistemima za oporavak podataka i rezervnim kopijama.

Konferenciju prate radionice i hands-on treninzi na temu etičkog hakovanja i digitalne forenzike. Radionice su namenjene onima koji žele da vide šta ih i kako ih napada i šta im može pomoći da detektuju napade i spreče širenje.

Posetioci konferencije su IT menadžeri, menadžeri informacione bezbednosti, stručnjaci u oblasti sajber kriminala i digitalne forenzike, kao i mnogi drugi zainteresovani za trendove i praktične savete u vezi zaštite informacionih sistema.

Više informacija o prethodnim eSecurity konferencijama Udruženja eSigurnost možete da vidite na zvaničnom sajtu konferencije https://www.esecurity.rs/ i YouTube kanalu eSecurity konferencije, a informacije o učesničkim paketima možete naći na sledećem linku https://esecurity.rs/participationfee/.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci