Kada je Donald Tramp zvanično inaugurisan za predsednika SAD, sva pažnja sveta je bila usmerena ka tom važnom događaju. Jedan od događaja koji je pratio inauguraciju bilo je i emitovanje tzv. „mim novčića“ (meme coin) – Tramp koina.

Digitalna valuta „$TRUMP“ pojavila se u javnosti ponovo, ovoga puta na Trampovim nalozima na društvenim mrežama uoči njegove inauguracije u ponedeljak, 20. januara, i brzo je postala jedna od najbržerastućih kriptovaluta.

„Trampovi mimovi su namenjeni da funkcionišu kao izraz podrške i angažovanja za ideale i uverenja oličene simbolom „$TRUMP“ i povezanim umetničkim delima, i nisu namenjeni da budu predmet mogućnosti za ulaganje, investicioni ugovor ili obezbeđenje bilo koje vrste. GetTrumpMemes.com nije politički i nema nikakve veze sa bilo kojom političkom kampanjom ili bilo kojom političkom kancelarijom ili vladinom agencijom“, navodi se na zvaničnom sajtu GetTrumpMemes.com.

Neposredno nakon toga, i Trampova supruga Melanija je lansirala svoju kriptovalutu u obliku mim novčića pod nazivom $MELANIA, koji je dostigao tržišnu kapitalizaciju od oko 460 miliona dolara, a ovaj čin je takođe doveo do povećane pažnje kripto zajednice i regulatornih tela, zbog potencijalnih sukoba interesa i mogućnosti manipulacije tržištem.

Mim novčić ili „memecoin“ je vrsta kriptovalute

Mim novčić ili „memecoin“ je vrsta kriptovalute koja je često zasnovana na pojavama ili osobama koje su stekle onlajn popularnost i uglavnom nemaju konkretnu primenu osim kao šala, odnosno mim. Najpoznatiji primer je Dogecoin, koji je započeo kao parodija na Bitcoin, inspirisan popularnim mimom sa šiba inu psom, ali je stekao veliku popularnost i zabeležio rast cene zahvaljujući internet kulturi i podršci poznatih ličnosti, pre svega Elona Maska.

Marko Bogdanović iz ECD, prve kripto menjačnice u Srbiji, kaže za Danas da ovaj tip kriptovalute ne karakteriše praktična vrednost ili tehnološki napredak, već zavise od popularnosti na društvenim mrežama i zajednice koja se oko njih okuplja.

„U nekim slučajevima, ljudi ih kupuju u nadi da će vrednost drastično porasti u kratom roku zbog trenda, ali to nosi i visoki rizik. Zbog svoje nestabilnosti i podložnosti sentimentu na društvenim mrežama, oni su znatno volatilniji i rizičniji od drugih kriptovaluta“, objašnjava Bogdanović.

Kada ih uporedimo sa nekim od najpoznatijih kriptovaluta poput bitkoina ili eterijuma koje imaju praktične primene, kao što su čuvanje i prenos vrednosti ili pametni ugovori, mim novčići nemaju svrhu i plan koji je neophodan za dugoročnu održivost.

Dodžkoin najpopularniji mim novčić

Još jedna ključna razlika je, dodaje Bogdanović, u tome što projekti kao što je Bitkoin imaju veoma razvijene i konkretne tehnološke osnove, kao što su stabilnost i decentralizacija, dok mim novčići uglavnom nemaju ništa od toga. Oni su često zasnovani na vrlo jednostavnoj tehnologiji, jer je osnovna ideja da postanu viralni, a ne da reše neki stvarni problem.

Najuspešniji mim novčići do sada su definitivno postigli značajnu popularnost i vrednost, ali je važno napomenuti da je njihov uspeh često vođen uticajem konkretnih pojedinaca i tržišnim špekulacijama, a ne nužno stvarnom upotrebom ili funkcionalnošću.

Pomenuti Dodžkoin (Dogecoin) stekao je ogromnu vidljivost i postao jedan od najpopularnijih mim novčića na tržištu. Zbog svoje prepoznatljivosti i velike zajednice, DOGE je postao sredstvo plaćanja na nekim onlajn platformama, a u protekloj godini zabeležio je rast od preko 300 odsto.

„Moguće je ostvariti prinos, ali, za razliku od bitkoina čiji vlasnici sada imaju profit bez obzira na to u kom trenutku su ga kupili, ovaj tip kriptovalute privlači pre svega one koji žele kratkoročno trgovanje. Zato mim kriptovalute ne treba svrstavati u istu kategoriju sa bitkoinom i posmatrati ih kao ozbiljnu imovinu, odnosno vid ulaganja na duže staze“, pojašnjava Bogdanović.

Finansijske manipulacije i nedostatak regulative

I Emilija Vuković iz Srpske Blokčejn Inicijative se slaže da su mim novčići izuzetno volatilne i rizične investicije koje nemaju konkretnu upotrebu i nisu tehnološki potkovane, već oslikavaju određenu situaciju ili su simbol popularne ideje.

Međutim, ako dobiju određenu podršku od strane poznatih ličnosti, ili postanu sociološki fenomen, mogu dobiti na vrednosti usled velike potražnje i kupovine koja dolazi iz viralne popularnosti.

Vuković objašnjava da mim novčići predstavljaju kriptovalutu koja nema konkretnu vrednost, ali na kojoj se može ostvariti dobit, koja više zavisi od pravog trenutka kupovine i prodaje istih nego od konkretnih ekonomskih parametara i stanja tržišta, pa se vrlo često savetuje da se investiranju u mim novčiće pristupi sa velikim oprezom s obzirom.

„Prinos se može ostvariti, ako postoji razlika između vremena kupovine novčića po maloj ceni i prodaje istog, kada mu cena naraste usled pomenutih faktora, ali predviđanje rasta i opadanje cene je vrlo često u skladu sa trendom pre nego sa ekonomskim faktorima“, pojašnjava Vuković.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Nacionalna služba za zapošljavanje povećala je osnovice dnevne novčane naknade za nezaposlene
Od 1. februara važiće nove, veće osnovice dnevne novčane naknade za nezaposlene, kao i najviši i najniži iznos ove naknade, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).

Kako je navedeno na sajtu NSZ-a, nova osnovica dnevne novčane naknade biće 1.467,50 dinara, dok će najniži mesečni iznos novčane naknade iznositi 32.858 dinara, a najviši 76.169 dinara.

Do sada je osnovica dnevne novčane naknade bila 1.407 dinara, a najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade 31.503 i 73.029 dinara.

NSZ ističe da su novi iznosi, shodno Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, usklađeni sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2024. godini koji, prema podacima Republičkog zavoda statistike, iznosi 104,3.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Prosečne cene polovnih automobila u Srbiji tokom 2024. godine porasle su za 4,2% u odnosu na 2023. godinu. Pored toga, prodaja prvi put registrovanih polovnih vozila beleži rast od 2,6%, što označava pozitivan preokret nakon pada prodaje u 2023. godini.

Ovi podaci pokazuju stabilizaciju i postepen oporavak domaćeg tržišta polovnih automobila. Istovremeno, kupci polovnjaka ostali su verni svojim navikama: kupovali su se najviše modeli nemačkih proizvođača i to sa dizel motorima, pokazala je velika godišnja analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je i ovog puta obuhvatilo prodajne rezulate tokom 2024. godine prikuljene u saradnji sa CUBE Timom, kretanje prosečnih cena polovnjaka oglašenih na sajtu, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, najtraženijih godišta i pogonskog goriva.

Prodaja polovnjaka konačno u porastu

U 2024. godini prvi put je registrovano 132.340 polovnih automobila iz uvoza, što je, kako smo naveli rast od 2,6%. Iako na prvi pogled ne deluje da je reč o velikom rastu, ovaj podatak je svakako značajan jer označava prekid jednog trenda koji je trajao više od godinu dana, u kome smo imali pad prodaje polovnih vozila.

Usporen rast prosečnih cena oglašenih polovnjaka

Tokom 2024. godine, prosečne oglašene cene polovnih automobila do 20 godina starosti nastavile su da rastu, dostižući svoj maksimum u decembru sa 12.008 evra. U poređenju sa istim periodom 2023. godine, kada su prosečne cene u decembru bile 11.347 evra, rast iznosi 5,8%. Prosečne cene bile su u blagom padu u prvom kvartalu 2024. godine, ali su od leta nastavile stabilan rast, što ukazuje na pojačanu tražnju u drugoj polovini godine.

Kada uporedimo 2023. sa 2022. godinom, rast cena je bio izraženiji – decembarske cene u 2023. bile su 24,6% više nego u 2022. godini (9.108 evra). Ovaj snažan skok u 2023. rezultat je inflacije i povećane tražnje za polovnim vozilima, dok podaci iz 2024. sugerišu da tržište ulazi u fazu sporijeg rasta i moguće stabilizacije cena.

Kupci u 2024. godini ostali verni svojim navikama

Tokom prošle godine kupci polovnjaka ostali su dosledni uverenjima i stavovima koji oblikuju naše tržište godinama unazad. Tu pre svega mislimo na konkretne modele automobila, proizvođače, ali i pogonsko gorivo.

Među najtraženijim brendovima polovnih automobila dominiraju evropski proizvođači i to, očekivano pre svega iz Nemačke, sa Volkswagenom na prvom mestu. Slede ga Audi, Peugeot, Opel i Renault. Kada su modeli u pitanju, kupci u Srbiji najčešće su se odlučivali za proverene favorite kao što su Volkswagen Golf, Polo i Passat (modeli svih generacija), zatim Audi A4 i Opel Astra

Tržište po vrstama goriva

Očekivano, na domaćem tržištu polovnjaka i dalje dominiraju dizel vozila, koja su činila, 62,87% ukupne prodaje polovnih vozila iz uvoza. Benzinci drže drugo mesto s 29,96%, dok alternativna goriva poput električnih i hibridnih vozila zauzimaju 7,16% tržišta. Zanimljivo, dok kod novih vozila prodaja hibridnih vozila stalno raste (u prošloj godini hibridi su činili više od 30% ukupne prodaje), kod polovnih automobila njihov udeo je i dalje manji od 4%. Takođe, kupci polovnih vozila i dalje ne veruju u električne automobile, što potvrđuje činjenica da oni čine manje od 1% ukupne prodaje.

Pogled unapred

S obzirom na trenutne trendove, 2025. godina će doneti dodatne izazove i prilike za domaće tržište polovnih automobila. Očekivanja su da će interesovanje za alternativne pogone nastaviti blago da raste, ali visoki troškovi uvoza i neizvesnost na evropskom nivou mogli bi uticati na kretanje cena. Polovni automobili ostaju ključna tačka informacija i resurs za sve koji prate tržište vozila u Srbiji.

Poslodavci u Srbiji od početka ove godine plaćaju manji porez na zarade, jer je uvećan neoporezivi deo primanja za isti procenat za koji je povećana minimalna cena rada – 13,7%, što je u nominalnom iznosu 3.423 dinara. U ovoj godini se tako neće oporezivati 28.423 dinara zarade, umesto 25.000 koliko je bilo ranije. Za radnike koji rade sa nepunim radnim vremenom umanjenje je srazmerno radnom vremenu u odnosu na puno radno vreme.

Prema važećim propisima, ukoliko zaposleni radi kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac umanjenje obračunava srazmerno vremenu provedenom kod njega, pri čemu ukupno umanjenje ne može preći iznos od 28.423 dinara mesečno. Osim poreza na zarade, druga važna izmena Zakona o porezu na dohodak građana se odnosi i na još neka primanja koja počinje da se primenjuje od 1. februara.

Novi iznosi od 1. februara

U Službenom glasniku su objavljeni neoporezivi iznosi za isplate od tog datuma i oni u slučaju troškova prevoza iznose 5.630 dinara, dnevnica za službeno putovanje u zemlji 3.380 dinara, a naknada prevoza na službenom putovanju 9.855 dinara. Taj iznos na ime solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice ne oporezuje se do 56.307 dinara, pokloni deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom praznika do 14.077 dinara, a jubilarne nagrade zaposlenima do 28.152 dinara.

Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ovo rasterećenje znači svim poslodavcima koji na ovaj način mogu da uštede novac i preusmere ga na neke druge stvari, a bilo bi najbolje da to ide u povećanje zarada. Pre deset godina neoporezivi deo zarade je iznosio samo 11.000 dinara.

– Uvek kada se pregovara o minimalnoj ceni rada pokušavamo da se dogovorimo da se koriguju i ovi drugi iznosi kako bi poslodavcima bilo lakše. Povećanje ovog iznosa znači firmama koje isplaćuju minimalac, ali i onima koji isplaćuju zarade veće od minimalne. Neoporezivi deo zarade ovog puta pravi uštedu od 3.423 dinara – kaže Budimčević.

I u slučaju dnevnica je, smatra, bilo logično da se poveća taj iznos s obzirom na to da su troškovi zbog inflacije povećani.

– Svaki poslodavac bi trebalo da svojim aktom dodatno uredi te iznose kako bi zaposleni mogao da pokrije sve troškove kada je službeno odsutan. Mi kao Unija poslodavaca se zalažemo da se ovi iznosi koriguju svake godine. Osim povećanja minimalca, poslovanje se pospešuje i kroz povećanje neoporezivog dela drugih primanja – kaže ona.

Rast u skladu sa zaradama

Iz Mreže za poslovnu podršku kažu da osnovice koje su podignute znače, jer će malo redukovati troškove. Međutim, pitanje je koliko će se dalje ići u rasterećenje zarade jer nemamo poreske stope, smatraju, kakve bi trebalo da imamo. Prema rečima Dragoljuba Rajić, one bi trebalo da rastu u skladu sa zaradama.

– Mi spadamo u malobrojne zemlje koje uopšte oporezuju minimalne zarade. To se u većini zemalja reguliše posebnim privremenim merama kako bi se poslodavci rasteretili. Prema komentarima privrednika, bilo je očekivano da se ovi iznosi koriguju u slučaju dnevnica s obzirom na to da su troškovi porasli. Za radnika koji iz Kragujevca putuje službeno do Beograda, ti troškovi su 2018. godine iznosili 35 EUR, a danas dan na tom istom službenom putu iznosi 80 EUR. Svi osnovni troškovi su zbog inflacije veći – kaže Rajić.

Umanjiti opterećenja na manje zarade

On dodaje da bi bilo značajno da se dodatno smanji i oporezivanje troškova edukacije zaposlenih. Rajić smatra da u našem poreskom sistemu ima još čitav niz promena koje bi trebalo napraviti i prilagoditi realnim mogućnostima. Kako objašnjava, trebalo bi razmišljati o modelu koji trenutno sprovodi Crna Gora koja je, na primer, umanjila opterećenja na manje zarade, a kako zarada raste uvećavaju se i stope opterećenja.

–To je takozvani progresivni sistem oporezivanja po platnim razredima i već se vide dobre strane tog sistema. Jedna studija iz 2016. godine je pokazala da u Srbiji od ukupne zarade samo 46% tog novca pripadne zaposlenom, dok se ostatak vraća državi kroz fiskalne i parafiskalne namete.

Po toj stopi ukupno spadamo u najoporezovanije zemlje, a zbog toga je i naša kupovna moć niska – objašnjava Rajić i dodaje da se neprekidno beži od dubinske reforme poreskog sistema. Kao primer on navodi uvođenje besplatnog prevoza u Beogradu i napominje da je u međuvremenu od 1. januara povećano 13 različitih poreza i komunalnih naknada privredi i građanima, što su dodatna opterećenja.

Izvor: Poltika
Foto: Pixabay