Javni dug Srbije na kraju maja ove godine bio je oko 41,14 mlrd EUR, odnosno 43,7% bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Na kraju aprila javni dug je iznosio 39,21 mlrd EUR, što je bilo 41,6% BDP-a.
Javni dug Srbije na kraju 2025. godine iznosio je 39,34 mlrd EUR, što je bilo 44,4% BDP-a.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u okviru koje posluje Banca Intesa, ulazi u novu fazu internacionalnog razvoja u oblasti upravljanja imovinom i njene zaštite pokretanjem prepoznatljivog savetodavnog modela u svojim bankama na tržištima u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Egiptu. Ovaj model inspirisan je najboljim praksama kompanije Fideuram, koja je uspostavila savremeni model finansijskog savetovanja u Italiji i koja je duže od 50 godina reper u oblasti upravljanja imovinom i privatnog bankarstva.
Kao što je najavljeno kroz kampanju za repozicioniranje brenda „Računajte na pravi savet“, novi pristup zasnovan je na personalizovanom savetovanju, dugoročnim odnosima sa klijentima i većoj operativnoj fleksibilnosti, što predstavlja još jedan korak u sprovođenju Biznis plana za period 2026–2029, koji je predstavio generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo Karlo Mesina (Carlo Messina).
Novi model je pokrenut kroz inicijalnu mrežu finansijskih savetnika koja već posluje u Slovačkoj i Mađarskoj, a postepeno će biti proširen i na druge zemlje: Hrvatsku, Srbiju, Sloveniju, Rumuniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Moldaviju, Ukrajinu, Češku Republiku i Egipat. Cilj je da se do kraja Biznis plana oformi mreža od približno 1.200 finansijskih savetnika i 2.500 menadžera za odnose sa klijentima, koji će pružati usluge za oko milion affluent klijenata.
„Pokretanje mreže finansijskih savetnika predstavlja još jedan korak napred u strateškom razvoju naših međunarodnih banaka koji jača njihovu ulogu kao pokretača rasta Grupe izvan Italije. Ovaj proces je nedavno podržan kampanjom „Računajte na pravi savet“, koja dodatno potvrđuje liderstvo Intesa Sanpaolo u oblasti upravljanja imovinom i njene zaštite i na inostranim tržištima, zahvaljujući bliskoj saradnji sa Divizijama za upravljanje imovinom koje predvodi Tomazo Korkos (Tommaso Corcos)“, izjavila je Paola Papanikolau (Paola Papanicolaou), direktorka Divizije međunarodnih banaka Intesa Sanpaolo. „Naš cilj je da dodatno unapredimo nivo usluge i personalizacije u zemljama Centralne i Istočne Evrope i u Egiptu, oslanjajući se na ekspertizu lokalnih distributivnih mreža i podržavajući klijente u donošenju finansijskih odluka kao pouzdan partner, sposoban da pruži jasne, odgovorne i prilagođene savete u okviru snažnih i dugoročnih odnosa“, dodala je Papanikolau.
Inicijativa će se oslanjati na napredne tehnološke platforme, kao što je BlackRock Aladdin Wealth, i sofisticirane modele analize rizika, sa ciljem da se klijentima pruži efikasna podrška u različitim tržišnim uslovima. Finansijski savetnici će moći da ponude usluge koje još bolje prate potrebe klijenata zahvaljujući većoj fleksibilnosti u pogledu lokacije i radnog vremena, kombinujući sposobnosti i znanje lokalnih banaka sa snagom velike međunarodne grupe kakva je Intesa Sanpaolo. Ponuda će obuhvatiti inovativna investiciona i savetodavna rešenja, kao i rešenja za finansijsku zaštitu, uz podršku ekspertize kompanija Grupe, uključujući Eurizon i Intesa Sanpaolo Assicurazioni, kao i strateška partnerstva sa vodećim međunarodnim kompanijama za upravljanje imovinom i njenu zaštitu.
Fotografija: Banka Intesa Sanpaolo
Troškovi za privrednike na Zapadnom Balkanu ponovo sve više rastu, ali ne samo zbog posledica krize na Bliskom istoku. Gomilanje necarinskih barijera i nova trgovinska pravila EU uveliko povećavaju izdatke firmama uprkos nultim carinama. Pored lokalnih privrednika, na ovakve namete sve više se žale i kompanije iz EU koje posluju u regionu, posebno nemačke firme koje su i najzastupljenije.
Privreda na Zapadnom Balkanu jedva da je prodisala od vrtoglavog rasta troškova nakon pandemije i rata u Ukrajini i taman kad se činilo da će se konačno uspostaviti kontrola nad visokom inflacijom, buknuo je rat u Iranu a sa njim i svetske cene koje su ponovo uzdrmale ceo region.
Energetska i prehrambena kriza koja je usledila nakon napada Rusije na Ukrajinu, najviše je pogodila građane i firme u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, gde su cene energenata i hrane toliko naglo skočile da su podigle inflaciju iznad 14% u 2022. godini.
Albanija se pokazala najotpornijom, zahvaljujući efikasnom korišćenju sopstvenih hidroenergetskih resursa, značajnom jačanju domaće valute i većem prilivu deviza usled rasta turizma, održavši inflaciju na 6,7%, što je bilo skoro dvostruko niže u poređenju sa ostalim zemljama regiona. Primera radi, u Srbiji je inflacija dostigla 12,1% u 2023. godini.
Situacija je konačno počela da se stabilizuje prošle godine. Na to je uticala stroža monetarna politika centralnih banaka, koja je izvršila pritisak na potrošnju kroz više kamatne stope, što je pratio pad cena robe na međunarodnim tržištima. Najvišu stupu inflacije u 2025. godini zabeležila je Severna Makedonija (4,1%), zatim Bosna i Hercegovina (4%) i Crna Gora (3,9%), dok je inflacija u Srbiji iznosila 3,8%. Albanija je i lane imala najnižu inflaciju među pet država Zapadnog Balkana, od svega 2,2%.
Međutim, ispostavilo se da je prošlogodišnji pad inflacije predstavljao samo predah za privredu i građane u ovom regionu. Zbog posledica rata u Iranu, život ponovo postaje sve skuplji, To potvrđuju i podaci Eurostata o inflaciji u aprilu ove godine, prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP). Najnižu inflaciju među evropskim zemljama početkom drugog tromesečja zabeležile su Švajcarska i Švedska, svaka po 0,5%, a potom Danska (1,2%) i Češka (2,1%). Sve ostale evropske države imale su veću stopu inflacije, pri čemu su predvodile Turska sa stopom od čak 32,4%, Rumunija (9,5%) i Bugarska (6%).
Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, u aprilu se najgore kotirala Severna Makedonija sa stopom inflacije od 5,7%, Crna Gora i Srbija su zabeležile stope od 3,6%, dok Bosna i Hercegovina i Albanija nisu bile obuhvaćene ovim izveštajem.
Iako se međunarodne i nacionalne prognoze o uticaju bliskoistočne krize na ekonomije u ovom regionu donekle razlikuju u brojkama, sve predviđaju pad privrednog rasta uz ponovni rast inflacije, znatno manji priliv stranih direktnih investicija i domaćih privatnih ulaganja, kao i značajno redukovanje potrošnje.
Privrednike na Zapadnom Balkanu posebno će pogoditi produbljivanje ekonomske krize u Evropskoj uniji, na koju se preduzeća u ovom regionu najviše oslanjaju. Evropska komisija je snizila stopu privrednog rasta na 1,1% u Evropskoj uniji i na svega 0,9% u evrozoni, dok bi inflacija mogla da dostigne 3,1%, najviše zbog problema izazvanih energetskim šokom.
U najnovijem izveštaju se predviđa pad ulaganja i izvoza zbog smanjene tražnje na svetskom tržištu, ali i značajno osipanje domaće potrošnje unutar EU, dok će se preduzeća istovremeno suočiti sa rastom troškova poslovanja i skupljim finansiranjem.
Ovo će biti novi udarac za firme na Zapadnom Balkanu, koja već imaju teškoća u izvozu na tržište Evropske unije poslednjih godina, zbog slabije tražnje, sve izraženijih ekonomskih problema i primetnog zaostajanja EU za privredama SAD i Kine.
Međutim, iako će izvoziti manje, troškovi za privrednike u regionu će rasti. I to ne samo zbog krize na Bliskom istoku. Gomilanje necarinskih barijera i novih trgovinskih pravila EU uveliko povećavaju izdatke firmama uprkos nultim carinama, izveštava institut Brigel (Briselska evropska i globalna ekonomska laboratorija).
Analitičari Brigela podsećaju da se privredno povezivanje Zapadnog Balkana i EU intenziviralo u poslednje dve decenije. Na takva kretanja najviše su uticali liberalizacija trgovine i pojačano interesovanje kompanija iz EU da ulažu u ovaj region, kao i da posluju sa lokalnim preduzećima.
Evropska unija je dominantan investitor u regionu, pri čemu se obrazac ulaganja bitno promenio tokom poslednjih desetak godina. Ranije su investicije bile koncentrisane u bankarstvu, telekomunikacijama i nekretninama, da bi se kasnije okrenule proizvodnji, posebno kada je reč o ulaganjima nemačkih firmi.
Evropska unija je i najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana. Više od 60% ukupnog izvoza iz regiona odlazi na tržište EU, a Nemačka je najveće pojedinačno izvozno tržište, na koje se plasira skoro petina regionalnog izvoza.
Proizvodi čine 69% izvoza Zapadnog Balkana na tržište EU, a od toga skoro jedna trećina otpada na mašine i transportnu opremu. Taj trend je posebno vidljiv u Srbiji i Severnoj Makedoniji, ističe se u izveštaju Brigela.
Iako troškovi radne snage rastu i u državama Zapadnog Balkana, oni su i dalje niži u poređenju sa istočnim članicama EU, kao što su Bugarska, Rumunija i Hrvatska. Pa ipak, preduzeća u ovom regionu sve više se žale da troškovi poslovanja sa EU postaju previsoki, uprkos formalnoj liberalizaciji trgovine.
„Ovi troškovi proizilaze iz niza necarinskih barijera, regulatornih zahteva i graničnih problema, koji vremenom postaju sve izraženiji. Sanitarne i fitosanitarne kontrole, tehnički propisi, carinske procedure i uska grla u transportu predstavljaju neke od najvećih prepreka dubljoj ekonomskoj integraciji“, ocenjuje Brigel u svojoj analizi.
Autori napominju da nova pravila EU, pre svega Mehanizam za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM), Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) i Direktiva o dužnoj pažnji u vezi sa korporativnom održivošću (CSDDD), nameću dodatna opterećenja izvoznicima iz regiona.
Rast troškova ne pogađa samo lokalna preduzeća, već i kompanije iz EU koje posluju u regionu. Predstavnici nemačkih firmi, koje su najzastupljenije na Zapadnom Balkanu, izražavaju sve veće nezadovoljstvo zbog troškova koje im nemeću trgovinske barijere. Primera radi, skoro jedna trećina nemačkih preduzeća anketiranih u Severnoj Makedoniji ocenila je da trgovinske barijere predstavljaju sve veći poslovni rizik.
Jedan od gorućih problema je zagušenje transporta na granicama, koji je dodatno eskalirao nakon odluke Evropske unije da uvede EES sistem za ulazak i boravak u šengen zoni. Gužve su najveće duž transportnih ruta koje prolaze kroz Srbiju i Severnu Makedoniju, posebno na graničnim prelazima Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom, koje predstavljaju glavna uska grla za teretna vozila koja ulaze u EU, navodi se u izveštaju.
Autori ocenjuju da Evropska unija ne preduzima odgovarajuće mere za ublažavanje necarinskih barijera. Iako Evropska komisija u Planu rasta za Zapadni Balkan ističe koliko je važno da se firme iz ovog regiona više uključe u lance vrednosti EU, taj plan ne nudi jasne mehanizme za sistematsko smanjenje necarinskih barijera pre potpunog pristupanja EU, ocenjuje Brigel.
U studiji se ističe da je Srbija ekonomski najznačajnija za region, ali i politički najproblematičnija za Brisel. Autori navode da je Srbija najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu i centralno regionalno čvorište za protok robe koja stiže iz Evropske unije i drugih država, ali da je demokratski toliko nazadovala da je u tom pogledu na repu regiona.
Maja Đurić
Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije
Foto: Pixabay
Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2026. godinu prikazuje evropski zdravstveni pejzaž oblikovan preplitanjem različitih sila – zdravstveni sistemi pod stalnim pritiskom, stanovništvo osnaženo da preuzme svoje zdravlje u sopstvene ruke, ali i brzo usvajanje veštačke inteligencije (AI) u svakodnevnoj ličnoj nezi. Ovogodišnje istraživanje pokazuje da, po prvi put, više od polovine Evropljana uveliko ovu tehnologiju koristi u zdravstvene svrhe.
Širom kontinenta, zadovoljstvo zdravstvenim sistemima se nije popravilo. Svega 56 odsto ljudi je zadovoljno, što je praktično nepromenjeno u odnosu na 58 odsto zabeleženih prošle godine, i nastavak višegodišnjeg trenda nakon pandemije.
Kao najveće zdravstvene izazove 67 odsto Evropljana ukazuje na nedostatak zdravstvenih radnika i posledično duge liste čekanja. Dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite je takođe ugrožena, pri čemu 43 odsto to navodi kao najveću brigu, pored starenja stanovništva, kao i hroničnih zdravstvenih problema (56 odsto) i rastućeg broja ljudi pogođenih problemima mentalnog zdravlja (53 odsto). Na pitanje šta bi prvo promenili kada bi bili ministri zdravlja, čak 58 odsto Evropljana bi dalo prioritet smanjenju lista čekanja povećanjem dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Kao odgovor na ovaj pritisak, Evropljani preuzimaju aktivniju ulogu u upravljanju svojim zdravljem. Čak 78 odsto se oseća dobro pripremljeno da se brine o sebi (u Srbiji 80 odsto građana kaže isto), 94 odsto Evropljana primenjuje samolečenje za barem neke zdravstvene probleme. Većina (85 odsto) takođe koristi jedan ili više alata za praćenje svog zdravlja, od fitnes narukvica do kućnih mernih uređaja.
Upotrebe veštačke inteligencije u zdravstvu: U skladu sa ovom rastućom svešću i oslanjanjem na sebe u zdravstvenim pitanjima, veštačka inteligencija je prešla u svakodnevnu upotrebu. Čak 55 odsto Evropljana je trenutno koristi u vezi sa svojim zdravljem, dok je 82 odsto otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj nezi. Građani Srbije i Rumunije (po 74 odsto) prednjače u Evropi u korišćenju AI alata kada su pitanju zdravstvena pitanja. Značajan udeo građana Evrope (43 odsto) bi čak bio spreman da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim veštačkoj inteligenciji kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, a 49 odsto već veruje ili bi bilo spremno da prihvati dijagnozu koju uspostavlja veštačka inteligencija.
„Diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija pokreće ovaj razvoj znatno bržim tempom”, objašnjava generalni direktor STADA grupe Peter Goldschmidt. „Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama.”
Uprkos AI, poverenje zadržava svoje ljudsko lice: Da li su lekari i farmaceuti u opasnosti da postanu manje relevantni s obzirom na rastući uticaj veštačke inteligencije? Upravo suprotno. Ne samo da većina Evropljana opisuje svog lekara opšte prakse (77 odsto) i farmaceute (57 odsto) kao glavni uticaj u donošenju odluka vezano za zdravlje, već takođe povlače jasnu granicu za uključivanje veštačke inteligencije u negu. Najviše su otvoreni za administrativne i nadzorne zadatke, kao što je zakazivanje termina i praćenje (50 odsto), vođenje beleški tokom poseta lekaru i praćenje hroničnih stanja (36 odsto). Ukratko: veštačka inteligencija je dobrodošla kao zdravstveni asistent, ali Evropljani žele da odluke i dalje donose stvarne osobe. Zapravo, 38 odsto je izričito zabrinuto zbog smanjene ljudske interakcije u sistemu vođenom veštačkom inteligencijom, a 35 odsto brine da bi kvalitet komunikacije sa zdravstvenim radnicima mogao da opadne.
Uloga zdravstvenih radnika se razvija: Ključno je da Evropljani ne žele da se zdravstveni radnici povuku pred nadolazećom veštačkom inteligencijom, već žele da na sebe preuzmu više. 41 odsto Evropljana očekuje od njih da ponude više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto očekuje da postanu još važniji kao pouzdani ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da deluju kao savetnici i tumači koji pomažu pacijentima da se snađu u sve većoj poplavi zdravstvenih informacija. Samo 20 odsto misli da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog veštačke inteligencije. Drugim rečima: veštačka inteligencija menja ulogu zdravstvenih radnika, ali je proširuje umesto da je smanjuje.
Nalazi Zdravstvenog izveštaja STADA grupe za 2026. opisuju zdravstvenu realnost u kojoj osnaženi pacijenti, digitalni alati i ljudska ekspertiza više nisu odvojeni svetovi.
„Među mnogim jasnim nalazima ovog izveštaja je da ova promena nije privremeno rešenje za preopterećeni sistem, ona sama postaje model”, zaključuje Peter Goldschmidt. „Čak i među onima koji su najotvoreniji za veštačku inteligenciju, postoji želja za podrškom, a ne za zamenom. Apoteke su jedna od najpristupačnijih, najpouzdanijih tačaka kontakta koje većina Evropljana ima sa svojim zdravstvenim sistemom. Pitanje nije da li će se promeniti, već kako će se razviti u centre koji kombinuju ljudsku ekspertizu sa brzinom i dometom digitalnih alata.”
Zdravstveni izveštaj STADA grupe je nezavisna reprezentativna onlajn studija koju je za STADA grupu sproveo Human8 tokom februara i marta 2026, na uzorku od skoro 20.000 ispitanika iz Austrije, Belgije, Bugarske, Češke, Francuske, Nemačke, Mađarske, Irske, Italije, Kazahstana, Litvanije, Poljske, Portugala, Rumunije, Srbije, Slovačke, Španije, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i Uzbekistana.
Foto: Stada grupa
Srpska fondacija za preduzetništvo (SEF) i OTP banka Srbija potpisali su prvi partnerski ugovor u okviru programa EU–KfW Western Balkans Guarantee – Supporting Entrepreneurs’ and MSMEs’ Resilience. Time je OTP banka postala prva poslovna banka u Srbiji koja se pridružila programu, čime je otvoren put ka boljem pristupu finansiranju za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP).
Program zajednički podržavaju Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke kroz KfW Nemačku razvojnu banku (KfW), kao deo šireg angažmana EU i Nemačke u podršci razvoju privatnog sektora i ekonomskoj otpornosti zemalja Zapadnog Balkana. U Srbiji program sprovodi Srpska fondacija za preduzetništvo, u saradnji sa poslovnim bankama i drugim partnerskim institucijama.
Cilj je da preduzetnicima, startapima i MMSP iz proizvodnih delatnosti, posebno van velikih centara poput Beograda i Novog Sada, omogući povoljnije uslove kreditiranja – duže rokove otplate, manje restriktivne zahteve za sredstva obezbeđenja i ponudu prilagođenu realnom sektoru. Na taj način program doprinosi konkurentnosti, otvaranju novih radnih mesta i ravnomernom regionalnom razvoju. Zahvaljujući potpisivanju ovog ugovora, mikro, mala i srednja preduzeća moći će da apliciraju za ove kredite u narednom periodu, kada instrument bude u potpunosti spreman za tržište.
Prilikom potpisivanja ugovora, Aleksandar Grabovac, director Srpske fondacije za preduzetništvo, istakao je: „Potpisivanjem ovog ugovora sa OTP bankom Srbija ne otvaramo samo nova vrata finansiranju – otvaramo nove mogućnosti za hiljade preduzetnika i porodičnih biznisa koji su nosioci realne ekonomije Srbije. Činjenica da je OTP banka prva poslovna banka koja je prepoznala vrednost ovog programa i pridružila nam se u njegovoj implementaciji potvrđuje da je tržište spremno da podeli odgovornost u izgradnji otpornije privrede.
Zahvalni smo Evropskoj uniji, Vladi Savezne Republike Nemačke i Nemačkoj razvojnoj banci na poverenju i dugogodišnjoj posvećenosti razvoju privatnog sektora u Srbiji. Srpska fondacija za preduzetništvo posvećena je podršci sektoru MSP i početnicima u poslovanju (start-ups) i u bliskoj saradnji sa partnerskim finansijskim institucijama do sada je direktno podržala EUR 47 miliona kredita za ovu grupu klijenata, u skladu sa najboljim evropskim praksama. Ovo je tek prvi korak – jer će nam se uskoro pridružiti i druge banke, siguran sam da ćemo zajedno kreirati još bolji ambijent za podsticanje preduzetništva u našoj zemlji.”
Carsten Sandhop, direktor Kancelarije KfW-a u Beogradu, istakao je značaj ovog prvog sporazuma u Srbiji za šire partnerstvo EU i Nemačke na Zapadnom Balkanu: „Ovaj prvi partnerski sporazum u Srbiji šalje jasan signal da zajednička posvećenost Evropske unije i Savezne Republike Nemačke Zapadnom Balkanu daje opipljive rezultate na terenu. Pristup finansiranju ostaje jedna od glavnih prepreka rastu mikro, malih i srednjih preduzeća u celom regionu, a ovaj projekat, koji smo osmislili zajedno sa Evropskom unijom, upravo ima za cilj da otkloni ovo usko grlo. Drago nam je što je OTP banka Srbija prva komercijalna banka u Srbiji koja se pridružila programu. Njena stručnost u pružanju usluga realnom sektoru — naročito proizvodnim preduzećima izvan najvećih urbanih centara — pomoći će da ovaj instrument dopre do preduzetnika i porodičnih preduzeća kojima je najpotrebniji. Radujemo se što ćemo u narednim mesecima u program poželeti dobrodošlicu i drugim bankama, kao i nastavku naše dugogodišnje saradnje sa Fondacijom za preduzetništvo Srbije na putu Srbije ka Evropskoj uniji,“ rekao je Sandhop.
Branimir Spasić, CFO i član Izvršnog odbora za finansije OTP banke Srbija, dodao je da je za OTP banku ovo partnerstvo mnogo više od formalnog sporazuma, jer predstavlja strukturnu podršku delovima privrede koji se suočavaju sa najvećim izazovima pri finansiranju: „Pristupajući ovom programu OTP banka stavlja svoju ekspertizu i kapacitete u službu realne ekonomije. Krediti u iznosima od 5.000 do 300.000 evra biće dostupni pod znatno povoljnijim uslovima – sa dužim rokovima otplate i fleksibilnijim zahtevima za sredstva obezbeđenja. Oslanjajući se na finansijsku snagu OTP Grupe i dugogodišnje iskustvo u saradnji sa međunarodnim razvojnim institucijama, OTP banka već godinama sistemski podržava domaća MMSP preduzeća. Ovo partnerstvo sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo, Evropskom unijom i KfW razvojnom bankom omogućava nam da budemo bliži klijentima upravo tamo gde se otvaraju najodrživija radna mesta – u proizvodnji i manjim sredinama širom Srbije. Verujemo da je ovaj prvi ugovor početak šireg pokreta domaćeg bankarskog sektora i spremni smo da svojim iskustvom doprinesemo da program u Srbiji ostvari pun potencijal.” – naglašava Spasić.
Program EU–KfW Western Balkans Guarantee doprinosi jačanju finansijskog sektora Srbije, podršci razvoju privatnog sektora i daljem usklađivanju domaćih politika sa evropskim standardima – na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
Srbija će CBAM test možda i položiti, ali je od prave zelene industrijske politike i dalje daleko. Regulativa koja se odnosi na CBAM i domaću cenu ugljenika usvaja se, iako u rokovima koji su za kompanije veoma napeti. Najveći deo potrebnog okvira već postoji, ali pojedina podzakonska rešenja i praktične procedure i dalje nedostaju. Kratkoročno, najveći problem biće verifikacija podataka koje kompanije dostavljaju EU kupcima i deklarantima. Dugoročno, ključni izazovi su nedovoljno razvijena (zelena) industrijska politika i neuverljiv tempo energetske tranzicije, dok se mogućnost uključivanja EPS-a u sistem ekvivalentan EU ETS-u nadvija kao velika horizontalna pretnja privredi, domaćinstvima i javnim finansijama. To je glavna poruka konferencije „CBAM je samo prvi test: Zašto je Srbiji potrebna zelena industrijska politika?“, koju je CEVES organizovao u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan.
Miodrag Milosavljević, zamenik direktora Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan, ističe da je važno da CBAM ne razumemo samo kao pretnju. On jeste pritisak, ali je istovremeno i rano upozorenje. Pokazuje nam gde su slabosti našeg razvojnog modela i kako moramo brže, pametnije i koordinisanije da delujemo.
Ako ga shvatimo ozbiljno, CBAM može biti prvi test sposobnosti Srbije i ostatka regiona da pređe iz logike prilagođavanja tuđim pravilima u logiku oblikovanja sopstvene razvojne strategije.
Zato nam je potrebna zelena industrijska politika. Ne kao još jedan strateški dokument koji će ostati na polici, već kao praktičan okvir koji povezuje energetiku, industriju, obrazovanje, inovacije, finansije i lokalni razvoj.
Evropska unija je kroz CBAM upravljanje karbonskom intenzivnošću pretvorila u uslov pristupa njenom tržištu. Od 2026. godine CBAM više nije samo režim izveštavanja, već ulazi u fazu finansijske izloženosti za proizvode iz sektora gvožđa i čelika, aluminijuma, đubriva, cementa, vodonika i električne energije. Formalna obaveza ostaje na EU uvoznicima i ovlašćenim CBAM deklarantima, ali srpske kompanije moraju da obezbede podatke o emisijama po proizvodu, metodologiju, verifikaciju, dokaz o plaćenoj ceni ugljenika i dokumentaciju koju kupci mogu da koriste.
„Ovaj proces se neće zaustaviti zbog geopolitike. Ko god da trlja ruke i čeka da ovo prođe, vara se“, poručio je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju.
Prema CEVES izveštaju predstavljenom na konferenciji, izvoz industrijske CBAM robe iz Srbije u EU, bez električne energije, iznosio je oko 1,44 milijarde evra u 2025. godini. Izloženost je najveća u gvožđu i čeliku, sa 930,8 miliona evra izvoza, i aluminijumu, sa 401,1 milion evra, dok su đubriva dodala 103,3 miliona evra. Ovim procesom pogođeno je između 500 i 2.000 kompanija, direktno ili kroz lance vrednosti, a čist trošak CBAM-a za 2026. godinu procenjuje se na oko 120 miliona evra.
Učesnici su naglasili da je CBAM mnogo više od običnog poreza i da već menja poslovne odnose. EU kupci od srpskih kompanija traže procene ugrađenih emisija, metodologiju, status verifikacije i informacije o plaćenoj ceni ugljenika. Kompanije sa nižim stvarnim emisijama mogu izgubiti konkurentsku prednost ako podaci nisu prikazani po proizvodu, verifikovani i prihvaćeni od kupca. Ugovorne klauzule sve češće prebacuju buduće CBAM troškove, rizik default vrednosti i verifikacioni rizik nazad na izvoznike.
Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije, ukazala je da se industrija intenzivno priprema za CBAM, ali da ključni izazov nije samo popunjavanje izveštaja. Prema njenoj oceni, Srbiji je potreban ambijent koji omogućava investicije i dekarbonizaciju, uključujući predvidiv regulatorni okvir, pristup zelenoj energiji, korišćenje alternativnih goriva i sekundarnih sirovina, reformu upravljanja otpadom i vraćanje sredstava prikupljenih kroz takse privredi kroz odgovarajuće projekte. Ljubica Drake, generalna menadžerka za zaštitu životne sredine u HBIS Serbia, naglasila je da CBAM nije izazov jedne kompanije, već države u celini, posebno zato što kompanije moraju da povežu podatke na nivou postrojenja sa podacima po proizvodu, obezbede verifikaciju i istovremeno planiraju skupe investicije. Ona je ukazala i da administrativne prepreke, sporo izdavanje dozvola i nepostojanje jasnog strateškog plana ozbiljno otežavaju dekarbonizaciju čak i velikim kompanijama.
Energetska tranzicija predstavljena je kao najveći sistemski izazov. Potrebna ulaganja javnog sektora i državnih energetskih preduzeća procenjuju se na više od 20 milijardi evra do 2030. godine, dok se već kod postojećih prioritetnih energetskih projekata javljaju kašnjenja u pripremi, problemi sa projektnom dokumentacijom, imovinsko-pravnim pitanjima i značajnim uvećanjem troškova. U tom kontekstu, direktni CBAM trošak za izvoz električne energije ocenjen je kao manji problem od mogućeg uključivanja EPS-a u sistem ekvivalentan EU ETS-u. Ljubo Maćić, ekspert za energetski sektor, upozorio je da bi taj scenario, u zavisnosti od cene CO₂, mogao da stvori godišnji trošak reda veličine 2–3 milijarde evra, što EPS i potrošači u ovom trenutku ne bi mogli da podnesu bez jasne mape puta za dekarbonizaciju i podrške EU.
Konferencija je ukazala i na slabost domaće industrijske politike. Srbija ima razvijenu praksu privlačenja velikih investicija, ali nema dovoljno snažan sistem za široko unapređenje domaćih kompanija, MSP i dobavljača. Aleksandar Goračinov, direktor SME Hub projekta, ukazao je da mala i srednja preduzeća moraju da savladaju niz prethodnih koraka pre nego što mogu aktivno i efikasno da se bave CBAM-om i dekarbonizacijom, od kvaliteta upravljanja i internih procedura do podataka, finansijskog planiranja i sposobnosti da odgovore na zahteve kupaca.
Ognjen Popović iz Ministarstva finansija ukazao je da trošak CBAM-a nije dovoljan pokazatelj ukupnog izazova i da se pitanju mora pristupiti holistički, kroz investicije, konkurentnost, finansiranje, energetski sektor i pristup evropskim fondovima za dekarbonizaciju. Naglasio je da su za otključavanje tih sredstava potrebni i spremnost domaćih institucija i dogovor sa EU, jer bez podrške EU Zapadni Balkan rizikuje da ostane daleko iza. Popović je najavio i da Beogradska berza testira platformu za kupovinu ugljeničnih jedinica, koja bi kompanijama omogućila da finansijski upravljaju CBAM rizikom.
Zaključak konferencije je da Srbija ne može čekati da evropska pomoć reši domaće operativne praznine. U narednoj fazi potrebno je završiti preostala podzakonska akta za primenu zakona o ceni ugljenika, uspostaviti dokaz o plaćenom domaćem porezu koji EU deklaranti mogu da koriste, otvoriti vidljive budžetske linije za dekarbonizaciju u budžetu za 2027. godinu, usvojiti definiciju zelenih poslova i pripremiti jasnu mapu puta za elektroenergetski sektor. Zbog kompleksnosti i značaja, zelena tranzicija mora biti podignuta na viši politički nivo.
Foto: CEVES
Izgradnja solarne elektrane Brebex može da ugrozi Burešovog dugonogog velikog mrmoljka jer su institucije zaštitile pogrešnu baru, onu koja nije njegovo stanište.
Prema pisanju portala Klima101, tokom prethodne zime kompanija Brebex raskrčila je oko 240 hektara zemljišta, uglavnom niskog rastinja, u okolini sela Brebevnica kraj Dimitrovgrada, blizu granice sa Bugarskom, jer na tom mestu planira da izgradi solarnu elektranu Brebex, kapaciteta 300 megavata.
Krajem maja ove godine, organizacije Polekol i Jerma poslale su u javnost saopštenje u kojem su navele da je tokom krčenja narušeno stanište i ugrožen opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, inače strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji.
Organizacije su posebno izdvojile odgovornost Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji je, kako su navele, tom prilikom napravio previd jer iz projekta nije izuzeo Duboku baru, retko i važno stanište ove strogo zaštićene vrste.
U izjavi datoj portalu „Južne vesti”, iz kompanije Brebex su naveli da „jedino stanište” i mesto razmnožavanja mrmoljka na lokaciji projekta jeste izuzeto iz projekta i da je mrmoljak time zaštićen, nakon urađene detaljne stručne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se može naći na njihovom sajtu.
Sa druge strane, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je sopstveno saopštenje sa sasvim drugačijom porukom saopštavajući da je dato „pozitivno mišljenje za translokaciju”, tj. preseljenje jedinki koje su ugrožene izgradnjom elektrane Brebex.
Međutim, oba odgovora ne mogu biti tačna, pa se postavlja pitanje: da li je premeštanje ugroženih jedinki preporučeno zbog narušavanja staništa ili je stanište prepoznato i izuzeto iz projekta izgradnje elektrane?
„Zaštitili su pogrešnu baru”, kratko objašnjava dr Maja Ajduković, koja se već godinama bavi proučavanjem velikih mrmoljaka iz Duboke bare: „Druga bara, koja se u dokumentaciji naziva i Lipinsko jezero, nije nikakvo jezero već pojilište za stoku i tršćak koji brzo presuši. Ona je ta koja je izuzeta iz projekta”.
Sa druge strane, obližnja Duboka bara, koja je veće od samo dva staništa Burešovog dugonogog velikog mrmoljka u Srbiji, uopšte se i ne spominje u studiji uticaja koju je objavila kompanija Brebex.
Duboka bara danas jeste tehnički okružena žutom trakom, ali je celokupna okolna vegetacija uklonjena, što po rečima dr Ajduković direktno ugrožava opstanak ne samo mrmoljka, već i drugih vodozemaca i vrsta koje žive u ovoj bari.
„Kopneni deo ovog staništa sa vegetacijom u radijusu od najmanje 500 metara oko bare je izuzetno značajan za opstanak vodozemaca, pošto tu provode svoj terestrični deo života i hibernaciju”, ističe dr Ajduković. „Trenutno se solarni paneli planiraju do same ivice Duboke bare.”
Osnovni problem je time objašnjen, koliko god to objašnjenje zvučalo porazno: stanište koje je trebalo da bude izuzeto iz projekta je Duboka bara, a ne Lipinsko jezero. Ali čija je to bila greška?
„Propust je napravio Zavod za zaštitu prirode prilikom izdavanja uslova zaštite”, objašnjava Strahinja Macić, pravnik iz Polekola. „Zavod je morao znati za ovo stanište i izuzeti ga iz obuhvata plana, kako je pravilno učinio sa tri staništa strogo zaštićenih orhideja.”
Kako objašnjava Macić ispred organizacija koje su u međuvremenu pokrenule i postupak za izmenu Plana detaljne regulacije za izgradnju elektrane Brebex, Zavod to nije učinio ni naknadno, kada mu je dostavljen Plan detaljne regulacije radi izdavanja Mišljenja o ostvarenosti uslova.
„Objektivna odgovornost je i na investitoru”, dodaje ovaj pravnik, „koji je preduzetim aktivnostima prekrišio zabranu uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa.”
Organizacije Polekol i Jerma su se u međuvremenu obratile kako Zavodu, tako i Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i Inspekciji za zaštitu životne sredine.
U svom saopštenju, istom onom u kojem je izneto i pozitivno mišljenje za premeštanje populacija mrmoljaka, Zavod za zaštitu prirode je oštro demantovao navode o svom „previdu” u ovom slučaju. Evo kako oni opisuju situaciju:
„Zavod za zaštitu prirode Srbije u trenutku izdavanja navedenih rešenja nije imao saznanja da je predmetna populacija strogo zaštićene divlje vrste Triturus ivanbureschi na lokalitetu Duboka bara… od posebnog konverzacionog značaja i generalno velikog značaja za biodiverzitet Republike Srbije jer se u zahtevima i izveštajima institucije, koja se bavi istraživanjem ove populacije, nigde to ne navodi (naglasak autora).”
No, kako kaže dr Maja Ajduković, istraživači sa IBISS-a od 2021. godine sprovode istraživanja na ovom lokalitetu, na osnovu kojih je objavljen čitav niz naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima. U jednom od njih, praćen je razvoj preko 600 jedinki mrmoljaka na tom lokalitetu.
Za ta naučna istraživanja dobijena je posebna dozvola koju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine, u radovima uredno piše i njen broj, 353-01-1506/2022-04. Istovremeno, o sprovedenim ispitivanjima su, po ustaljenom postupku, godinama slati izveštaji Zavodu za zaštitu prirode, kaže tvrdi ona.
„Dakle, područje je bilo predloženo za zaštitu preko Natura 2000 i preko Emerald mreže”, kaže dr Ajduković. „Ti predlozi se takođe šalju Zavodu za zaštitu prirode.”
Duboka bara je zapravo jedan vrlo mali lokalitet, koji sam po sebi u ovom trenutku nije posebno zaštićen zakonom, i čije ime ni istraživačima godinama nije bilo poznato (u radovima se navodi samo kao stanište u blizini sela Brebevnice).
Što se tiče Zavoda, on jeste poslao relevantno rešenje investitoru. Investitor jeste po rešenju naručio studiju uticaja, koja jeste urađena – sa nizom preporuka i mera zaštite lokalnih vrsta, od orhideja do različitih vrsta ptica – koje investitor u svom krčenju po svemu sudeći jeste pratio.
Štaviše, i samo krčenje je bilo sprovedeno tokom zime po preporuci iz studije, kako bi se rastinje uklonilo van sezone gnežđenja lokalnih ptica. I jedna lokalna bara jeste bila izuzeta iz projekta…
Samo što je ta bara bila pogrešna. I sada je zbog toga stanište jedne strogo zaštićene vrste, i mesto višegodišnjih naučnih istraživanja, narušeno.
Iz portala Klima101 podsećaju da međutim ovo nije prvi put da projekat izgradnje obnovljivih izvora energije u Srbiji nailazi na ovakve kontroverze. U pitanju je sada već obrazac nemara koji narušava poverenje javnosti u izrazito važan proces razvoja obnovljivih izvora energije.
Jedini način na koji bi to poverenje moglo delom da se obnovi je pre svega prihvatanjem odgovornosti svih relevantnih aktera. Pomogla bi i izmena projekta, kako bi se omogućilo ovom staništu da se vremenom obnovi.
Izvor: Klima101
Ilustracija: ChatGPT
Mnogi smatraju da je testament najsigurniji način da odluče kome će pripasti njihova imovina nakon smrti. Međutim, iako predstavlja poslednju volju ostavioca, ovaj dokument nije nedodirljiv. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi koje propisuje zakon ili postoje ozbiljne sumnje u način na koji je testament nastao, naslednici imaju pravo da zatraže od suda da ga poništi.
U praksi upravo zbog testamenta često dolazi do najvećih porodičnih sporova. Neretko se dešava da jedan naslednik smatra da je nepravedno izostavljen, drugi tvrdi da ostavilac u trenutku pisanja nije bio sposoban da donosi odluke, dok treći sumnja da je dokument falsifikovan ili sačinjen pod pritiskom.
Ipak, samo nezadovoljstvo raspodelom imovine nije dovoljno da bi testament bio oboren. Da bi sud doneo takvu odluku, moraju postojati zakonom propisani razlozi.
Rušljiv testament, s druge strane, proizvodi pravno dejstvo sve dok sud ne donese odluku da ga poništi. Upravo se najveći broj sporova pred sudovima vodi zbog rušljivih testamenata.
Ništav je i falsifikovani testament, odnosno dokument za koji se utvrdi da potpis nije autentičan ili da je njegov sadržaj naknadno menjan.
Sud će takav zaključak doneti i kada je sadržina testamenta protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.
Naslednici često tvrde da je ostavilac bolovao od demencije, imao ozbiljno psihičko oboljenje ili zbog zdravstvenog stanja nije mogao da razume značaj svojih odluka. U takvim slučajevima sud angažuje medicinske veštake koji na osnovu zdravstvene dokumentacije procenjuju da li je osoba bila sposobna da slobodno izrazi svoju poslednju volju.
Čak i kada nema spora oko sadržine testamenta, problem može predstavljati način na koji je sačinjen.
Zakon propisuje više oblika testamenta – svojeručni, sudski, notarski, kao i pojedine posebne oblike u zakonom predviđenim situacijama. Svaki od njih mora ispuniti propisane uslove, a ukoliko forma nije ispoštovana, testament može biti proglašen nevažećim.
Osporavanje testamenta nije moguće neograničeno dugo. Zakon propisuje da se rušljiv testament može pobijati u roku od godinu dana od saznanja za razlog osporavanja, a najkasnije deset godina od njegovog proglašenja.
Zbog toga pravnici često savetuju da se testament sastavlja u zakonom propisanoj formi i kada god je moguće uz pomoć javnog beležnika, jer se na taj način smanjuje mogućnost kasnijih sporova među naslednicima.
Veliki broj potrošača u Srbiji koristi upravo ove platforme i svakodnevno se poručuju hiljade proizvoda. Međutim, ta navika bi sada mogla da se promeni, jer je Srbija još jednom završila kao kolateralna šteta u „sukobu“ velikih sila.
Naime, (EU) je uvela privremene carine, koje su na snazi od 1. jula ove godine, na pošiljke vrednosti do 150 evra, a koje se uvoze iz zemalja van EU. To se odnosi na pošiljke u sklopu onlajn kupovine i biće na snazi do 1. jula 2028. godine.
Do sada se na ove pošiljke nije obračunavala nikakva carina i cene koje smo viđali na platformama su uglavnom i bile one koje smo plaćali na kraju. EU je, međutim, sada uvela plaćanje carine od tri evra po artiklu.
Iako na prvi pogled tri evra ne deluje puno, potrošači su preko ovih plaformi kupovali mnogo proizvoda koji su upravo te vrednosti ili jeftiniji, što znači da bi cena sada mogla da im se duplira.
Druga bitna stvar je to da će se ova carina obračunavati po artiklu, a ne po pošiljci. Ali pozitivna stvar u tome je da će se više istih predmeta voditi kao jedan artikal i na to će biti plaćeno tri evra, dok će se za više različitih artikala na svaki plaćati još po toliko. To u praksi znači da bi potrošač koji poruči četiri različita proizvoda male vrednosti, na njih morao da plati još 12 evra.
Dilema u javnosti ovih dana je da li će se ovo odnositi i na kupce u Srbiji. S obzirom da nismo deo EU, ovo se na naše potrošače neće preliti direktno, ali bi moglo da se prenese indirektno.
Za pošiljke koje stižu u Srbiju već važi domaći sistem oporezivanja, pa se plaća PDV u iznosu od 20 odsto na njih. Međutim, postoji mogućnost da našim potrošačima na to bude naplaćena i ova carina od tri odsto.
Ako ste ovih dana naručivali nešto, recimo, preko Temua, moglo je da se desi da vam konačni obračun za naplatu bude viši od cifre koja je stajala pored proizvoda. Dodatno, Temu uz svaki proizvod ima i napomenu da uvozne dažbine nisu uključene u cenu, odnosno da se dodaju pri plaćanju. Objašnjeno je da uvoz pošiljki može biti predmet carinskih troškova, uključujući uvozne takse u skladu sa važećim lokalnim zakonima i propisima.
Trenutno nije poznato da li će i u kojoj meri biti carinjeni paketi i za potrošače iz Srbije, ali je poznato da veliki deo pošiljki iz Kine stiže upravo preko zemalja EU.
Pored potoršača, ova mera stvoriće problem i onlajn prodavcima iz Srbije, koji šalju robu u EU, jer će se ova tri evra obračunavati i na njihove artikle.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da je ovo način EU da se ocarine pošiljke male vrednosti.
„Kada bi se one regularno carinile, veći bi trošak bio angažovanja tih sredstava i carinika nego vrednost proizvoda. I kod nas postoji sličan sistem da se na male pošiljke naplaćuje određena dažbina i ti proizvodi će neminovno biti skuplji, jer poskupljenje za potrošače iz Srbije može da dođe i preko EU“, ukazuje on.
Kako podseća, jedan od najvećih centara za kinesku robu je u Mađarskoj.
„Da biste bili oslobođeni evropske carine morate da dokažete da ta roba ide dalje i da nije namenjena Mađarskoj, već da je to reeksport. A kada su te male pošiljke u pitanju ne isplati se često da prikupljate tu dokumentaciju i onda može da se desi da nama u Srbiji budu naplaćene i te evropske i ove naše dažbina“, upozorava Bjelić.
Prema njegovim rečima, carina nije skupa, ali ako neko hoće da poruči proizvod u vrednosti od tri evra i na to mu naplate još toliko, ta naknada je onda 100 odsto od vrednosti robe.
Iako je najavljena naplata po artiklu, Bjelić smatra da će to ići po paketu.
„U paketu možete da imate različite proizvode, pa je bolje kad se šalje, da to bude u jedinstvenom paketu nego da se razdvaja. Ne može carina da opsluži sve te male pošiljke. Danas je navala, svi živi naručuju i ima jako puno tih pošiljki, sva trgovina se globalizovala“, pojašnjava on.
Kada bi oni pojedinačno carinili svaki artikal, kako dodaje, to bi odnelo puno resursa, a pitanje je koliki bi bio priliv.
Kako kaže, ako neko kupuje proizvod od 50 evra, onda tri evra dodatnog troška nije puno, ali ako se kupuje nešto od nekoliko evra, onda to neće biti isplativo.
„Moraće potrošači više da planiraju i da objedinjuju pošiljke. Ova mera će uticati negativno na elektronsku trgovinu, ali ne drastično. Smanjiće se malo, ali doći će do promene strukture i planiranja pošiljki. Prilagodiće se tržište na nove okolnosti“, zaključuje Bjelić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović smatra da je ovo opet neka vrsta posledice onoga što se dešava između EU i Kine.
„To se onda i na nas na neki način replicira. Međutim, to je za sada jedan marginalan trošak. Nije to sada nikakav strašan trošak, ali može da bude i gore. Mi smo pod tim uticajem jer smo blizu EU, a naručujemo robu preko Temua i drugih platformi iz Kine, ali to je za sada prihvatljivo“, smatra on.
Međutim, on ukazuje da će se ovo verovatno odraziti i na one koji iz Srbije šalju proizvode u EU.
„Istovremeno smo dobili preko SEPA sistema jeftinije devizno plaćanje, a onda nam je i ovaj transfer robe porastao“, ukazuje on.
Ipak, Aćimović dodaje da je ovo bilo očekivano od strane EU.
„Teško je verovati da će godinama kineske platforme da uleću na tržište EU, a da ne budu nikako opterećene. Dosta dugo su radili bez bilo kakvog opterećenja“, pojašnjava on.
Kako dodaje, problem će biti ako taj trošak krene mnogo više da raste.
„Međutim, tamo su cene toliko niske, da je i sa tako uvećanim troškovima zbog dažbina to i dalje prihvatljivo“, naglašava naš sagovornik.
Dodaje da će sada biti na potrošačima da sami procenjuju i računaju da li im se isplati da nešto i dalje poručuju preko, recimo, Temua.
„Smatram da i dalje postoje ozbiljne razlike u ceni u poređenju sa našim platformama, ali razlika je i u kvalitetu. Kina je specijalno tržište gde za jedan isti artikal imate velike varijacije u kvalitetu, pa tako i u ceni“, objašnjava Aćimović.
Da li će potrošačima u Srbiji biti naplaćene carine EU, zavisi od toga kuda ide logistički tok, navodi on.
„Mi smo okruženi zemljama EU i ako bi to dolazilo avionom, onda ne bi bilo problema. Ali pošto je to neisplativno, dolazi uglavnom kontejnerima brodskim putem. To mora da uđe u neku luku EU, da li u Grčku ili u Hrvatsku, i u svakom slučaju oni prolaze kroz EU“, pojašnjava Aćimović.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Danas kaže da EU uvodi sve više protekcionističkih mera, jer povećavaju deficit u razmeni sa Kinom.
„Oni žele da smanje konkurenciju iz vanevropskih zemalja uvođenjem različitih carina što uključuje i ove carine. To je sve deo šire politike ograničavanja konkurencije koja dolazi spolja na njihovo tržište, kako bi dali više prostora domaćim firmama, a i da povećaju prihode u budžetu kako bi mogli da finansiraju neke druge stvari“, objašnjava on.
Stanić dodaje da to nije veliki iznos carine, ali da na milione takvih porudžbina to daje rezultat i da se tako utiče na prihodnu stranu budžeta.
„Za potrošače ta tri evra možda nisu malo, ali to još uvek nije drastična mera, što znači da ta carina može još i da se poveća“, upozorava naš sagovornik.
Kada je reč o Srbiji, Stanić naglašava da treba da radimo na tome da se dodatno integrišemo sa EU u ekonomskom smislu, pa da budemo zaštićeni od ovakvih protekcioničkih mera koje uvode.
„Ukoliko tržište EU nama postane ograničeno, to je veliki problem jer je to najznačajnije tržište za nas. Ali ovo je trenutno okrenuto protiv Kine, pre svega“, napominje on.
Kako ukazuje, ovde postoji i potencijalna opasnost od reciprociteta.
„Postoji nešto što se zove eskalacioni potencijal, ako dođe do zatezanja odnosa, jedna strana ima prednost u tome i može da izvrši pritisak na ovu drugu koja mora da popusti, a Kina je tu dominantnija strana“, zaključuje Stanić.
Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiuljina potvrdila je da je zemlja spremna da uvede svoju digitalnu valutu centralne banke (CBDC) za dva meseca, u skladu sa vremenskim okvirom koji je utvrđen prošle godine.
Prema izveštaju ruske državne medijske kuće RIA Novosti od četvrtka, Nabiullina je rekla da su svi spremni za lansiranje digitalne rublje 1. septembra. CBDC će biti lansiran kao dodatak ruskoj fiat valuti, rublji, a u početku će ga prihvatati finansijske i kreditne institucije.
– Želimo da digitalna rublja bude tražena među građanima i kompanijama, da bude praktična i, naravno, stalno razgovaramo o tome koje funkcionalnosti treba razviti – rekla je Nabiullina.
Pokretanje digitalne rublje, čiji je razvoj počeo 2021. godine, već je bilo meta preventivnih sankcija vlasti Evropske unije, koje su u aprilu najavile ograničenja za CBDC. Evropski savet saopštio je da je paket sankcija odgovor na ruski rat protiv Ukrajine, koji je počeo u februaru 2022. godine.
Prema rečima prvog zamenika guvernera Banke Rusije Vladimira Čistjuhina, zakon kojim se omogućava digitalna rublja stupiće na snagu 1. septembra, uz prelazni period do jula 2027. godine.
Dr Džek Džarmon, koji je 1990-ih radio kao tehnički savetnik USAID-a za rusku vladu, u izveštaju iz februara 2025. naveo je da bi se zemlja mogla suočiti sa strukturnim ograničenjima ako njeni planovi za digitalnu rublju propadnu, te da se oslanja na bitcoin i druge digitalne valute sa dokazom rada (PoW) kao metode zaobilaženja sankcija, presnoi Lidermedia.hr.
Za razliku od Rusije, SAD su na korak od zabrane izdavanja ili stvaranja CBDC-a centralne banke do 2030. godine. Ove sedmice američki predsjednik Donald Tramp primio je zakon koji sadrži zabranu digitalnog dolara kao deo paketa zakona o pristupačnosti stanovanja.
Iako je Tramp rekao da neće potpisati zakon, očekujući da republikanci prvo usvoje zakon kojim se od birača traži da lično dostave dokaz o američkom državljanstvu kako bi se registrovali, on će automatski postati zakon za 10 dana bez ikakve akcije predsednika. Tim rokom zakon bi stupio na snagu u julu.
Izvor: Bankar.me/Ekapija
Foto: Pixabay