Od 1. januara 2025. godine javni prevoz u Beogradu je besplatan, ali to ne znači da su poslodavci oslobođeni obaveze da zaposlenima isplaćuju naknadu za prevoz, navodi se u mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 31. januara.

Podsećaju da Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova dolaska i odlaska sa posla u visini cene karte u javnom saobraćaju, osim ako poslodavac ne organizuje sopstveni prevoz.

Budući da zakon polazi od pretpostavke da zaposleni uvek ima trošak prevoza, besplatan javni prevoz ne znači automatski ukidanje ovog prava.

– Daklе, obavеza jе poslodavca da zaposlеnom nadoknadi troškovе radi dolaska i odlaska sa rada, a u visini cеnе kartе u javnom saobraćaju ili da organizujе sopstvеni prеvoz zaposlеnih kojim ćе im omogućiti dolazak i odlazak sa rada – navodi se u mišljenju ministarstva.

Dodaju da jе u daljoj razradi za ostvarеnjе ovog prava bilo nеophodno da sе opštim aktom (kolеktivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu daljе urеđujе ova matеrija.

– Praksa jе pokazala da sе navеdеnim aktima pokriva i brojnost situacija kojе nastaju u odrеđеnim slučajеvima kojе sе nе mogu izričito podvеsti pod propisanu normu o visini ovog troška (npr. kada sе rad odvija na mеstima na kojima nijе organizovan javni prеvoz) ili kada poslodavac pristajе da naknadi troškovе i u vеćoj visini od propisanе (u odrеđеnim slučajеvima poslodavac dogovara kroz kolеktivni ugovor ili ugovor o radu ili odrеđujе u pravilniku o radu da visinu ovog troška odrеdi na drukčiji način npr. prеma cеni goriva za odrеđеnu kilomеtražu ili sl) – navode.

Kolika je visina naknade kada je prevoz beplatan?

Iako besplatan prevoz ne ukida pravo zaposlenih na naknadu za prevoz, ostaje otvoreno pitanje kako odrediti visinu te naknade. Ministarstvo za rad sugeriše da bi poslodavci mogli da se opredele za kriterijum zasnovan na poslednjoj isplaćenoj sumi naknade za prevoz pre nego što je uveden besplatan prevoz u Beogradu.

Daklе, zaposlеni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prеvoza, ali jе potrеbno rеšiti i pitanjе načina i visinе isplatе ovе naknadе.

– Imajući u vidu svе navеdеno, mišljеnja smo da opštim aktom i ugovorom o radu možе da sе urеdi mеrilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodеći sе visinom poslеdnjе isplaćеnе naknadе po ovom osnovu, prе novonastalе situacijе vеzano za bеsplatan prеvoz u Gradu Bеogradu – navode.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je danas da se više od 50 odsto stanovnika Srbije greje na drva što je i najjeftinije, a istovremeno ocenjuje i da će najskuplje proći oni koji se greju na električnu energiju.

„Ljudi se ponašaju racionalno u ekonomskom smislu, pa zbog toga ne treba da čudi velika potrošnja drva“, rekao je Banjac.

Ocenjuje da će najskuplje proći oni koji se greju na električnu energiju, pri tom, kako kaže, visoke cene imaju i oni koji su na sistemu daljinskog grejanja, dodajući da je cena tek nešto niža u odnosu na one koji se greju na struju.

„To je malo čudno jer većina toplana radi na prirodni gas, pa bi grejanje moglo da bude i malo jeftinije“, rekao je Banjac.

Ima prostora da se spusti cena priključka na gradske toplane

Na pitanje koliko u sezoni treba da se izdvoji za grejanje, za stan od 60 metara kvadratnih, Banjac kaže da se mesečno, za sistem preko toplana izdvaja oko 9.000-10.000 dinara, međutim, podseća da se toliko izdvaja čitave godine.

„Najjeftinije je ako imate jeftina drva. To je nešto oko 50.000 dinara na nivou grejne sezone. Na gas je oko 60.000 dinara. Nešto malo skuplje od toga je na ugalj koji je dosta jeftin energent u Srbiji, pa onda slede skupa drva, da bi na kraju završili sa električnom energijom i toplanom“, rekao je Banjac.

Banjac upozorava da grejanje na drva negativno utiče na kvalitet vazduha i ukazuje da su neophodne sistemske mere protiv zagađenja, koje se, kako kaže, i sprovode.

U tom kontekstu napominje da je neophodno da se što više domaćinstva priključe na gradsku toplanu, a druga sistemska mera je da što veći broj domaćinstava ima pristup gasu, odnosno da se direktno priključe na gas.

„I treća mogućnost za sada najskuplja, ali opet sistemskim merama i subvencijama, a država i to radi, da se sistemi sa električnim ili nekim drugim izvorima prebace na toplotne pumpe“, naveo je Banjac.

Banjac ocenjuje da ima prostora da se spusti cena priključka na gradske toplane.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Budžet Srbije u 2024. godini zabeležio je deficit u iznosu od 212 milijardi dinara, što predstavlja 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Taj rezultat je bolji od plana predviđenog rebalansom budžeta za 51 milijardu dinara, odnosno 0,5 odsto BDP, jer je bio predviđen deficit od 263 milijarde dinara, odnosno 2,7 odsto BDP-a, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 2.141,6 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 2.353,6 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija na svom sajtu.

U decembru je ostvaren deficit koji je iznosio 141,1 milijardu dinara.

U decembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 209,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 174,9 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 91,5 milijardi dinara i akciza u iznosu od 41 milijarde dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 31,8 milijardi dinara, a priliv donacija u decembru iznosio je 3,3 milijarde dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 351 milijarde dinara.

Kapitalne investicije u decembru su iznosile 150,6 milijardi dinara, subvencije 42,9 milijardi, rashodi za zaposlene su iznosili 40,9 milijardi, rashodi za korišćenje roba i usluga 27,6 milijardi, a transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i rashodi za socijalnu zaštitu po 21,6 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u 2024. godini ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 191,9 milijardi dinara, odnosno dva odsto BDP-a, što je za 0,7 odsto BDP bolje od planiranog rezultata.

Primarni fiskalni deficit iznosi 23,7 milijardi dinara, odnosno 0,2 odsto BDP-a, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je danas da je njegova zemlja spremna da primi „investicije američkih kompanija“ jer ima mineralne resurse koji se široko koriste u elektronici, a za koje se čini da predsednik SAD Donald Tramp (Trump) želi pristup u zamenu za američku pomoć.

Ukrajina, čija je primarna podrška Vašington pred ruskom invazijom protiv koje se bori već tri godine, nastoji da obezbedi održivost američke pomoći.

Stav Trampa, koji se vratio u Belu kuću u januaru, nije sasvim jasan, ali je izrazio uverenje da želi brzi završetak rata i kritikovao je u prošlosti trošenje sredstava za pomoć Kijevu.

Američki predsednik je u ponedeljak izrazio želju da pregovara o sporazumu sa Ukrajinom kako bi ona ponudila „garanciju za svoje retke zemlje“, koje sadrže minerale.

Zelenski je odgovorio da je spreman za to, ali da se deo mineralnih resursa nalazi u delovima Ukrajine koji su pod ruskom kontrolom.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Inflacija u evrozoni nastavila je sa blagim rastom u januaru, 2,5 odsto na godišnjem nivou, što je četvrti uzastopni mesec rasta zbog povećanja cena energenata, saopštio je Eurostat.

U decembru je porast potrošačkih cena u 20 zemalja evrozone iznosio 2,4 odsto. Analitičari Faktseta očekivali su prosečno stabilizaciju indikatora u prvom mesecu 2025. godine.

Inflacija u toj zoni dostigla je u septembru najniži nivo u tri i po godine i iznosila 1,7 odsto, ali od oktobra prelazi ciljanih dva odsto Evropske centralne banke (ECB).

Međutim bazna inflacija, koja se računa isključenjem kolebljivih cena energenata i hrane, koja je referentna za stručnjake, bila je stabilna u januaru i iznosila 2,7 odsto, što je nepromenjen nivo od septembra.

Uopšte uzev porast cena u 20 zemalja koje dele jedinstvenu valutu evro jasno se smirio od rekordnih 10,6 odsto na godišnjem nivou dostignutom u oktobru 2022.godine, u kontekstu rasta cena energenata vezanih za rat u Ukrajini.

Zahvljujući tom trendu Evropska centralna banka smanjila je svoju referentnu kamatnu stopu pet puta od juna i sada Evropu ne brine više toliko inflacija koliko privredni rast. ECB očekuje da će se inflacija trajno vratiti na dva odsto ove godine.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay