Politika i društvoVesti

Budućnost karijere u zdravstvu: najtraženije nemedicinske profesije u Srbiji 2025

by bifadmin

Zdravstveni sektor Srbije 2025. godine prolazi kroz duboke promene koje oblikuju demografski trendovi, ubrzana digitalizacija i globalni izazovi u medicini. Dok lekari ostaju centralna figura zdravstvene zaštite, nemedicinske profesije postaju stub na kojem počiva funkcionisanje celog sistema.

Medicinske sestre, farmaceuti i zdravstveni administratori danas su među najtraženijim stručnjacima, a njihova važnost raste iz godine u godinu.

Razlozi za to su jasni: sve veći broj pacijenata, starenje populacije, rast hroničnih bolesti, migracije zdravstvenih radnika i potreba za modernizacijom usluga. Nacionalna služba za zapošljavanje već godinama upozorava na deficit ovog kadra, dok Ministarstvo zdravlja sprovodi programe za njihovu obuku i zadržavanje. Za sve koji razmišljaju o ulasku u zdravstveni sektor ili o prekvalifikaciji, ovo je period izuzetnih prilika.

U nastavku donosimo pregled tri profesije koje, prema aktuelnim podacima i projekcijama do kraja decenije, nude najviše mogućnosti za zaposlenje, stabilne prihode i profesionalni razvoj.

Nemedicinske profesije – temelj zdravstvenog sistema u Srbiji

Iako javnost često poistovećuje zdravstveni sektor isključivo sa lekarima, podaci jasno pokazuju da je broj nemedicinskog kadra višestruko veći i da njihov rad čini osnovu svakodnevnog funkcionisanja bolnica, domova zdravlja, apoteka i laboratorija. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, idealan odnos bio bi oko tri medicinske sestre na jednog lekara, ali Srbija je i dalje ispod tog proseka.

Globalni trendovi pokazuju da nemedicinski radnici čine više od 60% ukupne zdravstvene radne snage. U Srbiji dodatni pritisak stvara odlazak stručnjaka u inostranstvo, naročito u zemlje EU koje nude više plate i bolje uslove rada. Posledica je začarani krug: potražnja raste, a broj raspoloživih radnika opada.

Digitalizacija dodatno menja strukturu poslova. Uvođenje elektronskih kartona, e-recepata i telemedicinskih usluga otvara nova radna mesta, posebno u administraciji i farmaciji. To znači da se otvaraju prilike ne samo za tradicionalne uloge, već i za nove pozicije u digitalno podržanom zdravstvu.

Medicinske sestre i tehničari – najtraženija zanimanja u zdravstvu Srbije 2025

Medicinske sestre i tehničari čine srce zdravstvene nege. Njihova stručnost direktno utiče na kvalitet lečenja i brzinu oporavka pacijenata. Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji postoji deficit od nekoliko hiljada medicinskih sestara, posebno u gerijatriji, intenzivnoj nezi i pedijatriji.

Plate variraju u zavisnosti od regiona i tipa ustanove. U državnim bolnicama prosečna zarada iznosi od 70.000 do 85.000 dinara, dok u privatnim klinikama i stranim medicinskim centrima može prelaziti i 100.000 dinara, uz dodatke za noćni rad, prekovremene sate ili rad u specijalizovanim odeljenjima. Ruralne sredine često nude i bonuse kako bi privukle kadar.

Put do ove profesije počinje u srednjoj medicinskoj školi, a nastavlja se kroz visoke strukovne studije ili fakultetske programe zdravstvene nege. Specijalizacije obuhvataju oblasti poput onkologije, hitne medicine i intenzivne nege. Od 2024. godine sprovodi se i program prekvalifikacije u saradnji Ministarstva zdravlja i lokalnih samouprava, koji omogućava brzu obuku i zapošljavanje u ustanovama sa najvećim manjkom osoblja.

Farmaceuti u Srbiji – važnost, plate i mogućnosti karijere

Farmaceuti su mnogo više od „ljudi iza pulta“. Oni savetuju pacijente, kontrolišu terapije, sarađuju sa lekarima. Potražnja za farmaceutima raste, posebno u privatnim apotekarskim lancima, bolničkim apotekama i farmaceutskoj industriji. Pojava digitalnih apoteka i online konsultacija dodatno širi obim posla.

Farmaceutska komora Srbije procenjuje da nedostaje nekoliko stotina farmaceuta širom zemlje, posebno u manjim gradovima. Plate u državnim apotekama iznose oko 90.000 dinara, dok u privatnom sektoru i industriji mogu prelaziti 120.000 dinara, uz beneficije poput dodatnog osiguranja i plaćenih edukacija.

Obrazovanje se stiče na farmaceutskim fakultetima, uz master i doktorske studije. Tražene specijalizacije uključuju kliničku farmaciju, farmaceutsku tehnologiju i farmaceutski marketing. Farmaceuti sa dodatnim znanjem iz menadžmenta ili digitalnog marketinga imaju jasnu prednost na tržištu rada. Oni koji traže posao farmaceuta mogu lako pratiti otvorene konkurse preko platforme Jooble.

Zdravstveni administratori – rastuća profesija u digitalizovanom zdravstvu

Nekada smatrana „papirologijom“, zdravstvena administracija danas je jedno od najbrže rastućih zanimanja u sektoru. Digitalizacija je otvorila nova radna mesta za administratore koji poznaju medicinsku terminologiju i procese, ali i savremene IT sisteme.

Administratori rade u bolnicama, domovima zdravlja, privatnim klinikama, laboratorijama i zdravstvenim fondovima. Zaduženi su za vođenje dokumentacije, koordinaciju odeljenja, praćenje zakonskih promena i implementaciju novih tehnologija.

Plate se kreću od 60.000 do 90.000 dinara u državnom sektoru, dok u privatnim ustanovama, posebno na menadžerskim pozicijama, prelaze 100.000 dinara. Put do ove profesije uključuje visoke škole zdravstvene nege, administracije, ekonomije ili specijalizovane IT kurseve. Sve više IT stručnjaka prelazi u ovu oblast, što dodatno povećava konkurenciju.

Poređenje nemedicinskih profesija – koja nudi najveću priliku?

Medicinske sestre trenutno prednjače po broju otvorenih radnih mesta, dok farmaceuti beleže brži rast prosečne plate. Administratori nude kraći put obrazovanja, ali traže širi spektar veština.

Primera radi, završena srednja medicinska škola omogućava brz ulazak u sestrinsku profesiju i kasnije prelazak u specijalizovane oblasti. Farmaceuti, iako imaju duži period studiranja, uživaju široke mogućnosti zapošljavanja i u industriji i u javnom sektoru. Administratori mogu početi iz drugih struka, ali moraju stalno usvajati nove digitalne alate.

Budućnost nemedicinskih profesija do 2030 – trendovi i predviđanja

Projekcije Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da će potražnja za nemedicinskim kadrom rasti do kraja decenije. Udeo starijih od 65 godina u populaciji povećaće se sa 21% na oko 25%, što znači više pacijenata i veći pritisak na zdravstveni sistem.

Digitalizacija će dodatno oblikovati poslove – telemedicina, e-recepti i personalizovana terapija postaće deo svakodnevice. To će otvoriti prostor za nove, hibridne uloge: medicinske sestre obučene za telemedicinu, farmaceute koji pružaju online konsultacije i administratore koji upravljaju integrisanim platformama. Oni koji na vreme ulože u obrazovanje i usvajanje novih veština imaće najveću prednost.

Zaključak

Nemedicinske profesije u zdravstvu Srbije 2025. godine predstavljaju siguran izbor za sve koji žele stabilno zaposlenje, mogućnost napredovanja i važnu ulogu u društvu. Medicinske sestre, farmaceuti i zdravstveni administratori nisu samo traženi – oni su ključni za funkcionisanje savremenog zdravstvenog sistema.

Bilo da tek birate svoj prvi karijerni put, planirate prekvalifikaciju ili želite da unapredite postojeće veštine, pravo je vreme da razmotrite ove profesije. Ulaganje u dodatnu edukaciju danas može značiti siguran posao i iznadprosečne prihode sutra.

Izvor: Stetoskop

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tvorac igračke „Labubu“ brzom zaradom ostavio iza sebe Džefa Bezosa

by bifadmin

Vang Ning, tvorac igračke „Labubu“ koja je zaludela svet, ali i Srbiju, zaradio je 26,5 milijardi dolara i trenutno je 85. na listi 100 najbogatijih ljudi na planeti.

Kineski biznismen Vang Ning je generalni direktor kompanije „Pop Mart“, a u protekloj godini, kada je „Labubu“ krenula da osvaja simpatije ljudi, njegovo bogatstvo je poraslo za gotovo 19 milijardi dolara, dok je profit kompanije povećan 4,5 puta.

Rast prihoda kompanije iznosio je 200 odsto, a profit najmanje 350 odsto.

Tvorac ove kontroverzne igračke, brzom zaradom ostavio je iza sebe Džefa Bezosa, Majkla Dela i Vorena Bafeta, koji su sinonim za bogatstvo.

Jeziva simbolika lutkice

U jeku popularnosti „Labubu“ lutkica, psiholozi su se nedavno oglasili i izneli tvrdnje da se iza lika ovih malih čudovišta krije jeziva simbolika.

Naime, one izazivaju naboj nostalgije i brzih identitetskih promena među generacijom koja je odrasla u doba interneta, samim tim im ne mogu odoleti.

Mnogobrojne kontroverze nizale su se na samom početku, pa su tako i neki od influensera smatrali da je inspiracija za nastanak „Labubu“ lutkica demonskog porekla.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija u naučnoistraživačku delatnost uložila svega 0,94 odsto BDP-a

by bifadmin

Srbija tokom prošle godine u naučnoistraživačku delatnost nije uložila ni čitav procenat bruto domaćeg proizvoda. Tek objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je reč o malo više od 90 milijardi dinara, što je 0,94 odsto BDP-a.

Većina tog novca, kako se vidi iz podataka statistike, ide na „tekuće održavanje“ – 92 odsto. Bruto investicije čine ostatak, svega osam odsto.

U Srbiji se istraživanjem i razvojem bavi 487 organizacija. Najviše ih je iz nefinansijskog sektora srpske privrede. Država stoji iza njih 60, a 107 pripadaju visokom obrazovanju. U istraživanje ulaže i neprofitni sektor, ali dosta skromnije. On vodi četiri ovakve organizacije.

Inženjering prvi, medicina poslednja

Najviše istraživačkih organizacija, 181, se bavi inženjeringom i tehnologijom. Većinu vodi privreda, dok deset pripada državi, a 22 univerzitetima. Prirodne nauke su sfera interesovanja njih 155. Društvenim naukama se bavi 72, poljoprivredom 32, humanističkim naukama i umetnošću 25 i svega 22 – medicinom.

Bilten Republičkog zavoda za statistiku o naučnoistraživačkoj delatnosti u Srbiji otkriva i da je u potrazi za novim znanjima i otkrićima 30.810 ljudi. Rade puno, ali i kraće od punog radnog vremena. Istraživača je oko 19.300, oko 3.000 stručnih sardanika i oko 5.600 tehničkog osoblja. U skoro svim ovim segmentima, zastupljenost žena i muškaraca je prilično izjednačena.

Među istraživačima je skoro 12.400 doktora nauka i oko 4.000 magistara, mastera i specijalizanata. Skoro 2.800 učesnika istraživanjem se bavi sa univerzitetskom diplomom.

Ko to istražuje građevinarstvo

U privredi se ubedljivo najviše istraživača bavi inženjerstvom i tehnologijom – 1.105. Od toga čak 969 elektrotehnikom, elektronikom i informatičkim inženjeringom – 969. Samo troje tehnologijom materijala, a petoro građevinarstvom. Svega šestoro se bavi nekim segmentom poljoprivrede, medicinom samo petoro, društvenim naukama troje.

I u državnim organizacijama se najviše bave inženjeringom i tehnologijama, 217 istraživača, ali je znatno više onih koje zanima poljoprivreda i veterina – 97. Slično je i sa univerzitetskim isztraživačkim centrima. Tehnologija je broj jedan, dok se, na primer, građevinarstvom bavi 37 istraživača. Manje ih je samo u umetnosti – 33.

Razvojni radovi najskuplji

Konačno, tokom prošle godine u Srbije je završeno ukupno 15.379 istraživačkih radova. Najviše je fundamentalnih, više od 8.000. Primenjenih je 4.340, a najmanje razvojnih – 2.717. I tu se vraćamo na ukupno uloženi novac. Ovi radovi su koštali 90,5 milijardi dinara. Iako nisu najbrojniji, najviše je uloženo u one razvojne – oko 42 milijarde dinara.

Verovatno očekivano, najviše novca u istraživanje i razvoj su uložena u ona koja je sprovela privreda – nepune 42 milijarde dinara. U ona iza kojih stoje državne organizacije investirano je oko 23,5 milijarde dinara. Radovi univerzitetskih timova koštali su 25,3 milijarde dinara.

Svaki peti dinar od stranih naručilaca

Kada se posmatraju oblasti istraživanja, najviše novca je otišlo u prirodne nauke – oko 37,3 milijarde dinara. Skoro 30 milijardi su koštala istraživanja u inženjeringu i tehnologiji. Medicina se ni ovim parametrom ne može pohvaliti. U nju je uloženo blizu 2,6 milijardi dinara. I na samom je začelju tabele.

Zanimljivo je i poreklo uloženih sredstava. Moglo bi se ilustrovati narodnom poslovicom: „Uzdaj se u se i u svoje kljuse“. Naime, skoro 40 odsto novca su sopstvena sredstva istraživačkih organizacija. Državna i lokalna uprava je dala 37,7 odsto novca. Skoro beznačajnih 0,8 odsto, ili 720 miliona dinara, uložila su privatna i javna preduzeća. Visoko obrazovanje je uložilo 1,3 odsto sredstava. Strani naručioci su finansirali petinu „budžeta“ – 20,7 odsto.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Termin superhrana nema svoju naučnu osnovu, to je marketinški trik

by bifadmin

Superhrana postaje sve popularnija među potrošačima, ali koliko je taj termin zaista opravdan?

Prema rečima Prof. dr Svetlane Stanišić, doktorke fizičke hemije i stručnjaka za hranu, „termin superhrana nema svoju naučnu osnovu, već je to pre svega marketinški izraz da bi se bolja hrana prodavala“, piše Euronews.

„Nažalost, hamburgere, čips, pomfrit smatramo normalnom hranom, a onda zdrave kao superhrana. Najčešće neki proizvodi koji se prozivaju superhranom, neopravdano imaju visoku cenu„, objašnjava prof. Stanišić.

Iako se neki namirnici poput kelja, brokolija, tamne čokolade, avokada ili kinoe često označavaju kao superhrana, stručnjakinja smatra da taj termin nije u potpunosti opravdan.

„Neke od ovih namirnica jesu kvalitetne i dobre, međutim, vrlo često su biljne namirnice koje nisu kompletne da obezbeđuju čitav set hranljivih materija“, kaže Stanišić.

Po njenom mišljenju, „ako bi me neko naterao da ja dodam neke namirnice u ovu korpu super hrane to bi bila jaja, na primer, cela. Džigerica takođe, jer jetra živih vrsta skladišti brojne liposolibilne vitamine čak u toj meri da možete da se otrujete džigericom polarnog medveda„.

Ishrana ima pre svega preventivnu ulogu

Ipak, prof. Stanišić ističe da ishrana ima pre svega preventivnu ulogu kada je zdravlje u pitanju.

„Naravno, kod mnogih bolesti zahtevana je promena ishrane, to može da doprinese oporavku, ali je pre svega potrebna terapija. Hranu možemo da prozovemo lekom u razgovoru, ali suštinski gledano njena uloga je preventivna“, ističe profesorka.

Ona dodaje da je za kvalitetno i zdravo hranjenje važno jesti balansirano, uključujući sve kategorije namirnica.

„Što više na kašiku, kuvanih jela, ko voli može ubaciti namirnice koje sam navela, to je važno za decu u razvoju. Stariji ljudi mogu koristiti i veganski način ishrane. Ukoliko neko ima takav restriktivan način ishrane, neophodno je da dodaje suplemente zato što ne može sve da se obezbedi iz ovih namirnica koliko god da obezbeđuju korist za zdravlje, ali ne obezbeđuju sve hranljive materije“, zaključuje prof. dr Stanišić.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Prvi svetski milijarder koji je postao simbol američkog kapitalizma

by bifadmin

Kada se danas pomisli na milijardere, uglavnom se spominju imena poput Džefa Bezosa, Ilona Maska ili čak Tejlor Svift. Međutim, daleko pre njih, put je utabao čovek koji je postao simbol američkog kapitalizma – Džon D. Rokfeler, prvi svetski milijarder.

Rođen 1839. u skromnoj porodici u Njujorku, odrastao je uz majku koja mu je usadila radne navike, dok je otac, putujući trgovac sumnjivog morala i reputacije, retko bio kod kuće. Još kao dečak, Džon Rokfeler je pokazivao preduzetnički duh, uzgajao je ćurke, prodavao slatkiše i radio sitne poslove za komšije.

Sa 16 godina dobio je prvi pravi posao – kao pomoćni knjigovođa u jednoj trgovačkoj firmi u Klivlendu, za dnevnicu od 50 centi. Već nekoliko godina kasnije, sa 20 godina, pokrenuo je sopstvenu firmu za prodaju hrane. Ubrzo se dogodilo nešto što će mu odrediti sudbinu, u Pensilvaniji je otkrivena nafta.

Uspon u naftnoj industriji

Dok su drugi jurili da buše, Rokfeler je shvatio da je budućnost u preradi. Otvorio je rafineriju u Klivlendu, a već za dve godine ona je postala najveća u regionu. Godine 1870, zajedno sa bratom Vilijamom i Henrijem Flaglerom, osnovao je „Standard Oil“ – kompaniju koja će obeležiti čitavu epohu.

Kerozin, poznat kao „svetlost siromašnog čoveka„, bio je najtraženiji proizvod. Rokfeler je brzo osvojio američko tržište, a njegova kompanija zapošljavala je naučnike koji su otkrivali nove načine da iskoriste nusproizvode prerade nafte, poput benzina i maziva.

Njegova poslovna taktika bila je neumoljiva, kupovao je konkurenciju, sklapao tajne dogovore sa železnicama i koristio svaku priliku da učvrsti monopol. Do 1882. „Standard Oil“ je kontrolisao čak 90% američke nafte.

Uspon nije prošao bez otpora. Rokfeler je u štampi prikazivan kao nemilosrdni magnat, a novinarka Ida Tarbel napisala je seriju tekstova u kojima je raskrinkala njegove metode i podsmevala se prošlosti njegovog oca.

Početkom 20. veka na scenu stupa predsednik Teodor Ruzvelt, odlučan da „razbije trustove“. Vlada je 1904. podnela antimonopolski tužbu protiv kompanije „Standard Oil“. Posle dugog procesa, 1911. Vrhovni sud SAD presudio je da je kompanija prekršila Šermanov antimonopolski zakon i naredio njeno razbijanje na više manjih firmi.

Iako je izgubio monopol, Rokfeler je izašao još bogatiji, jer su nove kompanije, nastale iz matice „Standard Oil“, postale današnji giganti „Exxon“, „Chevron“ i „Mobil“. Do kraja života bio je simbol američkog kapitalizma, ali i kontroverzni lik – za jedne vizionar, za druge oličenje beskrupulozne pohlepe.

Umro je 1937. godine, a procene njegove imovine variraju – od 30 milijardi do čak 400 milijardi dolara u današnjim vrednostima. Bez obzira na brojke, jedno je sigurno: Džon D. Rokfeler zauvek je promenio način na koji svet razume bogatstvo, moć i granice kapitalizma.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Deficit 5,1 milijardu evra, povećan za 7,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine

by bifadmin

Proizvodnju u julu povukla energetika i automobilska industrija, kod izvoza smanjen deficit a u turizmu više podbacili domaći gosti

Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu ove godine veća je za 5,5% u odnosu na jul prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku..

U odnosu na prosek cele 2024. veća je za 3,1%, a u periodu januar-jul ove godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, veća je za 3%.

Posmatrano po sektorima, u julu je u odnosu na isti mesec 2024. godine zabeležen rast u snabdevanju električnom energijom, gasom od 14,3%, u rudarstvu 12,9% a u prerađivačkoj industriji 3,2%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 8,7%, energije, za 7,1%, kapitalnih proizvoda, za 3,2% i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 2,7% dok je pad zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju, i to za 10,5%.

Obim industrijske proizvodnje u julu ove u odnosu na jul prošle godine zabeležio je rast kod 17 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 81% a pad kod 12 oblasti, koje u u strukturi industrijske proizvodnje učestvuju sa 19%.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu 2025. godine, u odnosu na jul prošle godine, imale su proizvodnja električne energije, motornih vozila i prikolica, proizvoda od gume i plastike, eksploatacija uglja, i proizvodnja prehrambenih proizvoda.

Izvoz porastao 10%

U julu 2025. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2,7 milijardi evra, što čini povećanje od 5,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 1,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul ove godine iznosi 43.749,8 miliona evra, što je za 9,5% više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas RZS.

Izvoz robe imao je vrednost od 19.323 miliona evra, što čini povećanje od 9,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 24.427 miliona evra, što predstavlja povećanje od 9,3% u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5,1 milijardu evra, što je povećanje od 7,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,1% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,8%.

Slabašan rast maloprodaje, turista manje nego lani

U Srbiji je, prema prethodnim rezultatima RZS, promet robe u trgovini na malo u julu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bio veći u tekućim cenama za 5,6%, a u stalnim cenama (odbijen uticaj većih cena zbog inflacije) za 1,9%.

Ukoliko se uporede prvih sedam meseci 2025. godine sa istim periodom 2024. godine, promet robe u trgovini na malo bio veći u tekućim cenama za 5,6%, a u stalnim cenama za 2,4%.

Što se tiče turizma, u julu je u odnosu na isti period prošle godine broj dolazaka turista manji za 0,7%, dok je broj ukupnih noćenja manji za 2,1%.

Broj noćenja domaćih turista manji je za 2,9%, a broj noćenja stranih turista manji je za 1,2%.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Dvocifreni rast Ketchum agencija u regionu

by bifadmin

Ketchum mreža partnerskih agencija za integrisane komunikacije u jugoistočnoj Evropi ostvarila je prosečan rast prihoda od 20% u prvoj polovini 2025. godine u odnosu na isti period 2024. Ovi poslovni rezultati potvrđuju sposobnost mreže da poveže globalne uvide i alate sa lokalnim znanjem i iskustvom, kako bi odgovorila na rastuće potrebe klijenata i tržišta.

„Dvocifreni rast u regionu nije slučajnost. Kroz ugledne partnerske agencije Ketchuma u jugoistočnoj Evropi, spajamo kapacitete globalne mreže sa preduzetničkim duhom i dubokim razumevanjem lokalne kulture – ne prateći samo današnje aktuelnosti, već i sutrašnja ponašanja, čime obezbeđujemo stabilnost i predviđanje trendova za globalne klijente,“ izjavila je Majrit Stanfort, direktorka rasta i marketinga za globalna tržišta u Ketchum-u.

Pored rasta prihoda, većina agencija članica Ketchum mreže za jugoistočnu Evropu povećala je broj zaposlenih za više od 15% u prvoj polovini 2025, jačajući kapacitete i razvijajući nove talente.

„Ovi sjajni brojevi pokazuju snagu Ketchum agencija u regionu. Pored naših odličnih rezultata u Srbiji, raduje nas i sve veći broj regionalnih projekata u kojima naša dugogodišnja saradnja dolazi do najboljeg izražaja. Naša snaga je u integrisanom pristupu, kreativnosti i doslednom kvalitetu koji pruža osećaj sigurnosti našim klijentima. Istovremeno ulažemo u ljude i u nove tehnologije, jer znamo da klijenti u ovoj industriji od nas očekuju da smo korak ispred promena,“ izjavila je Ljiljana Boljanović, direktorka Olaf&McAteer.

Rezultati po tržištima:

• Srbija – Olaf&McAteer – 70 kampanja, 40 događaja i preko 100 influenser saradnji u prvoj polovini 2025. Uz značajan rast prihoda, Agencija je potvrdila posvećenost strateškom pristupu u radu sa klijentima, i uspešno integrisala regionalne projekte u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

• Rumunija – Graffiti Plus (GRF+) – više od 100 komunikacionih kampanja u prvoj polovini godine, sa naglaskom na stratešku korporativnu i brend komunikaciju. Najbrže rastući segment bio je influenser marketing sa preko 1.500 saradnji.

• Hrvatska – Dialog Komunikacije – preko 60 PR kampanja, sa događajima u tri zemlje i više od 160 influenser saradnji u prvoj polovini 2025. Agencija je zabeležila dvocifreni rast u odnosu na prošlu godinu, potvrđujući status pouzdanog partnera za snažne komunikacijske rezultate.

• Bugarska – Paragraph 42 – više od 30 kampanja i više od 20 događaja u prvih šest meseci. Sa snažnim iskustvom u odnosima sa medijima, Agencija pruža integrisane komunikacijske usluge i van Bugarske – u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

Svaki od ekskluzivnih partnera globalne mreže komunikacijskih agencija Ketchum u regionu JIE (Paragraph 42 u Bugarskoj, Dialog Komunikacije u Hrvatskoj, Graffiti Plus u Rumuniji i Olaf&McAteer u Srbiji) donosi jedinstvenu ekspertizu i međunarodne standarde, povezane zajedničkom posvećenošću: pomeranju granica u komunikacijama – od strategije do društvenog uticaja.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Nova vrsta prestiža: Osvajanje „vrhova sveta“

by bifadmin

Direktori velikih kompanija, mladi informatičari, planinari, oni koji na put odlaze uz pomoć različitih sponzorstava – to su najčešći putnici koji kreću na osvajanje nekih od vrhova najpoznatijih planina u svetu. Cene zavise od mesta na koje se ide, ali najjeftinija putovanja mogu se naći već za oko 1.300 evra. Od novca je, međutim, važnija bezbednost putnika, pa vodiči odbijaju one koji su skloni da potcene planinu, a precene sebe.

Kilimandžaro, Mont Everest, Ararat, Dolomiti, nekada su bili rezervisani isključivo za alpiniste i iskusne planinare. Ali danas, slike sa razglednica sa tih destinacija, mogu postati i panorama za selfi. Ipak, samo novac nije dovoljan. Za većinu destinacija potrebne su višemesečne fizičke pripreme, odgovarajuća garderoba i obuća, dodatna planinarska oprema, a ponekad i lekarski pregled.

Sve ovo čeka i Mionu Petrović, Beograđanku udatu u Španiji, koja sa suprugom za tri meseca kreće u jednonedeljnu avanturu penjanja na Kilimandžaro.

„Mi idemo na Marangu rutu, i kako su nam objasnili taj uspon neće biti tehnički zahtevan, ali će biti fizički iscrpljujući. Penjemo se na visinu od skoro 6.000 metara. Sada se spremamo da izdržimo taj put. U julu krećemo, i kako su nam rekli ovo je idealno vreme da počnemo sa brzim hodanjem, zatim trčanjem i vožnjom bicikla, najmanje tri ili četiri puta nedeljno. Uz to, poželjno je da svaki vikend idemo i na planinarenje, kao i da posećujemo teretanu i radimo vežbe izdržljivosti. Nikada se na ovaj način nismo spremali za neki odmor, ali sada smo odabrali avanturu umesto izležavanja i šetnje“, kaže Miona za B&F.

Osim fizičke pripreme, od vodiča su dobili i listu preporučene opreme koju bi trebalo da ponesu, od vodootpornih cipela do čeone lampe, a neki deo će moći i da iznajme. Petrovićima su za penjanje na Kilimandžaro tražili i podatke o njihovom zdravstvenom stanju.

„Pred put će biti potrebno da obavimo i lekarski pregled koji bi trebao da pokaže da li imamo srčanih problema, problema sa plućima i visokim pritiskom, ili smo zdravi. Ako se pokaže da nešto od ovoga nije u granicama normalnog, nećemo moći na Kilimandžaro. Već su nas pitali i da li smo nekada bili na visini većoj od 3.000 metara. Valjda je to sve“, nada se Miona.

Celokupno putovanje organizovali su preko lokalne agencije u Tanzaniji, pa će ih sve koštati oko 3.000 evra za oboje, uz dodatno plaćanje avio karata i vize za ulazak u zemlju. Da su išli preko agencija iz Španije, platili bi oko 1.000 evra više.

I „obični smrtnici“ mogu da stignu do Olimpa

Prema rečima putnika koji idu na ovakve ture, ali i planinara koji ih vode, kod ove vrste putovanja sama cena aranžmana često nije presudan faktor ni za jedne, ni za druge. Putnicima je najvažnija bezbednost, kao i poverenje koje moraju da imaju u osobu koja ih vodi da se penju „na drugi kraj sveta“, dok vodiči umeju da odbiju zainteresovane putnike koji „precenjuju sebe, a potcenjuju planinu“, jer to može napraviti veliki problem.

Bojan Marić je alpinista i spasilac Gorske službe spasavanja, koji već deceniju vodi ovakve planinarske ture širom sveta. Kako kaže za B&F, kod putnika mu je važno da dobro znaju kuda idu, kao i da to fizički mogu da izdrže. Za sve ostalo, on je tu.

„Jedna od mojih najdražih priča, iz zaista velikog iskustva u ovom poslu, odnosi se na ženu koja je želela da se pridruži turi koju sam vodio na Olimp. Kada sam je pitao kakve su joj neke dnevne navike i kondicija, rekla je da šeta svaki dan i da je prestala da puši. Međutim, penjanje na Olimp nije ni malo lako, i ne može se popeti i sići u jednom danu. Odlučio sam da ona ipak nije za taj put, i nisam je poveo. Ali, žena je počela svakog vikenda da dolazi na po neko planinarenje po Srbiji, vežbala je, i prošle godine se popela na Olimp. I ona i ja smo bili srećni“, priča Marić.

Rtanj kao generalna proba

Naš sagovornik je i član tima u agenciji „Extreme Summit” iz Beograda, koja se bavi organizacijom ekspedicija i putovanja. Prema njegovim rečima, ko može da se popne na Rtanj, i spusti se, može da se upusti i u avanturu takozvanog „penjačkog turizma“.

Marić dodaje da svojim putnicima često traži i visinu, težinu, broj obuće, nekad pita i da li znaju da plivaju, i to sve zato da bi stekao utisak o kakvoj osobi se radi, jer je bezbednost putnika apsolutni prioritet kod ovakve vrste putovanja.

„Svetski poznate planine danas više nisu rezervisane samo za planinare i alpiniste. Sve je više poslovnih ljudi, direktora na visokim pozicijama u velikim kompanijama, zatim onih koji se bave informacionim tehnologijama… Svi oni imaju neke svoje lične razloge zašto žele da ’osvoje’ vrh neke čuvene planine. Rekao bih da neki od njih žele da pomere i neke svoje lične granice, pa im je i ovo jedan od načina. Ali, svima im je zajedničko, bar putnicima koje ja vodim, da su zaista posvećeni pripremama za putovanje i da im ništa nije teško“, komentariše Marić.

„Ne postoji loše vreme, već samo loša oprema“

Na ekspanziju ovakvih aranžmana utiče i to što ni njihove cene više nisu toliko nedostižne. Primera radi, odlazak na Borneo u jugoistočnoj Aziji, koji podrazumeva penjanje na planinu Kinabalu, rafting u nabujaloj planinskoj reci, obilazak autohtonih naroda, kao i ronjenje na egzotičnim ostrvima i odlazak u banju sa termalnim izvorima u džungli, košta 2.950 evra. Ekspedicija traje 12 dana, i ta cena pokriva avionski prevoz, sve takse i transfere, smeštaj u hotelu i doručak, dozvole za nacionalni park kao i za uspon, usluge lokalnih i profesionalnih vodiča.

Za dvostruko manje novca može se popeti na Ararat, snegom pokriveni uspavani vulkan na krajnjem istoku Turske. Putovanje traje sedam dana, košta 1.250 evra i obuhvata avionski prevoz, hotelski smeštaj, kuvara i ostalo osoblje tokom uspona, lokalnog vodiča, još jednog licenciranog vodiča, dušeke i šatore tokom uspona.

Prilikom ovakve vrste putovanja, bar kada se ide prvi put, treba računati i na još jedan obavezni trošak – odgovarajuću odeću, obuću i ostalu neophodnu opremu. Cene takve opreme su zaista raznolike, zavise od proizvođača, zemlje u kojoj se kupuje, materijala od kog je napravljena. Zajedničko za sve je da su to uglavnom kvalitetne stvari koje dugo traju.

„Mi, planinari volimo da kažemo da ne postoji loše vreme, već samo loša oprema. Najvažnije je da odeća ’diše’, odnosno da je od kvalitetnih materijala koji propuštaju vlagu i višak temperature. Ja najviše verujem uvoznoj opremi za planinarenje, i to onoj iz Skandinavije, Italije, Nemačke. Tamo su i cene jeftinije nego kod nas, naročito kad su sniženja“, objašnjava Nedeljko Pešterac, potpredsednik planinarskog društva „Jastrebac“ i iskusni planinar.

Dobre planinarske cipele, u zavisnosti od marke i modela koštaju od 200 evra pa naviše, jakna od 250 evra, dok su pantalone za planinarenje oko 100 evra. Poželjno je imati i bešavne čarape koje su oko 30 evra, dugački termo veš koji košta otprilike isto toliko, kao i flis sa termo slojem koji može da se kupi već za oko 70 evra. Iskusni planinari kažu da obavezno treba poneti i štapove za planinarenje, jer oni pomažu da se kolena odmaraju. Što su lakši to su bolji, i koštaju oko 150 evra. Takođe, bez kape i rukavica, kao i skijaških naočara ili naočara „glečerki“ u planinu se nikada ne ide. Za dobre naočare potrebno je izdvojiti oko 100 evra.

Ograničene dozvole za penjanje na Mont Everest

Takozvani „penjački“ turizam uskoro bi mogao da pretrpi značajne promene. Naime, Nepal je najavio da će ograničiti broj dozvola za penjanje na Mont Everest. U nacrtu novog zakona piše da će se izdavati dozvole za Mont Everest samo onima sa iskustvom u penjanju na barem jedan od vrhova Nepala, visokih 7.000 metara. Ova odluka je doneta zbog kritika da nepalske vlasti izdaju prevelik broj dozvola, koje dovode do dugih redova penjača u takozvanoj „zoni smrti“, odnosno području ispod vrha sa nedovoljno prirodnog kiseonika za preživljavanje. Nepal je 2023. godine izdao 478 dozvola, tada je 12 penjača poginulo, a pet se vodi kao nestalo.

Aleksandra Galić

Biznis & finansije 233, maj 2025. 

Foto: Patrik Laszlo, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nov mentalitet potrošača koji ne prašta

by bifadmin

Novo istraživanje nedavno objavljeno (The Weber Shandwick Collective) donelo je iznenađujuće rezultate. U poslednjih pet godina došlo je do velike promene u mentalitetu potrošača i potrošačkoj svesti o drugim ljudima i okolini. Mentalitet i stanovište „prvo JA pa MI“ osnovni je pokretač većine kupaca danas.

Istraživanje je pokazalo da je društveno osvešćen potrošač sve ređa pojava. Na njegovo mesto stupa kupac, kome je lična vrednost koju dobija od brenda važnija od šire ljudske i društvene vrednosti. Čak tri četvrtine ispitanika navodi da su se njihovi standardi i očekivanja značajno promenili poslednjih godina, a Covid pandemija označena je kao ključni okidač.

Nakon praktičnih segmenata, poput cene i korisnosti proizvoda, potrošači sve češće navode „ličnu emocionalnu vrednost“ kao najvažniji kriterijum pri izboru robne marke. Ovakvu ličnu karakteristiku navode kao dvostruko važniju od bilo koje druge.

Slabi pokret odgovorne potrošnje

Ovi podaci sugerišu da je na scenu stupilo povlačenje od trenda svesne, odgovorne potrošnje, u kojem su moralni, društveni i ekološki razlozi određivali odluke o kupovini. Umesto toga, raste naglašena usmerenost na sebe („ja-centralizam“) koja se može prepoznati i u političkim stavovima, izborima i globalnim društvenim kretanjima.

Gejl Hajman, izvršna direktorka TWSC-a, upozorava da ova promena predstavlja snažnu silu u današnjem svetu:

„Podaci koje vidimo ogledaju se i u društvu. Nalazimo se na početku nečega što će oblikovati tržište i kulturu narednih godina.“

Robne marke ne moraju da brinu?

Iako trend pokazuje slabljenje interesa za šire društvene vrednosti, istraživači ističu da to ne oslobađa kompanije od obaveze da budu odgovorni akteri u društvu.

„Robne marke moraju da razumeju kroz koju prizmu publika gleda na njih“, kaže Džo Farber Kolo, globalna direktorka za brend. „Na kraju dana, pitanje je: šta stvarno motiviše ljude da naprave izbor?“

Podaci koje su istraživači izneli u javnost mogu se izvesti u pet ključnih nalaza i od koristi su i potrošačima kao i kompijama i njihovim proizvodima.

Pet ključnih nalaza

„Ja pre mi“ – je dominatna osobina u mentalitetu kupca danas. Više od 40 odsto ispitanika kaže da je „lična emocionalna vrednost“ najvažniji doprinos jedne robne marke. Među generacijom Z i milenijalcima emocionalna povezanost važnija je čak i od novčane vrednosti proizvoda ili usluge.

Iznutra ka spolja – Glavni izvori emocionalne vrednosti vezani su za ličnu sigurnost, zdravlje i sreću. Faktori poput zabave i uzbuđenja ocenjeni su kao manje važni.

Društveno se pomera ka ličnom – Potrošači deklarativno izjavljuju da žele da podrže kompanije koje „dobro tretiraju ljude“, ali u praksi traže proizvode koji „dobro tretiraju mene“.

Pad značaja društvenog statusa – Kupci više cene robne marke i proizvode koji im nude iskustva i mogućnosti za samoizražavanje. Samo 7 odsto ispitanika smatra da je „povećanje društvenog statusa“ najvažniji atribut brenda.

Akcija umesto reči – Proizvodi i robne marke više ne mogu samo da zauzmu stav. Moraju da ga potkrepe delima. Devet od deset ljudi reaguje pozitivno kada brend potvrdi njihove vrednosti konkretnim potezom, ali 83 odsto reaguje negativno kada brend postupa suprotno njihovim uverenjima.

Primeri iz prakse

Satja Nadela, izvršni direktor Microsoft-a, primenio je sličan princip kada je kompanija preuzela LinkedIn. Umesto nametanja kontrole, platforma je zadržala nezavisnost mreže i organsku saradnju, kako su izjavljivali u medijima. Rezultat je, kažu, višestruko povećanje prihoda i očuvanje kulture kompanije.

Poruka istraživanja je jasna: lideri, tvorci robnih marki, proizvođači i autori moraju bolje da razumeju složenu mrežu publike i različite motive potrošača ako žele da ljudi kupuju njihove proizvode, da ulažu u njih ili za njih rade.

Potrošač ne prašta i kažnjava

Nema samnje da kompanije moraju da se nose sa velikim promenama i izazovima. Moraće da vešto pronalaze balans između lične i društvene vrednosti proizvoda, pa i usluga.

TWSC naglašava da je uloga robnih marki i proizvoda i dalje dvostruka: sa jedne strane da ponude sigurnost, zdravlje i ličnu sreću potrošačima, a sa druge da ne izgube iz vida širu društvenu i ekološku odgovornost. Najveći izazov biće pronalaženje ravnoteže, jer potrošači sada mnogo brže nagrađuju ili kažnjavaju brendove zahvaljujući platformama za direktnu komunikaciju koje ne spavaju. Ne spava ni potrošnja, a potrošači ne praštaju.

„Sve ovo za lidere znači da uspeh u budućnosti neće zavisiti samo od kvaliteta proizvoda, već i od sposobnosti da razumeju lične motive svojih kupaca i izgrade autentičan odnos sa njima. Oni koji pronađu pravi balans između „ja“ i „mi“ biće lideri nove ere brendiranja“, nakon objavljenih rezultata podsećaju istraživači.

Izvor: Bonitet

Foto: Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lean filozofija – spona do uspešnog

by bifadmin

Lean filozofija predstavlja najefikasniji savremeni pristup upravljanju poslovnim procesima čiji je osnovni cilj potpuna eliminacija rasipanja u procesima i stvaranje dodatne vrednosti za kupca. Pored navedenog, Lean filozofija se vodi principom “Raditi pametnije, a ne više” i poseban akcenat treba staviti na kontinuirano unapređenje, organizacionu kulturu i frekventnu analizu procesa koji se u poslovnim okruženjima dešavaju.

Ovo poslednje je veoma važno zato što nam daje mogućnost da jasno sagledamo da li nešto radimo na pogrešan način ili Lean alat koji smo implementirali možda ne daje očekivane rezultate. U oba slučaja nikako se ne treba predavati.

Savremeno poslovno okruženje karakterišu dinamične promene, rastući zahtevi tržišta i sve veća konkurencija. Organizacije su prinuđene da stalno unapređuju svoje procese kako bi povećale efikasnost, smanjile troškove i istovremeno održale visok nivo kvaliteta proizvoda ili usluga. U tom kontekstu, Lean filozofija se javlja kao jedan od najuticajnijih modela za ostvarivanje ovih ciljeva.

Prvobitno razvijen u japanskoj automobilskoj industriji, posebno u kompaniji Toyota, Lean se danas primenjuje u različitim sektorima – od proizvodnje do zdravstvenih i IT usluga. Njegova suština je u povećanju vrednosti za kupca uz minimalne gubitke.

Osnovu Lean filozofije čini pre svega razumevanje šta klijent zaista vrednuje i fokusiranje na aktivnosti koje doprinose stvaranju te vrednosti. Stalna potraga za boljim rešenjima, uključivanje svih zaposlenih u procese inovacija i poboljšanja ključne su stvari ukoliko želite vidljiv i merljiv uspeh vaše kompanije. Ovi principi zajedno stvaraju organizacionu kulturu koja podstiče saradnju, odgovornost i orijentisanost ka rezultatima.

U tom smislu, Lean pristup doprinosi uspešnom poslovanju na nekoliko nivoa koji se gradiraju od eliminacije rasipanja u cilju smanjenja troškova i vreme proizvodnje, standardizacije procesa i uvođenje sistema za rano otkrivanje grešaka, preko stvaranja pozitivne progresivne organizacione kulture do samoodrživog kontinuiranog unapređenja koje osigurava dugoročnu konkurentsku prednost i omogućava prilagođavanje tržišnim zahtevima.

Tecor

Praksa konsultanata iz konsultantske kuće Tecor Consulting pokazuje da kompanije koje uspešno implementiraju Lean često beleže značajan rast profitabilnosti, bolju internu komunikaciju i jače veze sa kupcima.

Uvođenje Lean filozofije zahteva strateški pristup i snažnu podršku menadžmenta. Mnoge organizacije se suočavaju sa izazovima, poput otpora zaposlenih prema promenama ili nedovoljne obuke. Međutim, istraživanja pokazuju da kompanije koje investiraju u edukaciju i razvoj Lean kulture ostvaruju značajno bolje rezultate od onih koje primenjuju Lean samo delimično ili ga ne primenjuju uopšte. Naročito zanimljiva stvar je da kompanije koje posluju na takozvani “tradicionalan” način često nisu ni svesne koliko zapravo gube samo zbog činjenice da ignorišu implementaciju Leana u svoje procese. Sve najuspešnije svetske i domaće kompanije svoje procese baziraju na Lean metodologiji, i to je jasan pokazatelj koliko je Lean zapravo moćna i, za današnje uslove na tržištu, gotovo obavezna metodologija u bilo kom procesu koji se dešava u proizvodnom ili uslužnom sektoru.

Lean filozofija se pokazala kao efikasan model za kompanije koje teže ka operativnoj izvrsnosti i dugoročnoj održivosti. Njeni principi nisu samo skup alata, već predstavljaju način razmišljanja koji povezuje ljude, procese i tehnologiju u cilju postizanja maksimalne vrednosti za klijenta. Stoga, Lean je svakako čvrsta spona do uspešnog poslovanja, jer ne samo da optimizuje procese, već i oblikuje organizacionu kulturu usmerenu na inovacije i kontinuitet u unapređenju.

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci