Promo

Treći put dodeljena priznanja „ESG Lideri“: PwC Srbija proglasio najbolje u održivom poslovanju za 2026. godinu

by bifadmin

Ova godina donosi veliku prekretnicu na domaćem tržištu, s obzirom na to da nefinansijsko izveštavanje u Srbiji prelazi iz domena dobre volje u domen zakonske obaveze. Fokus je na dubinskim promenama, dok ujedno raste i pritisak kroz lance snabdevanja i kriterijume finansijskog sektora.

U cilju transparentnijeg informisanja o novim obavezama koje čekaju mikro, mala, srednja preduzeća, kao i velike kompanije, i sa željom da se istaknu oni koji su već lideri u ovim promenama, kompanija PwC Srbija je treću godinu zaredom dodelila priznanja „ESG Lideri“. Svečana ceremonija proglašenja pobednika održana je u Palati umetnosti Madlena, gde su nagrađene organizacije i pojedinci koji su pokazali izuzetnu posvećenost i strateški pristup u primeni ESG principa u našoj zemlji.

Prisutnima na svečanosti obratila se Biljana Bogovac, rukovodeća partnerka kompanije PwC za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, koja je istakla važnost transparentnosti u novoj ekonomskoj realnosti:

„Danas se nalazimo u trenutku kada ESG više nije pitanje izbora ili dobre prakse, već postaje sastavni deo načina na koji razmišljamo o dugoročnom razvoju, odgovornosti i konkurentnosti. U tom kontekstu, transparentnost, pouzdanost podataka i istinska integracija ESG principa postaju ključ razlikovanja između kompanija koje prate promene i onih koje ih predvode.

Zato smo posebno ponosni na sve prijavljene projekte, jer oni jasno pokazuju da u Srbiji postoji snažna volja, znanje i kapacitet da se održivost pretvori u konkretne rezultate“.

Odluku o ovogodišnjim dobitnicima doneo je nezavisni stručni žiri, koji su, pored Biljane Bogovac, činili istaknuti stručnjaci: Tanja Kuzman (direktorka Inicijative „Digitalna Srbija“), Aleksandra Miladinović (Regionalna koordinatorka EBRD za Zapadni Balkan), dr Mirjana Drenovak Ivanović (redovna profesorka Pravnog fakulteta), Aleksandar Janjušević (Viši savetnik u Ministarstvu finansija) i Marko Čubrić (Savetnik za regionalne strategije i politike, EBRD).

Priznanja su dodeljena po sledećim kategorijama:

DOBITNICI PRIZNANJA „ESG LIDERI 2026“

Kategorija „Strategija E – Zaštita životne sredine“:

  • Radnje vezane za klimatske promene: MK Group doo
  • Tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji (korporacija): HOLCIM SRBIJA DOO BEOČIN
  • Tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji (udruženje): Udruženje građana RIME Zaječar
  • Tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji (start-up): Sferikon doo
  • Očuvanje vodnih resursa: Vlasinka doo Beograd
  • Očuvanje biodiverziteta (privredni sektor): Atlantic grupa
  • Očuvanje biodiverziteta (finansijski sektor): Raiffeisen banka ad

Kategorija „Strategija S – Održive socijalne politike“:

  • Briga o zaposlenima (privredni sektor): Milšped doo Beograd
  • Briga o zaposlenima (finansijski sektor): OTP banka ad Novi Sad
  • Uključivanje zainteresovanih strana: Delta Holding

Kategorija „Strategija G – Odgovorno upravljanje“:

  • Odgovorno upravljanje i interna obuka (privredni sektor): MTU Maintenance Serbia
  • Odgovorno upravljanje i interna obuka (finansijski sektor): DDOR Novi Sad
  • Odgovorno upravljanje i interna obuka (MSP): Saga doo Beograd

Kategorija „Inovacije“:

  • Inovacije (korporacija): NELT
  • Inovacije (finansijski sektor): ProCredit bank ad Srbija
  • Inovacije (start-up): Njuppa App doo

Kategorija „Obrazovni program“:

  • Obrazovni program (udruženja): UG Kreativa
  • Obrazovni program (socijalno preduzeće): Bio Idea za održivi razvoj
  • Obrazovni program (MSP): Ekofungi

Specijalna nagrada „Lider u održivom razvoju“:

  • Lider u održivom razvoju (za lidera u okviru korporacije): Zoran Karić, Telekom a.d.

Treći konkurs „ESG Lideri 2026“ još jednom je potvrdio da se u Srbiji uspešno transformiše poslovni ambijent i stvara održiv sistem koji donosi stvarne i pozitivne promene za celokupno društvo i očuvanje planete.

Foto: Petar Milošević

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Tržište istraživanja javnog mnjenja: Poslovi preko veze, etika nema veze

by bifadmin

Istraživanjem javnog mnjenja u Srbiji bavi se više od 100 agencija. Iako ovo tržište sa godišnjom vrednošću od 40 do 50 miliona evra čini svega 5-10% ukupne marketinške industrije, ono ima veliki značaj za stvaranje slike o kretanjima u društvu. Nažalost, ta slika je odavno „operisana od stvarnosti“ jer se prepliću struka, politika i interesi, pa se pojavljuju istraživanja sa unapred naručenim rezultatima, kao i fantomske istraživačke agencije, što dovodi do pada poverenja u celokupnu industriju.

Čitaoce koji se ne sećaju predsedničkih izbora u Srbiji 2012. godine, podsetimo da je agencija za istraživanje javnog mnjenja koja je tada bila vodeća na tržištu, toliko bila sigurna u svoje nalaze da je za pobednika unapred proglasila Borisa Tadića, bez ikakve rezerve u javnosti. Jedan ugledni nedeljnik je otišao toliko daleko da je na osnovu podataka te agencije proglasio protivkandidata Tomislava Nikolića gubitnikom, ni manje ni više nego na naslovnoj strani.

Kada je Nikolić pobedio na izborima, agencija koja je potpuno krahirala sa svojim prognozama, zbog toga nije izgubila poslove. Naprotiv, pošto je na vreme promenila „politički dres“, dan-danas se predstavlja kao glavni tumač političkog raspoloženja u Srbiji.

Nikola Jovanović, koji se dve decenije bavi marketinškim istraživanjima i vlasnik je agencije Plum Mark, ocenjuje da je stanje u branši takvo da izgleda kao da smo se vratili decenijama unazad.

„Situacija je haotična. Ne zna se ko se sve bavi istraživanjem, po kom cenovniku to naplaćuje a nema ni esnafskih udruženja. Nemamo predstavnike u međunarodnim organizacijama, ne poštuju se principi i načela dobrog vođenja posla. Ja sam član ESOMAR, svetskog udruženja istraživača u kojem Srbija već 10-15 godina nema nacionalnog predstavnika, niti podnosi izveštaje. Sve je to vrlo transparentno u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su po veličini tržišta slične nama”, kaže Jovanović za B&F.

„Avioni i kamioni“ pregazili struku

Doajeni istraživanja javnog mnjenja, poput Srećka Mihajlovića i Miroslava Šutića, pokušavali su da uvedu red u ovu profesiju i naprave udruženje još devedesetih godina prošlog veka. Ali, inicijativa da se ovo tržište reguliše nema već dugo, „jer najveći igrači igraju za vlast, za resurse javnih preduzeća, državnih agencija, gradova i opština. Kada se na taj način dobijaju poslovi, logično je da vas ne zanima tržište, niti rast industrije u kojoj poslujete“, ocenjuje Jovanović.

Kada je reč o prosečnim cenama koje ovakve agencije naplaćuju za svoje usluge, one su najveće u Britaniji, slede SAD i Zapadna Evropa, a Srbija je nešto ispod tog proseka. Ali, za razliku od pobrojanih zemalja, kod nas su i cenovnici „zamagljeni“. Poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja praktično se i ne pojavljuju na portalu javnih nabavki, a kada se to i desi, „zna se ko šta dobija“, tvrdi Jovanović, koji svoju firmu vodi iz rodnog Svrljiga.

Ovakva situacija dovodi do paradoksa da se brže razvijaju agencije koje ne rade profesionalno svoj posao. Pošto je uglavnom reč o filijalama stranih firmi, mogu da koriste resurse svojih centrala i primenjuju tehnološki i metodološki napredne tehnike. „Takvi su radili i za Demokratsku stranku i radiće ponovo nakon Srpske napredne stranke za sledeću vlast“, uveren je Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, pojedine agencije za istraživanje javnog mnjenja bliske moćnima do te mere servilno kroje i podatke i objašnjenja u korist onih koji ih plaćaju, da to diskredituje u javnosti celu struku. Za to vreme ostali ćute, tapšu jedni druge po ramenu i na marketinškim festivalima dele plaćene nagrade. Kao i u celom društvu, i ovoj profesiji su pojedinci koji mašu „avionima i kamionima“ izgurali one koji zasnivaju svoje poslovanje na profesionalnom znanju i etici, rezignirano zaključuje Jovanović.

Proizvoljna primena pravila

Igor Lazarević, konsultant u oblasti marketing menadžmenta, navodi da istraživanja javnog mnjenja čine 5-10% ukupne vrednosti marketinškog tržišta koja se godišnje kreće između 450 i 600 miliona evra. Najveći udeo u ovom sektoru ima oglašavanje sa oko 60% i digitalni marketing sa oko 25 procenata.

Iako čine mali deo tržišta, istraživanja javnog mnjenja imaju važnu ulogu u odlučivanju, ali se u praksi često svode na površne ankete sa slabim i nereprezentativnim uzorcima i bez stvarne metodološke dubine, dok su kvalitativna i integrisana istraživanja i dalje nedovoljno zastupljena. To dovodi do parcijalnih uvida i preporuka koje su slabo primenjive u praksi, objašnjava Lazarević.

On upozorava da u istraživanjima javnog mnjenja odavno postoje ozbiljne devijacije. Struka, politika i interesi se prepliću, pa se pojavljuju naručena istraživanja koja više oblikuju percepciju nego što prikazuju realnost, kao i razne fantomske istraživačke agencije, što vodi ka selektivnom tumačenju rezultata i padu poverenja u celokupnu industriju. Uprkos tome, i dalje postoje agencije i istraživači koji rade profesionalno i savesno držeći se profesionalnih standarda, iako ne postoji fer tržišna nagrada za tu vrstu posvećenosti.

„Suštinski problem nije u odsustvu pravila, već u njihovoj proizvoljnoj primeni. U praksi se vrlo često vidi selektivno poštovanje standarda, posebno u oblastima gde je kontrola slabija ili gde je pritisak tržišta veći. U istraživanjima javnog mnjenja i tržišta često se zanemaruju osnovni metodološki principi, od dizajna istraživanja, preko uzorka i metodologije, do interpretacije rezultata”, ukazuje Lazarević.

Probleme stvaraju i klijenti. Često nemaju dovoljno znanja, niti insistiraju na kvalitetu i etici, pa se standardi ne traže dosledno. U takvom okruženju, regulativa i kodeksi ostaju više okvir nego stvarni mehanizam kontrole, pa primena pravila u velikoj meri zavisi od pojedinaca i profesionalne odgovornosti a manje od sistema kao celine, zaključuje naš sagovornik.

Greške se ne naplaćuju

Lazarević smatra da bi greške trebalo da imaju jasne posledice, posebno kada su vidljive i utiču na javnu percepciju. U Srbiji to često nije slučaj ili se dešava retko i nedosledno. Razlog je sistemski. Tržište istraživanja javnog mnjenja nije u potpunosti postavljeno na tržišnim osnovama.

„Kada se desi očigledan promašaj, kao što je bio onaj sa prognozom pobede Borisa Tadića 2012. godine, on se kratko registruje u medijima, izazove polemiku, a zatim se često ‘zaboravi’. Iste agencije nastavljaju da dobijaju poslove, jer tačnost nije jedini niti uvek najvažniji kriterijum“, smatra Lazarević.

U takvom okruženju, dodaje, rezultati se neretko prilagođavaju očekivanjima naručioca, selektivno interpretiraju ili koriste pre za oblikovanje percepcije nego za objektivno merenje realnosti. Postoje i aranžmani koji malo imaju veze sa otvorenim tržištem, a više sa odnosima i pristupom javnim resursima. Drugim rečima, sa koruptivnim radnjama. Posledica je da greška nema punu tržišnu cenu, dok dugoročno ozbiljno urušava poverenje građana u istraživanja kao pouzdan alat za razumevanje društva.

Sve dok se kao industrijski standard ne postavi kvalitet i realan rezultat, imaćemo površne kampanje, naručena istraživanja, nepoštovanje standarda, metrike koje navode na pogrešne zaključke, takmičenja u „izlivima kreativnosti“ a ne u jasnim rezultatima, „pičeve“ samo radi forme i igre velikih igrača gde svako dobija svoj procenat.

To se mora promeniti ozbiljnim jačanjem strukovnih udruženja i aktivnim članstvom u udruženju ESOMAR, transparentnošću u svemu, od metodologije istraživanja do cene usluga, edukacijom klijenata i razvijanjem kulture profesionalne odgovornosti, zaključuje Lazarević.

Jelena Stjepanović

Biznis i finansije 245, maj 2026. 

Foto: stokkete, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Agencije traže doplatu za gorivo: Šta zakon dozvoljava putnicima? 

by bifadmin
Udruženju potrošača „Efektiva“ stigle su žalbe putnika da im turističke agencije u Srbiji traže doplatu za već plaćene aranžmane zbog promena cena goriva. Šta je po zakonu dozvoljeno, a šta ne?
Dejan Gavrilović iz Efektive navodi da poslednjih deset dana imaju žalbe putnika koji su platili turističke aranžmane jer im agencije sada traže doplatu za gorivo, piše N1.

Ističe i da to nije nova priča, da se slično dešavalo 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini, a sada i ratom na Bliskom istoku kada je došlo do stvarnog povećanja cene avio goriva, koje je sa nekih 100 dolara po barelu otišlo na 200 dolara.

„Ono što je zanimljivo je da agencije tu doplatu za gorivo traže u poslednjih 10 dana, a unazad 20 dana cena tog avio goriva pada. Postavlja se pitanje da li potraživanje agencija realno, odnosno da li je preneto od strane aviokompanije ili to agencije traže kako bi dodatno ućarile neki novac“, navodi.

Postoje uslovi pod kojima agencije imaju pravo da traže povećanje cene aranžmana, objašnjava, a to je to povećanje predviđeno ugovorom, ali isto tako, u ugovoru mora da bude predviđeno i smanjenje.

Naglašava i da povećanje cene aranžmana ne sme da bude veće od 8 odsto od ukupne cene aranžmana, i da mora da bude ispostavljeno minimum 20 dana pred put.

Savetuje putnicima da od agencija traže račun kojim je povećanje cene obračunato.

Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Tvorac ChatGPT-a navodno izlazi na berzu

by bifadmin

Američka kompanija OpenAI priprema se za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO), piše Rojters pozivajući se na anonimne izvore. Međutim još uvek nema zvanične potvrde iz same kompanije.

Ova firma razvila je ChatGPT, jedan od najpopularnijih četbotova na svetu koji ima 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno i preko 50 miliona pretplatnika. Njena vrednost se trenutno procenjuje na oko 852 milijarde dolara ali mnogi smatraju da bi po izlasku na berzu mogla porasti i premašiti bilion dolara.

Šta bi se još moglo desiti ako izađe na berzu pitali smo upravo ChatGPT koji kaže da bi verovatno privatni investitori koji bi postali akcionari kompanije od nje tražili da povećava broj korisnika i prihode. To bi moglo dovesti do rasta broja novih komercijalnih proizvoda i insistiranja na pretplatama jer je investitorima u interesu da svaka kompanija u koju ulažu postane profitabilnija.

Ali sve ovo ne znači da bi se funkcionisanje ChatGPT-a nužno pogoršalo jer bi OpenAI imao više novca za ulaganja u infrastrukturu, kreiranje bržih modela i slično. Ipak, s obzirom da je nastao kao neprofitna organizacija koja je planirala da razvija veštačku inteligenciju kako bi ona radila u korist čovečanstva, definitivno će je udaljiti od svog prvobitnog cilja.

Foto: Chris_and_Ralph, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Finansijski direktori Srbije: Dosadašnji modeli rasta su iscrpljeni – vreme je za transformaciju

by bifadmin

Više od 300 finansijskih direktora, lidera C-nivoa, predstavnika državnih institucija i međunarodnih stručnjaka okupilo se ove godine na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) „CFO sa svrhom“. Konferencija je ovog puta održana pod sloganom Chief transFormative Officer, naglašavajući suštinsku promenu u razumevanju uloge finansijskog direktora – od upravljača brojevima do pokretača organizacione transformacije i otpornosti.

Ko je zapravo dobar finansijski direktor?

Jedna od centralnih poruka konferencije bila je da finansijski direktor pre svega mora duboko razumeti poslovanje kompanije kojom upravlja – njene procese, dinamiku i strateške prioritete. Finansijsko znanje i vladanje brojevima osnova su zanata, ali ne i dovoljan uslov za uspeh na toj poziciji.

Učesnici konferencije složili su se da pravi finansijski lider mora znati kada treba da koči, a kada da gura napred – i da pri tome ne sme gubiti iz vida širu perspektivu. Sposobnost istovremenog upravljanja kratkoročnim pritiscima i dugoročnom stabilnošću istaknuta je kao jedna od ključnih kompetenci modernog CFO-a. Podjednako važna je i spremnost na preuzimanje razumnog poslovnog rizika, jer bez rizika nema ni rasta.

Uloga finansijskog direktora danas podrazumeva prisustvo u celokupnom poslovnom ciklusu: od strateškog planiranja, upravljanja ljudima, implementacije novih tehnologija, cyber bezbednosti, do svakodnevnih operativnih odluka. Zaključak učesnika konferencije je da je stereotip o finansijskom stručnjaku kao osobi koja se bavi isključivo brojevima prevaziđen: savremeni CFO je partner menadžmenta u vođenju kompanije, a ne samo kontrolor finansijskih tokova.

Srpska ekonomija: Kratkoročna stabilnost, dugoročni alarmi

Makroekonomski panel konferencije doneo je ozbiljne poruke o stanju domaće privrede. Privredni rast Srbije u 2025. godini od svega dva odsto – najniži u poslednjoj deceniji, izuzimajući pandemijsku 2020. godinu – signal je da dosadašnji model rasta pokazuje ozbiljne pukotine.

Po prvi put nakon dužeg perioda, Srbija je zabeležila veći odliv dobiti i dividendi stranih kompanija nego što je bila vrednost novih stranih direktnih investicija, čime je zemlja faktički postala neto izvoznik kapitala. Istovremeno, rast zarada i penzija koji nadmašuje rast produktivnosti, pad stranih ulaganja i negativan doprinos neto izvoza upućuju na to da su kratkoročni pokretači rasta – lična i državna potrošnja – dugoročno nedovoljni.

Jedini sektori koji su u protekloj godini ostvarili snažan rast bili su informacione i komunikacione tehnologije i finansijske usluge, dok je ostatak privrede stagnirao ili beležio pad.

Zamka srednjeg dohotka i put napred

Stručnjaci koji su govorili na konferenciji upozorili su na rizik takozvane zamke srednjeg dohotka – scenarija u kome zemlja ostaje između niskocenovnih ekonomija i visoko produktivnih razvijenih tržišta, ne uspevajući da napravi kvalitativni iskorak ni u jednom ni u drugom pravcu. Jaz koji Srbiju deli od donje granice zemalja s visokim dohotkom prema klasifikaciji Svetske banke iznosi oko 20 odsto.

Put iz te zamke vodi kroz tri ključne oblasti: povećanje domaćih privatnih investicija, veće učešće visokotehnoloških sektora u strukturi privrede i, pre svega, unapređenje institucionalnog okvira. Procenjuje se da bi podizanje kvaliteta institucija na nivo zemalja Centralne i Istočne Evrope donelo oko 35 odsto veći dohodak tokom jedne generacije.

Od teorije do prakse: uvidi iz prve ruke

Izazovi sa kojima se nose ljudi koji upravljaju finansijama najvećih kompanija koje posluju u Srbiji, dobili su svoju praktičnu dimenziju kroz razgovore sa izuzetnim gostima konferencije. Od suvlasnika kompanije Nelt Nebojše Šaponjića, koji je podelio iskustvo vođenja jednog od najvećih regionalnih distributivnih sistema, do stalnog predstavnika MMF-a u Srbija Leva Ratnovskog, čiji je analitički pogled osvetlio makroekonomske trendove iz ugla međunarodnih institucija – konferencija je ponudila sjajnu priliku da se ekonomski, finansijski i operativni izazovi sagledaju kroz konkretna poslovna i institucionalna iskustva.

Posebno zapažen bio je razgovor sa potpredsednikom kompanije Nvidia za tržišta EMEA Karlom Ruisom, koji je ukazao na to kako tehnološka transformacija,  a posebno veštačka inteligencija,  već danas menja način na koji finansijski lideri donose odluke i upravljaju rizikom.

Zajednička nit svih raazgovora na konferenciji CFO sa svrhom 2026 je da izazovi koji stoje pred finansijskim direktorima nisu samo pretnje kojima treba upravljati, već i prilike za one koji su spremni da transformaciju prihvate kao stratešku prednost.

Foto: Nikola Večanski

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Subvencije za tovno govedarstvo imamo, ali bez značajnijeg napretka

by bifadmin

Dok država izdvaja novac za subvencije, domaći odgajivači upozoravaju da bez korenitih reformi sistema srpske štale prebrzo ostaju prazne. Sa Novosadskog sajma poslata je jasna poruka: stočari traže hitno uklanjanje administrativnih kočnica za izvoz i otvaranje rečnih luka na Dunavu kako bi opstali. Spas za domaće domaćine leži u uvođenju strogog reda na tržištu i pokretanju novog brenda „Junetina iz prirode“

Kako prenosi Poljoprivreda.info, iako država godinama ulaže novac u domaće govedarstvo, pravi rezultati i napredak na terenu uporno izostaju. Ovo je gorka ocena koja se čula od naših domaćina na sastanku Udruženja „Agroprofit“, održanom u okviru 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Poruka stočara je jasna: sam novac iz budžeta nije dovoljan ako sistem ne funkcioniše kako treba.

Ovo je gorka ocena stanja koja se čula od srpskih agrarnih domaćina na sastanku Udruženja Agroprofit, održanom u okviru 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Poruka stočara je jasna: sam novac iz budžeta nije dovoljan ako sistem ne funkcioniše kako treba, i stočni fond će i dalje biti sve tanji i tanji.

Da bi se spasao ovaj pretežak, ali strateški važan posao, odgajivači goveda za proizvodnju mesa (tovnih rasa) traže hitne i korenite promene u državi.

Ključni zahtevi stočara: Šta koči srpsko govedarstvo?

Osnivanje Uprave za stočarstvo: Stočarima je hitno potrebna jedna adresa – posebno državno telo koje bi brinulo isključivo o njihovim potrebama i problemima.

Uvođenje reda u genetiku i veterinu: Traži se bolja organizacija u odabiru najboljih grla za dalji uzgoj (selekcija), stroža provera kvaliteta mesa i efikasniji rad Uprave za veterinu.

Uređenje „pedigrea“ (matičnih knjiga): Naglašeno je da bez tačne evidencije o poreklu i čistokrvnosti životinja, kao i bez stroge kontrole uvoza rasnih goveda iz inostranstva, nema stabilne domaće proizvodnje.

„Otvaranje“ Dunava: Traži se hitno osposobljavanje i sređivanje rečnih luka (terminala) na Dunavu. To bi omogućilo da se goveda i ovce bezbedno, brže i znatno jeftinije transportuju brodovima do inostranih kupaca.

Nova šansa: „Junetina iz prirode“

Kao svetla tačka i korak napred, najavljena je izrada spiska farmi koje rade po najvišim standardima. Ove farme biće osnova za kreiranje novog, prepoznatljivog domaćeg brenda vrhunskog kvaliteta pod nazivom „Junetina iz prirode“, što bi našim proizvođačima donelo bolju zaradu i zasluženo poštovanje na tržištu.

Izvor: Poljoprivreda.info

Foto: Atahualpa Caceres Primera, Unsplash

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Nova pravila za sve firme u Srbiji, moraće da dokažu koliko su zaista odgovorne

by bifadmin

Zamislite da vam veliki poslovni partner postavi pitanje koje niste očekivali: „Koliki je vaš karbonski otisak?“ ili „Kakva je vaša politika prema zaposlenima?“. U kancelariji nastane tišina. Niko ne zna odgovor, ali ne zato što firma ne brine, nego zato što to nikad niko nije ni merio ni zapisao. Upravo ta tišina, u godinama koje dolaze, može da košta mnogo više od novca.

Do sada je nefinansijsko izveštavanje, ono što se sve češće naziva ESG izveštavanjem (Environmental, Social, Governance), u Srbiji uglavnom bilo rezervisano za multinacionalne korporacije i domaće kompanije koje su želele da zvuče moderno. Za ostale: nije bilo ni obaveze, ni pritiska, ni posebnog razloga za žurbu. Ta era je pri kraju.

Novi zakon, nova pravila

Početkom 2027. godine u Srbiji na snagu stupa zakonska regulativa koja briše stare granice. Ono što je ranije bilo privilegija ili marketinški alat postaje striktna zakonska obaveza i to ne samo za najveće igrače na tržištu. Novi propis spušta zahteve transparentnosti na daleko širi krug kompanija nego što se do sada mislilo.

Šta to u praksi znači?

Firme će morati da mere, dokumentuju i javno objavljuju podatke o svom uticaju na životnu sredinu, o tome kako tretiraju zaposlene, kako upravljaju rizicima i kakve etičke standarde primenjuju. I što je ključno, te informacije više neće moći da budu skup lepih obećanja bez pokrića. Moraće da budu merljive, tačne i podložne eksternoj proveri.

Izjave poput „mi brinemo o prirodi“ više neće biti dovoljne. Podaci treba da budu merljivi, proverljivi i potpisani.

Možda se čini da se sve ovo tiče samo velikih firmi. Ali tu leži jedna od najvećih zabluda domaćeg poslovnog sveta.

Domino efekat koji mnogi ne vide

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Da li otpad može da ima novi život?

by bifadmin

Apel na to koliko je važno da se okrenemo cirkularnosti, na simboličan način poslala su tri mlada umetnika stvorivši skulpture velikih formata napravljene od ambalaže Nestlé proizvoda i pokazala da ambalaža može da nastavi da živi čak i kroz umetnost. Poziv na angažovanje izražen je kroz dela „Plastično doba”, „Breme sveta na mojoj glavi” i „Bez glasa”, inspirisanim problemom otpada sa kojim se afrički kontinent suočava, a u ovoj ideji na početku njihove karijere podržala ih je kompanija Nestlé Srbija koja posluje sa nultim odlaganjem otpada na komunalne deponije.

Skulpture su izložene u bašti Muzeja afričke umetnosti u okviru programa „Reci: SkulptUra”, koji predstavlja prateći segment tekuće izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs”, autorke i kustoskinje Ivane Vojt i biće otvorena za javnost do 15. septembra.

„Kroz podršku mladim umetnicima i saradnju sa Muzejom afričke umetnosti pokrećemo važno pitanje: kako materijal koji se najčešće posmatra kao otpad može da dobije novu vrednost, često i na neočekivan način. Nestlé veruje da cirkularnost nije samo industrijski princip, već i društvena tema o kojoj treba da se razgovara na različite načine I upravo zato nam je važno da podržimo program koji povezuje održivost, kreativnost i edukaciju“, izjavila je Marjana Davidović, generalna direktorka Nestlé Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija.

Kroz umetnička dela nastala od ambalaže proizvoda brendova C, THOMY i Garden Gourmet, autori su dali sopstveni umetnički osvrt na pitanje otpada, njegove transformacije i odgovornosti savremenog čoveka prema prostoru koji deli sa drugima. Prikazujući kako skulpturalni izraz može da otvori pitanja o cirkularnosti i ekologiji, njihovi radovi posmatraju otpad istovremeno kao teret čovečanstva i kao materijal koji dobija novu formu, značenje i društvenu vrednost.

“Izložba otvara pitanje otpada kao jednog od ključnih globalnih izazova, ali i njegovog potencijala da bude transformisan u novi, vredan materijal i značenje. Umetnici ukazuju na to da proces gomilanja koji nije samo fizički čin, već i simbolički znak vremena u kom živimo i podsećaju da taj teret moramo nositi svesno, razumejući sopstvenu odgovornost prema budućnosti i prostoru koji delimo”, navela je Ivana Vojt , kustoskinja i autorka izložbe Reci: Art – Otpad kao resurs.

Povodom otvaranja programa organizovana je i Nestlé panel diskusija „Otpad kao resurs u cirkularnoj ekonomiji“, na kojoj su učestvovali vodeći stručnjaci iz kompanija Tetra Pak, Sekopak, CirEkon, kao i Privredne komore Beograda/Privredne komore Srbije. Panel je dodatno otvorio razgovor o važnosti saradnje industrije, institucija i zajednice u razvoju održivijih modela upravljanje otpadom.

Ovaj projekat reflektuje globalne napore kompanije Nestlé, koja je kao najveći svetski proizvođač hrane i pića posvećena principima cirkularne ekonomije. Fabrika u Surčinu, prva je prehrambena fabrika u Srbiji koja je dostigla cilj Zero Waste to Landfill, što znaći da se sav otpad iz proizvodnje odvaja, reciklira ili konvertuje u energiju. Na globalnom nivou blizu 90 odsto Nestlé ambalaže već je dizajnirano za reciklažu.

Autori jedinstvenih eksponata su Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović, mladi umetnici koji su diplomirali primenjeno vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, dok je kustoskinja izložbe i pratećeg programa je Ivana Vojt.

Foto: Aleksej Nešović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Izveštaj „Trendovi putovanja 2026“ pokazuje: Evropa i dalje globalni centar putovanja usmerenih na kulturu, gastronomiju i iskustva

by bifadmin

Mastercard Ekonomski institut (MEI) objavio je svoj godišnji izveštaj „Trendovi putovanja 2026“ o globalnim potrošačkim navikama kad je reč o putovanjima. Na osnovu jedinstvene analize podataka o transakcijama, kao i podataka nezavisnih izvora, izveštaj otkriva šta danas utiče na izbore putnika u uslovima trenutne ekonomske i geopolitičke neizvesnosti. Globalni obrasci jasno se odražavaju i u evropskoj turističkoj slici koja pokazuje kako se način putovanja prilagođava novim okolnostima: putnici menjaju izbor destinacija, način na koji putuju i prioritete.

Rezultati pokazuju da je evropsko tržište putovanja zrelo i otporno, uz prelazak u stabilniju fazu rasta fokusiranu na vrednost. Uprkos globalnim izazovima, Evropa ostaje globalno središte putovanja usmerenih na kulturu, gastronomiju i iskustva. Među ključnim uvidima izdvaja se:

·       Evropa je i dalje globalni centar za kulturni i iskustveni turizam. Kontinuirani izazovi u lancima snabdevanja energijom i u vazdušnom saobraćaju uticali su na smanjenje kapaciteta na odabranim rutama, što je dovelo do preusmeravanja letova i pojave alternativnih tranzitnih tačaka širom Evrope. Ipak, analiza rezervisanih avionskih sedišta za period od juna do septembra pokazuje da evropske destinacije i dalje beleže snažan rast u odnosu na prethodnu godinu. Čak šest od 10 globalnih destinacija nalaze se u Evropi. Očekuje se da će Pariz zabeležiti najveći rast, čime dodatno potvrđuje svoju poziciju jednog od najvažnijih međunarodnih turističkih centara. Slede Amsterdam i Brisel, dok Barselona, Madrid i Frankfurt takođe beleže snažan rast dolazaka.

·       Veliki gradovi ostaju u fokusu. Različiti obrasci potrošnje naglašavaju ulogu Evrope kao raznolike i iskustveno bogate destinacije. Švajcarski turisti u Francuskoj svoju potrošnju najčešće usmeravaju na maloprodaju, pri čemu je Pariz jedinstvena i prepoznatljiva destinacija. Posetioci iz Velike Britanije i Holandije prioritet daju gastronomiji i kulinarskim iskustvima, dok nemački putnici više troše na prehrambene proizvode. U Španiji je noćni život i dalje ključni segment potrošnje, posebno među britanskim turistima koji u barovima troše 32% više od proseka međunarodnih posetilaca.

·       Pristupačnost ostaje ključni pokretač ekonomije putovanja, posebno u uslovima rasta cena goriva i energije, što dodatno povećava troškove prevoza i smeštaja. Istovremeno, promene u kretanju deviznih kurseva i neujednačen rast primanja utiču na izbor destinacija i učestalost putovanja. Ovi pritisci uticali su na selektivnije ponašanje putnika i slabije potražnje u pojedinim delovima sveta, ali ukupna potražnja za putovanjima ostaje otporna zbog snažnog tržišta rada i kontinuirane potrošnje na iskustva. Evropljani takođe i dalje daju prioritet putovanjima, uz veći fokus na vrednost, tajming i kvalitet.

·       Putovanja vozom sve su popularnija širom Evrope. Potrošnja turista na železnički prevoz porasla je u periodu od 2022. do 2025. godine. Ovo ukazuje na postepeni, ali značajan pomak ka putovanjima u kojim je put sastavni deo iskustva. Među Evropljanima, Španci prednjače u korišćenju železnice sa udelom od 2,7% u odnosu na 1,8% 2022. godine. Slede Holanđani sa 2,2% u poređenju sa 2022. godinom kad je taj procenat iznosio 1,3, a potom belgijski i britanski putnici sa po 2,1%. Evropa je središte rasta železničkog turizma, delom zahvaljujući Strategiji za održivu i pametnu mobilnost Evropske unije, čiji je cilj da se do 2030. godine udvostruči obim brzih železničkih linija, čineći voz sve dostupnijim i ekološki prihvatljivim izborom. Istovremeno, luksuzna putovanja vozom beleže snažan rast i trenutno čine oko 20% globalne potrošnje na železnički turizam. Najveća potražnja u Evropi dolazi iz Italije, Španije i Velike Britanije, pri čemu italijanski putnici više od polovine ukupne potrošnje na vozove usmeravaju na luksuzna železnička iskustva.

Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u okviru Mastercard Ekonomskog instituta izjavila je: „Uprkos kontinuiranoj geopolitičkoj neizvesnosti, evropska ekonomija putovanja je do sada pokazala otpornost. Kako se obrasci putovanja normalizuju, Evropljani stavljaju veći naglasak na vrednost, pristupačnost i putovanja usmerena na iskustvo. Naši podaci pokazuju da trajna privlačnost Evrope i dalje predstavlja oslonac globalne turističke potražnje, iako geopolitičko okruženje, promene kurseva valuta i širi ekonomski uslovi sve više utiču na to kako i gde ljudi biraju da putuju“.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Verujte samo onome što jasno vidite

by bifadmin

Samopouzdanje i poverenje za volanom ne proizlaze iz brzine, već iz osećaja potpune kontrole nad vozilom i uslovima na putu. Upravo zato je kompanija Bosch i njena divizija ⁠Mobility Aftermarket, želela da o svetlu ne govori samo kroz tehničke specifikacije i brojke, već kroz iskustvo koje je svakom vozaču poznato – trenutak kada mrak promeni način vožnje i pokaže koliko je jasna vidljivost zaista presudna. Ovo je bila centralna tema nesvakidašnjeg događaja organizovanog za predstavnike medija, influensere i partnere, kako bi predstavila Bosch program sijalica za putnička i teretna vozila i značaj vrhunske vidljivosti u vožnji.

Kroz interesantno zvučno i svetlosno iskustvo gosti su bili u prilici da se suoče sa osećajem smanjene vidljivosti i neizvesnosti na putu i izazovima sa kojima se vozači susreću kada uslovi ne omogućavaju dovoljno jasnu preglednost i kada su visokokvalitetne sijalice od presudnog značaja.

Bosch je predstavio širok portfolio sijalica za vozila razvijenih za različite potrebe – od standardnih Pure Light sijalica i svetla, koje odlikuje odličan odnos kvaliteta i cene, do naprednih LED i Xenon rešenja i Ultra White sijalica koje pružaju i 100% više svetlosti na putu u odnosu na standardne sijalice, a koja karakteriše  i izuzetno dug radni vek, zahvaljujući upotrebi najkvalitetnijih materijala.

Poseban fokus bio je na Plus 200 Gigalight sijalicama, najmoćnijim halogenim sijalicama u Bosch asortimanu koje obezbeđuju i do 200% više svetla u odnosu na standardne halogene sijalice, uz snažniji kontrast i duži svetlosni snop koji omogućava vozačima da ranije uoče prepreke na putu i imaju više vremena za reakciju.

„Kada govorimo o bezbednosti u vožnji, kvalitet svetla nije pitanje komfora, već poverenja i sigurnosti. Bosch sijalice razvijene su tako da vozačima pruže maksimalnu vidljivost u svim uslovima vožnje, uz dug radni vek i pouzdanost koje Bosch standard podrazumeva“ – rekao je direktor prodaje Bosch Mobility Aftermarket divizije za Srbiju i Crnu Goru, Bratislav Kocić.

Gostima su nakon zvaničnog dela predstavljene i interesantne aktivacije, među kojima je bio test vidljivosti u specijalno dizajniranoj tamnoj sobi, koji je im je dodatno omogućio da kroz lično iskustvo osete razliku koju kvalitetno osvetljenje pravi u vožnji. Takođe, zanimljiv performans kviz majstora Milana Bukvića i Dušana Macure dodatno je istakao ključnu poruku – da bez jasne vidljivosti nema sigurnih procena i odluka na putu.

Kao globalni lider u automobilskoj industriji i kompanija koja već gotovo 140 godina razvija inovativna rešenja za mobilnost, Bosch nastavlja da postavlja standarde kvaliteta, bezbednosti i tehnološke pouzdanosti na putevima širom sveta. U svetu u kojem sigurnost na putu često zavisi od delića sekunde i pravovremene reakcije, jasna vidljivost postaje više od komfora – postaje pitanje poverenja. Zato Bosch šalje jednostavnu, ali važnu poruku svim vozačima: „Verujte samo onome što jasno vidite. Verujte u Bosch.“

Foto: Vojislav Vujanić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci