EkonomijaVesti

Najveći rast cena beleži voće i žito

by bifadmin

Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu su, u odnosu na jun prošle godine, povećane za 13,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, na rast cena najviše su uticale cene žita, 3,9 odsto i voća, 81,4 odsto.

Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu u odnosu na maj su u proseku povećane za 1,5 odsto a najveći uticaj na ovaj rast imali su voće, 22,0 odsto i stoka i živina, 6,7 odsto.

Cene ovih proizvoda za prvih pola godine su u odnosu na isti period 2024. u proseku povećane za 4,8 odsto.

Tome je, kako se navodi u izveštaju, najviše doprineo rast cena žita od 15,9 odsto, voća, 32,6 odsto i industrijskog bilja za 4,9 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Proizvodnja peleta uz pomoć sunčeve energije: Dve žene pokrenule „muški“ posao

by bifadmin

Bez podrške velikih investitora Svetlana Božinović i Jadranka Stepanović proizvode pelet koristeći sunčevu energiju. Kapacitet njihove fabrike „Eko step pellet“ je 35.000 tona godišnje, a 100 kilograma kvalitetnog peleta od bukve okvirno daje oko 480–500 kWh toplotne energije, što zamenjuje oko 50–55 litara lož ulja, približno 45–50 kubnih metara prirodnog gasa, ili 55–60 litara dizel goriva.

U industriji, koja se često doživljava isključivo kao „muška“, dve žene u Srbiji, Svetlana Božinović i Jadranka Stepanović, 2017. godine u fabrici „Eko step pellet“ u Petrovcu na Mlavi, počele su da proizvode pelet, ekološko gorivo budućnosti. Svetlanu Božinović, koja je direktorka ove firme, u taj sektor usmerilo je obrazovanje – ona je inženjer elektrotehnike.

Božinović je sa najboljom prijateljicom, Jadrankom Stepanović, koja je danas vlasnica fabrike, odlučila da se upusti u proizvodnju korisnog i održivog biogoriva. „Nismo imale velike investitore iza sebe. Sve što smo napravile, napravile smo same, uz tim koji smo stvarale, korak po korak, uz ogromnu volju, rad i istrajnost“, kaže Božinović za B&F.

Fabrika se prostire na 9,5 hektara, godišnji potencijal proizvodnje sa 49 zaposlenih radnika je 35.000 tona, a lokacija je pogodna zbog dostupnosti dovoljne količine kvalitetne sirovine na području opština Kučevo, Majdanpek i Žagubica.

„Verujemo da nije presudan pol, već kakav stav neko ima prema radu, ljudima i izazovima. Jadranka i ja smo živi dokaz da je moguće uspeti u zahtevnom poslovnom sistemu i bez ‘muške figure’, a porodične obaveze nikad nisu bile prepreka, već dodatna motivacija. Uspele smo da uskladimo i karijeru i porodicu, zahvaljujući dobroj organizaciji, međusobnoj podršci i sposobnosti delegiranja — kako u firmi, tako i kod kuće“, objašnjava Božinović.

Gorivo budućnosti

Pelet je jedno od goriva budućnosti jer je obnovljivo, neutralno u emisiji ugljen-dioksida, efikasno, dostupno i lako se skladišti. Božinović napominje da proizvode pelet od najkvalitetnijeg bukovog drveta, koje prolazi kroz poseban sistem pranja, pre usitnjavanja.

„Na taj način se uklanjaju nečistoće i minerali koji bi mogli uticati na kvalitet u svim ključnim parametrima – vlazi, gustini, prečniku, mehaničkoj čvrstoći i energetskoj vrednosti, pa naš pelet zadovoljava zahteve ENplus A2 standarda, jer ima stabilan kvalitet i odlične performanse pri loženju. Ne planiramo da u narednom periodu i formalno dobijemo ENplus A1 sertifikat, jer već sada pelet zadovoljava gotovo sve tehničke zahteve tog standarda, osim ostatka pepela, koji je samo malo viši u odnosu na A1“, precizira Božinović.

Prema njenim rečima, pelet, posebno onaj koji se proizvodi od čiste sirovine bez aditiva, prilikom sagorevanja emituje minimalne količine ugljen-dioksida. One su deo prirodnog ciklusa, jer drvo koje sagoreva prethodno je tokom rasta apsorbovalo gotovo istu količinu ugljen-dioksida iz atmosfere i zbog toga se pelet smatra gorivom sa neutralnom emisijom ugljenika. Božinović ističe da njihov pelet ne sadrži nikakve hemijske dodatke, lepkove ili nečistoće, što znači da nema emisije štetnih gasova, sumpor-dioksida i teških metala.

„Bukovo drvo je jedno od najcenjenijih za proizvodnju peleta zbog svoje visoke gustine, čistoće i stabilne kalorijske vrednosti. Pelet od čiste bukve daje prosečno između 4.800 i 5.000 kilokalorija po kilogramu, što ga svrstava među najefikasnija biogoriva. Okvirno možemo reći da 100 kilograma kvalitetnog peleta od bukve daje oko 480–500 kWh toplotne energije, što zamenjuje oko 50–55 litara lož ulja, približno 45–50 kubnih metara prirodnog gasa, ili 55–60 litara dizel goriva“, navodi preduzetnica iz Petrovca na Mlavi.

Uzimajući u obzir kretanja na tržištu i rastuću potražnju za peletom, Božinović i Stepanović veruju da je ovaj posao održiv i perspektivan i da će imati važnu ulogu u energetskoj budućnosti Srbije.

Prioritet domaće tržište

Prioritet ove firme za plasman peleta je tržište Srbije, jer ima stabilnu mrežu kupaca. „Nakon toga, usmereni smo na tržište Severne Makedonije, a imamo i iskustvo sa izvozom u Rumuniju, gde tražnja raste, kao i u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju i Bugarsku, a bilo je upita i iz Mađarske“, nabraja Božinović.

Za plasman peleta na udaljenija tržišta zapadne Evrope, problem su, kako je navela, visoki troškovi drumskog transporta, pošto jeftiniji vidovi transporta, železnicom i vodenim saobraćajem u Srbiji nisu dovoljno razvijeni.

Božinović ističe da je prošla poslovna godina bila teška jer su uslovi na tržištu, ograničenja u izvozu i poremećaji u lancu snabdevanja značajno uticali na poslovanje. Ali, u godinama pre toga firma je ostvarivala dobre rezultate i investirala u razvoj, izgradnju solarne elektrane iz sopstvenih sredstava i unapređenje proizvodnog pogona.

Energija iz obnovljivih izvora

Vlasnica Jadranka Stepanović kaže za B&F da u fabrici „Eko step pellet“ od samog početka teže održivom i ekološki odgovornom poslovanju. „Kao proizvođač peleta iz biomase, prirodno je da i naš energetski sistem bude zasnovan na obnovljivim izvorima. Instalacija solarnih panela na krovu fabrike bila je logičan korak jer pored toga što dodatno smanjujemo emisije štetnih gasova, postižemo i veću energetsku efikasnost i dugoročne uštede. Naš cilj je da celokupan proizvodni proces bude u skladu sa principima zelene energije“, naglašava Stepanović.

Solarni paneli proizvedu električne energije u proseku oko 30% godišnje potrošnje, u letnjim mesecima i do 40%, međutim, tokom perioda kada je fabrika u remontu ili kada zaposleni koriste kolektivni godišnji odmor, imaju viškove koje predaju Elektropvredi Srbije. Koriste i ostatak toplotne energije iz procesa presovanja peleta za grejanje administrativnih i tehničkih prostorija. Ta energija im omogućava besplatno grejanje tokom cele sezone.

U solarnu elektranu, instalisane snage 1 megavat (MW) „Eko step pellet“ je uložio 1,2 miliona evra. Taj projekat su finansirali iz sopstvenih sredstava, bez korišćenja kredita, fondova ili subvencija. „Naša odluka da uložimo sopstveni kapital proizilazi iz dugoročne strategije, zasnovane na održivom razvoju, energetskoj efikasnosti i smanjenju zavisnosti od tržišnih oscilacija u cenama električne energije. Očekujemo da se investicija isplati u roku od pet do sedam godina“, predviđa Stepanović.

Tokom više godina poslovanja fabrika nije koristila kredit, niti se oslanjala na ponude za finansiranje sa tržišta. „Naš princip je bio da poslovanje razvijamo uz pomoć sopstvenih sredstava, koliko god to bilo zahtevno, jer verujemo da je finansijska nezavisnost najbolji temelj za stabilnost, a tek nedavno smo, prvi put, testirali kako funkcioniše kreditna politika“, kaže Stepanović.

Nelojalna konkurencija

Prema njenim rečima, uslovi poslovanja su povoljniji i okolnim zemljama nego u Srbiji jer je cena električne energije za privredu niža, kao i cena drvne mase. Doprinosi na zarade i druge obaveze prema državi često su manji, a neke zemlje nude subvencije ili poreske olakšice za investicije u bioenergiju, što direktno utiče na operativne troškove.

Problem je i to što se na domaće tržište uvozi određena količina peleta koji ne zadovoljava ni osnovne tehničke i ekološke standarde, a u praksi se često prodaje po nižoj ceni od realne tržišne vrednosti kvalitetnog peleta.

„Takav pelet može imati visok sadržaj vlage, pepela ili čak hemijskih nečistoća, što ne samo da ugrožava uređaje za grejanje, već i zdravlje korisnika i životnu sredinu. To je posledica nedovoljne kontrole kvaliteta na granicama i unutar tržišta, kao i činjenice da do nedavno nije bila propisana obavezna minimalna klasifikacija kvaliteta. Zbog toga su se domaći proizvođači koji rade po visokim standardima nalazili u neravnopravnom položaju u odnosu na nelojalnu konkurenciju“, ocenjuje Stepanović.

Ona dodaje da je početkom maja konačno usvojen Pravilnik o kvalitetu drvne biomase, čime je napravljen ključni iskorak ka uređenju tržišta peleta u Srbiji, a za proizvođače to je podsticaj za dalji razvoj domaće bioenergetike.

Svetlana Jovičić

Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Šta Srbi najviše guglaju?

by bifadmin

Od najbizarnijih pretraga poput “šta znači tralalelo tralala” do savetovanja sa gugl doktorom, svakodnevno zloupotrebljavamo Gugl – kao pretraživač. Da „nema glupih pitanja“ Gugl se ne bi složio, a šta to Srbi guglaju u cik zore čim otvore oči – ispratili smo unazad mesec dana.

U Srbiji ima nekoliko aktuelnih tema koje se svakodnevno ponavljaju. Jedna od zanimljivijih pretraga tiče se verskih praznika i rituala koji ih prate. Bez izuzetka kad god se bliži verski praznik analitika će ga pokazati kao broj jedan.

Nakon praznika sledi sport. Reklo bi se da smo sportska nacija i da se identifikujemo sa uspesima naših sportista. Na primer, kada Đoković pobedi, on je naš Nole, a kada izgubi – vreme mu je da se penzioniše.

Sa sportom u vezi, poražavajuća je činjenica da su sledeće na Gugl Trendsu nalaze kladionice. Znajući koliko su prisutne u Srbiji ova činjenica, nažalost, nije iznenađujuća.

Ostale teme – estrada, dnevne vesti, političari i vesti iz sveta se smenjuju, ali nisu konstanta kao prethodne tri.

Ono što je zanimljivo jeste trend koji se javlja isključivo u jutarnjim satima (od pet ujutru pa sve do osam) u guglanju. Dve stvari su najbitnije Srbima čim otvore oči, a verovatno im i obeleže ceo dan – horoskop i vremenska prognoza.

Bez greške i izuzetka horoskop i vremenska prognoza su apsolutno prve dve teme koje Srbi guglaju. Za vremensku prognozu ima smisla, pogotovo u poslednjih nekoliko nedelja kad ne znamo da li će nas dočekati toplotni udar ili kiša, a za horoskop postoji par teorija.

Da li je to mentalni ritual poput kafe za mozak koja daje osećaj pripreme za ostatak dana ili utešni pasus pred težak dan gde će nam zvezde reći da li ovaj dan donosi uspeh i nova otkrovenja – niko ne zna, verovatno je kombinacija.

Kakve veze ekonomija ima sa tim?

Dobro pitanje. Ako stavimo moralno-upitni aspekt horoskopa sa strane, i potrudimo se da ga posmatramo kao fenomen iz daljine, objektivno, on zapravo jeste monetizacija lične nesigurnosti. Osećaj gubitka kontrole nad bilo kojim segmentom života utiče na ljude na način da traže potvrdu i sigurnost – što horoskop pruža.

Sa druge strane raste klikbejt ekonomija internet stranica i medija koji dele dnevni, nedeljni i mesečni horoskop. Horoskop može veoma jeftino da se proizvede, a da bude visoko profitabilan jer generiše dosta pregleda – interakcija, deljenja i zadržavanja na stranici.

Astrologija dominira na tržištu pažnje, a nije morala ni da ima marketinšku strategiju za to. Taj besplatan dnevni horoskop vrlo brzo može da se pretvori u 10 odsto popusta za horoskopsku kompatibilnost vas i vašeg partnera ili neku drugu ponudu. Pa je tako jedan jutarnji ritual profitirao od ekonomije nesigurnosti.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Inflacija u julu ubrzala, voće drastično poskupelo

by bifadmin

Inflacija će se u preostalom delu ove godine kretati oko gornje granice odstupanja od cilja, tri plus minus 1,5 odsto, što je više od naše ranije prognoze, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Ona je na predstavljanju avgustovskog izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor NBS usvojio 7. avgusta, istakla da će tokom 2026. godine inflacija biti oko četiri odsto i kretati se u granicama cilja.

Navela je i da je nakon aprila i maja, kada je inflacija usporila, u junu pak ubrzala na 4,6 odsto, a u julu na 4,9 odsto. Prema njenim rečima, ovaj rast se dogodio zbog rasta cena neprerađene hrane i nafte posle rata Izraela i Irana.

Kako je rekla “kretanje cena voća bilo vrlo značajno”, odnosno voće je poskupelo u proseku 36%, na šta su, prema guvernerkinim rečima, uticali mrazevi u proleće i suša u junu, zbog čega su prinosi voćnih kultura manji od uobičajenih.

Tabaković navodi da je, zato što su vremenski uslovi sve gori za poljoprivredu, NBS preduzela nekoliko mera za sistemsko rešavanje ovog problema, uključujući i razgovore sa drugim akterima u društvu, među kojima su i osiguravači, o zajedničkim merama za ublažavanje uticaja klimatskih faktora na cene hrane.

Šta nam poskupljuje u septembru?

Ako vam je izveštaj o inflaciji iz jula izazvao nelagodu, spremite se na još gore prognoze šta nam donosi jesen. Naime, u septembru bi trebalo da poskupi struja za domaćinstva i to najmanje sedam odsto, a ako poskupi i za privredu, to će izazvati domino efekat, jer ona koriste struju da bi proizvodila robu i nudila usluge.

Kako kaže ekonomista Goran Radosavljević za portal Nova.rs, u narednom periodu mogli bi, pre svega zbog jačanja dolara, poskupeti i naftni derivati: “Imali smo ogroman pad vrednosti dolara, koji bi trebalo da utiče na pad cena naftnih derivata, što se kod nas nijednom nije desilo. A pošto se očekuje da Amerika dogovori potpisivanje trgovinskih sporazuma sa Evropom i sa Kinom, to će uticati na jačanje dolara. Kada se dolar bude vraćao nazad u svoje prvobitno stanje prema evru i jenu, bojim se da će se to odmah odraziti na cenu derivata na pumpama”.

Izvor: Nova.rs, NBS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Hemofarm najavljuje drugi ESG festival u oktobru

by bifadmin

Kompanija Hemofarm, deo STADA grupe, i ove godine potvrđuje svoju posvećenost održivom razvoju i ESG (Environmental, Social, Governance) principima organizacijom drugog po redu ESG festivala, koji će se održati u oktobru. Nakon izuzetnog uspeha prošlogodišnjeg inauguralnog festivala, Hemofarm je ove godine nagrađen prestižnim priznanjem – ESG lider za inovativan doprinos podizanju svesti o značaju održivosti u široj zajednici.

Sanda Savić, senior direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma, istakla je da je „prošlogodišnji ESG festival postao prava prekretnica, ne samo za Hemofarm, već i šire”.

„Pokazali smo da je moguće napraviti konkretan iskorak ka održivijem poslovanju i podstaći druge da slede naš primer. ESG lider nagrada nije samo priznanje za ono što smo postigli, već i obaveza da nastavimo da budemo katalizator pozitivnih promena. Ove godine, kroz naš drugi festival, želimo da pokažemo nove ideje, ali i konkretna rešenja koja stvaraju vidljive rezultate – kako za našu planetu, tako i za društvo”, ocenila je Savić.

Prošlogodišnji festival okupio je stručnjake iz više od 65 kompanija, organizacija civilnog društva i institucija, nudeći niz predavanja, radionica i praktičnih saveta za implementaciju ESG principa – od smanjenja ekološkog otiska do unapređenja društvenog doprinosa. Pored toga, tokom festivala je organizovan i sajam startapova, gde su učesnici mogli da se upoznaju sa idejama koje mladi preduzetnici u Srbiji razvijaju.

Ovogodišnji događaj obećava još bogatiji sadržaj i još jaču podršku saradnji, edukaciji i inspiraciji ka održivoj budućnosti.

Dušan Stojaković, senior menadžer za ESG u Hemofarmu, naglašava važnost kontinuiteta ovih inicijativa:

„Naš prvi ESG festival pokazao je da je ključ u delovanju, ne samo u idejama. Ostati društveno i ekološki odgovoran nije samo opcija – to je imperativ za sve nas. Drugi festival biće platforma za još konkretniju akciju, ali i zajedničku viziju – jer jedino zajedničkim snagama možemo izgraditi održivu budućnost.“

Ovogodišnji ESG festival biće prilika za razmenu ideja, inspiraciju i učenje, sa fokusom na konkretne korake koje kompanije, zajednice i pojedinci mogu preduzeti kako bi smanjili svoj negativan uticaj na životnu sredinu i unapredili društvo. Hemofarm, kao priznati lider u ovoj oblasti, ponovo otvara vrata svima koji žele da budu deo pozitivnih promena.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li je lešnik novo srpsko zlato

by bifadmin

Za proizvođače koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru, zarada može biti i do 10.000 evra, a u izuzetno dobrim godinama i više

Lešnik, jedna od najčešće korišćenih namirnica u prehrambenoj industriji, zabeležio je porast cene za više od trećine od početka ove godine na globalnom nivou.

Tome je doprineo i, kako su preneli mediji, hladan april u Turskoj, koji je uništio mnoštvo cvetova lešnika, što posebno utiče na proizvođače čokolade. Samim tim i cena ove poslastice koji mnogi vole i konzumiraju bi mogla još da poraste. Pogotovo imajući u vidu da je i kakao, kao jedan od osnovnih sastojaka godinama unazad sve skuplji.

