Među 70 prihvaćenih ponuda za kupovinu za sada najdugoročnije dinarske obveznice emitovane u sredu, 23. januara, našla se i jedna koju je uputilo fizičko lice, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug. Investitori su, inače, kupili 111,3 milijardi dinara od ukupno 120 milijardi vredne emisije obveznica čija je izvršna cena 10.000 dinara po komadu, uz izvršnu stopu koja je jednaka godišnjoj kuponskoj stopi od 5,25 odsto.

Da li je, dakle, fizičko lice koje je investiralo u ovu obveznicu napravilo dobar posao, upitao je portal Biznis.rs.

Da bismo odgovorili na to pitanje moramo se vratiti korak unazad i podsetiti se ko najčešće kupuje dinarske državne obveznice, piše Biznis.rs.

To su domaće banke koje su, kako je u novembru za ovaj portal rekao viceguverner Narodne banke Srbije Nikola Dragašević tokom prezentacije Izveštaja o inflaciji, u tom trenutku „držale“ 60 odsto od ukupno oko 800 milijardi dinara plasiranih dinarskih hartija.

Aktuelna emisija obveznice koja dospeva na naplatu za deset i po godina privukla je, međutim, nešto veći broj stranih investitora.

Ministarstvo finansija objavilo je u reakciji na postignuti rezultat da je bilo primetno učešće stranih investitora (više od 40 odsto) što, kako su istakli, „pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Republike Srbije“, prvenstveno za dugu ročnost državnih hartija.

Ipak, među svim tim stranim investitorima i bankama, čije su ponude prihvaćene, našlo se i jedno fizičko lice.

Najveći rizik deviznog kurs

Na pitanje koji faktori bi mogli da presude da li će ta osoba dobro zaraditi ili zažaliti što se upustila u ovu transakciju, glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić odgovara da je, nevezano za to da li je u pitanju fizičko ili pravno lice, kod ovih obveznica najveći rizik deviznog kursa, koji se povećava sa većom ročnošću.

„Većina investitora polazi od pretpostavke da stabilan kurs iz prethodnih godina mora značiti istu takvu situaciju u budućnosti, ali to svakako ne mora biti slučaj. Naročito ako se uzme u obzir da domaći privredni model nije održiv na duge staze i da će se neke njegove komponente verovatno morati promeniti u bliskoj budućnosti. To bi moglo voditi slabljenju kursa dinara koje bi, pak, moglo dobrano smanjiti realni prinos (zaradu). Naravno, ukoliko kurs ostane stabilan i tokom ovog perioda, jasno je da će to biti istovremeno i realan, prilično dobar prinos“, rekao je Gujaničić za Biznis.rs.

Ukazuje, međutim, na još jedan potencijalan problem za nekoga ko nije „stalni igrač“ među kupcima dinarskih obveznica – pa bi moglo da se desi da nema kome ili ne može brzo da ih preproda.

Glavni kupci domaćih obveznica banke

„Ovde je naročito problematična činjenica da sekundarno tržište postoji samo među bankama, koje su i glavni kupci domaćih obveznica, pa bi fizičko lice sa eventualno manjom količinom obveznica moglo biti osuđeno na držanje ovih hartija do njihovog dospeća“, objašnjava Gujaničić.

I konačno, ako pretpostavimo da je ta osoba svesno odabrala investiciju u obveznice, a ne u štednju, nekretnine i slično – da li je možda na raspolaganju imala neku bolju opciju kada je reč o državnim hartijama?

„Ako je manji iznos u pitanju, mislim da bi za fizičko lice bilo logičnije da je kupilo državne obveznice restitucije denominovane u evrima koje na Beogradskoj berzi nose prinos od oko pet procenata. Ova zarada je tek neznatno manja od postignute cene današnjih obveznica, bez rizika promene kursa“, zaključio je Gujaničić.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay

Ekonomija EU se povećava manje od 1% godišnje, a ona je najveći partner Srbije u kojoj će više para od investicija izlaziti nego dolaziti nove. A globalni problemi nam tek dolaze, kažu ekonomisti

Kada se gleda globalni privredni rast, za Srbiju je (jednino) važan rast BDP-a u Evropskoj uniji (EU) koji iznosi tek 0,8%, a Nemačka je posebno u nezavidnoj situaciji što smanjuje i naše šanse za veći razvoj, kaže član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Kao veliki problem srpske privrede Altiparmarkov je naveo je to što je naš privredni rast u protekloj deceniji baziran na stranim i velikim državnim investicijama ali da se oba ova izvora iscrpljuju i naglasio da stranci dividende plasiraju van Srbije.

– Strani investitori su tu (samo zbog toga) jer mnogo vole profit i vremenom povlače dividende i ostvarenu zaradu. Povukli su već četiri milijarde evra. Uskoro će dividende biti veće od investicija i taj izvor rasta će potpuno presušiti – rekao je on za RTS.

Dodao je da je fiskalna konsolidacija pogurala državna ulaganja i da nam je sada potreban kvalitet takvih investicija a ne kvantitet.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jelena Žarković, iznela je mišljenje da bi strane direktne investicije u Srbiji trebalo da idu u modernije sektore i prerađivačku industriju, jer već duže vremena najviše stranih ulaganja završava u građevinarstvu, rudarstvu i trgovini.

Što se plata tiče, primetila je da kada se Srbija poredi sa centralnom Evropom, IT sektor i prerađivačka industrija mnogo manje doprinose u rastu nego u tim zemljama.

Geopolitički događaji bi mogli da poguraju inflaciju

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Nebojša Savić, je istakao da je potrebno poboljšati ambijent za ulaganje domaćeg kapitala.

– Država bi trebalo da radi na poboljšanju poslovne klime a potrebna nam je veća inventivnost domaćeg sektora – rekao je on.

Kada je reč o globalnim kretanjima u svetu i najavi američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti carine na robu iz Kine i EU i kako bi to moglo uticati na globalnu ekonomiju Žarković je ocenila da bi novi geopolitički događaji mogli da poguraju inflaciju, kao i visoke Trampove carine.

– Proterivanje migranata iz SAD poskupljuje radnu snagu tamo, a sankcije NIS-u izvesno poskupljuju naftu ovde, a još se najavljuju se i dodatne sankcije na rusku naftu što bi moglo da ima nove implikacije na Srbiju – upozorila je ona.

Ukazala je na to da bi globalni rast ove godine trebalo da bude 2,7% a da je svet pre krize 2008. godine rastao za više od 4,0%.

Deglobalizacija sveta

Savić je istakao da u pandemiji raskinuti lanci snabdevanja nikada nisu skrov ponovo povezani a da je koncept hiperglobalizacije nestao.

– Proizvođači automobila u Nemačkoj više neće biti voljni da uzimaju komponente iz Kine već će to, recimo, tražiti u Srbiji – rekao je on.
Ocenio je da je EU izgubila trku u inventivnosti sa SAD.

– Evropa mora da obezbedi 800 milijardi evra da bi pratila SAD, EU je izgubila trku u inventivnosti. Potrebni su talenti, veštačka inteligencija. Čak i ako postigne nešto, SAD i Kina ne sede skrštenih ruku. Neizvesno je da li će Evropa uspeti. Talentima je potrebno vreme, narednih 10, 15 godina. I Džo Bajden je rekao Folksvagenu da izgradi fabriku u Americi i neće biti problema. Insistira se na reindustrijalizaciji. Ako se ‘autsorsovana’ industrija vrati u SAD to će poskupeti proizvode što Tramp želi da kompenzuje carinama – naglasio je Savić.

Žarković je istakla da je Evropa već odgovorila Trampu sporazumima sa Merkosurom i Meksikom a to je tržište od 700 miliona stanovnika.

– EU zaostaje za SAD samo u IT sektoru, u svim drugim granama je jednaka sa Amerikom. Kina ima svoj program koji ide na dva koloseka. Prvi je priča o globalizaciji, saradnji, ali taj svet se raspada. Na drugom ide sve suprotno, svoje fabričke pogone su već prebacili u Vijetnam i Meksiko posle američkih sankcija – navela je ona.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Prvog januara na svet je stupila generacija „Beta“. Šta možemo očekivati od Beta generacije, kako ih razumeti i da li će im uloge roditelja, nastavnika, drugara zameniti veštačka inteligencija?

O svemu tome je za Euronews Srbija govorila Smiljana Grujić, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Grujić je navela razlike između Alfa i Beta generacije i istakla posebnosti Beta generacije koja dolazi od početka 2025. godine.

„Osobe rođene između 1. januara 2025. godine i 2039. godine pripadaće generaciji Beta. To je generacija koja će živeti u 21. veku i koja će, što se tiče suživota, imati veštačku inteligenciju. Upravo je to ono po čemu se generacija Alfa razlikuje od generacije Beta. Generacija Alfa su digitalni urođenici koji su se rodili sa društvenim mrežama i internetom, dok će Beti fokus biti na veštačkoj inteligenciji“, objašnjava Grujić.

„Sada ne možemo da znamo šta će veštačka inteligencija doneti generaciji Beta, ali svakako da će biti mnogo izazova što se tiče roditelja, kao što i dan-danas ima mnogo izaziva što se tiče društvenih mreža. Naravno, ne dovodi se u pitanje da li su društvene mreže štetne ili nisu. Složili bi se svi, verovatno i roditelji, da od njih imaju više štete nego koristi“, kaže ona.

Roditelji otuđeni od svoje dece

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, sagovornica navodi kako rešenje nije u zabranama, već u razumevanju, piše Euronews.

„Zabrana je jalova, što bi rekao naš narod, jer kad god zabranjujete vi imate kontravolju. To je nešto što roditelji znaju. Zabrana igra na strah, kad branite, deca vas slušaju jer vas se plaše, a naročito deca ranog uzrasta. Ali, jednog trenutka ta zabrana nema efekata, jer kad taj strah razbiju, oni počinju da se opiru i onda počnu da prave određene probleme“, kaže ona.

„To najčešće bude u tinejdžerskom periodu. Što se tiče i veštačke inteligencije, zabrane neće biti rešenje, a čak i da brane, neće moći ništa sa tim da postignu. Roditelji će morati da prate svoju decu i da svi zajedno shvatimo da je digitalna revolucija nešto što je nezaustavljivo. Dakle da probamo da se prilagodimo tome, ali tako da budemo posvećeni deci, da razvijamo kritičko promišljanje o svemu, da pratimo šta deca rade na mrežama“, dodaje ona.

Ističe kako razgovor i građenje odnosa predstavljaju najbolju prevenciju.

„Jako je bitno da roditelji prate svoju decu i da razgovaraju sa njima, da budu u toku i da budu posvećeni. Naravno, to je jako teško, zato što roditelji imaju jako malo vremena da budu posvećeni svojoj deci, jer rade, jer su pod stresom“, kaže sagovornica.

„Oni su tu koji treba da predstavljaju branu između društva i dece, ali često propuštaju informacije. Oni često bivaju agent društva pred svojom decom, jer danas nije normalno ono što je zdravo i što je prirodno, nego je normalno ono što je tipično“, objašnjava ona i obrazlaže:

„I sada, ako sva deca koriste društvene mreže i uređaje, onda roditelji to kupuju, i ako nemaju mnogo novca obezbediće dobre telefone, jer ne žele da njihova deca budu isključena, plaše se da će možda biti žrtve nasilja i da će zbog toga imati neke probleme“.

Grujić ističe kako je alijenacija jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju moderne porodice.

„Danas često imamo situaciju da su roditelji otuđeni od svoje dece, zato što nemaju vremena, zato što rade na jednom kraju grada, a žive na drugom kraju grada. A kada vreme da budu posvećeni deci, budu toliko budu umorni da ne mogu da se posvete deci. Svi smo fokusirani na materijalno, na sticanje, na postignuće, na rezultat“.

Navodi kako roditelji očekuju od svoje dece ono što društvo očekuje od njih.

„Roditelji to očekuju od dece, da postižu rezultate, da imaju dobra postignuća u školi. Niko više ne pita ni roditelje ni decu kako se osećaju, šta je ono što im treba, da li su zadovoljni, da li nešto mogu da promene da bi bili zadovoljni, nego se živi po nekom automatizmu zaboravljajući moć odnosa“, kaže ona.

Ona smatra kako će nastupajuće doba doneti nove izazove pred roditelje.

„Pred roditeljima su veliki izazovi, njima nije lako, ali ne smeju da zaborave da kontakt sa decom, makar i mali, najvažniji“, objašnjava ona.

„Ona ne pamte igračke koje su dobili, ali i te kako pamte kako su se osećali kad su nešto dobili ili kad nisu dobili. Vreme provedeno sa decom to je najbolji poklon koje roditelji mogu da daju svojoj deci. Kada ovako pričamo to deluje jednostavno i normalno, a u isto vreme, kad vidimo iskustva nekih porodica, kao da smo zaboravili šta su nam prioriteti“, pojašnjava Grujić.

Šta će ceniti Beta generacija

Na pitanje da li će Beta generacija ceniti ljudski momenat uzimajuću u obzir da joj je veštačka inteligencija najveći saveznik, Grujić kaže da smo svi pred ispitom.

„Mislim da ćemo to tek da vidimo i da smo svi pred ispitom. U ovom trenutku ne znamo kako će to izgledati, ali ono što znamo to je da živimo sada i ovde, treba da damo sve od sebe da se ne vraćamo u prošlost i da ne pričamo da je u naše vreme bilo drugačije“, kaže ona i pojašnjava:

„Sigurno je bilo drugačije, jer se društvo menja i sve te promene u društvu se odražavaju i na odnos dece i roditelja. Na nama je da gradimo te odnose u tim malim trenucima zajedništva, da se oslonimo na odrasle osobe koje su nam važne i da podržimo te odrasle osobe da budu važne i našoj deci. Da se ne udaljavamo jedni od drugih, nego da zajedno podržimo jedni druge da bi sve te izazove pred nama lakše prebrodili ili lakše živeli sa tim“.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Prosečna novembarska neto plata u Srbiji iznosila je 100.738 dinara, a prosečna bruto zarada, dakle sa porezom i doprinosima, 138.911 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Rast bruto zarada u periodu januar-novembar 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 14,2 odsto nominalno, odnosno 9,1 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,1 odsto nominalno, odnosno 9,0 odsto realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za novembar 2024. godine nominalno je veća za 12,1 odsto, a realno za 7,5 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,0 odsto, odnosno 7,4 odsto realno.

Medijalna neto zarada za novembar 2024. godine iznosila je 77. 830 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih primilo platu do ovog iznosa.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Srbija je prvi put emitovala dinarsku obveznicu sa rokom dospeća od deset godina i ostvarila do sada najveću tražnju na domaćem tržištu budući da je ona premašila iznos emisije i plan prodaje.

Obim emisije ovih desetogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije iznosi 120 milijardi dinara, a hartije dospevaju na naplatu 27. jula 2035. godine.

Od zainteresovanih investitora prikupljeno je 111,33 milijardi dinara sa stopom prinosa od 5,25 odsto godišnje, koja ujedno odgovara i kuponskoj stopi emisije.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 157.973.410.000 dinara, što je 31 odsto više u odnosu na iznos emisije, što znači da je ukupna tražnja na današnjoj aukciji premašila iznos koji je Odlukom o emisiji obveznica inicijalno određen, a raspon stopa se kretao od 4,50 do 5,95 odsto.

Prihvaćene su ponude u ukupnom iznosu od 111.337.090.000 dinara, što je skoro četvorostruko više u odnosu na planirani obim prodaje. Na aukciji je bilo primetno učešće stranih investitora (više od 40 odsto), što pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Republike Srbije, prvenstveno za dugu ročnost državnih hartija.

Državne obveznice su prodate po ceni od 10.000 dinara, a kuponi će se isplaćivati polugodišnje, do datuma dospeća.

Ovo je ujedno i najduža lokalna, dinarska obveznica u portfelju unutrašnjeg duga. Na ovaj način je održana i stabilna struktura duga u kojem skoro 30 odsto čini domaći, unutrašnji dug.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay