Srbija jeste decenijama bila izvoznik struje, ali danas je situacija bitno drugačija, a pretnju energetskog minusa može izbeći jedino krupnim i dobro osmišljenim ulaganjima.

Najočiglednija nedaća je naglo i neočekivano povećana dnevna letnja potrošnja, čak i iznad 100, pa i 105 miliona kilovata na dan. Decenijama nam je letnjeg dana bilo dovoljno od 75 do 82 miliona kilovata, a aktuelna potrošnja je samo desetak kilovata niža od potrošnje hladnijih zimskih dana kada grejanje potrebuje znatnu količinu energije.

Kako je dnevni proizvodni limit srpskih energana otprilike 85-90 miliona kilovata, jasno je da bogme već mesec dana ne mali deo struje kontinuirano uvozimo. Izrazito visoke temperature su ogolile nedovoljan kapacitet, ključnu slabost srpske energetike nastalu tokom decenija neulaganja.

Naravno, vode nije bilo ni za hlađenje nuklearki u Mađarskoj i Rumuniji, što je ne samo ceo region dovelo u situaciju velikog manjka struje, već i znatno otežalo lokalnu razmenu i uvoz električne energije. Cena struje na berzi je podivljala i povremeno je premašivala i 600 evra za megavat.

Dogodilo nam se ekstremno uvećanje potrošnje u trenutku kada je naglo pala, inače nedovoljna, domaća proizvodnja. Kako je cela Evropa trpela slične nedaće, spas je iznađen zahvaljujući dovoljnim količinama struje u pojedinim obližnjim državama, pre svega u Bugarskoj i Grčkoj. Pokazalo se da je naš prenosni i distributivni sistem, mada zastareo, sa osam tačaka za razmenu struje, veoma solidan za trgovinu energije sa susedima.

Prestao je i rečni transport uvoznog uglja kojim se poboljšava gorivo termalki „Nikola Tesla“. Tako je delom limitiran rad naših najvećih energana baš kada je potreba za energijom bila najizraženija.

Istovremeno na svetskom tržištu, kao posledica rata u Iranu, došlo je do povećanja cene nafte i još više gasa. Kako oba energenta uvozimo, poskupljenje je povećalo troškove energetskih preduzeća, dok je njihov transport do srpskih potrošača otežan i skuplji. Tako nas je, u već neugodnoj energetskoj situaciji, pogodio još i skok cena energenata na svetskom tržištu.

Upravo to što nas je istovremeno zadesilo ekstremno toplo vreme, rekordno nizak nivo Dunava, te rast cena energenata kao posledica rata u Iranu je rezultiralo teškom situacijom. Važnije je što se pokazalo da ono što je decenijama činilo osnov srpske energetike ubuduće neće moći.

Naš ugalj je sve slabijeg kvaliteta i nestaje. Bitno ograničava rad najvećih termalki, a ne pomaže ni uvoz kvalitetnijeg uglja i namešavanje.
Drugim rečima, kapacitet termalki „Nikola Tesla“ će se ubrzano smanjivati, a njima za 30 godina ističe vreme. Pokazalo se i da se i na Đerdap i klasične hidroenergane može krajnje ograničeno osloniti.

Od hidroelektrana treba se skoncentrisati na reverzibilne, pre svega na Bistricu i videti kakav bi efekat na životnu sredinu ostavio tako sporan projekat kakav je Đerdap 3. Ostaje pitanje izgradnje nuklearke.

Drugim rečima, aktuelna i preteća energetske kriza nam ukazuju da nisu potrebne samo nove energane, već i nov koncept srpske energetike dominantno zasnovan na upotrebi novih goriva, sunca i vetra, gasnih energana i hidroalki novog tipa.

Bitno je da se postojeći termalni kapaciteti koriste dokle god se ne izgrade odgovarajuće zamene, kao i da se oni koji mogu prebace na drugo gorivo. Ceo proces ne samo da će puno koštati, prve procene se kreću između 15 i 20 milijardi evra, već će i dugo trajati. Po stručnjacima i kada bismo počeli već naredne sezone, teško da bismo do 2040. završili polovinu potrebnog. Realnije bi bilo procenjivati kraj krupnog posla za sredinu veka ili, čak, 2060. godinu, kada bi, otprilike, došao i kraj rezervama uglja u Srbiji.

No, novo vreme napušta fosilne energente, zahteva nove energane i preferira upotrebe novih goriva. Na Srbiji je da manje islužene termalke prebaci na moderniji pogon, dok bi znatno veći deo električne energije ubuduće pristizao iz hidropogona i energana na sunce, vetar i gas.

Uspeh kolosalnih promena u energetici umnogome zavisi od redosleda poteza koje budu povlačile srpske vlasti, a jedan od većih izazova biće postići neophodnu fleksibilnost u korišćenju različitih pogona. Uloga raznolikih pogonskih elektrana jeste upravo u situacijama sličnim kakve je ovog leta zadesila Srbiju, kada su tri uzroka ukazala na tri (odvojene) slabosti srpske energetike.

Tri različita uzroka su na tri načina a istovremeno pogodila ovdašnju energetiku. Srbija se, bar za sada, spasava uvozom, a posledice istovremenog lošeg uticaja tri uzroka bile bi neuporedivo manje da je srpska energetika izgrađena od pogona na različite energente. Cilj velikog investicionog ciklusa morao bi biti i proizvodni segment učiniti što raznolikijim.

Poslovna slika Evropske unije u drugom kvartalu 2026. šalje dva upozoravajuća signala. Manje je novih kompanija, dok istovremeno raste broj onih koje završavaju u bankrotu.

Broj registracija preduzeća u EU smanjen je za 0,5 odsto u odnosu na prvi kvartal. Istovremeno, broj prijavljenih bankrota porastao je za 5,7 odsto, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.

Ovi procenti možda na prvi pogled ne izgledaju dramatično. Međutim, njihovo istovremeno kretanje u suprotnim smerovima zaslužuje pažnju. Posebno kada se pogledaju sektori u kojima kompanije trenutno trpe najveći pritisak.

U pet od osam posmatranih sektora u drugom kvartalu zabeležen je pad registracija novih preduzeća.

Najveći pad imala je industrija – 3,6 odsto. Slede smeštaj i ugostiteljske usluge sa smanjenjem od 3,4 odsto. U obrazovanju i socijalnim uslugama broj registracija smanjen je za 3,2 odsto. Industrijski rezultat je posebno značajan.

Evropska industrija već posluje u okruženju koje karakterišu geopolitičke tenzije, poremećaji u međunarodnoj trgovini i promene trgovinskih politika. Upravo tim izazovima bavila se i Evropska komisija u analizi poslovnog ciklusa za drugi kvartal 2026. godine. U fokusu istraživanja bilo je pitanje kako se proizvođači iz EU prilagođavaju tenzijama i poremećajima na stranim tržištima.

Pad broja novih industrijskih kompanija zato može biti još jedan pokazatelj opreznijeg odnosa preduzetnika i investitora prema ovom sektoru.

Dok tradicionalni delovi ekonomije beleže slabije rezultate, jedan sektor ide u potpuno suprotnom smeru.

Broj novoregistrovanih kompanija u sektoru informisanja i komunikacija povećan je čak 8,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Rast je zabeležen i u građevinarstvu, ali znatno skromniji – jedan odsto. Finansijske usluge ostale su na istom nivou.

Ovakva razlika između sektora ukazuje na nastavak promene strukture evropskog preduzetništva. Kapital i nove poslovne inicijative sve lakše pronalaze prostor u delatnostima povezanim sa informacijama, komunikacijama i digitalnom ekonomijom.

Još značajniji deo najnovijih podataka odnosi se na kompanije koje nisu uspele da nastave poslovanje.

Bankroti su na nivou EU u drugom kvartalu povećani za 5,7 odsto u odnosu na prva tri meseca godine.

Rast je registrovan u pet od osam posmatranih sektora.

Najveći skok dogodio se u obrazovanju i socijalnim delatnostima. Broj bankrota u ovom segmentu povećan je čak 21,1 odsto.

Sledi transport sa rastom od 11,4 odsto. U finansijskim uslugama broj bankrota povećan je za 6,8 odsto.

Postoje, međutim, i sektori u kojima je situacija bila bolja. Bankroti u smeštaju i ugostiteljstvu smanjeni su za 2,6 odsto. U građevinarstvu je zabeležen pad od 1,7 odsto, a u trgovini 1,2 odsto.

Posebno je interesantno što podaci o bankrotima dolaze u trenutku kada evropska ekonomija pokazuje znake rasta.

Prema preliminarnoj proceni Eurostata objavljenoj krajem jula, bruto domaći proizvod u drugom kvartalu povećan je za 0,5 odsto u EU i 0,4 odsto u evrozoni u odnosu na prethodni kvartal. Na godišnjem nivou rast je iznosio 1,2 odsto u EU i jedan odsto u evrozoni.

To stvara naizgled neobičnu sliku. Ekonomija raste, a istovremeno raste i broj bankrota.

Međutim, ova dva trenda ne moraju biti kontradiktorna. Rast BDP-a ne znači da sve kompanije i svi sektori napreduju podjednako. Poslovanje pojedinačnih firmi zavisi od troškova, potražnje, pristupa finansiranju, konkurencije i sposobnosti da se prilagode promenama na tržištu.

Zbog toga agregatni ekonomski rast može da postoji istovremeno sa ozbiljnim problemima u pojedinim industrijama.

Najnovija statistika pokazuje da poslovno okruženje u Evropi postaje izrazito selektivno.

Nove kompanije najbrže nastaju u informacionom i komunikacionom sektoru. Sa druge strane, tradicionalna industrija beleži najveći pad novih registracija.

Istovremeno, rast bankrota od 5,7 odsto pokazuje da deo postojećih kompanija sve teže održava poslovanje.

Zato će naredni kvartali biti važni. Ako se rast bankrota nastavi uz istovremeno slabljenje broja novih kompanija, to bi bio ozbiljniji signal za evropsku privredu.

Za sada podaci više govore o snažnom restrukturiranju poslovne ekonomije nego o opštem povlačenju preduzetništva.

Ipak, razlika je važna: u drugom kvartalu EU je dobila nešto manje novih kompanija, a izgubila znatno više postojećih nego samo tri meseca ranije.

Sklopljeno je 30.495 kupoprodajnih ugovora, 5,4 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine.

Za kuće je izdvojeno 175 miliona evra (8 odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 156 miliona evra (7 odsto), za poslovne prostore 119 miliona evra (6 odsto), za poljoprivredno zemljište 77 miliona evra (četiri odsto).

Za stanove je u Beogradu izdvojeno ukupno 742 miliona evra.

Kada je reč o načinu plaćanja, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, koliko je zabeleženo i u drugom kvartalu prethodne godine. Najveći deo tog novca potrošen je na kupovinu stanova, (34 odsto ugovora), koliko i prethodne godine.

Na teritoriji gradske opštine Savski venac u Beogradu prodat je stan po najvišoj ceni od 1,6 miliona evra. Na teritoriji te opštine prodat je i stan po najvećoj ceni kvadrata od oko 9.300 evra.

Najskuplja kuća prodata na teritoriji beogradske opštine Voždovac za 1,4 miliona evra, a najskuplje garažno mesto plaćeno je 54 hiljade evra, na teritoriji beogradske opštine Stari grad.