Nešto manje od dve petine građana upoznato je sa sistemom javnih nabavki u Srbiji, što je na istom nivou kao i ranijih godina, ali u poređenju sa prethodnim talasom merenja, za gotovo 20% se povećao broj onih koji izražava nepoverenje u to da se nabavke sprovode na pravedan i transparentan način, dok istovremeno raste interesovanje za uvid u trošenje javnih sredstva, pokazalo je novo istraživanje NALED-a o stavovima građana, ponuđača i naručioca za 2024/25.

Prema istraživanju koje je sproveo NALED za potrebe Projekta za odgovorno upravljanje uz podršku Švedske Vlade, poverenje u sistem je blago opalo i među ponuđačima i naručiocima, ali najveći broj i dalje veruje da se nabavke sprovode u skladu sa zakonom.

–  Anketirani ponuđači su u protekle četiri godine učestvovali u 32 postupaka u proseku pri čemu je neki drugi kriterijum osim najniže cene korišćen u sedam. Sve više učesnika podržava da se kao glavni kriterijum u javnim nabavkama koristi kvalitet, i taj udeo je porastao sa 60% na 78%. Poslednji izveštaj Kancelarije za javne nabavke potvrđuje da dolazi do promena i u praksi, s obzirom da je učešće postupaka u kojima cena nije bila jedini kriterijum za dodelu ugovora dvostruko uvećano u roku od godinu dana – sa 4,5% na blizu 10%. To nas ohrabruje da mere koje smo inicirali kreću da daju rezultate i da treba nastaviti tim putem – kaže direktorka Odeljenja za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.

Preporuke

Od 1. januara prošle godine stupile su na snagu dve usvojene preporuke Sive knjige NALED-a u vezi sa primenom zelenih i kriterijuma kvaliteta kod pojedinih nabavki. Tako je kod nabavke arhitektonskih, inženjerskih ili savetodavnih usluga, kao i kod usluga prevođenja ili razvoja računarskog programa, naručilac ne može odrediti cenu kao jedini kriterijum za dodelu ugovora, a kod nabavki fotokopir papira, računarske i kancelarijske opreme, klima uređaja i sredstava za čišćenje, obavezno je korišćenje ekoloških kriterijuma.

– Uz podršku Švedske Vlade, nastavljamo da se zalažemo za postepeno uvećavanje broja predmeta kod kojih bi primena ekoloških kriterijuma bila obavezna, jer na taj način stvaramo dodatni podsticaj za privredu da ulažu u dekarbonizaciju lanaca snabdevanja i jačamo konkurentnost ponuđača, ali i podstičemo konkurenciju u samim nabavkama. Više od 40% naručilaca ističe manjak ponuda kao najveći izazov u javnim nabavkama, što ukazuje na potrebu za daljim jačanjem poverenja i obezbeđivanjem fer uslova za sve učesnike, jer je nepoverenje u sistem i dalje prisutno među ponuđačima. Zbog toga se zalažemo i za unapređenje nadzora nad sprovođenjem postupaka, jer, kako upozorava i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju, postojeće slabosti mogu dovesti do nekažnjavanja nepravilnosti – zaključuje Ilić.

Javno dostupno

Istraživanje NALED-a pokazalo je i da gotovo svi naručioci navode da su ugovori u prethodne četiri godine bili sprovedeni u dogovorenom roku, u skladu sa dogovorenom cenom i zadovoljavajućim kvalitetom, a 77% njih smatra da nalazi kontrole kvaliteta treba da budu javno dostupni za svakog ponuđača. Sličan procenat podržava ideju da se nalazi koriste prilikom dodele narednih nabavki.

Kao i u prethodnom talasu istraživanja, većina građana (83%) smatra da je korupcija prisutna u javnim nabavkama. Isto smatra i više od polovine ponuđača i nešto više od dve petine naručilaca. Izgradnja infrastrukture se prepoznaje kao oblast u kojoj je korupcija najrasprostranjenija – to smatra više od polovine građana, trećina naručilaca ima isto mišljenje, kao i nešto više od petine ponuđača.

Kada su u pitanju informacije o javnim nabavkama koje dobijaju, građani najviše poverenja imaju u nevladine organizacije (28%) i medije (26%), a potom slede  ministarstva (24%), dok tek svaki šesti građanin imao poverenja u lokalne samouprave i javna preduzeća.

Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, ali u mikro preduzeću, ubedljivo je najproduktivniji posao u Srbiji. Preciznije, u Beogredskom regionu. Zaposleni, ukoliko ga takvo preduzeće uopšte i ima, u 2023. godini je uspeo da stvori neverovatnih 72,1 miliona dinara bruto dodate vrednosti.

A tom delatnošću u Beogradskom regionu bavi se čak 483 mikro preduzeća. Istovremeno u njima radi – 271 zaposleni. I uspeju da ostvare 122,78 milijardi dinara prometa. Ovo pokazuju podaci publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Preduzeća po veličini i preduzetnici“.

Iako značajno manjom, ipak zavidnom, produktivnošću mogu da se pohvale i kolege u istoj delatnosti, ali u malim preduzećima. Svaki od njih u 2023. je stvorio oko 45 miliona dinara bruto dodate vrednosti. A radilo ih je 124 u sedam firmi. Ostvarili su promet od 8,4 milijarde dinara.

Rezultat za Srbiju drugačiji

Učinak je nešto drugačiji kada u računicu ulazi čitava Srbija. Tada su najproduktivniji zaposleni u rudarstvu, u velikom preduzeću. Tokom 2023. u proseku je svaki stvorio 10,8 miliona dinara bruto dodate vrednosti. Samo godinu pre rezultat je bio i bolji. Zaposleni u velikom rudniku u proseku je stvorio 12 miliona dinara dodate vrednosti.

Podaci iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i ko je sledeći po efikasnosti. To su zaposleni u velikim firmama koje se bave snadbevanjem električnom energijom, gasom i parom.

U 2023. je svaki u proseku stvorio 8,4 miliona dinara. U ovom segmetnu, prethodna godina bila je značajno gora. Isti zapsoleni tada su stvorili svega 100.000 dinara bruto dodate vrednosti.

Bilo je i onih koji su radili sa gubitkom. Takav je slučaj bio u rudarstvu na severu Srbije i u Beogradu, u srednjim preduzećima.

Ko najviše izvozi

Podaci statistike otkrivaju da je broj izvoznika među preduzećima u Srbiji sve veći. U odnosu na 2021. rast je najveći među mikro preduzećima.

„U izvozu robe u 2021. učestvovalo je ukupno 15.589 poslovnih subjekata koji su sačinjavali sektor mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici. U 2023. taj broj je iznosio 16.394“, stoji u publikaciji. „Kod mikro preduzeća, broj izvoznika u 2021. je iznosio 6.655, dok je njihov broj u 2023. bio 7.283. To je povećanje od 9,4%“.

Najviše izvoznika u sektoru MSPP bilo je u prerađivačkoj industriji, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti. Tu je i građevinarstvo, saobraćaj i skladištenje.

„Izvoz robe sektora MSPP u 2021. iznosio je 931,7 milijardi dinara, dok je u 2023. ostvaren izvoz robe od 1.196 milijardi. To je povećanje od 28,4%“, podaci su statistike. „Izvoz velikih preduzeća u 2023. je iznosio 2.042 milijarde dinara. To je povećanje od 30,9%“.

Gde gospodare stranci

Kada je reč o učešću stranog kapitala u osnovnom kapitalu preduzeća, procenti se nisu mnogo menjali od 2021. do 2023.

Gledano u procentima, ubedljivo najveće učešće stranog kapitala je među velikim firmama u južnoj i istočnoj Srbiji i to u informisanju i komunikacijama. Stranci drže svih 100 odsto. Reč je, međutim, o svega jednoj firmi. Među velikim preduzećima, stranci drže skoro 97 odsto kapitala u trgovini na veliko i malo u Vojvodini.

Podaci pokazuju i da su stranci prilično prisutni u rudarstvu, snadbevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama, ali i stručnim, inovacionim i naučnim delatnostima. U srednjim preduzećima u rudarstvu, u južnoj i istočnoj Srbiji, strani kapital učestvuje skoro 96 odsto.

U Beogradskom regionu, među malim firmama koje se bave snadbevanjem vodom i otpadnim vodama, stranci učestvuju 95 odsto u kapitalu. U Vojvodini strani kapital učestvuje skoro 93 odsto u kapitalu malih firmi koje se bave stručnim i naučnim istraživanjem.

„Učešće stranog u osnovnom kapitalu sektora MSP u 2021. iznosilo je 34,4%, dok je 2023. učešće stranog kapitala iznosilo 32,9%“, navodi statistika. „Najveće učešće stranog u osnovnom kapitalu u sektoru MSP imale su sledeće delatnosti: rudarstvo, poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila“.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Evropska centralna banka (ECB) objavila je da će evro novčanice biti potpuno obnovljene.

Dva glavna motiva na novim dizajnima biće: „Evropska kultura“ i „Reke i ptice“. Naglašeno je da će nove novčanice biti modernije, šarenije i sigurnije.

Tema „Evropska kultura“ neće obuhvatati samo arhitektonske građevine, već i istorijske ličnosti koje su ostavile trag u operi, nauci, književnosti i zanatstvu. Tema „Reke i ptice“ simbolizovaće prirodno bogatstvo, raznolikost i otpornost Evrope.

Na poleđini novčanica biće prikazane evropske institucije, naglašavajući važnost očuvanja ovih vrednosti. Evropska centralna banka menja evro novčanice. Novi dizajni, sa temama kulture i prirode, biće šareniji, moderniji i sigurniji.

U procesu dizajna učestvovali su ne samo birokrate, već i stručnjaci iz različitih zemalja i građani.

Dve savetodavne grupe iz evrozone dale su predloge, a oko 365.000 ljudi dalo je svoje mišljenje.

ECB je između 15. jula i 18. avgusta organizovala otvoreni konkurs za grafičke dizajnere iz cele Evrope. Izabrani dizajni biće predstavljeni javnosti 2026. godine.

Uvođenje novih evro novčanica u opticaj trajaće nekoliko godina. Evropska centralna banka je naglasila da će gotovina i dalje biti u upotrebi, a nove novčanice će biti modernije, šarenije i otpornije na falsifikovanje.

ECB je saopštila da će postojeće serije novčanica ostati važeće i nakon uvođenja novih. Stare će biti u opticaju dok se zalihe ne iscrpe, a građani će moći da ih koriste i zamenjuju u bankama u svakom trenutku.

Ukoliko u budućnosti bude odlučeno da se stare serije povuku iz upotrebe, ta odluka biće najavljena na vreme. Na taj način prelazak na novi dizajn biće postepen i nesmetan kako za tržište, tako i za građane.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Mere koje Narodna banka Srbije priprema za smanjenje marži banaka trebalo bi pre svega da pomognu slojevima stanovništva sa najnižim primanjima.

To je izjavio finansijski konsultant Vladimir Vasić i ocenio da je neophodno raditi na jačanju konkurencije među bankama.

„Mi imamo bankarsko tržište koje je bankocentrično. To znači, da sav novac koji kruži oko nas, nekih 90 do 92 odsto se nalazi u bankama, tako da mi hteli ne hteli, ako imamo novac nosimo ga kući i stavimo u slamaricu ili u banku. Neko treće rešenje baš i nemamo, možda kupimo neku nekretninu i tu se završava naša opcija gde ćemo sa novcem. Bankari kao i svi drugi koriste priliku, i ako je gužva na vratima, formiraju cenu spram nje tako da su cene novca koje sada imamo rezultat činjenice da je naše tržište bankocentrično i da nema dovoljno konkurencije između banaka, ali i nekih drugih međusektorskih rešenja koja su vezana za tržište kapitala“, rekao je on.

Govoreći o učestalom uzimanju kredita, on je izneo stav da kada se novac uzima on bi trebalo da radi za onoga ko ga uzima.

„Ako vi stalno, pod znacima navoda, krpite rupe, onda taj novac ne radi za vas. Vi onda samo izlazite iz jednog duga u drugi i stalno vrtite taj dug i onda se naravno pitate gde su vam novci. Kada dobijete kredit od banke, osećaćete se sjajno, kupovna moć vam je porasla, idete na letovanje ili ste kupili garderobu, dobar telefon i tome slično, ali onda dođe prvi sledeći mesec i skida vam se rata, recimo 20.000 dinara pa kažete to je mnogo, da li sam baš to morao“, rekao je on.

Istakao je da uzimanje kredita mora da se planira i da bi pritom trebalo da znamo zašto uzimamo kredit i da ako to radimo samo da dodamo novac našem budžetu onda to nema smisla.

Suština je u sposobnosti zarađivanja

„Međutim ako uzimate kredit, recimo da upišete neki dodatni kurs, ne znate Excel, pa daj da naučim Excel, pa možda bih ja mogao Excel da prodajem nekom drugom posle, ili kurs kuvanja, onda vi zapravo novac koji ste pozajmili delimično koristite zarad snaženja vaše budućnosti u smislu, pa ja više vredim, bolje ću se prodati na tržištu, naučiću jezik ili dva. To su elementi gde vi zapravo novac koristite tako da vam on kreira buduću vrednost„, naglasio je on.

Ocenio je da je bolje da čoveku poraste prihod, pa da iz tog prihoda vraća rate, nego da ostaje na istom prihodu, a da vraća rate za kredit.

Prema njegovim rečima kod vraćanja kredita suština je u sposobnosti zarađivanja. Zato je njegov savet onima koji zarađuju manje da primanja ne opterećuju kreditima.

„Ako imate platu od 60.000 dinara, nikada je ne bi trebalo opteretiti sa više od 30 odsto, jer vam u tom slučaju ostaje samo 40.000 dinara, sa kojima morate dosta toga da pokrijete“, rekao je on i dodao da je onima koji imaju veće plate lakše da funkcionišu sa dva-tri kredita.

Prema njegovim rečima najavljene mere Narodne banke mogu da budu administrativnog karaktera, i da se suštinski mora raditi na dugoročnosti, s jedne strane kako da se poboljša ponuda opcija za one koji žele da pozajme novac, bilo kao fizička bilo kao pravna lica, a s druge strane bi Narodna banka trebalo da radi na pojačanoj konkurenciji kako bi svako ko prodaje nešto osetio i znao da ima konkurenciju.

Pojasnio je da kada je tražnja za kreditima velika, a ponuda ograničena ili vezana isključivo za banke, onda cena novca ide nagore.

„To je mehanizam tržišta“, istakao je Vasić.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay