Politika i društvoVesti

Da li se uplaćuje penzioni staž ako se radi na osnovu ugovora o delu

by bifadmin
Građani koji rade po ugovoru o delu često nisu sigurni da li im se po tom osnovu uplaćuju doprinosi za penzijsko osiguranje, kao ni da li im se automatski evidentira radni staž.
Upravo jedno takvo pitanje objavljeno je u najnovijem broju glasila PIO Fonda, a odgovor razjašnjava koja prava i obaveze imaju osobe angažovane po ovoj vrsti ugovora.

Doprinos za PIO se uvek plaća

Iz PIO fonda navode da osobe angažovane po ugovoru o delu primaju ugovorenu naknadu koja podleže oporezivanju.

Na ovu naknadu obračunavaju se:

-porez na dohodak građana,
-doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje,
-doprinos za zdravstveno osiguranje, kada za to postoje uslovi.
-Kako objašnjavaju, doprinos za PIO plaća se uvek, bez obzira na to da li je osoba već zaposlena ili nije.

S druge strane, doprinos za zdravstveno osiguranje plaća se samo ako angažovano lice nije već zdravstveno osigurano po drugom osnovu, poput zaposlenja ili penzije.

Ugovor o delu nije radni odnos

Iz Fonda podsećaju da ugovor o delu nije ugovor o radu, zbog čega osoba angažovana na ovaj način nema status zaposlenog.

Reč je o radnom angažovanju van radnog odnosa, pa se za njega primenjuju drugačija pravila nego za klasično zaposlenje.

Staž se ne evidentira automatski

Jedna od važnih razlika odnosi se na evidentiranje penzijskog staža.

Naime, trajanje staža nije deo prijave koja se podnosi za ugovor o delu, zbog čega angažovana osoba ne može jednostavnom proverom registrovanih podataka da vidi koliko joj je staža ostvareno po ovom osnovu.

Da bi se staž evidentirao, potrebno je da lice podnese zahtev Republičkom fondu PIO za upis staža.

Nakon toga, prijave koje se odnose na istu kalendarsku godinu objedinjuju se i formira se odgovarajuća prijava koja, pored ostalih podataka, sadrži i podatak o trajanju penzijskog staža.
Foto: Bif
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto građani Srbije plaćaju skuplje stambene kredite od suseda u EU?

by bifadmin
Rešavanje stambenog pitanja u zemljama bivše Jugoslavije pokazuje sve veće razlike u troškovima zaduživanja. Dok građani Slovenije i Hrvatske danas imaju pristup stambenim kreditima sa kamatnim stopama koje se kreću oko 3%, u Srbiji se i dalje suočavaju sa znatno višim troškovima finansiranja.
Podaci centralnih banaka pokazuju da su prosečne kamatne stope na nove stambene kredite u Sloveniji i Hrvatskoj i u ovoj godini značajno niže nego u Srbiji, piše Demostat.

Prema podacima Banke Slovenije, prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite stanovništvu kretala se oko 3,0%, dok je Hrvatska narodna banka (HNB) za početak 2026. godine evidentirala prosečnu stopu od približno 3,03%.

Takođe, HNB je početkom godine izašla sa saopštenjem da su u 2026. godinu ušli sa stabilnim kamatnim stopama. Istovremeno, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite ostale na višem nivou i kretale se oko 4,5%.

Šta razlika u kamatama znači u praksi?

Na prvi pogled, razlika između kamatne stope od 3% i 4,5% možda ne deluje velika. Međutim, kod dugoročnih kredita upravo takve razlike imaju najveći efekat. Prema ilustrativnom obračunu, kupac stana u Srbiji mogao bi da plaća približno 75 evra veću mesečnu ratu od kupca u Hrvatskoj ili Sloveniji za isti iznos kredita. Tokom perioda od 30 godina, ta razlika može da dostigne više desetina hiljada evra.

Za prosečno domaćinstvo to nije samo statistička razlika, već faktor koji direktno utiče na dostupnost stanova, visinu mesečnih troškova i ukupni životni standard.

Tri tržišta – tri različita okruženja

Slovenija: stabilno i konkurentno tržište finansiranja

Slovenija se nalazi među tržištima sa najnižim kamatnim stopama na stambene kredite u regionu. Kao članica evrozone, deo je zajedničkog monetarnog sistema Evropske centralne banke, što doprinosi stabilnijem okruženju za dugoročno kreditiranje.

Niže kamatne stope omogućavaju kupcima nekretnina povoljnije uslove finansiranja i manji ukupan trošak kredita tokom perioda otplate.

Hrvatska: prednosti članstva u evrozoni

Ulaskom u evrozonu Hrvatska je uklonila valutni rizik između domaće valute i evra, što je doprinelo stabilnijem okruženju za kreditiranje stanovništva. Prema podacima Hrvatske narodne banke, prosečna kamata na nove stambene kredite tokom 2026. godine ostala je oko 3%, što Hrvatsku svrstava među tržišta sa relativno povoljnim uslovima finansiranja stambenih nekretnina.

Dodatnu pogodnost predstavlja činjenica da hrvatska regulativa dozvoljava finansiranje do 90% vrednosti nekretnine, što u praksi znači da kupci često mogu da dođu do kredita uz oko 10% sopstvenog učešća

 

Srbija: više kamate i stroža pravila finansiranja

 

Srbija funkcioniše u drugačijem monetarnom i regulatornom okruženju od država članica evrozone. Zbog toga su kamatne stope na stambene kredite više nego u Hrvatskoj i Sloveniji. Kako bi zaštitila građane od naglog rasta troškova zaduživanja, Narodna banka Srbije je prethodnih godina uvela regulatorne mere kojima je ograničen rast kamatnih stopa na stambene kredite.

Pored viših kamata, kupci nekretnina u Srbiji često moraju da obezbede veće početno učešće. U skladu sa pravilima kreditiranja, banke uglavnom finansiraju do 80% procenjene vrednosti nekretnine, što znači da kupac najčešće mora da obezbedi najmanje 20% sopstvenih sredstava.

Kad malo znači mnogo

Razlike između Srbije, Hrvatske i Slovenije nisu samo statističke. One direktno utiču na dostupnost stanova, mogućnost mladih porodica da reše stambeno pitanje i ukupan trošak zaduživanja.

Dok građani Hrvatske i Slovenije koriste prednosti nižih kamatnih stopa karakterističnih za tržišta evrozone, građani Srbije i dalje se suočavaju sa skupljim finansiranjem stambenih kredita i većim zahtevima za sopstveno učešće.

Za građane koji planiraju kupovinu prve nekretnine, čak i relativno mala razlika u kamatnoj stopi može tokom nekoliko decenija otplate značiti značajno veći finansijski teret. Upravo zato pitanje stambenih kredita danas za građane predstavlja jedno od najvažnijih ekonomskih i društvenih pitanja u regionu.

Izvor: Demostat
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lidl organizovao izbor za Miss – potrošačke korpe u glavnoj ulozi

by bifadmin

Kompanija Lidl Srbija svečano je simbiličnim Izborom za Miss obeležila jedinstven jubilej – punih 12 meseci u kontinuitetu na poziciji najpovoljnije nedeljne potrošačke korpe u Srbiji, prema nezavisnom istraživanju Agencije za istraživanje tržišta NMS Market Research*.

Tim povodom u beogradskom Bioskopu Balkan organizovan je događaj „Miss najpovoljnije potrošačke korpe”, na kojem je dvanaest korpi, po jedna za svaki mesec protekle godine, ovenčano krunama i lentama sa natpisom „Pobednik poslednjih 12 meseci”.

Kroz koncept izbora za „Miss”, svaka mesečna pobednica simbolično je predstavila poruku koja stoji u srcu Lidlove poslovne filozofije – „Niske cene svaki dan”, 12 meseci u kontinuitetu i bez kompromisa po pitanju kvaliteta. Večeru je vodio Slobodan Šarenac, a u opuštenoj atmosferi uz DJ program okupljenim gostima i kreatorima sadržaja poručeno je da, bez obzira na to koju korpu pune i u kom mesecu, u Lidlu uvek dobijaju najbolju vrednost za uloženi novac.

Foto: Lidl

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Izmenjeni sporazum o poslovanju Grupe Triglav na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila

by bifadmin

Grupa Triglav je s partnerima zaključila sporazum o saradnji na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila. Procenjuje da će ove godine na tom tržištu ostvariti veći obim poslovanja nego što je prvobitno planirano, ali će konačan obim i njegov uticaj na godišnje rezultate Grupe Triglav zavisiti od razvoja različitih faktora. Shodno tome, procena poslovnih rezultata Grupe Triglav za 2026. godinu ostaje nepromenjena.

U drugoj polovini prošle godine, AXA grupa je stekla većinski udeo u kompaniji za osiguravajuću tehnologiju Prima Assicurazioni. Nakon ove transakcije, Prima Assicurazioni i Grupa Triglav nastavili su saradnju na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila, u skladu sa izmenjenim sporazumom o saradnji.

Triglav je počeo da posluje na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila u junu prošle godine u partnerstvu sa italijanskom osiguravajućom kompanijom Prima Assicurazioni i reosiguravajućom kompanijom Ageas Re, članicom belgijske Ageas grupe. Tokom 2025. godine, po ovom osnovu je ostvarila obim poslovanja od 693 miliona evra, što je predstavljalo više od četvrtine ukupnog obima poslovanja Grupe Triglav, a za 2026. godinu planirala je obim od oko 400 miliona evra. Posle prilagođavanja ugovora, procenjuje se da će obim verovatno biti veći. Iznos premije, koji će biti veći od prvobitno dogovorenog, biće prebačen reosiguravajućoj kompaniji Ageas Re na osnovu zaključenog ugovora o reosiguranju sa 100% kvote, što smanjuje izloženost Triglava rizicima.

Grupa Triglav povećava geografsku diverzifikaciju svog poslovanja, što jača otpornost poslovnog modela i ostvaruje njene strateške ambicije u pogledu rasta, profitabilnosti i međunarodnog priznanja. Na tržištima Adrija regiona posluje preko svojih osiguravajućih podružnica, dok na širim međunarodnim tržištima osiguranja, uključujući Italiju, radi u saradnji s partnerima. Model partnerstva joj omogućava efikasniji ulazak na nova tržišta, fleksibilno prilagođavanje obimu tržišta i iskorišćavanje poslovnih prilika, a istovremeno donosi i određenu dinamiku, odnosno fluktuacije u obimu poslovanja. Istovremeno, Grupa uzima u obzir sve veće efekte rasta portfolija osiguranja, takođe i u oblasti investicija.

Za 2026. godinu Grupa Triglav planira između 170 i 190 miliona evra dobiti pre oporezivanja (2025: 174,1 milion evra) i više od 2,4 milijarde evra ukupnog obima poslovanja (2025: 2.561,2 miliona evra), a kombinovani koeficijent je planiran na približno 95 odsto (2025: 93,2 odsto).

Foto: Triglav

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Završen Wiener Städtische KUP – mladi rukometaši i rukometašice Srbije spremni za međunarodnu završnicu

by bifadmin

Rukometno takmičenje Wiener Städtische KUP, u okviru Sportskih igara mladih Srbije, završeno je državnim finalom koje je okupilo najbolje mlade rukometaše i rukometašice iz svih krajeva zemlje. Nakon kvalifikacionih turnira i regionalnih završnica, šampionske titule pripale su ekipama RK Metaloplastika iz Šapca u muškoj i Gracije sa Dunava iz Apatina u ženskoj konkurenciji.

Pobedničke ekipe predstavljaće Srbiju na međunarodnoj završnici Sportskih igara mladih u Splitu, gde će se takmičiti sa najboljim mladim sportistima iz regiona, promovišući vrednosti sporta, prijateljstva i fer-pleja.

Ovogodišnji Wiener Städtische KUP potvrdio je rast interesovanja dece i mladih za rukomet. Takmičenje je okupilo 192 ekipe, dok je kroz kvalifikacione turnire, regionalna finala i državno finale odigrano ukupno 248 utakmica. U odnosu na prethodnu sezonu, zahvaljujući većem broju kvalifikacionih turnira, broj učesnika povećan je za oko 20 odsto.

U završnici takmičenja nastupili su dečaci i devojčice rođeni 2011. godine i mlađi, koji su kroz brojne utakmice imali priliku da pokažu talenat, ali i da razvijaju timski duh, disciplinu, odgovornost i međusobno poštovanje.

„Ponosni smo što smo i ove godine bili deo projekta koji okuplja veliki broj dece širom Srbije i pruža im priliku da kroz sport razvijaju svoje potencijale. Wiener Städtische KUP pokazuje koliko sport može da bude važan za odrastanje mladih – ne samo kroz fizičku aktivnost, već i kroz usvajanje vrednosti kao što su saradnja, istrajnost i odgovornost. Kroz slogan „Aktivno danas, zdravije sutra“ želimo da podstaknemo decu i mlade da grade zdrave celoživotne navike i razviju svest o važnosti brige o sopstvenom zdravlju. Verujemo da ulaganje u sport predstavlja ulaganje u zdravije i snažnije zajednice, zbog čega ćemo i dalje podržavati inicijative koje mladima pružaju jednake prilike za razvoj i napredak“, izjavio je Sanjin Greda, direktor komercijalne prodaje za centralnu Srbiju u Wiener Städtische osiguranju.

Tokom sezone, mladi rukometaši i rukometašice nadmetali su se na turnirima širom Srbije, a poseban značaj takmičenja ogleda se u tome što deca iz različitih sredina dobijaju priliku da učestvuju u profesionalno organizovanim sportskim događajima, steknu nova iskustva i upoznaju vršnjake sa sličnim interesovanjima.

Marija Mihajlović, predsednica Plazma Sportskih igara mladih u Srbiji, istakla je da je ovogodišnja sezona još jednom pokazala koliko je važno deci omogućiti dostupne i kvalitetne sportske sadržaje.

„Sportske igre mladih već godinama stvaraju prostor u kojem deca kroz sport uče o prijateljstvu, poštovanju, toleranciji i timskom duhu. Drago nam je što Wiener Städtische KUP iz godine u godinu raste i okuplja sve veći broj mladih rukometaša i rukometašica. Zahvaljujući partnerima koji prepoznaju značaj sporta, možemo da omogućimo deci širom Srbije da se takmiče, druže i razvijaju svoje talente kroz fer i pozitivno sportsko okruženje“, rekla je Marija Mihajlović.

Najbolji timovi Wiener Städtische KUP-a nastavljaju svoje sportsko putovanje kroz međunarodnu završnicu Sportskih igara mladih, gde će predstavljati Srbiju i boriti se za nova priznanja.

Wiener Städtische osiguranje i Vienna Insurance Group, kao partneri Sportskih igara mladih i pokrovitelji rukometnog takmičenja Wiener Städtische KUP, veruju da ulaganje u sport predstavlja ulaganje u budućnost mladih generacija. Kroz ovaj projekat kompanija nastavlja da podržava promociju aktivnog načina života i prevencije zdravstvenih rizika, stvarajući okruženje u kojem deca razvijaju zdrave navike, samopouzdanje i vrednosti koje će ih pratiti tokom života. Jer svako dete koje danas učestvuje u sportu pravi važan korak ka zdravijoj budućnosti.

Foto: A.Cvetković

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Zašto kineski automobili privlače sve više kupaca?

by bifadmin

U prva četiri meseca ove godine, kineska vozila činila su 10% ukupne prodaje novih automobila u Srbiji. To je veliki skok u odnosu na 2025. godinu, kada je udeo bio ispod 4%. Interesovanje za vozila iz Kine nastaviće da raste na našem tržištu, a do osetnog skoka tražnje doći će onda kada i preduzeća počnu masovnije da ih kupuju, predviđa Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija.

Iako se automobili u Srbiji voze više od jednog veka, naša zemlja se trenutno ne može pohvaliti velikim uspesima u njihovoj proizvodnji. Za razliku od nas, građani Kine su do pre tri decenije za volan sedali uglavnom ako su bili profesionalni vozači ili bogataši željni adrenalina.

Do prekretnice je došlo 1994. godine, kada je Kina donela plan razvoja automobilske industrije koji je podsticao obične građane da kupuju privatna vozila. Podsticaj je urodio plodom ali ne onako kako su kineske vlasti zamislile, jer su građani kupovali uglavnom automobile iz inostranstva, nezadovoljni kvalitetom domaćih vozila. Kako bi smanjila zavisnost od uvoza stranih automobila, kineska država je počela da ulaže u razvoj domaće automobilske industrije.

Ovaj ekonomski zaokret poklopio se sa popularizacijom električnih vozila pod okriljem ekoloških aktivnosti da se smanji upotreba fosilnih goriva. Pošto je u „pročišćavanju“ autoindustrije na vreme prepoznala svoju šansu, Kina je sa preko 120 kompanija koje proizvode električna vozila, plug-in hibride i automobile na vodonik, danas najdominantniji igrač na globalnom tržištu vozila sa alternativnim pogonom. Ova država već 17 godina je i najveći proizvođač svih automobila na planeti.

Njena vozila privlače pažnju i u Evropi, nekadašnjem centru automobilske industrije, a sve više i u Srbiji. Kako prenosi Auto moto show, na ovogodišnjem Sajmu automobila u Beogradu od ukupno 50 automobilskih marki čak 25 su bili kineski brendovi. Kineski proizvođači nisu izlagali samo električna vozila, već i hibride i modele sa klasičnim benzinskim motorima, očigledno svesni da se navike potrošača u Srbiji sporo menjaju, kao i da ovdašnja infrastruktura još uvek ne podržava u potpunosti masovniju upotrebu električnih vozila.

Kako se ova strategija kineskih proizvođača odrazila na prodaju njihovih automobila, ali i na lizing industriju, preko koje se finansira polovina novih vozila na našem tržištu?

Cena samo jedan od aduta

Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija i predsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u tom pogledu ima i lično iskustvo. „Na ovogodišnjem sajmu automobila razgledao sam nove kineske modele, bar one do kojih sam uspeo da se probijem, jer je gužva oko njihovih štandova bila ogromna. Vozila koja sam uspeo da vidim, pa i da sednem u njih, ostavila su snažan utisak na mene. Većina tih vozila bila je tehnološki veoma napredna, što je danas vozačima jednako bitno kao što je nekada bila snaga motora. Osim toga, na prvi dodir se oseti kvalitet koji pobija nekadašnje predrasude o kineskim proizvodima“, priča Vračević za B&F.

On ocenjuje da poznati kineski izlagači nisu bili jeftini, ali su imali veoma dobar odnos cene i onoga što nude. Nešto manji kineski proizvođači su, pak, publiku pokušavali da privuku pristupačnim cenama. Međutim, cene su samo jedan od njihovih aduta.

Vračević skreće pažnju da kineski proizvođači nisu došli u Srbiju samo da prodaju automobile, već da našim kupcima ponude kompletan sistem podrške i tako obezbede njihovu lojalnost.

„Već je otvoreno nekoliko novih servisa za kineska vozila, a sertifikovani su i postojeći servisi koji su održavali vozila drugih proizvođača, tako da više nije problem naći ’majstora’ za njih. Obezbeđeno je i dovoljno delova, pa ne bi trebalo da bude zastoja u snabdevanju. Ovo nije specifično samo za naše tržište, kineske kompanije tako posluju širom sveta“, pojašnjava stručnjak za lizing šta je doprinelo brzom širenju kineskih automobila na prilično zasićenom evropskom tržištu.

Rast prodaje i u Srbiji

Kineska vozila prisutna su u Srbiji već deceniju i po, ali je do njihovog značajnijeg prodora na našem tržištu došlo 2025. godine, kada su pojedini veliki brendovi započeli masovniju prodaju i za kratko vreme postigli upečatljive rezultate.

„U prva četiri meseca ove godine, kineski brendovi činili su 10% ukupne prodaje novih automobila u Srbiji. To je veliki skok u odnosu na 2025. godinu, kada je udeo bio ispod 4%“, navodi Vračević.

Prema slobodnoj proceni našeg sagovornika, ove godine bi u Srbiji moglo biti prodato oko 30.000 putničkih i lakih dostavnih kineskih vozila. Vračević očekuje da će tražnja za vozilima iz Kine rasti na našem tržištu ne samo zbog promene percepcije o njihovom kvalitetu, već i zato što se kineski proizvođači šire po Evropi.

Naime, BYD trenutno gradi svoju fabriku u Mađarskoj, Chery već proizvodi neke svoje modele u Španiji, a još nekoliko kineskih autokompanija je u pregovorima o sklapanju sličnih partnerstava. „Proizvodnja u Evropi će smanjiti troškove logistike, što bi moglo dodatno da obori cene i da kineska vozila učini još konkurentnijim“, veruje naš sagovornik.

Lizing industrija spremna za promene

Vračević predviđa da će do osetnog skoka tražnje za kineskim vozilima doći onda kada i preduzeća počnu masovnije da ih kupuju i ističe da je lizing industrija spremna za predstojeće promene na tržištu.

Trenutno su za automobile iz Kine najzainteresovanija fizička lica u Srbiji, dok su firme oprezne, još uvek prikupljaju informacije o ovim vozilima i računaju njihovu isplativost. Ovaj podatak je od velike važnosti za lizing industriju zato što su njeni klijenti prvenstveno kompanije, dok građani mahom kupuju starije polovne automobile iz svoje ušteđevine.

„Kompanijama je prilikom odabira vozila važna njihova sekundarna vrednost, odnosno vrednost nakon nekoliko godina korišćenja“, pojašnjava Vračević. Ta vrednost još nije jasno definisana na domaćem tržištu, na kom su kineska vozila relativno nova. Iskustva iz Kine pokazuju da je njihova sekundarna vrednost „zadovoljavajuća“, ali u Srbiji će se iskristalisati tek u narednim godinama, zato što na nju ne utiče samo kvalitet vozila već i reputacija brenda, precizira stručnjak za lizing.

Ono što je trenutno kristalno jasno, ističe Vračević, jeste činjenica da kineske kompanije veoma poštuju proizvođačke standarde i da u nekim segmentima nude čak i više od propisanog, čime učvršćuju svoju reputaciju.

Pored toga, kineski proizvođači automobila vrlo pažljivo analiziraju potrebe svakog tržišta na kom planiraju da se šire. Zato su ove godine na sajmu u Beogradu nudili i benzince, ali i električna i hibridna vozila različitih veličina. To im je pošlo za rukom zato što su na vreme shvatili da su veliki svetski proizvođači uglavnom usmereni na veće i skuplje modele, pa su razvijali male električne gradske automobile i preuzeli primat u ovom segmentu autoindustrije. Naravno, napominje Vračević, od pomoći je bila i činjenica da kod kuće imaju mnoštvo proizvođača koji se utrkuju u proizvodnji što jeftinijih i efikasnijih baterija.

Ipak, kineski proizvođači automobila deo svog uspeha duguju i snažnoj državnoj podršci i spremnosti da razvijaju sopstvene modele i napredne tehnologije, umesto da se zadrže na kopiranju tuđih rešenja. Upravo ta ulaganja u razvoj dovela su ih u poziciju da postavljaju nove standarde u svetskoj autoindustriji, koje će sada možda kopirati drugi proizvođači.

Evropljani i Amerikanci gube korak

Evropske i američke kompanije i dalje proizvode kvalitetna vozila, ali mnoge od njih nisu na vreme prepoznale koliko brzo se tržište okreće hibridnim i električnim automobilima, pa sada pokušavaju to da nadoknade različitim strategijama. S druge strane, kineski proizvođači su u ovoj tržišnoj utakmici bili u prednosti od samog početka, jer upravo zato što prethodno nisu imali tako razvijenu automobilsku industriju i lojalne kupce kao Evropa i SAD, mogli su bez zadrške i sa potpuno novim pristupom da uđu u razvoj naprednih tehnologija, smatra Bojan Vračević.

Marija Dukić

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: Ryan-lu, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Regulatorni indeks Srbije: Javne rasprave kvalitetnije, ali primena propisa i dalje najslabije ocenjena

by bifadmin

Iako je zabeležen napredak u uključivanju zainteresovane javnosti i privrede u pripremu relevantnih propisa, i dalje ostaje potreba da se unapredi planiranje zakonodavnih aktivnosti, primena zakona učini efikasnijom i smanji regulatorno opterećenje. To pokazuje novi Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji NALED koristi za praćenje i ocenu šest ključnih faza u procesu donošenja i sprovođenja propisa važnih za poslovanje – u protekloj godini institucije su ostvarile 50 od mogućih 100 poena.

Prema izveštaju za 2025, koji je izrađen uz podršku švedske Vlade, najbolje ocenjena oblast je brzina reagovanja institucija, jer su ministarstva u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.

Uključivanje zainteresovane javnosti u pripremu propisa pokazuje napredak: RIS je analizirao 41 zakon od značaja za privredu i javne rasprave su organizovane u slučaju 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona. Ipak, sastav radnih grupa i kontakt podaci osoba kojima se privreda može obratiti nisu objavljivani, dok se javna slušanja u Narodnoj skupštini ne organizuju, zbog čega je preporuka RIS-a da se dalje radi na transparentnosti postupaka.

– Predvidivost poslovanja i dalje je jedan od ključnih izazova za privredu. Zato je  preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju – rekla je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović, i dodala da uz RIS koji se bavi regulatornim procesom, NALED objavljuje i Sivu knjigu – koja daje 100 konkretnih preporuka kako da se unaprede sami propisi kako bi se stvorili bolji uslovi za poslovanje.

Ažurnost sprovođenja zakona ostala je najslabije ocenjena oblast kao i prethodnih godina – od 210 podzakonskih akata koje je trebalo doneti tokom 2025, usvojeno je samo osam, odnosno 4%, dok se u proseku na usvajanje podzakonskih akata čekalo 727 dana.

Institucije ovaj nedostatak pokušavaju da nadomeste izdavanjem mišljenja o načinu primene propisa na zahtev privrede. Trinaest od 25 ministarstava koja su dostavila podatke izdalo je tokom 2025. ukupno 1.577 mišljenja o primeni zakonskih odredbi. Međutim, ova mišljenja uglavnom nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća, pa ne mogu biti zamena za podzakonske akte, a kako bi se ovaj problem bar delimično rešio NALED-ova Siva knjiga predlaže uvođenje javnog elektronskog registra mišljenja institucija.

Na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo je to što drugu godinu za redom nije donet Plan rada Vlade, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije se nalazilo ni u poslednjem dostupnom planu, što privredi otežava pripremu za nove obaveze i povećava troškove usklađivanja poslovanja. Ohrabruje to što je Plan rada Vlade za 2026. usvojen u propisanom roku, što će pozitivno uticati na rezultat narednog izdanja RIS-a.

Kvalitet pripreme propisa je, takođe, blago opao. Analize efekata formalno su izrađene za sva 44 zakona za koje su bile potrebne, ali je samo polovina ocenjena kao potpuna, dok je najveći pad zabeležen kod kvaliteta obrazloženja zakona, jer se razlozi za izmene često svode na prepisivanje predloženih odredaba.

Administrativno opterećenje privrede i dalje je visoko i iznosi 2,7% BDP-a, što ukazuje da se ona suočava sa značajnim troškovima, koje je potrebno smanjiti.

Novi Regulatorni indeks Srbije možete pogledati na RIS_2025_2026_PPT

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako su prošle firme sa najvećim prihodima u 2025: EPS naplatio više, Srbijagas bez subvencija

by bifadmin
Skoro je sasvim izvesno da će i u narednoj publikaciji „Sto naj“ Elektroprivreda Srbije zadržati prvo mesto po poslovnim prihodima ostvarenim u 2025. godini. Na toj poziciji EPS je bio i na osnovu priliva tokom 2024. godine, a prošle su brojke i malo „porasle“. Na prvi pogled, nema velikih pomeranja u rasporedu među prvih pet kompanija iz 2024. u ovoj kategoriji i na osnovu poslovanja u 2025.

EPS je tokom 2024. godine prvo mesto osvojio zahvaljujući poslovnim prihodima vrednim oko 444 milijarde dinara. Oni su tada činili 2,3% poslovnih prihoda celokupne privrede. Naplaćeni su pre svega zahvaljujući prodaji proizvoda i usluga na domaćem tržištu, i to u iznosu od 435,2 milijarde dinara, piše Forbes.

U 2025. godini EPS je ostvario oko 460 milijardi dinara poslovnih prihoda. Delimično, veći prihodi su ostvareni i zahvaljujući većoj ceni struje za domaćinstva. Prvih devet meseci važila je dotadašnja cena.

„Počev od 1. oktobra 2025. godine, primenjuje se Odluka o regulisanoj ceni električne energije za garantovano snabdevanje, koja je dobila saglasnost regulatora. Njom je došlo do rasta prosečne prodajne cene od 8,5% zbirno, pri čemu je rast od 1,9% posledica spuštanja granice između „crvene“ i „plave“ zone. Rast od 6,6% je posledica rasta cena pristupa distributivnom i prenosnom sistemu. U 2025. realizovana je prosečna prodajna cena električne energije na garantovanom snabdevanju u iznosu od 10,579 din/kWh (2024. godina: 10,310 din/kWh)“, vidi se u napomenma uz finansijski izveštaj EPS.

Prodaja na stranom tržištu je skoro prepolovljena. Sa oko 6,3 milijardi je spala na 3,3 milijarde dinara. EPS je godinu završio sa dobitkom od 38,6 milijardi što je blizu 60 odsto više nego u 2024. godini.

NIS pod pritiskom sankcija

Naftna industrija Srbije je prošlu godinu završila sa poslovnim prihodima vrednim 266,2 milijarde dinara. To je za skoro trećinu manje nego godinu pre, u kojoj su prihodovali oko 386 milijardi dinara. A ni 2024. nije bila laka za ovu firmu. Tada su imali 15,8 odsto manju prodaju na domaćem tržištu.

Tokom prošle godine situacija je bila teža. Od oktobra se firma našla na udaru američkih sankcija. Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu su pali sa 73,4 na 17,7 milijardi dinara. Prihodi od prodaje proizvoda na srpskom tržištu su smanjeni sa oko 263 na oko 216 milijardi dinara. I prilivi od prodaje na stranom tržištu su, takođe, manji. Sa oko 51 spali su na oko 36 milijardi dinara.

„Pogoršanje geopolitičke situacije kao posledica daljeg razvoja događaja u Ukrajini dovelo je do pojačane volatilnosti na robnim i finansijskim tržištima. Prosečna cena nafte u 2025. godini je 69,11 dolara za barel, odnosno 14% manje nego u istom periodu 2024. godine, što je uslovilo da Vlada Republike Srbije uvede kratkoročna ograničenja na prodajne cene naftnih derivata. Nemoguće je utvrditi koliko će dugo trajati ova pojačana volatilnost. Najavljene su brojne sankcije kako bi se ograničilo poslovanje ruskih subjekata, a u takvoj situaciji, to bi moglo dodatno da utiče na poslovanje društva. Društvo trenutno nastavlja da vrši procenu uticaja novih sankcija na svoje poslovanje“, deo je napomena uz finansijski izveštaj.

NIS je tako prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara. Godinu pre, tada već smanjeni profit je iznosio 18,3 milijarde dinara.

Ziđin Koper uvdostručio dobitak

Serbia Zijin Copper je u 2024. poslovne prihode uvećao čak 72 odsto i došao na treće mesto u čitavoj privredi. Dostigli su tada 205,2 milijarde dinara. Lane su prihode još uvećali – prebrojali su 227 milijardi dinara.

Uspeh u 2024. duguju udvostručenoj prodaji proizvoda i usluga na stranom tržišstu. Pri čemu su se posebno izdvajala prodaja katode bakra, zlata, srebra, koncentrata bakra.

Taj trend je nastavljen i u 2025. godini. Prodaja na stranim tržištima donela je čak 163 milijardi, 13 više nego godinu pre. Na domaćem tržištu su inkasirali oko 64 miliajrde dinara, nepunih 20 više nego godinu pre.

„Veći deo prihoda je ostvaren od prodaje proizvoda i to od prodaje katode bakra 173,4 milijarde, zlata 48,3 milijarde, srebra 4,6 milijarde i ostalih proizvoda 1,2 milijarde. Prihod od prodaje proizvoda i usluga povezanim pravnim licima iznosio je 55,7 milijarde dinara (25%), a prihodi od prodaje roba i usluga trećim licima 171,9 milijarde (75%)“, stoji u napomenama.

Konačno, Ziđin Koper je godinu završio sa dobitkom od oko 61 milijardu dinara. I ona je udvostručena u odnosu na kraj 2024.

Iz Bora u svet

Sestrinska firma Serbia Zijin Mining iz Bora u 2024. je bila peta na listi po najvećim poslovnim prihodima. Ove godine bi, mada će se lista znati tek kada APR pripremi publikaciju, mogla biti četvrta. U 2025. godni su ostvarili oko 213 milijardi dinara poslovnih prihoda. To je za skoro 33 milijarde više nego godinu pre.

I 180 milijardi ostvarenih u 2024. su predstavljali rast od 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Tom rastu doprineli su prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu. Po osnovu ugovorenih prodaja koncentrata rude bakra sa sadržajem bakra i zlata. Oni su porasli za 36,3%, na 176.540 miliona dinara.

I tokom 2025. skoro svi poslovni prihodi slili su se od prodaje na stranom tržištu – oko 210 milijardi dinara.

Neto dobitak Ziđin Majning je dostigao lane 133,2 milijarde dinara. Veći je za čak 50 milijardi nego u 2024. U konkurenciji pet firmi sa značajnim poslovnim prihodima, to je najveći ostvareni profit prošle godine.

Srbijagas bez subvencija

Srbijagas je tokom prošle godine imao manje poslovne prihode nego u 2024. godini. Tako je i pao sa četvrte pozicije. Lane su inkasirali 143,8 milijardi dinara. To je oko 38 milijrdi manje nego godinu pre.

I u 2024. su skliznuli za jedno mesto u odnosu na 2023. godine.

„Obzirom da je došlo do stabilizacije cene prirodnog gasa na svetskom tržištu nisu donošene nove privremene mere kojima bi se ponovo ograničila prodajna cena energenata, što se odrazilo na rast poslovnih prihoda prvenstveno ostvarenih prodajom robe na domaćem tržištu“, zaključio je APR u publikaciji „Sto naj u 2024“.

I prošle godine su prihodi od prodaje na domaćem tržištu nešto malo porasli – dostigli su skoro 137 milijardi dinara. Ono što je razlika u odnosu na 2024. jesu ostali prihodi. Srbijagas je ostao bez donacija, subvencija iz budžeta. A u 2024. su one iznosile oko 43 milijarde dinara.

Na kraju prošle godine Srbijagas je ostvario neto dobitak od 9,7 milijardi dinara. To je za 1,4 milijarde više nego u 2024. godini.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koliko će koštati novi srpski pasoš i do kada vam važe stara dokumenta?

by bifadmin
Novi srpski pasoš donosi burgundi korice, jaču zaštitu i novi dizajn, dok stari pasoši ostaju važeći do isteka roka
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev, rekao je da će novi pasoš odražavati aktuelne državne simbole Srbije i da će, pored novog izgleda, imati i više nivoa zaštite u skladu sa najsavremenijim svetskim standardima za izradu putnih isprava.

„Burgundi“ boja korica i novi grb biće najvidljivije promene na novom pasošu koji se od danas izdaje srpskim državljanima. Sa našim pasošem može da se putuje u 133 zemlje bez vize, što ga svrstava na 30. mesto tradicionalne Henlijeve liste.

Izmene dizajna srpskog pasoša, na koje se čekalo više od 15 godina, donose novu boju, takozvanu burgundi, sa prilagođenim grbom usklađenim sa državnim simbolima. Osim korica, svaka od 32 stranice pasoša imaće drugačiji dizajn.

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, Dušan Kozarev, rekao je da će novi pasoš odražavati aktuelne državne simbole Srbije i da će, pored novog izgleda, imati i više nivoa zaštite u skladu sa najsavremenijim svetskim standardima za izradu putnih isprava.

„Od zaštite od falsifikovanja još je važnija snaga pasoša u smislu koji državljanima Republike Srbije omogućava lakše putovanje u svetu“, istakao je Kozarev.

Stari pasoši u upotrebi dok ne im ne istekne rok važenja

Što se kućnog budžeta tiče, novi pasoš ne znači da mora da se menja stari, važeći. Burgundi srpski pasoš dobiće svi oni kojima istekne stari. Aktuelna dokumenta ostaju u upotrebi sve dok im ne istekne rok važenja.

Novi pasoš koštaće 4.500 dinara.

Srbija pregovara sa nekoliko država o ukidanju viza

Jačina pasoša se ogleda u tome u koliko zemalja može da se putuje bez viznog režima.U toku su pregovori sa nekoliko zemalja, među kojima su Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kozarev je naveo da je Srbija u poslednjih godinu dana potpisala više sporazuma o ukidanju viza i da nastavlja da usklađuje viznu politiku sa obavezama iz procesa pristupanja Evropskoj uniji.Kako je dodao, u narednom periodu očekuje se širenje bezviznog režima, piše RTS.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

EPS postao najveći akcionar Politike AD: Završena konverzija duga u akcije

by bifadmin

Akcionarsko društvo (AD) Politika je zvanično sprovelo upis 39,69 miliona novih akcija.

Svaka ova akcija ima početnu vrednost od 100 dinara, a njihovo izdavanje je ključni deo plana restrukturiranja (UPPR) o kome je Nedeljnik detaljno pisao.

Cilj UPPR je da se izbegne stečaj  tako što se onima kojima  duguje novac, umesto gotovine, daju udeli u vlasništvu.

Podsećamo da ovo preduzeće više ne izdaje istoimene dnevne novine, a izašla je i iz vlasničke strukture preduzeća „Politika Novine i Magazini“, pošto je njen udeo kupila firma „Media 026“ iz sela Vučak kod Smedereva.

Kako je EPS ušao u vlasničku strukturu?

Na novoj listi najvećih vlasnika prvo mesto sada ubedljivo zauzima Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 27,29 odsto udela, što iznosi 14, 67 miliona akcija. Politika AD je tokom godina nagomilala dug za neplaćenu struju EPS-u koji je na kraju aprila iznosio blizu 1,5 milijardi dinara (oko 12,8 miliona evra)

Odmah iza njih je država Srbija sa 16,37 odsto vlasništva. Većina državnih preduzeća je izabrala da odmah uzme akcije, dok je NLB Komercijalna banka to odbila i tražila da joj se dug od preko 1,5 milijardi dinara isplati u novcu tokom narednih 10 godina.

Neki poverioci, poput stranih investitora i beogradskih komunalnih preduzeća, glasali su protiv ovakvog rešenja, ali su morali da ga prihvate, jer zakon predviđa da odluka većine obavezuje sve, pa su i oni koji su želeli novac postali vlasnici akcija kompanije koja se više ne bavi izdavanjem novina, već upravljanjem imovinom i rešavanjem starih dugova.

„Ostali“ akcionari

Zbog toga što je u opticaj ubačeno skoro 40 miliona novih akcija, nekadašnji  suvlasnici sada imaju mnogo manji udeo u firmi nego ranije.

Fond PIO je pre ovog procesa držao skoro 30 odsto vlasništva, a sada je njegov deo pao na 8,32 odsto.

Na listi 10 najvećih sada se nalaze i Elektrodistribucija Srbije sa 7,42 odsto, Dunav osiguranje sa 4,14 odsto i Agencija za osiguranje depozita sa 3,61 odsto. Ovim je država praktično potvrdila potpunu kontrolu nad preduzećem kroz svoje različite institucije i preduzeća, pošto praktično upravlja sa oko 85 odsto kapitala Politike AD.

Izvor: Nedeljnik

Foto: konradbak, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci