Niske otkupne cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda uticali su da poljoprivrednici pred novu setvenu sezonu ne zakupljuju zemlju u obimu kako je to bilo predhodnih godina. Zbog toga je cena zakupa pala u skoro svim regionima u Vojvodini.

Jutro zemlje se u okolini Čuruga može u zakupu platiti 50 EUR niže u odnosu na lane. Aleksandar Đuragin, poljoprivrednik iz ovog sela, kaže da je zakup trošak koji se plaća unapred, za šta mnogi poljoprivrednici nisu spremni nakon sušnih godina koje su im odnele zaradu.

Ima slobodnog zemljišta

– Prva klasa je 250 EUR po jutru, a rit je negde oko 200 EUR po jutru, odnosno šesta klasa zemlje. To je nešto trenutno, ali sve zavisi od čoveka do čoveka kako se individualno dogovore – kaže Đuragin.

– Čak se pojavilo slobodnog zemljišta, jer ovde kod nas na ovom kraju čak i cena zemljišta je cena zakupa je pala malo. Znači jedno trećinu je cena poljoprivrednog zemljišta otišla sad nazad – ističe Čaba Boršoš, poljoprivrednik iz Adorjana.

Sem zarade od zemlje, zakupci žele da ostvare i pravo na subvencije. Ukoliko su zadrugari i zakupe zemlju od zadruge, to im neće biti dozvoljeno. Na tu nedorečenost u propisima upozorava Zadružni savez Vojvodine.

– Zadruge koje imaju poljoprivredno zemljište, ako daju u zakup to zemljište svojim zadrugarima, zadrugari ne mogu ostvariti pravo na podsticaje po hektaru na osnovu tog ugovora. Sa druge strane ako daju isto zemljište nekom licu sa kojim ne sarađuju po ugovoru o proizvodnji, ta lica mogu ostvariti pravo na podsticaje, što zadrugare degradira u odnosu na svoje zadruge – naglašava Jelena Nestorov, Zadružni savez Vojvodine.

Da bi omogućila da što više državne zemlje zakupe poljoprivrednici, Vlada Srbije je donela Uredbu o mogućnosti zakupa njiva koje su trenutno u nekom od postupaka pred državnim organima.

– Da ćemo omogućiti onim ljudima koji faktički obrađuju poljoprivredno zemljište, a nisu vlasnici, a u slučajevima komasacije ili ostavinskih rasprava da uz određene potpisane izjave koje su vrlo zahtevne i koje nose krivičnu odgovornost da mogu da ostvaruju subvencije – kaže Danilo Golubović, savetnik predsednika Vlade.

U licitacijama državnog zemljišta prosečna cena zakupa za prošlu godinu je 297,51 EUR za hektar. Najjeftinije je izlicitirano u Brusu, Dimitrovgradu, Žagubici, Pirotu i Negotinu od 10 do 50 EUR za hektar. Najskuplje u Sremu i Bačkoj od 450 do 690 EUR za hektar.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Opšte je poznato da su nameti na gorivo u Srbiji među najvišim ne samo u regionu, već i u čitavoj Evropi, ali malo je poznato koliko oni tačno iznose. Upravo je zbog tih visokih nameta i cena dizela i benzina u Srbiji među najvišom u regionu, a neretko je gorivo kod nas skuplje nego u evropskim zemljama čije prosečne plate prelaze 2.000, pa i 3.000 EUR.

Na primer, prema podacima sajta Global Petrol Prices, dizel u Srbiji je trenutno skuplji od onog koji se prodaje u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Grčkoj, Austriji, Švedskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Španiji i mnogim drugim evropskim zemljama. Trenutna cena dizela u Srbiji je 204 dinara po litru, a benzina 187 dinara po litru. Gotovo polovina ovog iznosa odlazi u državni budžet kroz namete. Pored akciza u ukupnu maloprodajnu cenu goriva uračunate su i naknada za formiranje obaveznih rezervi, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i PDV.

Akcize na gorivo poslednji put su uvećane 1. maja 2024. godine. Tada je akciza uvećana za 5,86 dinara po litru za dizel, za benzin 5,70 dinara po litru, a za TNG 4,45 dinara po litru. Prema podacima Udruženja privatnih benzinskih pumpi u Srbiji, u ukupnoj ceni dizela iznos akcize je 69,12 dinara po litru, u benzinu 67,22 dinara po litru, a u tečnom naftnom gasu (TNG) 52,49 dinara po litru.

U ukupnu maloprodajnu cenu goriva uračunat je i PDV koji iznosi 20%. U dinarima, PDV u ceni dizela i benzina iznosi nešto više od 30 dinara po litru, tačnije na trenutne cene goriva on je 34 dinara po litru za dizel i 31 dinar za benzin, dok je za TNG oko 20 dinara po litru.

Naknada za obavezne rezerve i naknada za unapređenje energetske efikasnosti zajedno iznose nešto manje od tri dinara po litru.

Koliko odlazi u državnu kasu

Što znači da od 204 dinara po litru čak 98 dinara odlazi u državnu kasu (državni namet je 48%), a kod benzina od 187 dinara po litru na državne namete odlazi 86 dinara (državni namet je 46%).

Kada se državni nameti u Srbiji uporede sa nametima u drugim evropskim zemljama, može se zaključiti da je Srbija pri vrhu. Britanski sajt RAC nedavno je izračunao koliko iznose takse za dizel i benzin u tridesetak evropskih zemalja. Ukoliko se pogledaju nameti na dizel, najviši nameti su u Velikoj Britaniji i Italiji gde iznose po 53%, zatim u Irskoj, Francuskoj i Belgiji gde iznose po 52%, pri vrhu je i Danska sa 49%, a Srbija i Finska dele sledeće visoko mesto sa oko 48% nameta u ukupnoj ceni dizela. U Sloveniji i Rumuniji državni namet na dizel čini 46%, u Hrvatskoj 44%, u Mađarskoj i Nemačkoj po 43%, dok je u Bugarskoj i Austriji po 41%.

Najskuplji dizel u Evropi toči se u Danskoj i košta 223 dinara po litru, zatim u Holandiji gde košta 209 dinara po litru, a na trećem mestu je Belgija gde litar dizela košta 205 dinara. Cena dizela u Belgiji samo je za dinar skuplja nego u Srbiji, što pokazuje da je cena dizela u našoj zemlji pri vrhu u Evropi.

Najskuplji benzin u Evropi takođe je u Danskoj gde košta čak 238 dinara, zatim u Holandiji gde iznosi 231 dinar, a na trećem mestu je Grčka sa 216 dinara. U poređenju sa ovim cenama, cena benzina u Srbiji je dosta povoljnija i iznosi 187 dinara po litru.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay