Nesuglasice na poslu su neizbežne, ali kada negativno ponašanje postane učestalo i usmereno ka jednom zaposlenom, konflikt može prerasti u mobing. Stručnjaci objašnjavaju kako prepoznati razliku između običnog sukoba i zlostavljanja na radu, šta preduzeti u slučaju sumnje na mobing i zašto su dobra komunikacija i postavljanje jasnih granica važni za prevenciju.
Na poslu provodimo veliki deo dana, pa odnosi sa kolegama i nadređenima često u mnogo čemu određuju i to kako ćemo se osećati na radnom mestu. Nesuglasice i različita mišljenja su neizbežni, ali kada konflikt preraste u pritisak, govorimo o ozbiljnom problemu.
Konsultant za poslovnu komunikaciju Lela Saković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“, ističe da konfliktno okruženje ne mora obavezno da podrazumeva postojanje mobinga, ali predstavlja idealan prostor da do njega dođe.
– Konfliktno okruženje ne mora obavezno da podrazumeva i postojanje mobinga, ali je, s jedne strane, idealan prostor da do mobinga dođe. E sad, tu imate vrlo često sindrom kuvane žabe – navodi Sakovićeva.
Razlika između običnog konflikta i mobinga
Prema njenim rečima, mobing se prepoznaje po tome što se ponavlja, što je reč o učestalom i usmerenom negativnom ponašanju ka jednoj ili više osoba, čiji je krajnji cilj da se ta osoba izopšti iz poslovnog okruženja i da u krajnjem ishodu da otkaz.
Motive za ovakvo ponašanje stručnjaci vide u velikoj konkurenciji, pri čemu se mobing može javiti u različitim oblicima:
• Horizontalni mobing: Javlja se među kolegama usled konkurencije i netrpeljivosti.
• Vertikalni mobing: Dešava se kada šef želi da diskredituje zaposlenog jer mu ne odgovara, ili u obrnutom smeru kada su zaposleni usmereni na rukovodioca.
• Strateški mobing: Situacija u kojoj kompanija želi da se oslobodi viška zaposlenih bez isplate otpremnina, tako što ih navodi da sami daju otkaz.
Advokat Nikola Gvojić naglašava da zlostavljanje na radu ipak nije pravilo i da se dešava izuzetno, naročito kada poslodavac na pravilan način uredi radne obaveze, prava i pravila.
– Generalno, čini mi se da je ova tema sad otišla u smeru kao da je zlostavljanje jedno pravilo. Ono nije pravilo, ono se dešava izuzetno, znate – ističe Gvojić.
Šta uraditi kada sumnjate na zlostavljanje
Kada se zaposleni nađe u situaciji da posumnja da trpi mobing, advokat Nikola Gvojić savetuje da je prvi korak direktan razgovor sa izvorom nezadovoljstva.
– Potrebno je da uradi ono što bi uradio svako suštinski u takvoj situaciji, a to je da se obrati osobi koja je izvor tog nezadovoljstva ili takvog ponašanja i prosto da skrene pažnju: ‘Vidi, meni ovo smeta, zlostavljaš me, uznemiravaš me, molim te prestani’ – objašnjava Gvojić.
Ukoliko se stanje ne promeni, sledeći koraci obuhvataju proveru da li se sporno ponašanje može pravno okarakterisati kao mobing, prikupljanje dokaza i obraćanje licu zaduženom za pružanje podrške zaposlenima kod poslodavca (poput lica za bezbednost i zdravlje na radu ili predstavnika sindikata), i formalno pokretanje postupka kod poslodavca ili pred sudom.
Problemi u praksi i strah od gubitka posla
Ipak, Gvojić ukazuje i na probleme u praksi, pre svega na dugotrajnost sudskih postupaka, dok Lela Saković naglašava da se u najrazvijenijim zemljama Evrope beleži najveći broj prijava mobinga prvenstveno zbog visokog nivoa svesti zaposlenih i odsustva straha, naglašavajući važnost podizanja sopstvenog samopouzdanja.
– Šta je najgore što može da desiti? To što ćemo mi možda ostati bez posla, pa naći ćemo drugi, a sunce neće prestati da sija svakog jutra – poručuje Saković.
Značaj komunikacije i prevencije
Govoreći o korporativnoj komunikaciji, Lela Saković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“, ističe da ljudi u današnje vreme sve teže slušaju jedni druge i da se mnogi konflikti mogu sprečiti boljim delegiranjem zadataka i usvajanjem veština nenasilne komunikacije.
Kada do konflikta dođe, savetuje se usmeravanje na rešavanje konkretnog problema, a ne na ličnost sagovornika, uz pripremu na različite uslove u radnom okruženju i uvežbavanje postavljanja jasnih granica smirenim tonom.
Izvor: RTS
Foto: ra2studio, Depositphotos
