IT i naukaVesti

Slatka prevara sa Dubai čokoladom

by bifadmin

Potrošači širom sveta su željni da uživaju u luksuznoj Dubai čokoladi. Međutim, sajber kriminalci koriste ovaj trend kako bi prevarili neoprezne kupce. Stručnjaci kompanije Kaspersky otkrili su niz prevara u vezi sa rastućom potražnjom za ovim proizvodom – od lažnog predstavljanja poznatih brendova do kreiranja potpuno lažnih prodavnica.

Prevaranti se predstavljaju kao zvanične prodavnice

Stručnjaci kompanije Kaspersky otkrili su prevarantsku kampanju usmerenu na potrošače u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su sajber kriminalci kreirali lažne veb-sajtove koji se predstavljaju kao Deliveroo, pouzdana kompanija za dostavu, i Fix Dessert Chocolatier, proizvođač čuvene Dubai čokolade. Imitiranjem izgleda zvaničnih prodavnica i platformi, sajber kriminalci mogu da zloupotrebe poverenje potrošača i ugled brenda kako bi privukli neoprezne kupce da plate „naručenu“ čokoladu koja nikada neće biti isporučena.

Samostalne prevarantske prodavnice

U drugim slučajevima, prevaranti su kreirali potpuno lažne platforme za e-trgovinu, predstavljajući se kao nezavisni prodavci iz različitih delova sveta. Ove prevarantske veb-stranice obećavaju Dubai čokoladu ali nestaju čim se izvrši uplata i ostavljaju potrošače praznih šaka. Takve prevarantske prodavnice targetiraju korisnike širom sveta.

„Prevaranti su često jako brzi kada se radi o zloupotrebi trendova, a manija za Dubai čokoladom je pravi primer toga. Korišćenje taktika koje se oslanjaju na entuzijazam potrošača i poverenje u etablirane brendove efikasan je način za uspeh sajber kriminalaca“, upozorava Olga Svistunova, stručnjakinja za bezbednost u kompaniji Kaspersky. „Da bi se zaštitili i izbegli razočaranje, ključno je da korisnici obrate pažnju na detalje, odvoje vreme da proveru autentičnost e-prodavnice i budu oprezni sa ponudama koje izgledaju neuobičajeno darežljivo jer su možda kreirane da prevare.“

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Deloitte: Kojih 10 fudbalskih klubova je ostvarilo najveći prihod

by bifadmin

Prema 28. izdanju izveštaja koji priprema Deloitte Sports Business Group, pod nazivom Finansijska fudbalska liga, u sezoni 2023/2024. dvadeset svetskih fudbalskih klubova s najvećim prihodima zaradilo je rekordnih 11,2 milijarde evra.

Naime, kumulativni prihodi su porasli za 6 % u odnosu na prethodnu sezonu, a klubovi iz Finansijske fudbalske lige zabeležili su rekordne prihode od utakmica, prihode od televizijskog prenosa i komercijalne prihode.

Prosečan klub iz Finansijske fudbalske lige ostvario je prihode od 560 miliona evra, od kojih 244 miliona evra (44 %) otpada na komercijalne prihode, 213 miliona evra (38 %) na prihode od televizijskog prenosa i 103 miliona evra (18 %) na prihode od utakmica.

Real Madrid ostvario najveće prihode

Real Madrid je postao prvi klub čiji su prihodi od samo jedne sezone premašili milijardu evra i tako osigurao svoje mesto na čelu liste Finansijske fudbalske lige. Slede Mančester Siti (838 miliona evra), Pari Sen Žermen (806 miliona evra), Mančester Junajted (771 milion evra) i Bajern Minhen (765 miliona evra).

Prihodi od utakmica porasli su za 11% u odnosu na prethodnu godinu i ponovo postali najbrže rastući prihodi klubova u Finansijskoj fudbalskoj ligi, zahvaljujući povećanju kapaciteta stadiona, cenama ulaznica i visokokvalitetnoj ponudi na dan utakmice. Prihodi od utakmica premašili su 2 milijarde evra (2,1 milijardu evra) prvi put u istoriji objavljivanja ovog izveštaja i čine 18% ukupnih prihoda, što je njihov najveći udeo od sezone 2014/2015 (19%).

Komercijalni prihodi su najveći izvor prhoda

Komercijalni prihodi, u iznosu od 4,9 milijardi evra, ostali su najveći izvor prihoda klubova u Finansijskoj fudbalskoj ligi drugu godinu zaredom, čineći 44% ukupnih prihoda. Porast od 10% u odnosu na prethodnu godinu uglavnom je rezultat povećanja broja događaja uživo koji nisu povezani s fudbalom, poboljšanih maloprodajnih rezultata i rasta prihoda od sponzorstava.

Međutim, klubovi Finansijske fudbalske lige nisu zabeležili porast kumulativnih prihoda od televizijskih prenosa (4,3 milijarde evra), jer su i ove sezone za najvećih pet liga još uvek na snazi postojeći ugovori za televizijska prava. Najvećih pet liga ušlo je ili će ući u period relativno stabilnih prihoda od televizijskih prenosa zahvaljujući dugoročnim pravima na domaće prenose koja će trajati barem do 2027. godine.
Tim Bridž, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitteu, komentariše:

„Klubovi Finansijske fudbalske lige nastavljaju da obaraju rekorde kada je reč o komercijalnim prihodima i prihodima od utakmica, koji su u stalnom porastu. Iako je uspeh na terenu ključan za ulazak među najuspešnije klubove Finansijske fudbalske lige, timovi koji ostvaruju dobre rezultate mogu diversifikovati svoje prihode sklapanjem inovativnih partnerstava i unapređenjem zemljišta i stadiona u svom vlasništvu ili na kojem posluju.

Iako su komercijalni prihodi ključni izvor prihoda za deset najuspešnijih klubova, prihodi od televizijskih prenosa i dalje imaju presudan značaj za klubove na nižim pozicijama liste. Takmičenja postaju sve veća, nudeći više mogućnosti za zaradu od televizijskih prenosa i utakmica. Pred klubovima je prilika za povećanje zarade, ali je neophodno uskladiti ovu rastuću potražnju za dodatnim utakmicama sa dobrobiti igrača, jer su oni, na kraju, zaslužni za uspeh na terenu koji klubovima donosi dodatne nagrade van njega.”

Evropski fudbalski klubovi nastavljaju da ostvaruju izuzetne finansijske rezultate

Real Madrid je postao prvi fudbalski klub čiji su prihodi u jednoj sezoni, 2023/2024, premašili milijardu evra, čime je zauzeo prvo mesto na Deloitteovoj listi Finansijske fudbalske lige. Završetak radova na obnovi stadiona Bernabeu omogućio je udvostručenje prihoda na dan utakmice, koji su iznosili 248 miliona evra u sezoni 2023/2024. Takođe, klub je zabeležio povećanje komercijalnih prihoda od 19%, sa 403 miliona evra na 482 miliona evra, zahvaljujući većem broju licenciranih proizvoda i novim značajnim sponzorstvima.

Mančester Siti je zadržao drugo mesto na ukupnoj listi Finansijske fudbalske lige i ostaje klub sa najvećim prihodima u Engleskoj (838 miliona evra), nakon što je ponovo oborio svoj rekord iz prethodne sezone. Međutim, razlika u prihodima između prvoplasiranog i drugoplasiranog kluba na listi Finansijske fudbalske lige nikada nije bila veća (208 miliona evra), dok je prethodno najveća razlika zabeležena u sezoni 2018/2019 (84 miliona evra).

Juventus je zabeležio najveći pad

Juventus je zabeležio najveći pad na listi Finansijske fudbalske lige, sa 11. na 16. mesto, što predstavlja najlošiju poziciju kluba do sada, zbog odsustva sa terena u sezoni 2023/2024.

Sportski uspeh igrao je ključnu ulogu u finansijskim rezultatima većine timova: klubovi poput Arsenala (717 miliona evra), Borusije Dortmund (514 miliona evra), Njukasla (372 miliona evra) i Aston Vile (310 miliona evra) povećali su svoje prihode zahvaljujući učešću u UEFA takmičenjima i poboljšanim rezultatima na domaćem terenu, što je dovelo do većih prihoda od televizijskog prenosa.

Klubovi koji se nalaze na 11. do 20. mesta liste potvrđuju koliko je uspeh na terenu važan za finansijske rezultate. Eintracht Frankfurt (245 miliona evra) ispao je iz 20 finansijski najuspešnijih klubova u sezoni 2023/2024. nakon što su njegovi prihodi od televizijskog prenosa pali za 34 % (a ukupni prihodi za 16 %) jer se ovaj klub takmičio u UEFA Konferencijskoj ligi, a ne Ligi šampiona.

To samo dokazuje koliku su ulogu komercijalni prihodi imali u tome da klubovi kao što su Liverpul (715 miliona evra), Totenhem Hotspur (615 miliona evra) i Čelsi (546 miliona evra) zadrže svoju poziciju među 10 finansijski najuspešnijih klubova uprkos smanjenim prihodima od televizijskog prenosa jer se nisu takmičili u Ligi šampiona.

Klupski stadioni sve se više smatraju imovinom

Nekoliko klubova zaključilo je da ulaganja u infrastrukturu mogu značajno povećati prihode. Konkretno, Liverpul i Olimpik Lion (264 miliona evra) imali su koristi od takvih projekata: bolja poseta i održavanje događaja koji nisu utakmice povećali su prihode na dan utakmice i komercijalne prihode. Međutim, fudbalski klub Barselona (760 miliona evra) pao je na 6. mesto zbog toga što je ostvario 40 miliona evra prihoda manje nego prethodne sezone, i to zbog pada prihoda na dan utakmice od 63 miliona evra jer su se utakmice igrale na manjem stadionu dok se Spotify Kamp Nou obnavlja.

Bridge je dodao: „Klupski stadioni sve se više smatraju imovinom čija se vrednost ne meri samo brojem utakmica. Naime, čitav niz klubova pretvara svoje terene u mesta za održavanje zabavnih događaja različitih vrsta koji privlače nove posetioce i sponzore te otvaraju nove prilike za zaradu. Fudbalski klubovi postaju svesni vrednosti brenda koji nije povezan isključivo uz sport, pa se mediji i zabava isprepliću s komercijalnim mogućnostima koje im se nude.”

Ženski fudbalski klubovi ostvarili  rekordne prihod

Najuspešniji ženski fudbalski klubovi ostvarili su rekordne prihode.

Deloitteova Fudbalska finansijska liga već treću godinu obuhvata i 15 ženskih fudbalskih klubova s najvećim prihodima*, koji su prvi put premašili iznos od 100 miliona evra. Njihovi kumulativni prihodi od 116,6 miliona evra u sezoni 2023/2024. porasli su za 35% u odnosu na prošlu sezonu, kada se uzmu u obzir i prihodi grupe.

Treću godinu zaredom, ženski fudbalski klub Barselona Femení je najbolji među analiziranim klubovima, sa prihodima od 17,9 miliona evra, što je povećanje od 26% u odnosu na sezonu 2022/2023, nakon što su uzeti u obzir prihodi grupe. U bliskoj konkurenciji, Arsenal Women je završio na drugom mestu sa prihodima od 17,9 miliona evra; njihovi prihodi na dan utakmice porasli su za 64%, dok su komercijalni prihodi porasli za 48% u sezoni 2023/2024. Među pet finansijski najuspešnijih fudbalskih klubova nalaze se još dva engleska kluba: Čelsi Women (13,4 miliona evra) i Mančester Junajted Women (10,7 miliona evra), kao i Real Madrid Femenino (10,5 miliona evra).

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Produžena privremena obustava trgovanje akcijama NIS-a

by bifadmin

Komisija za hartije od vrednosti saopštila je da je donela rešenje kojim je naložila Beogradskoj berzi produženje privremene obustave trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) do prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja.

Trgovanje akcijama NIS- a obustavljeno je 14. januara, nakon što su SAD uvele sankcije toj kompaniji koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Sankcije bi, kako je ocenjeno, mogle da utiču na poslovanje NIS-a, kao i na cenu akcija kompanije. a koje su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u segmentu listinga Beogradske berze.

Privremena obustava trgovanja trebalo da traje do 28. januara, ali je novom odlukom Komisije propisano da obustava trgovanja traje dok Komisija ne dostavi Berzi rešenje ili obaveštenje da su se stekli uslovi za nastavak trgovanja akcijama NIS-a, odnosno da su prestali razlozi za obustavu njihove trgovine.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Paušalcima počelo uručenje rešenja o utvrđenim obavezama za 2025. godinu

by bifadmin

Poreska uprava Republike Srbije objavila je danas da je počelo uručenje rešenja o utvrđenim obavezama za 2025. godinu preduzetnicima paušalcima

– Poreska uprava Republike Srbije izvršila je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2025. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, plaćaju na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnici paušalci). Dostavljanje rešenja i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, elektronskim putem, postavljanjem istih u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Republike Srbije ePorezi, vršiće se od 21. januara i u narednim danima – objavila je Poreska uprava, sa napomenom da, shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje se smatra dostavljenim danom postavljanja u poresko sanduče.

Prema navodima u saopštenju, mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2025. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2025. godinu. Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2025. godine, dospeva 18. februara (poslednji dan roka je 15. februar, ali se zbog državnog praznika i neradnog dana poslednji dan roka pomera na prvi naredni radni dan).

Uz poreska rešenja obveznicima će biti dostavljeni primeri popunjenih uplatnica za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje sa QR kodom.

Iz Poreske uprave podsećaju da se portalu Poreske uprave može pristupiti:

1) korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata

2) korišćenjem eID naloga, odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu, ukoliko poseduju eID korisnički nalog na portalu za elektronsku identifikaciju i

3) korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata i SmartBox aplikacije.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

BabyFM, pametni uređaj za kontrolu temperature kod dece

by bifadmin

Startap BabyFM napravio je inovativno rešenje za kontinuirano merenje temperature i rano dijagnostifikovanje infekcija kod dece, sa alarmom i podsetnikom za doziranje lekova. Uređaj prati anatomiju deteta i osigurava da ne dođe do prekida signala kada se ono pomera. Sistem podržava i mobilna aplikacija za utvrđivanje koliko je primenjena terapija efikasna i za savetovanje sa pedijatrima. Proizvod bi trebalo da se nađe na tržištu početkom sledeće godine, a pored roditelja – koji će se konačno naspavati – za ovaj proizvod su zainteresovane bolnice i druge zdravstvene ustanove.

„Život sa decom je poput života u studentskom domu – niko ne spava, sve je polomljeno i svako malo neko povraća“, tvrdi američki komičar Rejnold Roman, inače otac četvoro dece. Iako izrečena kao šala, ova izjava nije daleko od istine. Teško da ima roditelja koji ne pamte koliko noći nisu spavali zbog „dečijih“ bolesti svoje dece, naročito kada krenu u vrtić ili školu i svaki čas se zaraze nekim virusom.

Takve noći pamti i Ivan Soldatović, lekar i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je iskoristio svoje profesionalno znanje da pomogne roditeljima u ovakvim situacijama. On je, naime, došao na ideju da napravi uređaj koji bi deci kontinuirano merio temperaturu i javljao roditeljima ako se ona poveća. Svoju zamisao je izložio Tamari Papić, docentkinji na Univerzitetu Singidunum u Beogradu u oblasti menadžmenta inovacija i preduzetništva, ali i koautorki serijala o preduzetnicima „Moj heroj“ i „Zlatna ideja“ na RTS-u. Kao neko ko je godinama pratio inovativno preduzetništvo, Tamara je imala znanja potrebna za realizaciju te ideje.

Tako je dvoje novopečenih poslovnih saradnika osmislilo uređaj BabyFM, registrovalo preduzeće i napravilo plan za razvoj svog proizvoda i poslovanja. Pitanje je, međutim, da li bi uspeli da ga realizuju, da nisu obezbedili sredstva iz grantova.

„Pomoglo nam je to što smo 2020. godine pobedili na takmičenju ImagineIF! za najinovativnija rešenja iz oblasti zdravstva, koje su organizovali Naučno-tehnološki park Beograd i Innovation Forum Cambridge. Ohrabreni tim uspehom ali i rečima koje smo čuli od mentora, 2021. smo konkurisali za podršku koju je nudio NTP Beograd kroz program Raising Starts. Tu smo dobili finansijska sredstva i mentorsku pomoć za osnivanje i razvoj kompanije BabyFM“, priča Tamara Papić za B&F.

„Investitori vas primete tek kada nešto postignete“

Ona ističe da su ovakvi programi izuzetno važni, jer inovatorima je finansijska podrška najpotrebnija upravo na početku, kada nijedan privatni investitor ne želi da prihvati takav rizik. A bez novca, naravno, nema ni razvoja proizvoda. „Potrebno je kupiti i isprobavati komponente, napraviti prototip, testirati ga, pribaviti sve sertifikate za njegovu upotrebu, a zatim naći način da ga plasirate na tržište. Kada ste mala kompanija koja ne može da računa na bankarske kredite, ovo je veoma težak posao“, ističe Papić.

Osnivači preduzeća BabyFM su tokom prethodne četiri godine u razvoj proizvoda i kliničke studije uložili oko 30.000 evra, dok su kroz grantove obezbedili 120.000 evra. Od tada do danas sproveli su tri iteracije softvera i hardvera i došli do finalnog rešenja koje je praktično i efikasno. Za to vreme na ovom projektu je, pored njih, radilo još osmoro ljudi iz oblasti kao što su programiranje, elektronika, industrijski dizajn…

„I tek sada, kada smo na korak od plasiranja uređaja na tržište, imamo partnera koji će ga proizvoditi i sertifikate iz oblasti potrošačke elektronike, investitori su počeli da nas primećuju“, komentariše Papić.

Kako radi BabyFM?

