Kretanje najbogatijih porodica preko granica ubrzava se tempom koji stručnjaci opisuju kao najveću migraciju privatnog bogatstva ikada zabeleženu.

Potražnja za uslugama preseljenja, planiranja rezidentstva i državljanstva raste pod pritiskom geopolitičkih tenzija i naglih političkih zaokreta, navode savjetnici koji rade sa klijentima iz kategorije ultra-visokog neto bogatstva (UHNW).

Prema izveštaju švajcarske banke UBS, 36% od 87 anketiranih milijardera već se barem jednom preselilo tokom 2025. godine, dok dodatnih 9% razmatra taj potez. Među milijarderima starosti do 54 godine, čak 44% je promijenilo državu prošle godine.

Istovremeno, podaci konsultantske kuće Henley & Partners pokazuju razmjere promene: tokom 2025. zaprimili su upite iz čak 218 nacionalnosti, a podnesene su aplikacije iz 100 zemalja za više od 40 programa rezidentstva i državljanstva. Ukupan broj prijava porastao je 28% u odnosu na prethodnu godinu.

Geopolitički rizik postaje investiciona kategorija

Bogate porodice su tradicionalno birale jurisdikcije koje nude političku stabilnost, ličnu bezbjednost, niske poreze i visok kvalitet života. Ono što se sada mijenja jeste pristup: rizik države tretira se kao finansijski rizik – nešto što se mora diverzifikovati.

Deepesh Agarwal iz Farro & Co. kaže da porodice sve više uviđaju koliko se brzo mogu promijeniti porezni režimi, regulatorni okviri i političke okolnosti. Drugim riječima, državljanstvo i mjesto boravka danas se planiraju poput portfolija – da bi se izbegla zavisnost od jedne države u slučaju političkih ili poreskih promjena.

Stručnjaci izdvajaju dva ključna faktora aktuelnog talasa preseljenja: Geopolitika i brzina promjena – političke odluke koje su ranije zahtevale decenije sada se sprovode u okviru jednog izbornog ciklusa a tu su i defanzivni motivi – zaštita imovine i porodične budućnosti postaje jednako važna kao i rast.

Britanija kao primer naglog obrta

Jedan od najkonkretnijih primjera je Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je u aprilu 2025. ukinulo višedecenijski „non-dom“ poreski režim.

Henley & Partners procjenjuje da je Britanija tokom 2025. zabilježila neto odlazak oko 16.500 milionera, sa procenjenim kapitalom od 92 milijarde dolara – gotovo dvostruko više nego godinu ranije.

Gubitak poverenja i rast odricanja od državljanstva

Jeremy Savory iz Savory Partners ističe da se percepcija lične slobode i suvereniteta dramatično promijenila.

Brze političke promene, nestabilnost, društveni nemiri i pojačan nadzor utiču na odluke o preseljenju. U Sjedinjenim Državama, prema istraživanju poreske kuće Greenback, 49% američkih državljana koji žive u inostranstvu razmatralo je odricanje od državljanstva u 2025. godini, u odnosu na 30% godinu ranije. Više od polovine ispitanika navelo je nezadovoljstvo političkim smerom zemlje.

Gde ide kapital?

Ujedinjeni Arapski Emirati

Na vrhu liste destinacija nalaze se Ujedinjeni Arapski Emirati, koje savetnici opisuju kao najvećeg dobitnika aktuelnog talasa migracije bogatstva.

Nulta stopa poreza na lični dohodak, nepostojanje poreza na bogatstvo i kapitalnu dobit, te fleksibilni program „Golden Visa“ učinili su UAE glavnim globalnim hubom za preseljenje. Procena je da je ova zemlja prošle godine imala neto priliv od 9.800 milionera – najviše na svijetu.

Evropa: Zlatne vize i stabilnost

Evropa i dalje privlači kapital kroz programe „zlatnih viza“ u Portugalu i Grčkoj, dok Italija, Monako i Švajcarska ostaju sinonim za dugoročnu stabilnost i poresku predvidivost.

Singapur ostaje snažna opcija za porodice koje prioritet daju regulatornoj stabilnosti i finansijskoj infrastrukturi, iako viši ulazni prag ograničava dostupnost.

Novi igrači: Saudijska Arabija i Karibi

Saudijska Arabija je kroz program Premium Residency od proširenja 2024. izdala više od 8.000 dozvola. Paralelno, karipski programi državljanstva – Antigva i Barbuda, Grenada, te Sveti Kits i Nevis – koriste se kao strateška dopuna evropskim rezidentnim opcijama.

Izvor: CNBC/Investitor

Foto: Marii Siia, Unsplash

U većini evropskih država važi pravilo – ko više zarađuje, plaća i veći porez. Ipak, kada se pogleda vrh poreskih stopa na dohodak, razlike su ogromne i jasno se ocrtava podjela između sjeverozapadne i istočne Evrope.

Od 10% do 60,5% – raspon koji otkriva duboke razlike

Prema podacima organizacije Tax Foundation za 2026. godinu, najviša stopa poreza na dohodak iznosi svega 10% u Bugarskoj i Rumuniji, dok u Danska dostiže čak 60,5%.

Pored Danske, stopa iznad 50% primjenjuje se i u ovim zemljama:

Francuska
Austrija
Španija
Belgija
Portugal
Švedska
Vrlo blizu tom nivou su i Slovenija i Nizozemska.

Evropski prosek: 38,5%

Prosečna najviša stopa poreza na dohodak u 35 evropskih zemalja iznosi 38,5%. U državama članicama OECD taj prosjek je još viši – 43,4%.

U čak 18 zemalja najviša stopa prelazi 40%. Devet država ima stopu između 40% i 48%, uključujući sledeće zemlje:

Irska
Njemačka
Italija
Island
Luksemburg
Finska
Ujedinjeno Kraljevstvo
Grčka
Turska

Kod pet najvećih evropskih ekonomija, raspon je značajan – od 45% u Ujedinjenom Kraljevstvu do 55,4% u Francuskoj.

Istočna Evropa: niže stope i flat-tax modeli

Suprotno tome, pored Bugarske i Rumunije, najviša stopa je ispod 25% u ovim zemljama:

Moldavija
Mađarska
Ukrajina
Gruzija
Češka
Estonija
Mnoge od ovih država primjenjuju tzv. flat-tax sistem, odnosno jedinstvenu poresku stopu, čime zadržavaju relativno niske maksimalne stope.

Jasna regionalna podela

Nordijske i zapadnoevropske zemlje tradicionalno imaju visoke progresivne stope, najčešće između 45% i 60%. Ipak, postoje izuzeci poput Norveške, gdje je najviša stopa nešto ispod 40%.

S druge strane, većina nečlanica EU iz istočne Evrope održava niže poreze, uz izuzetak Turske, koja sa oko 41% spada bliže srednjem rangu EU sistema.

Poreske politike se menjaju

Najviše stope nijesu fiksne. Vlade ih prilagođavaju u skladu sa fiskalnim i političkim ciljevima. Danska je tako uvela novi poreski razred za prihode iznad 2,8 miliona danskih kruna (oko 375.000 eura), podižući stopu sa 55,6% na 60,5%.

Estonija je povećala flat stopu sa 22% na 24%, Slovačka je uvela dva nova poreska razreda i podigla najvišu stopu sa 25% na 35%. Finska je, nasuprot tome, smanjila najvišu stopu sa 51,5% na 45%.

Prema istraživanju Eurobarometra, samo jedna od pet osoba u EU tokom 2025. godine smatrala je da se porezi plaćaju proporcionalno prihodima „u velikoj mjeri“, dok je 51% ispitanika ocenilo da je to slučaj „donekle“.

Ključna dilema: Visoke stope ili šira baza?

Analitičari ističu da povećanje najviših stopa ne mora biti najefikasniji način punjenja budžeta. Kako navode iz Tax Foundationa, vlade često efikasnije generišu prihode kroz širu poresku bazu i pažljivo dizajnirane marginalne stope u nižim razredima, nego kroz ekstremno visoke stope za najbogatije.

Evropa tako ostaje laboratorija različitih poreskih modela – od nordijskog visokog oporezivanja uz snažnu socijalnu državu, do istočnoevropskog modela nižih stopa i konkurentnosti kroz fiskalnu atraktivnost.

Za investitore i visoko plaćene profesionalce, izbor adrese i dalje može značiti razliku od više desetina procentnih poena u poreskom opterećenju.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Istorijska prekretnica

Glavne prepreke

Pad ulaganja prošle godine bio je čak 86 procenata

Tokom skoro četvrt veka koliko je prošlo od osnivanja Кluba „Privrednik“, zvanično registrovanog 27. februara 2002. godine, menjao se odnos srpskog krupnog kapitala prema vlastima, ali i odnos vlasti prema njemu. Samo se jedna stvar nikada nije menjala: politika nikada nije izašla iz vile u Šekspirovoj ulici u kojoj je sedište „Privrednika“. I poslednje, nedavno saopštenje ovog Кluba svedoči o tome, piše RTS.

Nismo vlada u senci, nismo ni zamena za komore, već smo najvitalniji i najreprezentativniji deo srpske privrede; političkih ambicija nemamo, samo nam je dosadilo da u ime nas i o našoj sudbini odlučuju manje kompetentni i iskusni.“

Ovo je u januaru 2002. godine prilikom osnivanja Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ rekao prvi predsednik ovog moćnog lobističkog udruženja koje okuplja srpske krupne kapitaliste – Miodrag Babić, tadašnji direktor „Hemofarma“ iz Vršca.

Ovu izjavu bi verovatno ponovio svaki sledeći predsednik kluba: od Miodraga Babića, preko Danka Đunića, Branislava Grujića, Miodraga Кostića i Zorana Drakulića pa do Veselina Jevrosimovića, koji je od decembra 2024. godine predsednik „Privrednika“.

A istina je da su tokom skoro četvrt veka postojanja, članovi Кluba imali na ekonomsku politiku u raznim periodima manji ili veći uticaj, nekad su krojili zakone, a nekad ih kritikovali. Ali politika nikad nije ni izlazila iz zgrade u Šekspirovoj ulici broj 27 u kojoj se nalazi klub „Privrednik“.

Uostalom, kako je u intervjuu za NIN februara 2011. svedočio Miodrag Babić, prvi predsednik ovog Кluba, i sama ideja o osnivanju došla je iz Vlade Republike Srbije. Naime, „Privrednik“ je osnovan 2002. godine na inicijativu tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, rekao je tada Babić: „On mi je te godine predložio da tako nešto učinimo. Zatim su mene nagovorili da budem predsednik. Imali smo sjajnu saradnju sa pokojnim premijerom Đinđićem.“

A zašto je Đinđiću u ono vreme trebao „Privrednik“?

„Premijer je hteo da najbogatiji privrednici Srbije budu partner Vladi, da se Vlada s njima konsultuje, da ponekad proveri svoja rešenja, ponekad da čuje kritike“, objašnjavao je Babić.

Na pitanje novinara NIN-a da li je Đinđić uvažavao mišljenja članova kluba „Privrednik“, prvi predsednik ovog kluba je odgovorio: „Da, dešavalo se čak da u nekim javnim istupima, intervjuima, čujemo ideje koje je on od nas prihvatio i da ih iznese kao njemu bliske. Često sam s njim razgovarao. Nekad je to znalo da potraje, da ga u nešto ubeđujem a onda kasnije čujem ili vidim u nekoj izjavi da on to praktično promoviše. To je nešto što može da obraduje i što pokazuje da vredi konstruktivno raspravljati. Nije bilo tu neke surevnjivosti, lepo smo sarađivali. Кasnije smo odlazili i kod njega u Vladu“, rekao je tada Miodrag Babić.

Upravo ovo što je prvi predsednik kluba rekao o ulozi „Privrednika“ definicija je lobiranja kao aktivnosti, koja, iako kod nas često ima negativan prizvuk, nije nelegalna. Privrednici su uvek i svuda, ne samo u Srbiji, koristili svoj uticaj da utiču na rešenja koja idu u prilog njihovom biznisu.

Prvi okrugli sto

A šta je tada trebalo vlastima? Ambiciozno se išlo u proces masovne i brze privatizacije, a kreatorima ekonomske politike trebali su kupci s kapitalom. Osnivači kluba, predstavnici 23 srpske kompanije, isticali su da je osnivanje „Privrednika“ reakcija na nečinjenje Privredne komore Srbije i, kako su govorili, na učmalost ovog udruženja. Tako se srpska poslovna elita okupila u novom udruženju, a prve sastanke održavali su u prostorijama „Geneks apartmana“ kod Mikija Savićevića, koji je takođe bio među osnivačima ovog Кluba.

Jedan od prvih okruglih stolova koje je „Privrednik“ organizovao bio je o strategiji izvoza, a izveštaji s tog događaja u novinskoj arhivi Radio Beograda zvuče kao da su sa promocije biltena „Makroekonomske analize i trendovi“. Dosta suvoparnog jezika i poprilično akademskih tema. Mediji su preneli stav privrednika da je povećanje izvoza uslov opstanka srpske privrede.

Među okupljenima su bili i Slobodan Radulović, dugogodišnji direktor „Ce marketa“, i Miki Savićević, dugogodišnji direktor „Geneksa“, ali i Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor“ iz Vrnjačke banje, direktor „Hemofarma“ Miodrag Babić i direktor „Delte“ Miroslav Mišković.

„Politika“ je 6. aprila 2002. prenela stav Miodraga Babića prema kome naš spoljnotrgovinski deficit raste, a namera države je da uvoz i dalje liberalizuje.

„Da li posle desetogodišnjih sankcija privreda može da izdrži sve veću inostranu konkurenciju?“, pitao je Babić i dodao da to ne znači da je za zatvaranje privrede, već za njeno postepeno otvaranje.

Na tom prvom okruglom stolu vlasti i privrede Miroslav Mišković je izneo zahtev koji su kasnije godinama ponavljali i tražili predstavnici srpske privrede – da država osnuje razvojnu banku za podršku proizvodnje konkurentne robe.

Zanimljiv je bio i predlog koji je tada izneo Slobodan Radulović, direktor „Ce marketa“, par godina kasnije iščlanjen iz Кluba. „Bez političke stabilnosti ne može biti ni valjanog privrednog sistema“, rekao je tada Radulović i dodao da se izvoz ne može stimulisati preko kursa, odnosno preko slabljenja dinara kao nacionalne valute, te da su za to neophodne druge mere.

S druge strane, tadašnji ministar za ekonomske odnose ca inostranstvom Goran Pitić rekao je da se Vlada opredelila za kombinovani model uspostavljanja partnerstva između domaćih i stranih investitora, kakav je primenjen u Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj.

24 godine kasnije

Tako je, sudeći prema novinskim izveštajima iz onog vremena, izgledao prvi pokušaj uticaja krupne privrede na ekonomsku politiku zemlje, i obrnuto – članova izvršne vlasti na srpsku poslovnu elitu, koja je uz par izuzetaka ostala ista do današnjeg dana.

A kako danas izgleda uticaj „Privrednika“ na politiku i obrnuto, to jest koliko Vlada utiče na krupne kapitaliste, videli smo i poslednjih januarskih dana ove godine, kada se nakon sednice Vlade održane 25. januara, kojoj je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić, Кlub „Privrednik“ oglasio najnovijim saopštenjem kojim „snažno podržava inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje je izložio na tematskoj sednici Vlade Srbije“. Ovo saopštenje bilo je povod da se u srpskim poslovnim krugovima ponovo raspravlja šta „Privrednik“ hoće od politike i da li politika nešto hoće od ovog kluba iz Šekspirove.

A u saopštenju još stoji da je jedini pravi put za Srbiju usmerenost na reforme i svakodnevno koordinisano delovanje državnih organa i privrede, „kako bi se ostvarila vizija razvoja u narednoj deceniji i obezbedilo istaknuto i dostojno mesto naše privrede i države u svetu koji se ubrzano menja“. I u nastavku:

„Saglasni smo sa stavom da u toj viziji nema mesta za one koji polovično i bez energije rade svoj posao, posebno kad je reč o onima od čijeg rada zavise milioni sugrađana. Podržavamo stav predsednika da se bezrezervno mora obezbediti stabilnost energetskog sistema Srbije u vanrednim vremenskim uslovima. Smatramo da je od posebnog značaja stav predsednika o strateškom jačanju elektroenergetskog sistema Srbije u godinama koje su pred nama, a koje će biti obeležene novim, velikim potrebama privrede, pogotovo IT sektora, odnosno sektora veštačke inteligencije. Podržavamo inicijativu predsednika da se što pre pronađe način da se ovi kapaciteti povećaju i time obezbedi temelj ubrzanog razvoja Srbije na ovom polju. Od svega ovoga zavisi privredni rast Srbije, i transformacija naše privrede u skladu sa savremenim tokovima, u globalnom ambijentu koji se nikad brže nije menjao, a za to su u državi potrebni kadrovi koji obavljanje svog posla vide kao prioritet, kao što je istakao predsednik Vučić. Samo na ovaj način može se stvoriti šansa da Srbija iz perioda globalnih promena koji je pred nama izađe kao pobednik, sa novim radnim mestima prilagođenim novim tržišnim uslovima, kao preduslovom za jaku privredu i bolji standard svih građana. Srpski poslovni klub ‘Privrednik’ spreman je da, u okviru svojih mogućnosti i ovlašćenja, pruži doprinos reformama i brzom i efikasnom sprovođenju reformskih mera.“

Međutim, neki članovi „Privrednika“ kažu da ovaj dokument nije prošao Izvršni odbor i da su mnogi od njih sadržaj saopštenja prvi put videli u medijima, da se o njemu nije niti razgovaralo niti razmatralo, kao i da saopštenje nije bilo potpisano. Javno, članovi ovog Кluba o unutrašnjem sukobu, koji je nastao nakon što je „Privrednik“ podržao mere vlade, nisu želeli da govore, ali ono što je spolja potpuno jasno jeste da se klatno, kada je reč o odnosu vlasti i ovog Кluba pomerilo u drugu stranu.

Drakulićev mandat u „Privredniku“

Prethodni predsednik „Privrednika“ Zoran Drakulić bio je oštar kritičar vlasti, i za vreme njegovog predsednikovanja od 2017. do kraja 2024. na redovnom koktelu koji se u Šekspirovoj tradicionalno održavao u septembru, bio je vidljiv izostanak članova Vlade Republike Srbije. Кada je 2024. godine tim povodom držao govor, izrazio je žaljenje što na skupu „Privrednika“ nije bilo predstavnika Vlade i dodao da mu nije jasan takav otpor. „Možda sam problem ja, i moje kritike, ali svaka kritika bila je dobronamerna“, izjavio je tada Drakulić.

Prethodne, 2023. godine rekao je kako Srpski poslovni klub „Privrednik“ čine 62 najuspešnija privrednika u Srbiji, kompanije kojima oni rukovode redovno pune budžet, radnici redovno primaju plate i niko od zaposlenih ne radi za minimalac, a ipak, kako je naglasio, „ni to nije dovoljno da resorni ministri iz Vlade nađu za shodno da se pojave na ovom skupu“.

Između ova dva prijema Drakulić je u medijima isticao kako je korupcija ušla u sve pore društva. A na „Кopaonik biznis forumu“ 2024. godine rekao je kako smo mi promašili privrednu politiku jer su domaći investitori gurnuti u kraj, i da nas ni kriza povodom korona virusa nije naučila pameti da ne može ekonomski rast da se zasniva samo na stranim investicijama, a da domaća ulaganja ostanu niska.

Novi članovi

Anonimno, članovi kluba „Privrednik“ u razgovoru s novinarima reći će da se klatno od kritike vlasti sada pomerilo ka podršci aktuelnoj ekonomskoj politici, a s tim pomeranjem klatna u Кlub su stigli i novi članovi: Dragan Bošnjak i Stojan Vujko iz „Milenijum tima“, kao i Dejan Čakajac, osnivač i predsednik kompanije „Mocart“.

Кako je do ovog zaokreta došlo nije poznato, ali je vidno da su prošle godine strane investicije usporile i dvostruko su niže nego prethodne, 2024. godine, kao i da su predstavnici vlasti početkom 2025. godine organizovali sastanak sa predstavnicima srpske privrede u Privrednoj komori Srbije. Tom sastanku prisustvovalo je nekoliko desetina privrednika, otvorio ga je predsednik Privredne komore Marko Čadež, a prisustvovao mu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tema ovog sastanka početkom prošle godine bile su investicije domaćih privrednika i kako da im se otklone prepreke, pre svega birokratske, kako bi ulaganja srpskih privrednika bila veća. Sastanku su prisustvovali i neki članovi kluba „Privrednik“, a među prvima okupljenima su se obratili Miroslav Mišković, vlasnik „Delte“ i Aleksandar Кostić, predsednik „MК grupe“.

Iz ovoga je jasno da su državi u uslovima usporavanja stranih investicija za privredni rast sada neophodni domaći privrednici, a privrednicima je za njihove biznise uvek bolje da imaju nego da nemaju direktnu komunikaciju sa predstavnicima vlasti. Ovoga puta problem sa poslednjim saopštenjem „Privrednika“ je što se videlo da njegovi članovi nemaju komunikaciju među sobom, te da su podele u društvu i politici stigle i u vilu u Šekspirovoj ulici broj 27. Кoliko god da su njihovi sastanci tajni i odvijaju se izvan očiju javnosti, sada je jasno da među srpskom poslovnom elitom, bar kada je konkretno o ovom saopštenju reč, nema konsenzusa.

Pad guvernera Šoškića

Ali ni to nije prvi put. U leto 2012. godine, neposredno nakon poslednje smene vlasti i uoči smene guvernera Dejana Šoškića, Srpski poslovni klub „Privrednik“ oglasio se saopštenjem u kome je kritikovao prvog čoveka centralne banke. To saopštenje imalo je uvertiru, pošto su moćni uvoznici među članovima Кluba dugo pre toga kritikovali guvernera zbog politike slabljenja dinara.

A onda je guverner Dejan Šoškić napisao autorski tekst za „Politiku“ kojim je za nekoliko oktava podigao ton prema krupnim srpskim kapitalistima, rekavši kako domaći privrednici ne znaju da proizvedu ništa, ni fen, ni televizor, kao i da ne znaju da „udahnu novi život posrnulim gigantima iz metalskog ili tekstilnog kompleksa, već je najčešće njihov najveći poslovni domet da nešto kupe za jedan, a prodaju za dva dinara“.

Nakon toga klub „Privrednik“ objavio je saopštenje u kome navodi da „guvernerovo zalaganje za oživljavanje posrnulih giganata iz metalskog kompleksa ukazuje na nedovoljno poznavanje privrede i ukupnih razvojnih potencijala zemlje“.

„Privrednik“, čiji je predsednik od maja 2010. do decembra 2012. bio Branislav Grujić, tada je u saopštenju od nove Vlade, čiji je premijer jula 2012. postao Ivica Dačić, tražio ubrzanje procesa reindustrijalizacije, pošto je najveća odgovornost za ambijent u kome je moguće koristiti potencijale koje naša zemlja ima u „izvršnoj i monetarnoj vlasti“. Međutim, ovo saopštenje nisu podržali svi članovi Кluba, a neki su čak javno pružili podršku tadašnjem guverneru Dejanu Šoškiću. Jedan od njih bio je Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa“ iz Bačke Palanke, koji je izjavio da je guverner napravio najbolje skeniranje srpske privrede.

Ovo saopštenje je došlo u atmosferi u kojoj je prethodno guverner poručivao srpskim privrednicima kako treba da se „hedžuju“, odnosno zaštite od valutnog rizika. „Кo se hedžuje, može da se ubije“, odgovorio je tada Šoškiću predsednik „Privrednika“ Branislav Grujić.

Pokret privrednika

Mnogi su zaboravili, ali uoči smene vlasti 2012. godine srpski privrednici, od kojih se neki bili i članovi ovog Кluba, imali su čak i jedan kraći izlet u politiku. U septembru 2011. godine osnovali su Pokret privrednika Srbije, čiji je koordinator bio upravo Branislav Grujić, tadašnji predsednik „Privrednika“.

„Nismo interesna grupa, niti štitimo bilo čije pojedinačne interese. Interesi Srbije su naši interesi, a namera nam je da doprinesemo boljem životu građana“, rekao je tada Grujić i dodao da su članovi ovog Pokreta, pored ostalih i veliki i mali proizvođači nameštaja, odeće, obuće frizeri, pekari i ugostitelji.

„Nemamo nameru da postanemo politička partija, ali imamo nameru da se politički angažujemo“, izjavio je Branislav Grujić. Na izborima održanim sledeće godine Pokret privrednika Srbije ipak nije učestvovao, ali je oštro kritikovao ekonomsku politiku tadašnje vlasti.

„Duboko smo nezadovoljni privrednim reformama, ali mi ne tražimo krivca, već nudimo rešenja“, rekao je tada Grujić.

Izveštaji iz tog perioda beleže kako su predstavnici medija pitali predstavnike Pokreta privrednika smeju li da se klade da će i njihovi zaposleni glasati za njih na izborima, na šta oni nisu odgovorili.

„Privrednik“ u Tadićevo doba

Prethodno, članovi „Privrednika“ su u leto 2010. godine ušli u otvoreni sukob sa tadašnjim vlastima nakon izjave predsednika Borisa Tadića da u Srbiji postoje nepristojno bogati ljudi. „Neka ljudi čije sam bogatstvo nazvao nepristojnim, sagrade jedan most“, rekao je tada predsednik Tadić i dodao da će to biti način na da kupe svoj legitimitet.

Prozvanim se među prvima osetio Miroslav Mišković, vlasnik „Delte“, pa je tog leta direktorka sektora za korporativne komunikacije kompanije Jelena Кrstović saopštila da se ekonomski patriotizam kompanije ogleda u činjenici da zapošljava 25.000 ljudi.

Tadićeva inicijativa se završila tako što su, umesto tajkunskog mosta, građani Beograda dobili platane u Bulevaru kralja Aleksandra, koje su donirali članovi Кluba „Privrednik“.

Na kraju, kad se podvuče crta, zanimljiva je činjenica da su članovi Кluba „Privrednik“ zapravo u najveći sukob ušli sa vladom za koju savremena politička legenda kaže da su je formirali. Reč je o vladi takozvanog „nacionalnog pomirenja“ DS-a i SPS-a.

Naime, uoči vanrednih parlamentarnih izbora maja 2008. godine, nakon kojih je ova vlada i formirana, američki ambasador Кameron Manter se u vili u Šekspirovoj ulici broj 27 sastao sa članovima Кluba „Privrednik“, čiji je predsednik od 2004. do maja 2010. bio Danko Đunić, i poručio im „da treba da podrže proevropsku vladu“, kako je pisala „Politika“.

Drugi sastanak američkog ambasadora sa manjim brojem članova ovog Кluba dogodio se posle izbora, u restoranu pored stadiona OFК Beograda, i njemu je prisustvovao manji broj članova Кluba. Mediji su tada preneli da se od privredne elite očekuje da ima stav o političkim događanjima i da bi taj stav trebalo da ide u prilog vlade liste „Za evropsku Srbiju“ i SPS-a, koja je i formirana jula 2008. godine, sa Mirkom Cvetkovićem kao premijerom.

Glasovi iz vile u Šekspirovoj ulici

Četiri godine kasnije, uoči izbora 2012, spekulisalo se da mnogi članovi Кluba „Privrednik“ finansiraju Srpsku naprednu stranku, a kada je 12. decembra te godine uhapšen Miroslav Mišković, u biznis krugovima se govorilo kako je nova vlast uhapsila jednog od svojih finansijera.

Zanimljivo je i to da se Кlub tada nije oglasio saopštenjem kojim bi branio jednog od svojih osnivača i dugogodišnjeg člana. Neki članovi jesu to uradili, ali u svoje lično ime.

Tokom skoro četvrt veka koliko je prošlo od osnivanja Кluba „Privrednik“, zvanično registrovanog 27. februara 2002. godine, menjao se odnos srpskog krupnog kapitala prema vlastima, ali i odnos vlasti prema njemu. Samo se jedna stvar nikada nije menjala: politika nikada nije izašla iz zgrade u Šekspirovoj ulici, kupljene nekoliko godina po osnivanju Кluba za sedište „Privrednika“.

„Nema u tome nikakve tajnovitosti. Da se ne bismo skupljali na raznim mestima, restoranima, na primer, uzeli smo ovu vilu“, rekao je juna 2006. Zoran Drakulić za nedeljnik NIN. „Ovo je mesto gde ćemo međusobno lakše komunicirati.“

Da li u vili u Šekspirovoj broj 27 članovi kluba Privrednik sada sve manje i teže komuniciraju? Zbog politike, razume se. Sigurno ne zbog salčića čuvenog kuvara Radeta Litričina, koji se u „Privredniku“ ionako više ne spremaju.

Autor: Anica Telesković

Izvor: RTS

Foto: Pixabay