A što se tiče situacije sa lešnicima u Srbiji, naša zemlja se poslednjih godina sve ozbiljnije pozicionira na evropskoj mapi proizvođača. Prema poslednjim podacima, Srbija zauzima četvrto mesto u Evropi sa proizvodnjom od oko 8.910 tona u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. To je dvostruko više nego pre samo pet godina i trend rasta ne jenjava.

Prosečan prinos iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz potpunu primenu agrotehničkih mera i navodnjavanje može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika. Na domaćem tržištu veleprodajna cena očišćenog jezgra kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači za lešnik u ljusci plaćaju 500 do 600 dinara. U maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu.

Kolika zarada može biti

Za proizvođače koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru, zarada može biti i do 10.000 evra, a u izuzetno dobrim godinama i više. Dug vek trajanja zasada — i do 50 godina — čini ovu kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što potvrđuje sve veći broj novih zasada širom zemlje.

Dakle, Srbija ima šta da ponudi, ali domaća proizvodnja, iako solidna, još uvek ne pokriva potrebe tržišta. Zbog toga Srbija godišnje uveze lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolara po toni, što je za četvrtinu više nego godinu dana ranije.

S druge strane, i izvoz beleži značajan rast. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 1.428 tona očišćenog lešnika, a već 2023. vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što je skok od 252 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnik je Italija, zemlja sa razvijenom konditorskom industrijom i dugogodišnjom potražnjom za kvalitetnim jezgrima.

Sve ovo govori da Srbija ne samo da ima potencijal da smanji zavisnost od uvoza, već i da dodatno poveća izvoz. Uz podršku kroz državne subvencije i IPARD programe, kao i unapređenje otkupne infrastrukture, lešnik bi u narednim godinama mogao postati jedan od važnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda naše zemlje.

Koje su sve prednosti i mane uzgoja lešnika

Imajući u vidu da su potrebe tržišta, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou sve veće, stručnjaci savetuju da je ulaganje u uzgoj lešnika dobra prilika za zaradu. I posebno zato što konditorska industrija, zbog rasta cena i loše berbe, vapi za većim količinama lešnika.

Svako ko se odluči na taj zahtevan poduhvat, treba da ima na umu koje su sve prednosti i mane uzgoja lešnika.

Prednost je, jasno, višeruka upotrebna vrednost i pomenuta velika potražnja, kao i jednostavna tehnologija uzgoja. Takođe, eksploatacioni period drveta lešnika je preko 50 godina, a plod je vrlo zahvalan kada je u pitanju duže čuvanje. Lešnik uspeba i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu. Za uzgoj jednog hektara potrebno je 5.000 evra.

Osnovna mana proizvodnje lešnika jeste što zahteva strpljenje – komercijalni prihodi počinju tek posle 6 do 7 godina, dakle, potrebno je sačekati na povrat uloženih sredstava. Ono na šta uzgajivači treba da budu pripremljeni je da manjak sunca, ili previše kiše, kao i štetočine mogu uticati na rod. Ipak, uz nešto veći prinos od proseka, od 2-3 tone po hektaru, i maloprodajnu cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik garantuje sigurnu dobit. Uz to, može da postane porodični biznis, koji traje decenijama.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li je došlo vreme za novu revoluciju u kupatilu?

by bifadmin

Zaboravite na uobičajen toalet papir, jer sve više zemalja u Evropi okreće se rešenju koje je godinama standard u Japanu. Reč je o pametnim toaletima, poznatim i kao „vošleti„, koji koriste mlaz vode za intimnu higijenu i nude niz dodatnih funkcija, od sušenja toplim vazduhom do automatskog podizanja poklopca.

Ono što je nekada delovalo kao luksuzna egzotika rezervisana za daleki Istok, sada se ubrzano širi i na Zapadu. Prvo su se pojavili u luksuznim hotelima poput Mejfer hotela u Londonu, Park Hajat Pariz-Vendom i Marriot Siti Vest u Minhenu, a zatim i u privatnim domovima, restoranima i čak aerodromima.

Pametni toaleti, odnosno vošleti, predstavljaju tehnološki naprednu verziju klasičnog bidea i koriste mlazove vode za čišćenje nakon nužde. Njihova upotreba promoviše se kao efikasnija, nežnija prema koži i znatno ekološki prihvatljivija alternativa tradicionalnom toalet papiru, koji je više od veka bio standard lične higijene u velikom delu sveta.

Iako njihova prisutnost u zapadnim zemljama još uvek nije masovna, interesovanje za ove uređaje raste zahvaljujući viralnim objavama na društvenim mrežama, sve većoj brizi za životnu sredinu i želji korisnika da pronađu rešenja koja su nežnija za osetljivu kožu.

Značajno smanjenje mikroorganizama

Vošleti mogu uključivati niz naprednih funkcija: kontrolu temperature vode, sušenje toplim vazduhom, automatsko otvaranje i zatvaranje poklopca. Njihova upotreba preporučuje se i iz medicinskih razloga, jer brojni stručnjaci i istraživanja navode da je upotreba vode daleko efikasnija od papira u uklanjanju bakterija i bioloških ostataka, kao i u prevenciji iritacija i infekcija, posebno kod osoba sa osetljivom kožom.

Jedno takvo istraživanje, objavljeno 2022. godine u časopisu Journal of Water, Sanitation and Hygiene for Development, pokazalo je da upotreba bidea značajno smanjuje prisustvo mikroorganizama nakon obavljanja velike nužde, u poređenju sa isključivim korišćenjem toalet papira.

Prepreka – visoka cena

Ipak, postoji niz prepreka za masovnu primenu ovih uređaja na Zapadu. Jedna od glavnih je cena. Osnovni modeli vošleta u Španiji i drugim delovima Evrope koštaju oko 1.200 evra, dok napredni, potpuno integrisani pametni toaleti dostižu cene između 3.000 i 7.000 evra. Pored toga, ugradnja često zahteva dodatne električne priključke i adaptaciju postojećeg kupatila.

Takođe, ne treba zanemariti ni kulturološke navike – duboko ukorenjena navika korišćenja toalet papira, kao i nepoznavanje funkcionisanja ovih uređaja, usporavaju prihvatanje promene.

U tom kontekstu, vošleti se predstavljaju kao održiva i higijenski superiorna alternativa.

Poreklo toalet papira

Inače, toalet papir u obliku u kojem ga danas poznajemo nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama sredinom 19. veka. Džozef C. Gejeti ga je prvi put stavio na tržište 1857. godine u Njujorku pod imenom „Gayetty’s Medicated Paper“. Bio je to papir od manilske konoplje, natopljen alojom, a reklamiran je kao lek za hemoroide. Na svakoj pojedinačnoj listi bila je odštampana oznaka imena njegovog pronalazača.

Kasnije, između 1870-ih i 1890-ih, pojavio se toalet papir u rolni, koji je zauvek promenio način održavanja lične higijene i postao svakodnevni standard u velikom delu sveta.

Ipak, sve češće se postavlja pitanje – da li je došlo vreme za novu revoluciju u kupatilu?

Izvor: Blic

Foto: Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Laura Koveši: Za železničku nesreću u Grčkoj kriva je korupcija

by bifadmin

Laura Koveši, glavna tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva, tvrdi da je za železničku tragediju u Grčkoj odgovorna korupcija.

Da podsetimo, pre dve i po godine u železničkoj nesreći u blizini klisure Tempi putnički voz prepun studenata naleteo je na teretni voz. Tom prilikom poginulo je 57 ljudi a desetine su povređene.

Grčka istraga je pokazala da su uzroci nesreće ljudska greška, loše održavanje železnice i upošljavanje nestručnih kadrova.

Međutim, istraga koju vodi Koveši u ime EJP-a pokazala je da je ova tragedija mogla biti sprečena da su poštovani dogovori, odnosno da je projekat finansiran od strane EU koji je trebalo da prugu učini bezbednijom završen na vreme i kako treba.

Prema njenim rečima, Grčka je dobila milione evra za modernizaciju svoje železničke mreže, uključujući i sistem za signalizaciju koji je zakazao u ovom slučaju. “Da je taj projekat završen na vreme i da je urađen korektno, tragedija bi mogla biti izbegnuta”, rekla je ona.

Inače, Evropsko javno tužilaštvo je u 2024. otvorilo 2.666 istraga o korupciji koja je, prema prvim procenama, nanela ukupnu štetu EU fondovima od oko 27 milijardi evra.

EJP istražuje samo trošenje evropskog novca u Srbiji

Iako su i u Srbiji mnoge oči uprte u njega, Koveši je još u martu ove godine saopštila da EJP nema nadležnost da istražuje tragediju koja se desila na Železničkoj nesreći u Novom Sadu. Dodala je da njena kancelarija istražuje moguću zloupotrebu sredstava iz zajmova Evropske investicione banke za rekonstrukciju pruge Beograd-Subotica i pomenute stanice, ali da ne može da se bavi uzrokom nesreće.

“Naš zadatak je da otkrijemo da li se evropski novac troši namenski”, rekla je Koveši RTS-u objašnjavajući zašto Evropsko javno tužilaštvo ne može da se bavi našim slučajem. To ćemo ipak morati sami.

Foto: pixifant, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Zlato ne rđa – od faraona do digitalne ekonomije ostaje večna garancija vrednosti

by bifadmin

U proteklih nekoliko godina, interesovanje za investicionim zlatom u Srbiji beleži stabilan i primetan rast. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane.

Stručnjaci kažu da taj trend nije slučajan. U vremenu finansijske nesigurnosti, visoke inflacije i slabljenja poverenja u tradicionalne investicione sisteme, fizičko zlato postaje ne samo oblik štednje, već i psihološko utočište – konkretan, opipljiv način da se očuva vrednost, van digitalnog i bankarskog sistema.

Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama – ne bledi.

Sigurnost u šaci – sve više ljudi ulaže u zlato

Da krize i rizici povećavaju broj novih investitora u žuti metal, smatra dr Zoran Grubišić, profesor sa Beogradske bankarske akademije. Kako kaže, kada je budućnost neizvesna, mnogi u zlatu vide sigurnost. Premda, kako dodaje, zlato nije za nestrpljive investitore. “U prošlosti je bilo i padova cene, znala je da varira, ali je krize već dve decenije konstantno podižu”, kaže Grubišić.

Georgi Hristov direktor “Tavex zlato&srebro”, slaže se da fizičko investiciono zlato nije namenjeno špekulacijama niti kratkoročnim dobicima. “Njegova svrha nije da donosi, već da čuva. Zato ga smatraju obaveznim stubom svake ozbiljne štedne ili investicione strategije”, objašnjava Hristov. “U kompaniji Tavex jasno vidimo porast interesovanja. U prvih šest meseci ove godine, prodaja zlata porasla je za skoro 25% u poređenju sa istim periodom 2024. Prema našim podacima, među kupcima se nalaze pojedinci svih generacija – od mladih koji tek ulaze u svet ličnih finansija, do starijih koji traže način da sačuvaju plodove dugogodišnje štednje”, kaže Hristov i dodaje da iako se demografski profil nije drastično promenio, jasno se vidi njegovo širenje: „Sve više mladih investitora danas uključuje zlato u svoje portfolije. Dok starije generacije ulažu oko 10% svoje imovine u zlato, mlađi ulažu čak i do 15–17%, često u kombinaciji sa drugim alternativnim investicijama kao što su kriptovalute ili umetnine.”

Naš sagovornik smatra da se u osnovi tog interesa nalazi nešto više od puke finansijske računice, jer kupci zlata žele da imaju direktan, fizički pristup svom bogatstvu, bez posrednika, bez aplikacija i bez banaka.

Prema rečima prof. Grubišića, investitori bi svoj portfolio trebalo da diversifikuju u zavisnosti od spremnosti na rizik, ali da ne igraju samo na “jednu kartu”. “Bez obzira što je poslednjih godina zlato raslo, ne treba sva sredstva uložiti samo na jedno mesto. Za one koji nisu skloni rizikovanju, jedan deo može da bude zlato ili državne i korporativne obveznice”, kaže naš sagovornik i dodaje da je dobro pratiti kako se ponašaju centralne banke. Ako one kupuju zlato, to je dobar pokazatelj.

Srbija se recimo u prvih pet meseci ove godine svrstala među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, kupljeno je 1,7 tona zlata, čime se Srbija kotirala u top 10 na svetskoj listi. Među 163 države, naša zemlja je jedina retkih koja je od 2007. godine isključivo samo kupovala zlato.

Odakle zlatu “sjaj” kroz vekove

“Kroz čitavu ljudsku istoriju zlato je imalo posebnu ulogu – kao valuta, simbol moći, dar bogovima i temelj ekonomskih sistema. Od egipatskih faraona, preko antičkog Rima i srednjovekovnih kovnica, pa sve do savremenih centralnih banaka i investicionih fondova, status zlata kao univerzalne vrednosti ostao je nepromenjen. Njegova boja nalik suncu učinila ga je simbolom bogova, što mu je dodatno dalo značaj koji se zadržao kroz vekove”, kaže Hristov i dodaje da upravo zato nije iznenađenje što i danas, u eri inflacije, ratova i digitalne nesigurnosti, zlato doživljava novi talas poverenja.

Kako kaže, od najstarijih vremena, zlato je prepoznato kao vredan resurs – i to ne samo zbog svoje lepote i retkosti, već i zbog praktičnih osobina. “Ne rđa, lako se deli i transportuje, a njegova količina je prirodno ograničena. Upravo ove osobine učinile su ga idealnim sredstvom razmene, ali i moćnim simbolom prestiža”.

Kako objašnjava, zlato je uvek imalo dvostruku funkciju – kao valuta i kao sredstvo očuvanja vrednosti: “Zlatnici su se uglavnom čuvali, što znači da su korišćeni kao štednja, jer su obično imali previsoku vrednost za svakodnevnu upotrebu. Zbog ovoga i svojih fizičkih osobina, zlato je postalo „kralj metala“, a samim tim i metal kraljeva i vladara. Ta uloga zlata opstaje i danas. I dok digitalne investicije često zahtevaju razumevanje kompleksnih tržišnih alata i algoritama, zlato ostaje jednostavno – jedna unca i dalje vredi koliko pre 2.000 godina”.

Hristov navodi da se funkcija zlata danas dodatno proširila – od medicine do svemirske tehnologije – ali da osnovni princip ostaje: zlato ne gubi vrednost. “Posebno u vremenima kriza, ono ponovo izlazi na površinu. Podaci pokazuju da tokom ekonomskih kriza – a njih je od 1971. bilo sedam – cena zlata prosečno raste za 23%, dok tradicionalna tržišta beleže pad. Štaviše, istraživanja pokazuju i paradoks: kako cena zlata raste, raste i potražnja – svako povećanje cene za 1% dovodi do rasta potražnje za investicionim zlatom za čak 4%.”, navodi Hristov.

Osim racionalnih razloga, zlato nosi i emocionalnu vrednost. “Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, potražnja za zlatnim nakitom iznosi između 40 i 45% ukupne potražnje za zlatom. Ljudi širom sveta vide zlato kao simbol statusa. U zemljama poput Kine i Indije, ono je neizostavni deo svadbenih običaja i porodičnog nasleđa. U Srbiji, primećuje se sličan obrazac: zlato se i dalje poklanja za krštenja, venčanja i druge važne trenutke, kao izraz stabilnosti i časti”, zaključuje naš sagovornik.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EdicijeSpecijalna izdanja

Finansije Top 2024/25

by bifadmin

Trenutno, većina finansijskog sektora u Srbiji dobro posluje. To se posebno odnosi na banke, koje su nakon prošlogodišnjeg rasta dobiti na 1,3 milijarde evra, nastavile da uvećavaju zaradu i ove godine. Osim bankama, ni osiguranju ne ide loše. Ukupna premija na domaćem tržištu osiguranja dostigla je 1,5 milijardi evra 2024. godine, a najveću premiju od oko 393,2 miliona evra ostvarilo je Dunav osiguranje. S druge strane, vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji dostigla je 981 milion evra 2024. godine, a ukupna aktiva iznosila je 1,73 milijardi evra. Penzijski fondovi su prošle godine počeli da se oporavljaju a investicioni su postali najbrže rastući deo domaćeg finansijskog tržišta. Međutim, nad svima njima nadvija se senka tinjajućih geopolitičkih kriza ali i Trampove carinske politike.

Trendovi

11. Svetska privreda u 2025. godini: Mrka kapa
Gledajući projekcije MMF-a o rastu svetske privrede u ovoj godini, postaje jasnije šta se iz brda valja kada Fond obećava preduzećima „globalnu prekretnicu“ i „kretanje kroz promenljivi pejzaž“, a trgovini „resetovanje arhitekture“. Ukratko – mrka kapa.

14. Finansijski protekcionizam: Tuđe hoćemo, svoje ne damo
Globalizacija jeste u principu izbrisala nacionalne granice i omogućila globalna preuzimanja kompanija po principu „velika riba guta malu“, pri čemu su se države uglavnom sklonile u stranu ne miješajući se previše u ove „zakone džungle“. Osim kada je riječ o velikim igračima u finansijskom sektoru.

16. Povezivanje platnih sistema Rusije i Irana: Ljubav rođena pod sankcijama
U trenutku kada EU razmatra isključenje 20 ruskih banaka iz SWIFT-a u okviru novog paketa sankcija, Rusija i Iran su otpočeli drugu fazu u povezivanju svojih platnih sistema. Ovaj brak iz računa ima za cilj da ubrza proces dedolarizacije, podstakne razvoj međusobne trgovine i turizma i da obezbedi što veću finansijsku nezavisnost od posledica zapadnih sankcija koje su nametnute obema državama.

20. Ekonomija zlatnih viza: Bogataši moji, gde ste?
Donald Tramp je čvrsto rešio da u ime Amerike na prvom mestu preostalom svetu preotme i bogataše, najavivši novi program zlatne vize za ekspresno sticanje američkog državljanstva. Glavni uslovi za potencijalne kandidate su da imaju toliko novca da ne znaju šta će s njim i da vole Ameriku, a tu ljubav će dokazati tako što će za Trampovu zlatnu vizu platiti pet miliona dolara. Stručna javnost u SAD nije oduševljena tom idejom, imajući u vidu da su drugim državama ovakvi programi doneli više štete nego koristi.

22. Kako će se protekcionizam odraziti na srednju Evropu i Balkan: Skrivene pretnje opasnije od onih o kojima se priča
Najnovije zaoštravanje trgovinskog rata, jasno je pokazalo koliko postkomunističke zemlje u Evropi, uključujući i Srbiju, imaju skroman izvoz u SAD, bilo da je reč o direktnom plasmanu robe, ili indirektnom kroz lance snabdevanja. Izuzetak su samo pojedini sektori, poput elektronske, automobilske i farmaceutske industrije. Iako se najviše govori o posledicama protekcionizma na izvoz, strah potrošača od rasta inflacije, pad investicija i dalje geopolitičke tenzije koje bi ugrozile alternativne izvore finansiranja za ovaj region, mogu imati skriveni ali trajniji uticaj na lokalnu privredu, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.

24. Ove godine još oštrija kontrola deviznog poslovanja: Sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne
Na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, za kršenje propisa iz oblasti deviznog poslovanja sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne kao administrativne sankcije. Evidentno je da se predviđaju strože sankcije za lica koja krše propise, bilo da je reč o prekršajima ili da novčanu kaznu izriče NBS. Takođe, određene radnje koju su nekada bile dozvoljene sada se zabranjuju i za njih se predviđaju stroge novčane kazne.

28. Uticaj američkih carina na domaće privatne investicije: Između Trampa i lokalnih kartela
Domaća privatna ulaganja su opadala i pre „Trampa 2.0“, zbog ekonomske politike koja u korist političko-privrednih kartela cedi bogatstvo zemlje, ocenjuju ekonomisti. Privrednici kažu da su domaće investicije sada potpuno zaustavljene, jer svi čekaju da vide šta će biti. „Pričao sam sa poslovnim ljudima iz Evrope, svi smo u strahu i pitamo se da li je neko obukao ludačku košulju“, opisuje aktuelnu situaciju jedan domaći preduzetnik.

30. Koliko je poreska politika podsticajna za domaća ulaganja: Kao kamen oko vrata
Strani investitori u čija jedra je država godinama duvala i za koje je prilagođavala poreske podsticaje i beneficije prilično su izneverili budžetsku kasu, jer su u prva tri meseca direktne strane investicije prepolovljene na svega 704 miliona evra. Sve glasniji zahtevi da se privredna politika vrati domaćim izvorima kapitala i novom modelu rasta nameću ključno pitanje – kako će država da pomogne u tome? Jer lokalna privreda vapi za investicionim ciklusom koji mora biti praćen ozbiljnim poreskim ustupcima.

34. Oporezivanje prihoda od dividendi: Kako da ne izgubite na porezu ono što zaradite od dividendi?
Prihodi od dividendi mogu doneti i dodatne uštede, ili makar umanjiti dodatne troškove ako se poreski pravilno optimizuju.

36. Upravljanje imovinom u Srbiji: Glavne prilike za unapređenje ponude
U situaciji kada svet potresaju inflacija, politička i ekonomska neizvesnost, efikasno upravljanje imovinom postaje ključno za očuvanje finansijske sigurnosti i prenosa bogatstva između generacija. Iako ovo tržište u Srbiji zaostaje za uporedivim zemljama u regionu, primetno je da se situacija menja poslednjih godina i da ima potencijala za dalji rast.

Banke

39. Bankama u Srbiji i dalje raste zarada: Zlatno doba se nastavlja
Nakon što su 2023. banke u Srbiji probile barijeru od milijardu evra zbirnog profita, on je u 2024. dostigao 1,3 milijarde, a u prva tri meseca tekuće godine oko 406 miliona evra, što je za 42% bolji rezultat u odnosu na isti period 2024. Međutim, rast kreditne aktivnosti zasnovan na keš kreditima i zaduženju države, direktno ili preko njenih preduzeća, teško da je na duže staze željena opcija bilo koje banke.

42. Zašto prekogranične banke vide šansu u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Dve trećine banaka planira dalje širenje u regionu
Govoreći o svojim dugoročnim strategijama, dve trećine prekograničnih bankarskih grupa izjavilo je da planira širenje, dok skoro 30% planira da zadrži postojeći nivo aktivnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Većina međunarodnih bankarskih grupacija izvestila je o većoj ili jednakoj profitabilnosti svojih operacija u Srbiji, u poređenju sa ukupnim poslovanjem grupacije. Jedan od važnih faktora u regionu jeste poboljšanje kvaliteta kredita, pokazuju analize Evropske investicione banke.

46. Da li će Srbija dočekati pravu konkurenciju bankama: U red za skupe kredite stala i država
Banaka u Srbiji je sve manje, ali su im zato zarade sve veće. Pored privrednika i građana, banke poslednjih godina postaju rastući poverilac i državi. Alternative skupim zajmovima na našem tržištu praktično nema, a banke obilato koriste tu poziciju, pa su klijenti sve češće primorani da se prilagođavaju bankama, a ne one njima.

48. Kako privrednici biraju banku za otvaranje poslovnog računa: U eri digitalizacije ljudi su najveći adut
Kriterijumi na osnovu kojih domaći privrednici donose odluku gde će otvoriti tekući račun veoma su različiti. Neko bira banku na osnovu blizine filijala, neko onu koja mu nudi povoljniji kredit, a ima i privrednika na koje najviše utiče „ljudski faktor“, odnosno to što im zaposleni u banci ulivaju sigurnost. Finansijski analitičar Đorđe Ostojić kaže da je potonji razlog vrlo racionalan, jer stručni i iskusni kadrovi još uvek su od veće koristi od mnogih tehnoloških rešenja.

52. Modernizacija plaćanja u finansijskim institucijama i trgovinama: Nove prilike za rast
Sa promenama koje donose očekivanja potrošača, razvoj regulative i tehnologija, modernizacija plaćanja postaće sve bitnija za tržišne igrače u sektoru maloprodaje i finansijskih usluga. Finansijske institucije širom sveta planiraju da u proseku potroše 18 miliona dolara, a trgovci 4,1 milion dolara na uvođenje novih sistema plaćanja u narednom periodu, pokazuje istraživanje KPMG.

54. Kakva budućnost čeka bankomate: Automatizaciju potiskuje digitalizacija
Broj bankomata svuda u svetu opada, osim u zemljama Centralne i Istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Iako u Srbiji rastu usluge elektronskog i mobilnog bankarstva, gotovina se ne predaje tako lako, pa se i broj bankomata uvećava iz godine u godinu. Bankari predviđaju da će sa novim generacijama doći i do smene u tehnologiji platnih usluga, ali ne tako skoro. Zato i dalje šire mrežu bankomata, čije postavljanje i održavanje po rečima bankara iziskuje značajna sredstva.

56. Anketa B&F

Osiguranje

73. Profitabilnost domaćeg tržišta osiguranja: Gde to curi zarada?
Premija osiguranja je nastavila da raste i u ovoj godini, ali je zarada u određenim segmentima poslovanja upitna. Možda će spas biti uvođenje novih kanala prodaje koje najavljuje Narodna banka Srbije. S druge strane, ne treba da iznenadi ukoliko na domaćem tržištu osiguranja u narednom periodu dođe do smanjenja broja igrača koji je već godinama isti.

76. Posrednici u osiguranju: Čitači sitnih slova
Preduzećima u Srbiji odgovara to što većina posrednika u osiguranju nije vezana za jednu osiguravajuću kuću, pa mogu uz manje troškove i bolju pokrivenost rizika da dobiju kvalitetnije polise. To je i te kako važno, jer mala razlika u ugovaranju može proizvesti ogromnu razliku u naknadi štete. Zato posrednici u osiguranju za sebe kažu da su „čitači sitnih slova“.

78. Zašto stečaj društava za osiguranje traje dvostruko duže od republičkog proseka: Đavo je u detaljima
Stečaj osiguravajućih kuća regulisan je posebnim pravilima, sadržanim u Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. U periodu od 2004. do 2024. godine, u Srbiji je vođeno sedam stečajnih postupaka nad akcionarskim društvima za osiguranje koji su u proseku trajali više od osam godina, ne računajući trajanje postupaka likvidacije. To je dvostruko duže od prosečne dužine trajanja stečajnih postupaka na koje se primenjuje opšti režim stečaja. Razloge za ovoliko odugovlačenje stečajnih postupaka društava za osiguranje treba tražiti u specifičnostima posebnog pravnog postupka, koji je neophodno unaprediti.

82. Osiguranje od ratnog rizika u Ukrajini: Novajlija ugrabio tržište
Startap FortuneGuard, koji je pre dve godine osnovao ukrajinski preduzetnik Oleksij Omeljančuk, trenutno pokriva 70% osiguranja od raznog rizika za komercijalne nekretnine i investitore u Ukrajini, iako je vlasnik firme potpuni novajlija u ovoj industriji. Preduzeće iz Kijeva je od lansiranja svoje osiguravajuće platforme u januaru ove godine u partnerstvu sa lokalnim osiguravačem ARX i londonskim osiguravačem Lloyd’s McGill, ugovorilo polise u vrednosti od preko 2,5 milijardi dolara i ima portfolio vredan četiri milijarde dolara.

84. Anketa BIF

Lizing

97. Lizing tržište u Srbiji: Lizing raste zbog svoje efikasnosti
Tržište finansijskog lizinga je u 2024. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 20% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Komercijalna i teretna vozila su najzastupljenija, sa udelom od 45% u ukupnom finansiranju ovog tromesečja. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2024. godini bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 279,3 miliona evra.

100. Promena potrošačkih navika na tržištu automobila: Zakup vozila sa uključenim uslugama
Najam vozila sa uključenim uslugama omogućava klijentu da koristi vozilo bez vlasničkih obaveza, a sve što je vezano za održavanje, servis, registraciju, zamensko vozilo ili upravljanje flotom postaje odgovornost pružaoca usluge. Udeo kompanija koje pružaju uslugu najma sa dodatnim uslugama u Srbiji, dostigao je oko 200 miliona evra novog finansiranja, a ovaj segment raste brže nego čitavo tržište finansijskog lizinga.

Fondovi

107. Dobrovoljni penzijski fondovi: Proizvod za višu srednju klasu
Mada su osnovani sa više ambicija, dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji nisu prikupljenim sredstvima premašili iznose koje imaju banke u oročenoj štednji za sličnu namenu. Visoke naknade koje naplaćuju društva za upravljanje fondovima, nepoverenje i globalna nestabilnost glavna su prepreka za bolje rezultate, iako prikupljena sredstva kao i prinos koji ostvaruju penzijski fondovi, u poslednje dve godine beleže rast.

110. Rast investicionih fondova: Konačno bolji dani
Investicioni fondovi u Srbiji su postali najbrže rastući deo domaćeg finansijskog tržišta, a procene su da će se taj trend nastaviti ukoliko ne bude većih turbulencija na globalnom tržištu, poput onih izazvanih ratovima i carinama, ili loše situacije u zemlji koja „zamrzava“ svaku vrstu investiranja. Broj članova investicionih fondova je prošle godine povećan sa 35.000 na više od 55.000, što pokazuje da sve više ljudi smatra da im je bolje da profesionalac umesto njih odlučuje na koji način će zaštititi i uvećati svoju ušteđevinu.

Revizija

121. Institucionalizacija forenzičkog računovodstva i revizije u Srbiji: I nad popom pop
Najveći deo poslovne javnosti smatra da postojeći set finansijskih izveštaja i njihova kontrola nisu dovoljno efikasni u sprečavanju prevara, i da je zato potrebno uvesti forenzičko računovodstvo i reviziju sa većim zakonskim ovlašćenjima, pokazuje istraživanje Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Ispitanici smatraju da je najbolji način da se novi vid kontrole institucionalizuje kroz nove državne organe sa licenciranim forenzičkim računovođama. Ukoliko bi se forenzičko računovodstvo finansijskih izveštaja prepustilo tržištu, deo anketiranih se zalaže da to rade revizorske i konsultantske kompanije koje već posluju u Srbiji, a drugi da se to poveri novim privatnim institucijama, specijalizovanim za taj posao.

123. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

125. Beogradska berza u 2024. godini: Rast tržišta u senci daljeg odumiranja prometa
Kada bi se učinak domaćeg tržišta u prošloj godini merio uobičajenim kriterijumom rasta indeksa za svetske berze, mogli bismo govoriti o izuzetnoj godini za nama. No, najveći skok od 2007. godine ostao je u senci niskih prometa, što je posledica dugotrajnog trenda odumiranja domaće berze.

AI na islamski način

132. Veštačka inteligencija na Bliskom istoku: Hodošaće sa robotom
Saudijska Arabija je za organizaciju hadžiluka u Meki aktivirala veliki broj programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, od sortiranja prtljaga na aerodromima, prevoza i smeštaja hodočasnika, do zdravstvenih usluga i verskih događaja. Ipak, najveća atrakcija je bio robot vodič Manar, koji se obraćao vernicima na 11 jezika. Organizovanje hadžiluka uz pomoć veštačke inteligencije predstavlja samo deo širih ambicija Saudijske Arabije u razvoju AI, koja je za te svrhe osnovala investicioni fond vredan više od 40 milijardi dolara. U trci ko će postati tehnološki predvodnik na Bliskom istoku, Saudijska Arabija se takmiči sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji planiraju da u razvoj AI tehnologija ulože 100 milijardi dolara.

Vremeplov

136. Najžilavija tradicija u Srbiji – sprega politike i novca: Slasti vlasti
Svi naši vlastodršci od nastanka savremene srpske države do danas, istrajno su se držali tradicije da što više narodnog novca strpaju u svoj i džep svojih bližnjih. Običaj da vladajuća partija prosto sraste s novcem koji drugi zarađuju, doživeo je „tržišnu ekspanziju“ sa osnivanjem prvih banaka i industrijskih preduzeća u Srbiji.

 

0 komentara
2 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci