EkonomijaVesti

Dan zaljubljenih u Italiji donosi skoro pa celu milijardu

by bifadmin

Dan zaljubljenih nije samo praznik ljubavi, već i prilika za snažan ekonomski impuls

Ovogodišnji Dan zaljubljenih donosi ekonomski bum u Italiji, sa potrošnjom koja premašuje 900 miliona evra, prema istraživanju koje je objavila Nacionalna konfederacija zanatlija i malih i srednjih preduzeća (CNA).

Romantične večere u restoranima ostaju najpopularniji način proslave praznika ljubavi, dok su parfemi, čokolade, odeća, spa tretmani i kulturne aktivnosti – poput izložbi, predstava i bioskopskih projekcija – na listi omiljenih poklona.

Cveće, koje tradicionalno simbolizuje ljubav i naklonost, sve više dobija i širu primenu – ne poklanja se samo partnerima, već i roditeljima, deci, braći, sestrama i prijateljima.

Posebno zanimljiv trend ove godine jeste sve veći broj parova koji Dan zaljubljenih koriste kao priliku za kraći odmor – zahvaljujući tome što praznik pada u petak, mnogi će produžiti slavlje na vikend. Očekuje se da će ovaj segment generisati prihod od preko 300 miliona evra, prvenstveno kroz rezervacije hotela za jedno ili dvoje noćenja.

Dan zaljubljenih nije samo praznik ljubavi, već i prilika za snažan ekonomski impuls – od restorana i hotela do prodavnica luksuznih poklona. Italija još jednom potvrđuje da romantika ima i svoju ekonomsku vrednost.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Jubilarno mesto susreta Decenija rasta, razvoja i transformacije

by bifadmin

Pred nama je najveći i najuticajniji poslovni događaj u regionu, epicentar poslovnih odluka, s razlogom poznat kao „srpski Davos“ – početkom marta održaće se 32. Kopaonik biznis forum, gde će se okupiti vodeći donosioci odluka, vizionari i eksperti.

Ove godine Forum ne samo da okuplja lidere već i slavi deceniju partnerstva sa globalnom tehnološkom kompanijom Mastercard. Desetogodišnje partnerstvo simbolizuje slogan koji savršeno odražava suštinu ove saradnje: „Ujedinjeni vizijom, vođeni izvrsnošću“.

Svaki korak napred zasnovan je na temeljima koji su postavljeni ranije – zato je pravi trenutak da se osvrnemo na početke ovog partnerstva i impresivan put razvoja koji su Mastercard i Kopaonik biznis forum zajedno prošli tokom poslednje decenije.

Rast Foruma tokom 10 godina

Šta bolje oslikava napredak od konkretnih brojeva? Pre tačno deset godina, Kopaonik biznis forum pod krovnom temom „Dostizanje i konvergencija sa vodećim trendovima: kako sanirati glavne pukotine u sistemu“, okupio je oko 800 učesnika i ponudio 20 panel diskusija. Danas, je Forum dva puta veći – očekuje se 1.600 učesnika, više od 200 govornika, vodećih stručnjaka i eminentnih imena domaće i regionalne privredne i političke scene, oko 40 panela. Ovaj rast je više od statističkog pokazatelja – on odražava jačanje poslovne zajednice i sve veći značaj Foruma kao ključne platforme za strateški dijalog.

Transformacija kompanije Mastercard u globalnog tehnološkog lidera

Gledajući unazad na deceniju koja je iza nas, koliko i traje saradnja Mastercarda sa Forumom, bilo je to deset možda i najdinamičnijih, a sasvim sigurno najuzbudljivijih godina koje industrija digitalnih plaćanja i ova kompanija pamte. U 2016. Mastercard je bio fokusiran na jačanje saradnje sa izdavaocima kartica i pružanje digitalnih rešenja prilagođenih potrebama korisnika i partnera, a sve sa ciljem omogućavanja jednostavnog i sigurnog iskustva kupovine – bilo kad i bilo gde. Danas opravdano nosi ulogu tehnološkog lidera unutar industrije plaćanja, sigurnog procesora transakcija i inovatora u skoro svim aspektima platnog ekosistema.

Usluge koje su ranije bile novitet, danas su „nova normalnost“. Sada Mastercard koristi snagu svojih proizvoda, programa i mreže za dodatno podsticanje inkluzivnosti i održivosti, kao i osnaživanje zajednica širom sveta da iskoriste prilike koje zelena tranzicija donosi.

Mastercard na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu

Mastercard će aktivno doprineti ključnim diskusijama, vrednim uvidima i razmeni iskustva kroz učešće svojih rukovodećih predstavnika kroz panele i keynote izlaganja:
• Jelena Sretenović, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard, učestvovaće na panelu „Women, Climate and Power: Bridging Gaps for a Greener Tomorrow“.
• Maja Lapčević, viša potpredsednica za MarTech, inovacije i komercijalizaciju, Mastercard, održaće keynote izlaganje na otvaranju Foruma.
• Mastercard će imati i svoj panel na temu „Data-Driven Economy“, gde će jedan od panelista biti Krzysztof Sobala, viši potpredsednik, Mastercard Services.
• Bartosz Ciolkowski, generalni direktor za Jugoistočnu Evropu, Mastercard, biće panelista na diskusiji „New Trends in the Finance Industry“.

Partnerstvo koje traje 10 godina sa primarnim ciljem da se omogući arena za razmenu mišljenja, sticanje novih uvida i znanja najbolje oslikava vrednosti koje Mastercard propagira, kao i značaju koji daje ovom regionu i Srbiji dokazujući još jednom kontinuitet i dugoročnu podršku. Kopaonik biznis forum i Mastercard nastojaće da poverenje koje su izgradili u prethodnoj deceniji još više opravdaju na obostrano zadovoljstvo i dalje usmereni na inovacije, rast, transformaciju i razvoj.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Sudbina štampanih vizitkarata u digitalno doba

by bifadmin

Zagovornici digitalnih vizitkarata tvrde da oni koji u vreme elektronskih komunikacija još uvek koriste štampane vizitke, vode svoje poslovanje u „kliničku smrt“. Protivnici ovakvog stava odgovaraju da je prerano za takvu dijagnozu, jer fizički kontakt u sklapanju iole ozbiljnijeg posla i dalje ništa ne može da zameni. U susretu „licem u lice“, originalna vizitkarta značajno doprinosi prvom utisku, ona je „ledolomac za uspostavljanje poslovne komunikacije i podsetnik koji ostaje za vama kada se sastanak završi“. To naročito važi za vlasnike manjih firmi, tvrde marketinški stručnjaci, ali i preduzetnici.

Vizitkarta već stolećima predstavlja poslovnu ličnu kartu, gde se na malom komadu papira nalaze najvažnije informacije o pojedincu ili preduzeću i podaci za kontakt. Ideja da se na ovaj način uspostave društveni i poslovni odnosi rođena je u Kini, tokom 15 veka. Preteče savremenih vizitki nosile su naziv „meiši“ i koristili su ih pripadnici kineske aristokratije.

Kada bi jedan od njih želeo da se sastane sa drugim predstavnikom kineskog plemstva, prethodno je slao meiši, kao specijalnu pozivnicu. Onaj ko bi primio ovu kartu, mogao je na osnovu njenog sadržaja da odluči da li želi da ode na sastanak.

Vizitkarte su počele da se koriste u Evropi tek u 17. veku, pre svega u Engleskoj. Po ugledu na kineske plemiće, prvi „promoteri“ su bili pripadnici britanske aristokratije, da bi kasnije među poslovnim ljudima postala popularna takozvana trgovačka karta.

Ona je predstavljala Linkdin tadašnjeg vremena, kada nečije podatke i adresu nije bilo moguće naći na Gugl mapi. Poslovni ljudi u Londonu su, zato, na trgovačkoj karti štampali na jednoj strani mapu koja vodi do njihove kancelarije, trgovine, lekarske ordinacije ili apoteke, a na drugoj su ukratko opisivali ko su i čime se bave. Predstavnici firme bi potom ove kartice delili na gradskim trgovima kako bi pokrenuli posao.

Nove protiv starih navika

Savremene vizitkarte razvijale su se uporedo sa napretkom štamparskih tehnologija. One se danas prave na različitim vrstama papira i u različitim formatima, ali najčešće u maloj veličini koja može da stane u džep. Sada se koriste i 3D modeli, pa postoje vizitke koje se rasklapaju, ili su osmišljene na neki drugi način. Ima mnoštvo saveta na internetu koja vrsta dizajna je najpogodnija da se na tako malom prostoru smeste svi neophodni podaci, uključujući i „adrese“ na društvenim mrežama, a da vizitkarta bude originalna i da skrene pažnju potencijalnih partnera i kupaca.

Pored standardnog papira za vizitke, upotrebljavaju se i specijalne vrste papira velike gustine. Kada se kartica odštampa, ona kroz završnu obradu može dodatno da se poboljša senčenjem, plastifikacijom, UV lakom ili blindruk metodom, kojom se dobijaju kartice sa reljefom. Moderna i luksuzna varijanta su vizitkarte u vidu USB memorije.

Međutim, posvećeni zagovornici digitalnog doba tvrde da su vizitke koje moraju da se uručuju fizički „odsvirale svoje“ u vreme komunikacije „na daljinu“. Oni promovišu digitalne vizitkarte, koje se šalju na „klik“. Proizvođači ih reklamiraju kao onlajn sredstvo koje korisnicima omogućava da u svakom trenutku, uz pomoć QR koda ili linka, brzo i jednostavno podele svoje poslovne kontakte sa velikim brojem potencijalnih partnera i kupaca.

Njihove prednosti su i to što su dostupne na mobilnom telefonu u bilo koje doba i onome ko ih šalje i onome ko ih prima. Za razliku od papirne varijante, promene u podacima mogu odmah da se unesu, virtuelne kartice ne skupljaju prašinu i ekološki su mnogo pogodnije, jer se zbog njih ne seče drveće i ne proizvodi otpad.

Zagovornici digitalnih vizitkarata tvrde da u vreme kada oko 5,7 milijardi ljudi u svetu koristi mobilne telefone, oni koji i dalje upotrebljavaju štampane vizitkarte pokazuju vidljive simptome da ih je vreme uveliko pregazilo i da njihov posao čeka „klinička smrt“.

Mrtve? Neće biti

Malo je prerano za takvu dijagnozu, ogovara suprotni tabor, među kojima su i poznati marketinški stručnjaci. Oni navode da je pandemija koronavirusa nedvosmisleno dokazala kako nema te tehnologije koja može uspešno da zameni fizički kontakt i da se bez susreta „licem u lice“ teško može sklopiti bilo koji ozbiljniji posao. Postalo je jasno i da ranije toliko propagirani rad „na daljinu“ pati od nekih ozbiljnih mana.

A kod komunikacije u stvarnom svetu, vizitkarta je vrlo važan činilac za prvi utisak koji neko ostavlja na druge. Tačno je da se veliki broj vizitki izgubi ili završi u kanti za smeće, ali ko kaže da se to ne dešava i sa podacima u elektronskoj komunikaciji, ako oni nisu zanimljivi primaocu? Da li će neka vizitkarta privući pažnju i izdvojiti se od ostalih, zavisi od toga koliko je maštovit dizajn i od kvaliteta njene izrade.

To je posebno važno za preduzetnike i vlasnike manjih firmi, da i na taj način skrenu pažnju na sebe u ogromnoj konkurenciji, tvrde stručnjaci za reklamu i, naravno, oni koji i dalje štampaju vizitke.

Rasprave na poslovnim forumima sugerišu da najveći broj privrednika razmišlja „hibridno“, odnosno da koriste i klasične i digitalne vizitkarte. Mnogi od njih ističu da su one štampane posebno korisne prilikom upoznavanja na sajmovima, za koje se takođe uveliko najavljivalo da će izumreti u elektronskoj eri, što se još nije dogodilo.

Neki napominju i da su klasične vizitke neophodne svakome ko želi da posluje sa firmama iz Azije. One su u tom delu sveta obavezne, šta više postoje posebna pravila kako se ovo malo parče papira razmenjuje među potencijalnim poslovnim partnerima. Primera radi, u Japanu je obavezno da vizitkartu uzmete sa obe ruke, posvetite nekoliko minuta proučavanju njenog sadržaja i zatim je pažljivo odložite u novčanik ili unutrašnji džep. Vizitkartu koju ste dobili od japanskog partnera ne smete da gužvate, savijate ili da po njoj pišete, jer se smatra da time pokazujete nepoštovanje prema njenom vlasniku.

Povratak kineskoj tradiciji

Istraživanja američkog finansijskog portala CreditDonkey pokazuju da je nakon kraha tokom korone, kada je prodaja klasičnih vizitkarata opala za 70%, ovo tržište počelo da se oporavlja od 2021. godine. U svetu se trenutno štampa oko 27 miliona vizitkarata svaki dan, odnosno između sedam i 10 milijardi godišnje. Njihova prodaja je 2023. ostvarila godišnji rast od 13%, a predviđa se da će ovo tržište do 2027. vredeti oko 232,3 miliona dolara.

Štampane vizitkarte još uvek koristi skoro 90% kompanija u svetu, pri čemu 57% vlasnika preduzeća smatra da su one i dalje „ledolomac za uspostavljanje poslovne komunikacije i podsetnik koji ostaje za vama kada se sastanak završi“. Stručnjaci američkog portala tvrde da istraživanja na tržištu ukazuju da preduzeće na 2.000 podeljenih vizitkarata uvećava prodaju u proseku za 2,5%.

Zanimljivo je i da se sve veći broj firmi odlučuje za vizitke koje se štampaju na recikliranom papiru, uključujući i onaj koji se pravi od materijala poput konoplje, lana ili bambusa. Upravo to su bile neke od osnovnih sirovina koje su koristili Kinezi, kada su napravili prvi papir tokom ranog 2. veka.

Strastveni kolekcionari malog parčeta papira

Pojedinci širom sveta strastveno prikupljaju vizitkarte za svoje privatne kolekcije. Najtraženije su one veoma stare, a visoko se kotiraju i vizitkarte slavnih ličnosti, ili kartice koje su napravljene od neobičnih materijala. Tako je u martu ove godine, Eplova vizitkarta iz 1983. koju je potpisao Srtiv Džobs, prodata za više od 180.000 dolara. Među najvećim udruženjima ovakve vrste u svetu su Međunarodni kolekcionari vizitkarata (IBCC), čiji članovi međusobno razmenjuju kartice po ceni poštarine. Najveću kolekciju od 55.200 vizitki trenutno poseduju sestre bliznakinje Šri Harša i Šri Naiva iz Indije, koje su posle smrti svog ujaka nastavile njegovu kolekcionarsku strast prema ovom malom, ali posebnom parčetu papira.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

Foto: Van Tay Media, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta kupac SBB-a dobija za svojih 825 miliona evra, a šta Telekom Srbija?

by bifadmin

Ekonomska vest dana u Srbiji nesumnjivo je dogovor Junajted grupe i kompanije e& PPF Telekom o prodaji SBB-a za 825 miliona evra. Ovim dogovorom menja se vlasništvo nad vodećim operatorom interneta i distribucije medijskih sadržaja u zemlji.

SBB je drugi po veličini internet operator u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), iz trećeg kvartala prošle godine.

SBB je imao učešće od 26,8 odsto u tržištu fiksnog širokopojasnog interneta, i bila je druga iza Telekoma Srbije, sa tržišnim učešćem od 56,7 odsto u odnosu na ukupni broj pretplatnika.

Fiksni širokopojasni pristup internetu u 2024. godini imalo je 2,19 miliona pretplatnika.

Osim Telekoma i SBB-a, RATEL je kao vodeće operatore izdvojio i Yettel, Orion telekom, Sat-Trakt, Astra telekom, Jotel, BeotelNet-ISP, Krajnalić komunikacije i Yunet International.

Ali tržišni udeo ovih operatora je znatno manju u odnosu na Telekom i SBB, prema RATEL-ovom pregledu tržišta. Tako „trećeplasirani“ Yettel ima udeo od tek 5,2 odsto broja pretplatnika.

SBB je i drugi po veličini operator distribucije medijskih sadržaja u Srbiji, sa 37,6 odsto tržišnog učešća u trećem kvartalu 2024. godine.

Prvi je, naravno, ponovo Telekom Srbija, sa tržišnim učešćem od 55 odsto prema broju pretplatnika.

Ukupan broj pretplatnika usluge distribucije medijskih sadržaja je u trećem kvartalu 2024. godine iznosio 2,43 miliona.

Pored Telekoma i SBB mogu se izdvojiti i privredna društva Yettel i Sat – Trakt, a ovi operatori zajedno zauzimaju 97,8 odsto tržišta distribucije medijskih sadržaja.

SBB nije jedino što je Junajted prodao

SBB je drugi u državi i po broju pretplatnika fiksne telefonije.

Poslovanje ove kompanije izgleda stabilno kada se pogledaju poslovni rezultati od 2020. do 2023. godine.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, SBB je završio 2023. godinu (poslednju za koju postoje podaci) sa 30,5 milijardi dinara poslovnih prihoda i 3,8 milijardi dinara neto dobitka.

Ovo je slično rezultatima ostvarenim u prethodne tri godine godina.

Sa druge strane, SBB nije jedino što je Junajted prodao.

Telekom je postigao sporazum o kupovini 100 odsto udela u kompaniji Eon TV International Ltd (holding kompanija NetTV Plus preduzeća), direct-to-home (DTH) poslovanja u okviru EoNSat i Total TV u Srbiji i Severnoj Makedoniji, kao i o kupovini određenih prava, licenci i ostale imovine povezane sa Sportklub kanalima za Zapadni Balkan (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), direktno ili indirektno, od Junajted grupe. Telekom Srbija je pristao da za ove operacije plati 652 miliona evra.

Junajted grupa će nastaviti da poseduje i upravlja svojim medijskim kućama u Srbiji, uključujući N1 i Nova. Ovi kanali će ostati dostupni na fiksnoj mreži SBB-a, a biće ponuđeni i Yettel korisnicima.

Ovo je zbog toga što je češka PPF grupa vlasnik Yettel-a, dok je e& zapravo Etisalat iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Junajted grupa posluje u osam zemalja i u septembru 2024. godine je prijavila poslovni prihod od 2,9 milijardi evra u prethodnih 12 meseci.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Amazon zabeležio pad akcija

by bifadmin

Najveća svetska kompanija za prodaju preko interneta Amazon značajno je povećala prihod i profit u poslednjem tromesečju prošle godine, ali su slabiji izgledi rasta prihoda za tekući kvartal razočarali investitore i prouzrokovali pad akcija za više od pet odsto.

Amazon je u poslednjem kvartalu 2024. ostvario prihod od 187,79 milijardi dolara, za deset odsto veći nego lane, kao i zaradu po akciji od 1,86 dolara pošto je profit skoro udvostručen na 20 milijardi dolara, prenosi CNBC.
Analitičari agencije LSEG su prognozirali prihod Amazona od 187,30 milijardi dolara i zaradu po akciji od 1,49 dolara, dodaje se u izveštaju.

Prihod od Amazonove usluge u oblaku (AWS) porastao je za 19 odsto međugodišnje i dostigao 28,9 milijardi dolara.

Ako analiziramo podatke za celu prošlu godinu, zaključujemo da je Amazonov prihod porastao za 11 odsto na 638 milijardi dolara, a profit je skoro udvostručen na 59,2 milijarde dolara.

Investitori ipak nisu bili zadovoljni pošto je kompanija obavestila da u tekućem kvartalu očekuje rast prihoda za samo pet do devet odsto na 151 do 155,5 milijardi dolara, dok su analitičari očekivali 158,5 milijardi.

Ako se prognoze o rastu za pet odsto obistine, to bi značilo da bi prihodi Amazona porasli najsporijim tempom u istoriji od izlaska kompanije na berzu u 1997. godini.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dug bankama povećan za 11,2 odsto u odnosu na pre godinu dana

by bifadmin

Pravna lica, preduzetnici i stanovništvo dugovali su bankama, na kraju januara, na ime kredita 3.796 milijardi dinara

Od toga je najveći bio dug pravnih lica, koji je iznosio 2.086 milijardi dinara, zatim stanovništva 1.628 milijardi, a ostalo otpada na preduzetnike, navodi se u najnovijem izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Ukupan dug povećan je u odnosu na pre godinu dana za 11,2 odsto, pri čemu je najveće povećanje zabeleženo kod preduzetnika, 17,0 odsto, slede pravna lica sa povećanjem od 12,9 odsto, a dug građana povećan je za 8,9 odsto.

Stanovništvo je najviše dugovalo na ime gotovinskih kredita i to 782,60 milijardi dinara, zatim za stambene i kredite za adaptaciju, 697,49 milijardi.

Kada je reč o kašnjenju u otplati kredita, ono je u proseku za sve tri kategorije dužnika iznosilo 2,5 odsto, najveća docnja bila je kod preduzetnika, 4,8 odsto, zatim kod pravnih lica, 2,7 odsto a najmanja kod stanovništva 2,1 odsto.

Na kraju januara u Srbiji je bilo otvorenih 9,28 miliona tekućih računa, a broj korisnika tekućih računa iznosio je 6,07 miliona. U odnosu na 31. januar 2024. godine povećan je i broj tekućih računa i korisnika, i to tekućih računa za 3,5 odsto a korisnika za 2,5 odsto.

Za razliku od tekućih račina, smanjen je broj kreditnih kartica i broj njihovih korisnika. Broj kartica je smanjen sa 1,15 miliona, koliko ih je bilo 31. januara 2024. godine, na 1,13 miliona godinu dana kasnije, dok je broj korisnika u istom periodu smanjen sa 923.970 na 914.436.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Stanogradnja u Evropi na najnižem nivou od 2015. godine

by bifadmin

U Evropi se trenutno gradi 1,5 miliona stambenih jedinica, što je 5,5% manje nego 2024. i najmanje od 2015. godine.

U Nemačkoj će se iduće godine po najgorem scenariju graditi samo 175.000 stanova, 15% manje nego ove godine, pokazuju podaci analitičke mreže Euroconstruct, a sažima minhenski institut Ifo.

Kako javlja Ifo, član Euroconstructa, pozitivni signali dolaze uglavnom iz severne Europe.

– Tržišta u nordijskim zemljama značajno se oporavljaju – naglasio je predstavnik instituta Ludvig Dorfmajster (Ludwig Dorffmeister). U Švedskoj se ove godine očekuje rast dovršene stambene izgradnje od 12%.

Iduće godine po završenim stambenim projektima prednjače Danska (+28%), Finska (+23%) i Norveška (+13%). Pozitivan trend beleži se i u Poljskoj (+10%). S druge strane, pad dovršene stanogradnje očekuje se u Austriji (-9%) te u Francuskoj i Italiji (-3%).

Negativan trend nastavlja se i u Nemačkoj. Prema najgorem scenariju, tamo će 2026. godine biti dovršeno samo 175.000 stambenih objekata, što je 15% manje nego što se očekuje ove godine. Oporavak tržišta trenutačno koče visoki troškovi gradnje, istaknuo je Dorfmajster.

 Izvor: seebiz.eu

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nova MOL servisna stanica otvorena u Čačku

by bifadmin

Kompanija MOL Serbia otvorila je novu servisnu stanicu u Čačku, kod Gradske bolnice, u ulici Dr Dragiša Mišović 148b i najavila proširenje maloprodajne mreže kao jedan od ključnih fokusa za 2025. godinu.

Nova servisna stanica u Čačku će biti otvorena non-stop što znači da će raditi u režimu 24/7. Do kraja februara traje i specijalna ponuda kroz program lojalnosti MOL MOVE samo za ovu lokaciju: 25% popusta za svaku kafu i 20% popusta za svaki hot-dog, kao i vaučer za 4 dinara popusta za premijum gorivo.

„Jedan od glavnih fokusa naše kompanije i u ovoj godini biće proširenje maloprodajne mreže i ponosni smo što smo danas otvorili savremenu servisnu stanicu u Čačku. Pored MOL stanica koje već postoje na svim važnim regionalnim i autoputskim pravcima u zemlji, želimo da našim korisnicima u svim gradskim sredinama približimo našu ponudu goriva i gastro asortimana.“, izjavio je Milenko Janković, generalni direktor MOL Serbia i dodao „U skladu sa našom SHAPE TOMORROW strategijom još 2016. smo bili među prvima u industriji nafte i gasa koji su najavili diverzifikaciju od fosilnih goriva i postepen razvoj u petrohemiji i potrošačkim uslugama. Sada idemo u istom pravcu, ali sa zelenom energijom u fokusu. Istovremeno omogućavamo zelenu tranziciju i garantujemo sigurnost snabdevanja energijom, uz očuvanje konkurentnosti naše kompanije.“

Na novoj MOL stanici, vozači će moći da pronađu sve što im je potrebno za njihove automobile. U ponudi su goriva koja su među korisnica prepoznata kao visokokvalitetna i dolaze iz rafinerija MOL Grupe u Evropskoj Uniji: EVO dizel i EVO 100 Plus dizel, Benzin 95, Benzin 100, kao i TNG. Pored toga, vozači će na jednom mestu moći da nađu i lub asortiman, autohemiju, autokozmetiku, ali i opremu za mobilne telefone, kao i da kupe ili dopune svoj TAG uređaj za elektronsku naplatu parkinga (ENP).

U skladu sa misijom kompanije MOL da svojim kupcima pruži sveobuhvatno potrošačko iskustvo, stanica u Čačku će imati i Fresh Corner, sa bogatim shop asortimanom i restoranskim delom u kome će kupci moći da naprave predah uz hot dog ili neki od četiri vrste sveže pripremljenih sendviča. Takođe, Fresh Corner na ovoj lokaciji će imati i svoju pekaru, te će biti dostupni proizvodi poput sveže pečenih pita, kroasana ili krofni. Kada je reč o prepoznatljivoj Fresh Corner kafi, ljubitelji ovog toplog napitka moći će da izaberi jednu od mnogobrojnih varijanti u čijoj osnovi je Fresh Corner blend nastao kombinovanjem Arabika i Robusta tipa kafe.

„Otvaranjem ove servisne stanice u Čačku, mi smo danas otvorili i 48 Fresh Corner u našoj maloprodajnoj mreži. MOL posvećeno vodi računa o tome da naši prehrambeni proizvodi uvek budu sveže pripremljeni. Pažljivo osluškujemo potrebe naših kupaca i u skladu sa tim se trudimo da unapredimo Fresh Corner asortiman i osiguramo da svaka pauza na putu bude posebno iskustvo. Prošle godine smo standardizovali naš hot dog koji je jedan od najpopularnijih proizvoda u celoj MOL mreži”, izjavila je Biljana Mališić Jut i dodala da je posebnu pažnju privukao MOL MOVE program lojalnosti koji će u martu proslaviti svoj prvi rođendan.

Kao i na svim ostalim MOL servisnim stanicama kupci će i na ovoj moći da koriste MOL MOVE program lojalnosti koji pruža različite popuste i nagrade korisnicima unutar svakog nivoa, u zavisnosti od toga koliko je korisnik aktivan u programu. Sakupljanjem poena uz svaku kupovinu korisnik dobija različite beneficije u zavisnosti u kom nivou se nalazi (Green, Silver, Gold, VIP). Pored standardnih benefita (popusti na gorivo i gastro asortiman), član lojalnosti programa dobija i poklon dobrodošlice, nagradu na sredini nivoa, dodatne poene za rođendan itd.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Mentorska i finansijska podrška inovatorima u poljoprivredi: Prijave za EIT Food programe do 21. februara

by bifadmin

Inovatori i preduzetnici u oblasti hrane i poljoprivrede imaju priliku da se prijave na programe podrške koje organizuju EIT Food, a koji su namenjeni razvoju i komercijalizaciji inovativnih rešenja u sektoru prehrambene industrije. Rok za prijave ističe 21. februara.

– Tražimo projekte koji doprinose održivosti prehrambenog lanca – od njive do trpeze. Ključna su rešenja za bolju iskorišćenost alternativnih proteina, smanjenje gubitaka hrane, efikasnije upravljanje vodama i navodnjavanje, razvoj regenerativne i precizne poljoprivrede, farm menadžment, kao i unapređenje kvaliteta proizvodnih procesa, ambalaže i bezbednosti hrane – kaže Todo Terzić, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.

On navodi da je prehrambena industrija jedna od ključnih grana ekonomije u Srbiji koja u spoljnotrgovinskoj razmeni učestvuje sa 8,2 milijarde evra, ali da se inovatori u ovoj oblasti suočavaju s brojnim izazovima – od validacije tržišta do komercijalizacije. Statistika pokazuje da se samo 3,4% startapa u EU bavi ovom industrijom, dok svega jedan od deset postane održiv biznis i dostigne višu fazu komercijalizacije.

Program LAUNCH – Seedbed Incubator traje šest meseci i pomaže u identifikaciji komercijalnog potencijala inovacija, pružajući priliku za povezivanje sa kupcima, mentorsku podršku, učešće na evropskim networking događajima i finansiranje do 10.000 evra.

ACCELERATE – EIT Food Accelerator Network omogućava validaciju tehnologije i pripremu za komercijalizaciju, pružajući sredstva do 50.000 evra za implementaciju projekta, ekskluzivnu vidljivost kod partnera i grant od 3.000 evra za putovanja na networking događaje u Evropi.

SCALE – RisingFoodStars namenjen je startapima spremnim za skaliranje, nudeći pristup evropskoj mreži inovacija, vrhunsko mentorstvo i vidljivost na EIT Food flagship događaju NEXTBITE, uz mogućnost dodatnog finansiranja.

Podsetimo, NALED predstavlja Srbiju u regionalnoj mreži Food habova koju je pokrenuo Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT), sa ciljem da se ubrzaju inovacije i u proizvodnji hrane i smanje emisije ugljen-dioksida, potrošačima pruže zdravije i pristupačnije opcije u ishrani i unapredi bezbednost hrane.

Prijave su otvorene putem linka www.eitfood.eu/entrepreneurship, a za dodatne informacije zainteresovani se mogu obratiti Todu Terziću (t.terzic@naled.rs) ispred NALED-a, kao EIT Food Huba za Srbiju.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako će izgledati 2025. godina?

by bifadmin

Iz kompanije Coface kažu da bi mogla biti neizvesna jer su, kako kažu, “poslovni rizici retko kada bili ovako veliki”.

Naime, politika Sjedinjenih Američkih Država će najverovatnije imati štetan uticaj na mnoge zemlje sveta, a Kina će, sa druge strane, nastaviti da se suočava sa velikim viškom proizvoda. Za to vreme Evropa i njen saveznik, Sjedinjene Države, našle su se pred novim izazovom, koji samo usložnjava njene postojeće probleme i već ograničene profitne marže.

Američka privreda će rasti znatno brže od evropske

2025. bi trebalo da bude godina u kojoj će biti potvrđene razlike u privrednom razvoju Sjedinjenih Američkih Država i zemalja evro zone. Očekuje se da će Amerika zabeležiti značajan privredni rast zahvaljujući očuvanoj privatnoj potrošnji, zasnovanoj na povoljnoj situaciji na tržištu rada i svesti o uvećanom bogatstvu kao posledici uticaja rastućih cena nekretnina i cena vlasničkog udela u nekretninama pod hipotekom. Očekuje se da će pojednostavljivanje propisa i umanjenje poreskih stopi, koje je najavio predsednik Tramp, podstaknuti ulaganja.

Nasuprot tome, očekuje se da će privredni rast u Evropi biti ne samo ograničen već i opterećen poteškoćama u oblasti proizvodnje i građevinarstva. Uprkos opadajućoj inflaciji, potrošnja novca na robu i usluge će verovatno i dalje biti ograničena umanjenim osećajem sigurnosti potrošača u uslovima političkih neizvesnosti u nekolicini zemalja, uključujući Francusku i Nemačku. Privredni rast će u pomenute dve zemlje verovatno i dalje biti slab, kao i u Italiji, dok će rast privrede u Španiji značajno usporiti.

Evropskoj automobilskoj industriji ponestaje goriva

Tokom 2024. godine došlo je do naglog usporavanje rasta evropske automobilske industrije. Potražnja za putničkim automobilima je bila u stagnaciji, dok statistički podaci vezani za proizvodnju pokazuju da proizvodne aktivnosti u većini zemalja ovog regiona gube zamajac. Registracija novih automobila je tokom 2024. samo neznatno porasla (+0.8% u odnosu na prethodnu godinu), dok je u drugoj polovini godine zabeležen i pad od 3% u poređenju sa prethodnom godinom. Ni situacija u 2025. ne sluti na dobro, kada je u pitanju evropska automobilska industrija.

Ona će se najverovatnije naći u rascepu između pojačane konkurencije iz Kine i neizvesnosti na američkom tržištu, naročito imajući u vidu pretnju restriktivnim trgovinskim merama.

Uticaj Donalda Trampa na svet

Zemlje koje se ubrzano razvijaju se suočavaju sa naročito nepovoljnom situacijom, u prvom redu zbog ubrzanog rasta vrednosti dolara i ogromnog odliva kapitala zabeleženog u nekoliko zemalja. Izbor Donalda Trampa za predsednika je u potpunosti izmenio monetarne i finansijske izglede u celom svetu dodatno pogoršavajući nedostatke privrede u ekonomskom smislu najosetljivijih zemalja sveta. U tim zemljama, a posebno u onim čija se zaduženja obračunavaju u dolarskoj valuti, postoji opasnost od naglog pogoršanja privrednih uslova usled viših kamatnih stopa i/ili pada vrednosti domaće valute. Upravo je nagli pad vrednosti brazilskog reala na kraju 2024. – real je od kraja novembra do 25. decembra izgubio 10% vrednosti, iako je brazilska centralna banka u to vreme podizala svoje kamatne stope – primer privrednih potresa koji mogu naneti štetu zemlji sa velikim spoljnotrgovinskim i/ili fiskalnim disbalansom.

Ni Kina neće biti pošteđena. U odsustvu novog velikog podsticaja, privredni rast te zemlje će izvesno i u značajnoj meri usporiti nakon što je prošle godine zvanično iznosio 5% (4,3% po našim prognozama za ovu godinu). Carinske tarife nametnute od strane Sjedinjenih Država i dalje predstavljaju glavni rizik za tu zemlju. Iako njihov opseg i trenutak stupanja na snagu nisu poznati, uticaj tih tarifa će svakako biti (izrazito) negativan.

Stabilna ali i dalje ograničena stopa globalnog privrednog rasta

Uprkos sve neizvesnijem privrednom okruženju, kompanija Coface predviđa da će stopa globalnog privrednog rasta tokom 2025. neznatno porasti do vrednosti od 2,7% (u poređenju sa 2,6% iz naše prethodne procene). Ova pozitivna korekcija je prvenstveno uslovljena neočekivanom otpornošću privrede Sjedinjenih Država, kojom se nadomešćuju dugotraajni loši rezultati privrede zemalja evro zone.

Foto: Stefano Pollio, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci