Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard obrazložila je nove korake ka jačanju međunarodne uloge evra u svetlu promenjenih geopolitičkih okolnosti.

Lagard je svoj nastup započela konstatacijom da je „znak koliko se naš svet promenio to što centralni bankar govori na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o lancima snabdevanja“ i našalila se da bi pre deset godina to izgledalo kao greška ali da „danas svi u ovoj prostoriji prepoznaju da je trgovina u istoj meri bezbednosno pitanje koliko i ekonomsko“, piše Nedeljnik.

Prema njenim rečima, ekonomska međuzavisnost se značajno produbila poslednjih decenija, stvarajući zamršene mreže prekograničnih trgovinskih tokova. Međutim, takva povezanost nosi i nove rizike. „Tamo gde se to nekada smatralo izvorom stabilnosti, sada je izvor ranjivosti: na globalne poremećaje poput pandemije i na namerno pretvaranje zavisnosti u oružje“, naglasila je Lagard.

Novi globalni okvir za likvidnost u evrima

Kako bi odgovorila na ove izazove, ECB je odlučila da unapredi svoj EUREP mehanizam, čineći ga trajnim i dostupnim centralnim bankama širom sveta od trećeg kvartala 2026. godine.
Ovaj sistem omogućava stranim centralnim bankama pristup likvidnosti u evrima u zamenu za visokokvalitetne hartije od vrednosti.

Naime, sa novim limitom od 50 milijardi evra, ECB nudi stalnu podršku međunarodnim partnerima, pod uslovom da ispunjavaju standarde borbe protiv pranja novca i da nisu pod međunarodnim sankcijama.

Lagard je istakla da „ECB mora biti spremna za promenljivije okruženje“. Objašnjavajući važnost ovog mehanizma, ona je navela da „moramo izbeći situaciju u kojoj taj stres pokreće paničnu rasprodaju hartija od vrednosti nominovanih u evrima na globalnim tržištima finansiranja, što bi moglo ometati prenos (efekata) naše monetarne politike“.

Novi okvir predviđa da će pristup biti omogućen po automatizmu svim centralnim bankama koje ispunjavaju kriterijume, čime se obezbeđuje brzina i fleksibilnost u reagovanju na tržišne poremećaje.

Jačanje međunarodne uloge evra

Odluka da se ovaj mehanizam proširi na globalni nivo ima za cilj da podstakne strane investitore i banke da češće koriste evro u svojim transakcijama.

Lagard je objasnila da ovakva podrška direktno utiče na stabilnost jer „dostupnost zajmodavca u krajnjoj instanci za centralne banke širom sveta povećava sigurnost za investiranje, pozajmljivanje i trgovinu u evrima, znajući da će pristup biti obezbeđen tokom tržišnih poremećaja“.

Predsednica ECB je takođe upozorila na rizike prevelikog oslanjanja na dosadašnje trgovinske obrasce, uz napomenu da  „partneri od poverenja ne ostaju uvek takvi“. Zbog toga je za Evropu od suštinske važnosti da izgradi sopstvenu snagu i postane pouzdan finansijski stub za svoje međunarodne partnere, naročito u sektorima koji su od strateškog značaja.

Evropska bezbednost kroz finansijsku stabilnost

Zaključujući svoje obraćanje u Minhenu, Lagard je poručila da se uloga centralne banke ne može posmatrati odvojeno od opšte bezbednosti kontinenta.

„U svetu u kojem su zavisnosti u lancu snabdevanja postale bezbednosne ranjivosti, Evropa mora biti izvor stabilnosti – za nas same i za naše partnere“, rekla je ona. Takav pristup redefinisanju finansijske arhitekture nije samo tehnička mera monetarne politike već  je, prema njenim rečima, strateški potez koji treba da osigura dugoročnu otpornost evrozone.

„To je deo evropske bezbednosti“, zaključila je Lagard uz poruku da upravo na taj način „ECB igra svoju ulogu“.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Markus Winkler, Unsplash

Istorijski gledano, očekivalo se da ove valute zadrže vrednost u kriznim periodima. Međutim, tokom 2025. i početkom 2026. godine situacija se značajno promenila.

Američki dolar i japanski jen zabeležili su oštre padove, dok je švajcarski franak ojačao, ali to jačanje donosi nove izazove za švajcarsku ekonomiju.

Slabljenje dolara i strah od dugoročne nestabilnosti

Pad dolara započeo je nakon što je američki predsednik Donald Tramp 2025. godine uveo carine koje su poremetile globalnu trgovinu i pokrenule talas prodaje američke imovine, uključujući i dolar kao svetsku rezervnu valutu.

Dolar indeks, koji meri vrednost američke valute u odnosu na korpu drugih valuta, pao je za 9,37 odsto tokom 2025. godine, a dodatno je oslabio i u 2026.

Analitičari privatne banke Julius Baer ocenili su da su nepredvidive trgovinske politike samo jedan od uzroka slabljenja dolara, dok rast američkog duga dodatno urušava poverenje investitora.

Devizni analitičar Dojče banke Džordž Saravelos otišao je korak dalje, ocenivši da je status dolara kao sigurne luke mit. On navodi da dolar istorijski nije pouzdano jačao u periodima tržišnog straha, te da je poslednjih godinu dana izgubio korelaciju sa američkim akcijama.

Pojedini investitori čak upozoravaju da se dolar nalazi u dugoročnom medveđem ciklusu, podsećajući na period između 2002. i 2008. kada je američka valuta izgubila oko 41 odsto vrednosti.

Japanski jen bez prinosa i pod političkim pritiskom

Japanski jen je tokom 2025. beležio snažne oscilacije. Početkom godine iznosio je oko 156 jena za dolar, da bi ojačao kada je Banka Japana nagovestila podizanje kamatnih stopa.

Međutim, nakon što je Sanae Takači postala premijerka i najavila ekspanzivnu fiskalnu politiku, jen je ponovo oslabio, a prinosi na japanske državne obveznice su porasli.

Valuta je pala gotovo šest odsto od njenog dolaska na vlast do kraja januara, uz spekulacije o mogućoj intervenciji vlasti.

Analitičari Sitija i ING banke procenjuju da bi nivo od 160 jena za dolar mogao da podstakne intervenciju japanskih ili američkih vlasti, jer bi dalje slabljenje moglo destabilizovati tržište.

Švajcarski franak jača, ali to stvara problem

Za razliku od dolara i jena, švajcarski franak je tokom 2025. ojačao gotovo 13 odsto u odnosu na dolar i nastavio rast i u 2026, dostigavši najviši nivo u poslednjih 11 godina.

Politička stabilnost Švajcarske, nizak javni dug i snažna izvozna ekonomija učinili su franak atraktivnim utočištem kapitala.

Međutim, preterano jačanje valute stvara ozbiljan izazov za švajcarsku ekonomiju.

Inflacija u Švajcarskoj iznosi svega 0,1 odsto, dok je referentna kamatna stopa Švajcarske narodne banke na nuli. Jačanje franka dodatno pojačava deflatorne pritiske i otežava poziciju izvoznicima.

Predsednik Švajcarske narodne banke Martin Šlegel izjavio je da je banka spremna da interveniše na deviznom tržištu ukoliko bude potrebno. Ipak, analitičari UBS procenjuju da masovna intervencija trenutno nije verovatna.

Da li franak postaje nova glavna sigurna valuta

Strateg iz finansijske kuće Ebury Metju Rajan ocenio je da su dolar i jen izgubili deo svoje reputacije sigurnih valuta, dok je švajcarski franak učvrstio poziciju kao najpoželjnija sigurna luka.

Sličan stav izneo je i analitičar japanske banke MUFG Li Hardman, koji je istakao da se franak dugoročno pokazao kao najstabilnija valuta među razvijenim ekonomijama.

Ipak, jačanje franka nije bez rizika. Ukoliko se trend nastavi, švajcarske vlasti mogle bi da budu primorane na intervenciju kako bi zaštitile izvoz i sprečile dalje usporavanje inflacije.

Sigurna luka više nije apsolutna kategorija

Poslednje dve godine pokazale su da ni tradicionalne sigurne valute više nisu imune na političke odluke, fiskalne rizike i globalne trgovinske tenzije.

Dolar trpi zbog rastućeg duga i trgovinskih sukoba, jen je pod pritiskom fiskalne politike i intervencija, dok franak jača do tačke koja počinje da šteti sopstvenoj ekonomiji.

U takvom okruženju investitori se sve češće pitaju da li pojam sigurne luke i dalje ima isto značenje kao nekada.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Kretanje najbogatijih porodica preko granica ubrzava se tempom koji stručnjaci opisuju kao najveću migraciju privatnog bogatstva ikada zabeleženu.

Potražnja za uslugama preseljenja, planiranja rezidentstva i državljanstva raste pod pritiskom geopolitičkih tenzija i naglih političkih zaokreta, navode savjetnici koji rade sa klijentima iz kategorije ultra-visokog neto bogatstva (UHNW).

Prema izveštaju švajcarske banke UBS, 36% od 87 anketiranih milijardera već se barem jednom preselilo tokom 2025. godine, dok dodatnih 9% razmatra taj potez. Među milijarderima starosti do 54 godine, čak 44% je promijenilo državu prošle godine.

Istovremeno, podaci konsultantske kuće Henley & Partners pokazuju razmjere promene: tokom 2025. zaprimili su upite iz čak 218 nacionalnosti, a podnesene su aplikacije iz 100 zemalja za više od 40 programa rezidentstva i državljanstva. Ukupan broj prijava porastao je 28% u odnosu na prethodnu godinu.

Geopolitički rizik postaje investiciona kategorija

Bogate porodice su tradicionalno birale jurisdikcije koje nude političku stabilnost, ličnu bezbjednost, niske poreze i visok kvalitet života. Ono što se sada mijenja jeste pristup: rizik države tretira se kao finansijski rizik – nešto što se mora diverzifikovati.

Deepesh Agarwal iz Farro & Co. kaže da porodice sve više uviđaju koliko se brzo mogu promijeniti porezni režimi, regulatorni okviri i političke okolnosti. Drugim riječima, državljanstvo i mjesto boravka danas se planiraju poput portfolija – da bi se izbegla zavisnost od jedne države u slučaju političkih ili poreskih promjena.

Stručnjaci izdvajaju dva ključna faktora aktuelnog talasa preseljenja: Geopolitika i brzina promjena – političke odluke koje su ranije zahtevale decenije sada se sprovode u okviru jednog izbornog ciklusa a tu su i defanzivni motivi – zaštita imovine i porodične budućnosti postaje jednako važna kao i rast.

Britanija kao primer naglog obrta

Jedan od najkonkretnijih primjera je Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je u aprilu 2025. ukinulo višedecenijski „non-dom“ poreski režim.

Henley & Partners procjenjuje da je Britanija tokom 2025. zabilježila neto odlazak oko 16.500 milionera, sa procenjenim kapitalom od 92 milijarde dolara – gotovo dvostruko više nego godinu ranije.

Gubitak poverenja i rast odricanja od državljanstva

Jeremy Savory iz Savory Partners ističe da se percepcija lične slobode i suvereniteta dramatično promijenila.

Brze političke promene, nestabilnost, društveni nemiri i pojačan nadzor utiču na odluke o preseljenju. U Sjedinjenim Državama, prema istraživanju poreske kuće Greenback, 49% američkih državljana koji žive u inostranstvu razmatralo je odricanje od državljanstva u 2025. godini, u odnosu na 30% godinu ranije. Više od polovine ispitanika navelo je nezadovoljstvo političkim smerom zemlje.

Gde ide kapital?

Ujedinjeni Arapski Emirati

Na vrhu liste destinacija nalaze se Ujedinjeni Arapski Emirati, koje savetnici opisuju kao najvećeg dobitnika aktuelnog talasa migracije bogatstva.

Nulta stopa poreza na lični dohodak, nepostojanje poreza na bogatstvo i kapitalnu dobit, te fleksibilni program „Golden Visa“ učinili su UAE glavnim globalnim hubom za preseljenje. Procena je da je ova zemlja prošle godine imala neto priliv od 9.800 milionera – najviše na svijetu.

Evropa: Zlatne vize i stabilnost

Evropa i dalje privlači kapital kroz programe „zlatnih viza“ u Portugalu i Grčkoj, dok Italija, Monako i Švajcarska ostaju sinonim za dugoročnu stabilnost i poresku predvidivost.

Singapur ostaje snažna opcija za porodice koje prioritet daju regulatornoj stabilnosti i finansijskoj infrastrukturi, iako viši ulazni prag ograničava dostupnost.

Novi igrači: Saudijska Arabija i Karibi

Saudijska Arabija je kroz program Premium Residency od proširenja 2024. izdala više od 8.000 dozvola. Paralelno, karipski programi državljanstva – Antigva i Barbuda, Grenada, te Sveti Kits i Nevis – koriste se kao strateška dopuna evropskim rezidentnim opcijama.

Izvor: CNBC/Investitor

Foto: Marii Siia, Unsplash