Jedna od velikih prednosti ovog uređaja je ta da dete može stalno da ga nosi, a da mu ne smeta. On se nalazi u pamučnoj elastičnoj traci koja se stavlja ispod pazuha, jer se tu najtačnije može izmeriti temperatura tela. Tamara Papić objašnjava da na tržištu postoje naizgled slična rešenja u vidu narukvica ili lepljivih gedžeta, ali ona nisu registrovana kao medicinska pomagala već kao indikatori temperature, zato što nisu dovoljno precizna.

Nasuprot njima, BabyFM je pametan medicinski uređaj koji prati anatomiju deteta i osigurava da ne dođe do prekida signala kada se ono pomera. On roditeljima omogućava da podese određenu temperaturu kao granicu. To je obično 38,5, a kada temperatura premaši tu granicu alarmira roditelje preko aplikacije na njihovim telefonima.

Aplikacija je tako osmišljena da roditelji mogu da unose i informacije koji lek su dali detetu i kada. Kasnijom analizom ovih podataka lako se utvrđuje na koje sredstvo za snižavanje temperature dete najbolje reaguje, na primer da li je to paracetamol ili brufen. Osim što pomaže da se utvrdi efikasnost terapije, aplikacija obezbeđuje da se ovako sistematizovani podaci o toku bolesti i lečenja pošalju lekaru.

Ispitivanja koja je sprovela Klinika za pulmologiju KBC pokazala su da uređaj može biti od velike koristi i u bolnicama, jer medicinski radnici više ne moraju ručno da unose informacije o kretanju temperature pacijenta i mogu efikasnije da vode evidenciju o prepisanim lekovima. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, on može pomoći i u ranom dijagnostifikovanju određenih zdravstvenih stanja, budući da se na osnovu kretanja temperature mogu raspoznati različiti tipovi infekcija. A otkrivanjem infekcija u njihovoj ranoj fazi, smanjuju se i troškovi lečenja, ukazuje Papić.

Niža cena za kupce u Srbiji

Uređaj BabyFM trenutno je u završnoj fazi kliničkih ispitivanja na Klinici za pulmologiju i Klinici za infektivne i tropske bolesti pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije. Startap je potpisao protokole o saradnji i sa klinikama Tiršova i Acibadem Bel Medic, gde su takođe u planu testiranja. U toku su i intenzivni pregovori sa partnerima u farmaceutskom i medicinskom sektoru, jer će se jedan deo proizvodnje prodavati u apotekama, a drugi će biti namenjen bolnicama.

„Želimo da naš uređaj košta manje u Srbiji nego u ostalim zemljama. Pošto su za njegovu izradu potrebne različite elektroničke komponente, uključujući i senzore koje kupujemo od renomiranih inostranih proizvođača, izračunali smo da njegova minimalna cena za naše tržište može da bude oko 9.000 dinara. Prva serija, koja će obuhvatati između 3.000 i 5.000 komada, u prodaji bi trebalo da se nađe početkom 2025. godine“, najavljuje Papić.

Ona dodaje da će se uređaj sklapati u proizvodnim pogonima njihovog partnera, italijanskog proizvođača medicinskih pomagala koji posluje u Srbiji. Planirano je da se ovde proizvodi do 20.000 uređaja godišnje, ali ako zbog tražnje na tržištu bude bilo potrebno da se ta količina uveća, deo proizvodnje će se preseliti u Italiju.

Sudeći prema trenutnom interesovanju, ovo bi se moglo desiti u relativno kratkom roku. Osim sa domaćim apotekama i klinikama, preduzeće BabyFM pregovara o prodaji svog uređaja i sa medicinskim institutima u Evropi, SAD i na Bliskom Istoku. Distributeri iz sveta sami se javljaju beogradskom preduzeću, a često dobijaju i upite roditelja kada će se uređaj pojaviti na tržištu.

„Kupci su nestrpljivi, ali mi smo odlučili da dosledno sprovedemo celokupnu proceduru koja je neophodna za dobijanje potrebnih sertifikata. Taj put je sporiji, ali je jedini ispravan kada na tržište plasirate medicinski uređaj i imate ambicije da ga prodajete širom sveta“, zaključuje Tamara Papić.

Marija Dukić

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Država žmuri dok velike kompanije zagađuju njene građane

by bifadmin

Srbija izgleda više vodi računa o zaradi kompanija zagađivača, nego o zdravlju ljudi i primeni zakona koji bi trebalo da ih štiti od prekomernog zagađenja. O tome svedoči i 166 nedostajućih integrisanih dozvola za velike zagađivače u Srbiji koje su trebalo da budu izdate zaključno sa 31.12.2024. godine, piše N1.

Ovo je već drugi put da se probija rok, a prethodni je bio kraj 2020. godine. Sudeći prema trenutnom ritmu, biće potrebne decenije da bi se izdale dozvole za trenutne najveće zagađivače u Srbiji i pod uslovom da nema novih preduzeća.

Prema podacima iz nacrta Strategije zaštite životne sredine koja je bila izložena na javni uvid u decembru 2024. godine, navodeno je da su izdate 54 integrisane dozvole, za ukupno 220 postojećih postrojenja. Ako se pogledaju podaci sa sajta Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2014. godine do danas izdate su samo 34 dozvole. Prema Zakonu, rok za koji bi neko novo preduzeće trebalo da dobije dozvolu je najviše 240 dana.

Šta su integrisane dozvole?

Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Dozvolom se odobrava rad novih postrojenja, rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja. Ove dozvole, osim Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdaju još nadležna tela u pokrajini, te lokalne samouprave.

Dozvole važe 10 godina i mogu se oduzimati ali i produžavati.

Ali, kao što vidimo tempo izdavanja ovih dozvola je takav da će biti potrebno sedam decenija da bi ih dobili samo postojeći zagađivači.

Zaštita najjačih i najprofitabilnijih

Ustav Republike Srbije u članu 74. garantuje pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Međutim, u istoj toj zemlji u kojoj Ustav garantuje to pravo, redovno se odlaže primena ekoloških zakona ukoliko ona predstavlja ekonomsko opterećenje za investitore koji nemaju elementarne dozvole.

U pitanju su po pravilu kompаnije sa naјvećim profitima kao što je Ziđin, delovi Elektroprivrede Srbije (EPS), Petrohemija Pančevo, Toplane u Beogradu, Nišu, Kruševcu, fabrike ulja Dijamant, Vital, mesne industrije – Karneks, PIK Bečej, Topola, Union…..

U Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pitaju se da li je moguće da kompanije koje se svake godine nalaze na vrhu listi najprofitabilnijih nemaju kapaciteta, mogućnosti da angažuju dodatne kapacitete i podnesu potpune zahteve za izdavanje integrisanih dozvola.

„Da li bi to uopšte trebalo da bude kriterijum koji zakonodavac razmatra kada ocenjuje primenu propisa i predlaže nova zakonska rešenja? Dakle, preduslov je da se odustane od prihvaćene paradigme da je funkcija državne službe da se kompanijama olakša poslovanje, po bilo koju cenu. Ujedno dolazimo do pitanja kako se to stimulišu nove investicije tako što se privilegovanim kompanijama produžavaju rokovi za pribavljanje dozvola“, poručuju iz RERI-ja.

Sankcije „komične“

Da ne funkcionišu ni kazneni mehanizmi potvrđuje činjenica da je Ziđin kažnjen sa samo 250.000 dinara zbog sprovođenja aktivnosti bez dozvole, a da neki drugi operateri nisu ni kažnjeni.

Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije i bivši načelnik Odeljenja za indikatore izveštavanje i informacioni sistem Agencije za zaštitu životne sredine, kaže da prema njegovima saznanjima do sada izrečene kazne su na nivou komičnog.

„Čuo sam za dve kazne. Zbog emisije sumpor dioksida u RTB Bor, a druga u Valjevu kada je sa 150.000 dinara kažnjen Krušik. To je mala svota za preduzeća. S druge strane imali smo i dobar primer u Boru gde je investitrano i smanjeno zagađenje PM česticama“, rekao je nedavno Lekić za N1.

Kao i ranijih godina ministarstvo je najavljivalo izmene zakona. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja izmenjen je dva puta, 2015. i 2021. godine, oba puta bez javne rasprave. Izmenama i dopunama zakona nisu otklonjene prepreke i problemi u primeni zakona već je dva puta produžen krajnji rok za izdavanje integrisanih dozvola.

U junu 2024. godine Ministarstvo zaštite životne sredine je objavilo javni poziv za članstvo u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Cilj izrade nacrta zakona, jeste „usaglašavanje zakona sa Direktivom o industrijskim emisijama“ Evropske unije. Međutim, na tome je stalo.

Ceo tekst možete pročitati na N1

Foto: Kanenori, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Hoće li proizvođači malinu zameniti pasuljem ili krompirom

by bifadmin

Za Srbiju je malina izuzetno važan poljoprivredni proizvod. Zato pozivamo otkupljivače da proizvođačima doplate do minimum 300 dinara po kilogramu za ovogodišnji rod voća, izjavio je nedavno Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede na nedavno održanom drugom sastanku Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta jagodastog voća.

Skupu su prisustvovali proizvođači, neki od najvećih predstavnika otkupljivača jagodastog voća, kao i članovi institucija članica radne grupe. Na sastanku je bilo reči o aktuelnim izazovima u sektoru jagodastog voća, sa posebnim akcentom na otkupnu cenu maline. Predloženo je da se sastanci organizuju na mesečnom nivou kako bi se sva goruća pitanja rešavala u bliskoj komunikaciji svih zainteresovanih strana.

Malinari su, podsetimo, tražili doplatu jer hladnjačarima u poslednje vreme, kako kažu, dobro ide prodaja. Druga strana tvrdi da još trpe posledice previsoke cene iz 2022. godine. Iako su udruženja proizvođača nedavno apelovala i da od otkupljivača dobiju bar okvirne prognoze o mogućoj ceni maline u narednoj sezoni, to se nije dogodilo.

Upućenu u prilike na ovom tržištu smatraju da je ipak još rano za ove informacije iako razumeju strepnje proizvođača. Buduća cena, objašnjavaju, zavisiće od količina, kvaliteta roda a ponajviše od cena na svetskom tržištu na kome se poslednjih godina dešavaju turbulencije, posebno od kada se Ukrajina pojavila kao ozbiljan konkurent i nudi kupcima iz Zapadne Evrope cene ispod svakog nivoa.

Jedina nada, smatra jedan od vodećih stručnjaka sa kojim smo nedavno razgovarali, jeste to da se naredne sezone očekuju manje količine ovog voća na svetskom tržištu, što bi moglo da utiče na rast cena.

Oko 80% otkupljivača ili u stečaju ili pred stečajem

Istovremeno, proizvođači, kako se može zaključiti iz njihovih prepiski na društvenim mrežama, sumnjaju da će hladnjačari, koji već nisu doplatili voće, reagovati na apel resornog ministarstva da im bude uplaćena doplata za predatu malinu. Neki od njih ističu da novac u celosti nisu dobili ni za dve prethodne sezone, kao i da pojedine hladnjačare ovoga leta nisu ispoštovale ni minimalnu, preporučenu cenu od 250 dinara za kilogram.

Malinari su odlučili da traže doplatu malina po kilogramu, jer smatraju da hladnjačarima dobro ide prodaja. S druge strane, hladnjačari tvrde da još uvek vuku posledice prevelike cene iz 2022. godine. Pojedina udruženja ipak su uputila predlog članstvu da žalbe na kompanije koje se bave otkupom, a koje se budu oglušile na ovaj apel, prijave poljoprivrednoj inspekciji. Dodatni problem u ovom sektoru zaista jeste to da su čak i pojedine ozbiljne hladnjače u glavnom malinarskom kraju u velikim finansijskim problemima.

Sagovornik iz sektora otkupa maline kaže da je oko 80% otkupljivača ili u stečaju ili pred stečajem, uz velika dugovanja prema bankama. Kako ističe, oko 98% količina tog voća se izvozi, a uz sadašnji kurs evra troškovi su, od recimo 2012, porasli bar pet puta: repromaterijal, energenti, analize…

– Gde da ukalkulišemo te troškove. Ne možemo pet puta skuplje da prodamo malinu. Možda neki hladnjačari i trguju međusobno, ali to su najčešće oni koji nemaju količine da isporuče stranim kupcima prema ugovorima koji se zaključuju na godinu dana. Ne možemo ni da izađemo sa cenom za narednu sezonu kada nemamo poznate parametre. Nemačka je, recimo, kupovala 40% naše maline, a sada značajno, značajno manje. Srbija je takođe i nažalost izgubila tržište industrije, postoje velike zalihe druge klase u hladnjačama– ističe naš sagovornik.

Međutim, neki od učesnika debata u specijalizovanim grupama za proizvođače objavljuju slike iskrčenih malinjaka, a mogu se čak čuti i predlozi da se umesto maline krene u proizvodnju pasulja ili krompira – kultura koja bi, kako smatraju, mogle da im donese veću zaradu u narednim godinama.

Izvor: Politika/Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li nam preti eliktrična suša?

by bifadmin

Sledeća velika suša neće biti izazvana nedostatkom vode, već električne energije. Više je nego moguće da bismo već ove godine mogli da imamo električnu sušu koja bi nam okrenula živote naglavačke, rekao je najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask.

A onda je usred svečanog čina inauguracije u Kapitolu novi (stari) predsednik Amerike Donald Tramp proglasio energetsku vanrednu situaciju! Sve kako bi podstakao razvoj proizvodnje nafte i gasa i smanjio ekološka ograničenja iz Bajdenove ere.

O potencijalnoj električnoj suši, energetskoj vanrednoj situaciji, borbi koja će se voditi za različite izvore energije, za „Blic uživo“ govorili su Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku i profesor Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta.

Miodrag Kapor je pojasnio kako Tramp svoj uspeh dobrim delom duguje saradnji sa američkom administracijom i subvencijama koje je dobio za svoj biznis.

„Naravno, Tramp svoj uspeh dosta duguje i saradnji sa američkom administracijom i milijardama dolara koje je dobio subvencija za njegov biznis. A fakat stoji pre svega zbog napretka u veštačkoj inteligenciji. Ti veliki data centri i veštačka inteligencija troše enormne količine energije. Ovo nije bio slučaj do pre nekoliko godina, tako da je neophodna takva urgentnost povećanja kapaciteta energije,“ rekao je Kapor.

„Nuklearni reaktori su jedno od rešenja“

On dodaje da je energija neophodna za održanje rada velikih IT kompanija kao što su Microsoft, Google i Apple. Međutim, postoji mnogo nedoumica oko optimalnog rešenja za ovakav povećani potrebu za energijom.

„Nuklearni reaktori su jedno od rešenja, ali njihova izgradnja traje više od decenije i uključuje ogromne troškove i neizvesna vremenska ograničenja. Alternativno i jeftinije rešenje za Srednje države je korišćenje prirodnog gasa. Ipak, i tu se suočavamo sa problemima emisije metana, što predstavlja ozbiljan ekološki problem. Tehnologija za skladištenje ugljen-dioksida (carbon storage) je prilično skupa, što dodatno komplikuje situaciju,“ pojasnio je Kapor.

Kapor je zaključio da smo tek na početku globalne energetske tranzicije i da su pred nama veliki izazovi. „Što se tiče globalnog potražnje energije, ovo je tek početak i vrh ledenog brega,“ ocenio je energetičar.

Profesor Valjarević izrazio je iznenađenje povodom nedavnih globalnih kretanja u politici i energetici, posebno zbog izlaska iz Pariskog sporazuma.

„Ja sam danas začuđeno čitao tekst da su izašli iz Pariškog sporazuma, zato što sam pristalica ne samo antropogenih, verujem da ima antropogenih uticaja, nego ima uticaja i kosmičkih. Milanković je to potvrdio u teoriji; zatim endogenih sila, odnosno sunca. Ali me ovo ne raduje zato što je tako brzo prošlo u rad, jer nije bilo ni panelne ekspertize, nisu uzeti u obzir mnogi ostali parametri. Kada jedna supersila izađe iz ovakvog sporazuma, onda ja verujem da će biti više suša pravih na planeti Zemlji,“ rekao je profesor Valjarević.

Čeka nas ozbiljna energetska kriza

Profesor Valjarević takođe smatra da planetu čeka ozbiljna energetska kriza zbog ograničenosti resursa poput nafte, gasa i uglja.

„Nafta će trajati još do nekih 30-40 godina, prvi gas 150-155 godina, a ugalj 400 godina pod uslovom da tražimo nove izvore. To mene kao geografa čini zabrinutim jer znam koliko je naša planeta ograničena. Izjave poput one Ilona Maska, koji je solidan pristalica veštačke inteligencije i inovacija, plaše me jer nije jasno kako se tako brzo povezuju IT i energija i govore da je važnija od očuvanja planete,“ rekao je profesor.

Valjarević je naglasio značaj razvijanja održivih izvora energije i tehnologija kao što su geotermalna energija i energija sunca.

„Potreban nam je plan B, jer sunce svakodnevno daje ogromnu količinu energije koju ne koristimo dovoljno. Nikola Tesla je rekao da ne možemo nikada iskoristiti apsolutno energiju sunca, što je tačno. Verujem da moramo početi rudarenje unutar sunčevog sistema, jer Amerika već najavljuje spuštanje na Mars, iako Muskov program kasni, a NASA nema toliki budžet. Ali rudarenje uranijuma na Mesecu i gvožđa na Marsu može biti rešenje za buduće energetske potrebe,“ pojasnio je Valjarević.

Profesor Valjarević je izrazio zabrinutost zbog trenutne energetske politike i naglasio potrebu za hitnim delovanjem.

„Ova politika Amerike me jako brine. Moramo hitno pronaći održiva rešenja za naše energetske potrebe, jer bez toga ćemo se suočiti sa ozbiljnom krizom. Naš cilj mora biti izvući zemlju iz potencijalnog bankrota i pobrinuti se da imamo stabilne izvore energije za budućnost,“ zaključio je Valjarević.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Polovina čovečanstva živi u siromaštvu, među njima su najčešće žene

by bifadmin

Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene

Stopa rasta bogatstva prošle godine bila je tri puta brža nego 2023. godine, otkriva istraživanje dobrotvorne organizacije „Oksfam“ iz Velike Britanije.

Najnoviji izveštaj otkriva da će u narednih 10 godina svet dobiti pet bilionera, što je promena u odnosu na prošlogodišnje predviđanje da će se za jednu deceniju pojaviti „tek“ jedan bilioner.

„Broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva nije se puno promenio od 1990. godine i iznosi blizu 3,6 milijardi“, saopštila je dobrotvorna organizacija, prenosi RTS.

Jedna od 10 žena živi u ekstremnom siromaštvu, sa dnevnom zaradom ispod 2,15 dolara dnevno, što znači da je više žena u siromaštvu, za čak 24,3 miliona u odnosu na muškarce.

„Oksfam“ upozorava na to da je napredak u smanjenju siromaštva zaustavljen, i da bi ekstremno siromaštvo moglo biti okončano tri puta brže ako bi se smanjila nejednakost.

U slučaju Velike Britanije, bilioneri imaju najveći udeo svog bogatstva zarađenog kroz monopole i kronizam. Njihov imetak rastao je prosečno 35 miliona funti dnevno, pa se njihovo bogatstvo ukupno uvećalo za 182 milijarde funti u 2024. godini, navodi se u izveštaju. Prošle godine su se pojavila četiri nova milijardera u Velikoj Britaniji i sada ih je u toj državi ukupno 57.

Rast vrednosti akcija na svetskim berzama čini najveći deo povećanja bogatstva milijardera, iako i veće vrednosti imovine igraju bitnu ulogu. Stambene nekretnine čine oko 80 odsto investicija širom sveta.

„I bogati plaču“: Pola sveta u siromaštvu, a nekima 100 miliona dolara dnevno

Bogatstvo milijardera skočilo je sa 13 na 15 biliona dolara za samo 12 meseci, što je drugi najveći godišnji porast od kada se beleži.

Bogatstvo 10 najbogatijih ljudi na svetu raslo je u proseku za skoro 100 miliona dolara dnevno, pa čak i da izgube 99 odsto svog bogatstva preko noći, ostali bi milijarderi.

Među njima su osnivač „Amazona“ Džef Bezos i Aliko Dangote, najbogatija osoba u Africi.

„Oksfam“ poziva na radikalna rešenja za racionalno smanjenje nejednakosti i uvođenje pravičnosti u ekonomske sisteme.

„Globalni ekonomski sistem je nepravedan jer omogućava i održava eksploziju bogatstva, dok skoro polovina čovečanstva nastavlja da živi u siromaštvu“, ističe Ana Meriot, vođa politike nejednakosti u „Oksfamu“.

Ona je pozvala vladu Velike Britanije da da prioritet ekonomskoj politici koja smanjuje nejednakost, uključujući veće oporezivanje superbogatih.

„Na taj način bi se prikupile ogromne sume novca kako bi se rešila nejednakost u Ujedinjenom Kraljevstvu i inostranstvu, i obezbedila ključna investicija za naše javne usluge“, navodi Meriot.

Izvor: RTS/021
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kakvo je osiguranje rudnika u Srbiji?

by bifadmin

Osiguranje rudara i drugih radnika u rudnicima je obavezno u Srbiji, dok je osiguranje imovine i osiguranje od odgovornosti rudarskih kompanija dobrovoljno. Ove vrste dobrovoljnog osiguranja u praksi su skoro nepostojeće, prvenstveno zbog loše regulative. Važeći zakoni ne podstiču rudarske kompanije da koriste ove vidove osiguranja, ali ni osiguravajuće kuće da ponude dovoljno široko i pristupačno osiguravajuće pokriće, naročito u pogledu zaštite životne sredine.

Pored očiglednih opasnosti koje geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina mogu imati po živote rudara i imovinu rudnika, rastu i druge pretnje povezane sa ovom delatnošću, poput prirodnih katastrofa, opasnosti po životnu sredinu i finansijskih rizika. Stručna javnost u svetu sve više raspravlja o merama koje bi obezbedile bolje upravljanje ovim rizicima, pri čemu je osiguranje u rudarstvu jedno od najvažnijih mehanizama za ublažavanje mogućih posledica, navode Dejan Molnar i Marija Koprivica sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu u analizi „Osiguranje kao instrument upravljanja rizicima u rudarstvu – primer Srbije“.

Na razvijenim tržištima postoje kompanije koje su specijalizovane upravo za osiguranje rudarskih aktivnosti. One uglavnom nude osiguranje od prekida poslovanja, osiguranje imovine i postrojenja od oštećenja, osiguranje od nezgode, osiguranje od opšte odgovornosti, i posebno osiguranje od odgovornosti za štete po životnu sredinu. Dok je osiguranje imovine rudarskih kompanija po pravilu dobrovoljno, u nekim zemljama je osiguranje od odgovornosti za štetu koju one mogu naneti životnoj sredini obavezno.

Kako bi se sprečilo da šteta po životnu sredinu koju je prouzrokovala rudarska kompanija padne na teret društva, koriste se odgovarajući instrumenti finansijskog obezbeđenja. Pored osiguranja od odgovornosti za štete po životnu sredinu, ovi instrumenti uključuju i bankarske garancije, namenske račune kod banaka, povereničke fondove i slično. Inostrana iskustva pokazuju da je za potpuno pokriće odgovornosti rudarskih kompanija poželjno uvođenje elemenata obaveznosti, kombinovanje više instrumenata finansijskog obezbeđenja i udruživanje osiguravača i reosiguravača na tržištu kako bi zajedno podneli rizik.

Autori podsećaju da je u Srbiji osiguranje rudara i drugih radnika u rudnicima obavezno, dok se osiguranje imovine i osiguranje od odgovornosti rudarskih kompanija zaključuju na dobrovoljnoj osnovi. Raspoloživi podaci pokazuju da su ove vrste dobrovoljnog osiguranja u našoj zemlji izuzetno malo zastupljene, ističe se u analizi.

(Ne)osigurani objekti

Koliko je zastupljeno osiguranje imovine u rudarstvu može se posredno utvrditi na osnovu javno dostupnih podataka Narodne banke Srbije (NBS) o broju ugovora i premiji osiguranja, koji su grupisani po vrstama osiguranja i tarifama unutar njih. U okviru vrste ostala osiguranja imovine nalazi se tarifa osiguranje rudnika sa podzemnom eksploatacijom, a podaci s kraja 2022. pokazuju da su u ovoj oblasti bila aktivna samo dva ugovora. Ukupna premija koja je po ovim ugovorima fakturisana iznosila je 6,938 miliona dinara, što čini svega 0,007% ukupne premije neživotnih osiguranja.

„Uvidom u podatke o broju ugovora i premiji osiguranja tokom prethodnog desetogodišnjeg perioda, može se zaključiti da je učešće ove tarife osiguranja u ukupnom portfelju neživotnih osiguravača zanemarljivo malo. U pojedinim godinama čak nije ni bilo aktivnih ugovora o osiguranju rudnika sa podzemnom eksploatacijom“, ističu autori.

Delovi imovine rudarskih kompanija mogu biti osigurani u okviru drugih tarifa, kao što su osiguranje od požara i drugih opasnosti u industriji i zanatstvu, osiguranje mašina od loma, osiguranje objekata u izgradnji, osiguranje objekata u montaži i sva ostala osiguranja imovine. Recimo, predmet osiguranja od požara i drugih opasnosti ne mogu biti stvari koje se nalaze u jamama rudnika sa podzemnom eksploatacijom, ali može biti imovina koja se nalazi na površini, kao i površinski kopovi. Slično, ako se posebno ugovori, predmet osiguranja mašina od loma može biti bagerska mehanizacija u rudnicima sa površinskim kopom, objašnjavaju Molnar i Koprivica.

„Međutim, na sajtu Narodne banke Srbije iskazani su samo ukupni podaci o broju ugovora i premiji osiguranja za ove tarife, tako da nije moguće odrediti da li se i koliki deo tih iznosa odnosi na imovinu rudarskih kompanija. U svakom slučaju, učešće premije po osnovu ovih tarifa u ukupnoj premiji neživotnih osiguranja je relativno malo“, zaključuju autori.

Naime, prema podacima iz 2022. godine, učešća premija u navedenim tarifama osiguranja u ukupnoj premiji neživotnog osiguranja su sledeća: osiguranje od požara i drugih opasnosti u industriji i zanatstvu (2,86%), osiguranje mašina od loma (3,28%), osiguranje objekata u izgradnji (0,95%), osiguranje objekata u montaži (0,20%) i sva ostala osiguranja imovine (1,63%).

Očigledno je da rudnici nisu mnogo zainteresovani da osiguraju imovinu, ali problem je i u neodgovarajućoj ponudi osiguravajućih kuća. To se vidi po ograničenoj dostupnosti osiguranja imovine u rudarskim jamama, budući da društva za osiguranje neretko ovu imovinu isključuju iz osiguravajućeg pokrića, ocenjuju autori.

Zaštita životne sredine samo kao dopuna

Osiguranje od opšte odgovornosti rudarskih kompanija u Srbiji se može ugovoriti na dobrovoljnoj osnovi, ali na osnovu javno dostupnih podataka NBS nije moguće odrediti da li postoje ovakvi ugovori.

Imajući u vidu da se nijedna od tarifa u okviru osiguranja od opšte odgovornosti ne odnosi na delatnosti rudarstva, može se pretpostaviti da se takvi ugovori, ukoliko postoje, svrstavaju u tarifu sva druga opšta osiguranja od odgovornosti. Međutim, i ova tarifa učestvuje sa svega 0,45% u ukupnoj premiji neživotnih osiguranja, prema podacima iz 2022. godine. U ponudi društava za osiguranje koja posluju u Srbiji ne postoji posebno osiguranje od odgovornosti zbog zagađivanja životne sredine, već se ono ugovara kao dopunsko u okviru osiguranja od opšte odgovornosti, navodi se u analizi.

Razlog za ovakvo stanje je loša regulativa, koja ne pruža podsticaje niti za rudarske kompanije da se osiguraju, niti za osiguravajuće kuće da ponude dovoljno široko i pristupačno osiguravajuće pokriće, zaključuju Molnar i Koprivica. Zakon o zaštiti životne sredine predviđa da je zagađivač čije postrojenje ili aktivnosti predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu obavezan da ima osiguranje od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa. Međutim, ovaj zakon ne precizira kojim delatnostima pripadaju aktivnosti za čije je izvođenje osiguranje od odgovornosti obavezno, kao ni koji su obavezni elementi ugovora o osiguranju.

S druge strane, Zakonom o rudarstvu propisano je da se kao alternativni instrumenti finansijskog obezbeđenja za izvršenje sanacije i rekultivacije degradiranog zemljišta usled eksploatacije koriste isključivo bankarska garancija, odnosno menica ili korporativna garancija. Na ovaj način, zakonodavac je isključio osiguranje kao instrument finansijskog obezbeđenja za izvršenje ovih poslova. „Imajući u vidu takvo zakonsko rešenje, logično je zapitati se koji bi bio motiv za rudarsku kompaniju da zaključi osiguranje od odgovornosti za štete po životnu sredinu, ukoliko već zakonodavac takvu vrstu zaštite ne prepoznaje?“, ističe se u analizi.

Međutim, inostrana iskustva pokazuju da je u slučaju rudarskih kompanija poželjno da se kombinuje više instrumenata finansijskog obezbeđenja za izvršenje sanacije i rekultivacije degradiranog zemljišta, kako bi se iskoristile prednosti i ublažili nedostaci svakog od njih pojedinačno. Na taj način postiže se potpuno pokriće odgovornosti rudarskih kompanija i omogućava njihovo neometano funkcionisanje, uz obezbeđenje potrebnih sredstava za saniranje štetnih posledica, zaključuju Molnar i Koprivica.

Maja Đurić

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

Foto: Lydia Williams, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci