Poreski prihodi ključni su izvor finansiranja javnih usluga poput zdravstva i obrazovanja, ali poreske stope značajno variraju širom Evrope.

Jedan od načina da se uporede fiskalne politike jeste odnos poreskih prihoda i bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Prema podacima Eurostata, ukupni poreski prihod u EU iznosio je 40% BDP-a u 2023. godini. Međutim, među državama postoje velike razlike – od 22,7% u Irskoj do čak 45,6% u Francuskoj.

Odmah iza Francuske, najviše poreze beleže Belgija (44,8%), Danska (44,7%) i Austrija (43,5%). Nordijske zemlje su takođe pri vrhu: Finska (42,7%), Švedska (42,6%) i Norveška (41,8%).

Iznad evropskog proseka su i Luksemburg (41,9%), Italija (41,7%), Grčka (40,7%) i Nemačka (40,3%).

S druge strane, najniže poreske prihode u odnosu na BDP imaju Turska (23,5%), Švajcarska (26,9%), Malta (27,1%), Rumunija (27,3%) i Bugarska (29,9%). Baltičke zemlje i države centralne Evrope drže umeren nivo između 32 i 35%.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Velika Britanija ima najniži poreski teret (35,3%), dok je Španija na 37%. Nemačka, Francuska i Italija nalaze se iznad EU prosjeka.

Zašto su porezi niski u Irskoj, Turskoj i Švajcarskoj?

Irska – zahvaljujući niskoj stopi poreza na dobit (12,5%), zemlja privlači ogroman strani kapital, što vještački podiže BDP. Kada se koristi mjera GNI (nacionalni dohodak), poreski prihod iznosi 38% – blizu evropskog proseka.

Turska – najniži BDP po stanovniku među članicama OECD-a u Evropi, slab kapacitet države da prikuplja poreze i velika siva ekonomija dovode do rekordno niskog odnosa poreza i BDP-a.

Švajcarska – jedna od najbogatijih evropskih zemalja sa niskim porezima. To je rezultat politike koja namerno drži poreze umerenim i snažne poreske konkurencije između kantona i opština.

Ukupni poreski prihodi u Evropi

U 2023. godini poreski i socijalni prihodi u EU iznosili su oko 6,9 biliona evra.

Najviše je prikupila Nemačka – 1,7 biliona evra. Slede Francuska (1,3 biliona) i Velika Britanija (1,1 bilion). Italija je ostvarila 887 milijardi, a Španija 555 milijardi evra.

Malta je bila na začelju sa svega 5,6 milijardi eura.

Zašto su porezi ključni?

Prema Evropskoj komisiji, skoro 90% prihoda nacionalnih vlada u EU dolazi od poreza. Kada oni nisu dovoljni, države se zadužuju, povećavajući javni dug.

Balansiranje između rasta ekonomije, poreskog opterećenja i javne potrošnje ostaje izazov koji će biti sve teži u godinama koje dolaze.

Izvor: Investitor/Euronews Business

Foto: Pixabay

NBS je došla do informacija da se privredno društvo Neo Tist, sa sedištem na adresi Nikolaja Kravcova 1 u Beogradu predstavlja kao „moderna banka“ i da reklamira pružanje usluge podizanja novca bez provizije, poslove koji se odnose na platne kartice, depozite, potrošačke i stambene kredite, devizne operacije, brokerske usluge, osiguranje i mnoge druge, navodi se u objavi centralne banke.

„Takođe, da bi klijenti mogli u potpunosti da koriste internet bankarstvo, zatraženo je da izvrše autentifikaciju platnih podataka radi sigurnosti i zaštite sredstava. Narodna banka Srbije apeluje na sve građane da ni u kom slučaju ne ostavljaju podatke o svojim platnim karticama, jer ovo lice ne poseduje dozvolu Narodne banke Srbije za rad, niti Narodna banka Srbije kontroliše rad ovog privrednog društva“, ukazuje NBS.

Dodaje se da Narodna banka Srbije kontroliše poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija kojima je izdala dozvolu za rad, ali nije ovlašćena da kontroliše poslovanje privrednih društava koja nemaju tu dozvolu.

„U slučaju korišćenja usluga od takvih privrednih društava, postoji znatan rizik da će poverenje građana biti zloupotrebljeno i da neće moći da zaštite svoja prava i interese. Narodna banka Srbije u tom slučaju ne može garantovati da će prava građana biti adekvatno zaštićena, a građani mogu trpeti štetne posledice pomenutih zloupotreba“, ukazuje NBS.

Zbog toga poziva sve građane da budu oprezni i da bankarske usluge koriste isključivo od institucija koje su zakonom ovlašćene da se bave tim poslom, kao i da obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova ako imaju saznanja o tome da se neko lice nezakonito bavi pružanjem bankarskih usluga.

Spisak banaka koje posluju u Srbiji nalazi se na sajtu Narodne banke Srbije.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Preduzetnici, mala i mikro preduzeća moći će od 1. oktobra da zaključe ugovor o garantovanom snabdevanju električnom energijom, saopštila je Elektroprivreda Srbije (EPS).

EPS će, kako je navedeno, omogućiti toj grupi kupaca da, bez obzira na potrošnju, kupuju električnu energiju po cenama definisanim na garantovanom snabdevanju.

„Na taj način, u zavisnosti od sopstvene potrošnje električne energije, značajan broj preduzetnika, malih i mikro preduzeća ima mogućnost da umanji troškove za električnu energiju u odnosu na trenutne, a prvenstveno imaće mogućnost izbora načina na koji će nabavljati energiju, na komercijalnom ili regulisanom tržištu“, naveo je EPS.

Dodao je da će tom promenom biti povećan broj malih kupaca na garantovanom snabdevanju jer preduzetnici, mala i mikro preduzeća sada stiču pravo da se snabdevaju po istim cenama kao i građani, bez obzira na godišnju potrošnju električne energije i naponski nivo na koji su priključena njihova merna mesta.

Ovom merom, kako je ocenio EPS, „kao stub ekonomskog razvoja, aktivno i konkretno podržava razvoj male privrede“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay 

Predsednik Skupštine Udruženja za krompir Srbije, profesor Zoran Broćić rekao je danas da proizvođači traže da Vlada uvede sezonske carine ili prelevman na uvoz tog proizvoda, kako bi im zaštitila proizvođačke i veleprodajne cene.

„Već smo razgovarali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede da se uvede neka vrsta zaštite za cenu domaće proizvodnje, jer je u EU proizvođačka cena od 20 do 25 evrocenti, pa će krompir ponuditi po nižim cenama nego što to mogu domaći poljoprivrednici, pošto je njihova proizvođačka cena od 30 do 50 evrocenti„, rekao je Broćić za Betu.

Dodao je da će ove godine u Srbiji biti maniji prinos krompira od očekivanog zbog suše, pošto se navodnjava tek oko 30-40 odsto od oko 20.000 hektara zasejanih površina, koje su svake godine manje za desetak odsto.

Očekivani prinos ove godine biće u brdsko-planinskim krajevima, gde nema navodnjavanja, od šest-sedam do 20 tona po hektaru, a oko 50 tona na njivama gde se krompir zaliva.

Proizvođačka cena, kako je rekao Broćić, na njivama gde je prinos oko 50 tona je oko 25 dinara po kilogramu, a gde je prinos od deset do 15 tona cena proizvodnje je oko 50 dinara po kilogramu.

„Proizvođači koji budu imali mali prinos biće u gubitku i polako će izlaziti iz te proizvodnje, a oni sa prinosom od 50 tona će imati zaradu od nekoliko procenata“, kazao je on.

Naveo je da će domaća proizvodnja krompira zadovoljiti potrebe građana Srbije do kraja godine, a nakon toga se očekuje uvoz sa Zapada, naročito iz Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke jer će oni i ostale zemlje EU proizvesti višak krompira od oko tri do pet miliona tona i to izvoziti u druge zemlje, između ostalih i u Srbiju, što će uticati na pad domaćih veleprodajnih cena.

Prosečna cena od 55 dinara

Poljoprivrednik Branko Gujaničić iz sela Akmačići, kod Novog Pazara rekao je da je krompirom zasejao 30 hektara i da se nada najavljenoj kiši koja bi malo popravila prinos koji će, kako procenjuje, biti ispod proseka od oko 15 tona po hektaru.

On je rekao da očekuje veleprodajnu cenu od 60 dinara po kilogramu, što bi, kako je ocenio, bilo „realno“ jer su bili skupi preparati za zaštitu od bolesti i repromaterijal.

Prošle godine je, kako je rekao, krompir prodavao po veleprodajnoj ceni od 40 do 50 dinara po kilogramu.

„Smanjivaću proizvodnju jer nema radne snage. Mogu nuditi koliko hoćeš, ali džabe je kada nemaš kome. Poslednjih pet godina je suša i nemamo dovoljno vode ni za piće, a ne za zalivanje“, rekao je Gujaničić.

Poljoprivrednik Pavel Valent iz sela Lalić kod Odžaka rekao je da je povadio i već prodao krompir po prosečnoj ceni od 55 dinara po kilogramu i da će mu ostati „mrvica“ zarade.

Valent je sam investirao u sistem za navodnjavanje pre 30 godina što ga je koštalo oko 100.000 evra.

Dodao je da bez navodnjavanja nema proizvodnje, a da zbog rizika da će proizvodnja jedne vrste povrća biti nerentabilna, uzgaja i luk i bundeve.

Istakao je da će biti zadovoljan i malom zaradom od krompira, tek kada ga naplati jer ga trgovci isplaćuju posle dva-tri meseca od preuzimanja, a imao je loših iskustava i potražuje više hiljada evra od trgovina koje su propale, a nisu platile krompir koji im je isporučio.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Električna energija će od 1. oktobra poskupeti sedam odsto za građane čija je potrošnja do 1.200 kWh.

Za one koji premaše taj prag i uđu u „crvenu“, skuplju tarifu, cena će biti viša u proseku od 14 do 33 odsto, rekao je stručnjak za energetiku Željko Marković.

Kupaca koji će ući u „crvenu“ zonu i za koje će biti tako veliko poskupljenje, prema njegovim rečima, u sistemu ima oko 10 odsto.

Od 1. oktobra najavljeno je poskupljenje struje za sedam odsto, prenos će poskupeti 10 odsto, a distribucija 16 odsto.

Granica za „crvenu“ zonu pada sa 1.600 na 1.200 kWh.

„Zbog povećanja cena mrežarine i privreda će imati povećanje svog računa koje, takođe zavisi od profila potrošnje, ali oni mogu očekivati povećanje računa od tri do pet odsto“, rekao je Marković.

Dodao je da je cilj da se nateraju potrošači da postanu energetski efikasniji i da smanje potrošnju.

„Oni koji ulaze u veću potrošnju su obično oni koji se greju na električnu energiju. Kada se grejete na električnu energiju, sve zavisi da li to radite TA pećima, kotlovima na električnu energiju i slično. Nekad neko troši više u noćnoj zoni, neko troši podjednako i preko dana i noći“, rekao je Marković.

Naveo je da je preporuka da ti potrošači razmišljaju da pređu, ukoliko mogu, na toplotne pumpe, odnosno da se greju sa uređajima kao što su inverter klime.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay