EkonomijaVesti

Koliko je sigurno plaćanje putem QR koda

by bifadmin

Osim što je jednostavnije, instant plaćanje je privrednicima jeftinije

Građani Srbije sve češće plaćaju preko kju-ar (QR) kodova i mobilnim telefonom, pokazuju podaci Narodne banke za treće tromesečje prošle godine. Samo od jula do septembra obavljeno je 21,7 miliona transakcija, što je rast od gotovo 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Iako deo građana strahuje da bi na taj način mogao da bude pokraden, nadležni upozoravaju da je sistem potpuno bezbedan.

Polako, ali sigurno,instant plaćanje potiskuje upotrebu gotovine i kartica. Sve češće plaćamo preko kju-ar kodova umesto u pošti ili banci, u svega dva-tri klika, pokazuju analize Narodne banke Srbije.

Samo u trećem kvartalu na taj način obavljeno je više od 22 miliona transakcija ukupne vrednosti od 270 milijardi dinara ili gotovo 2,5 milijarde evra.

Da biste platili instant, sve što je potrebno je aplikacija banke. Na početnom ekranu je opcija IPS skeniraj. Kada je kju-ar kod, na primer, sa računa očitan, novac će biti na računu primaoca za svega nekoliko sekundi.
Upravo za plaćanje računa najveći broj građana koristi instant plaćanje. Do sada je tu opciju odobrilo 17 banaka i dostupna je za oko 4,5 miliona građana, navodi RTS.

Jednostavnije i jeftinije

Aleksandar Stanojević, šef Odseka za poslovnu podršku i razvoj novih proizvoda i servisa u NBS, ističe da se može plaćati na fizičkim i internet prodajnim mestima, kao i da se može prenositi novac kroz uslugu „prenesi“, takozvano P2P plaćanje, gde se putem broja mobilnog telefona sa računa može preneti novac na račun drugog fizičkog lica.

Osim što je jednostavnije, instant plaćanje je privrednicima jeftinije. Naknade koje se plaćaju banci u proseku su dvostruko niže od naknada za upotrebu kartica i terminala.

I preko Vajbera

Instant plaćanje uskoro bi moglo da bude omogućeno i preko aplikacije Vajber, sa kojom je Narodna banka Srbije uspostavila stratešku saradnju.

Boris Stojanović iz Udruženja zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije navodi da država ima mehanizme i načine da dodatno ohrabri sve da koriste kju-ar kod način plaćanja, ali smatra da bi trebalo krenuti malim koracima.

„Još uvek ni sve komunalne službe i telekomunikacioni operateri na svojim mesečnim računima ne štampaju kju-ar kod. Na sajtu NBS je jasno definisan način implementacije tog sistema. Time bi ohrabrili ljude da koriste kju-ar kod, jer je prepisivanje informacija sa svakog računa u elektronsko plaćanje daleko sporije nego skeniranje koda“, dodaje Stojanović.

Nema razloga za strah

Iako je instant plaćanje sve popularnije, deo građana i privrede od njega zazire, najviše jer se brinu gde će novac na kraju završiti. U Narodnoj banci uveravaju da nema razloga za strah ako se tehnologija koristi ispravno.

Aleksandar Stanojević ističe da korisnici treba da se pridržavaju pravila koja dobiju od banke, te da u skladu sa tim plaćaju, da čuvaju svoj platni instrument i ne otkrivaju svoju šifru.

„Ako korisnik ima problem sa transakcijom – da nije izvršena ili nije izvršena kako je želeo – treba da se obrati svojoj banci koja će pokrenuti postupak reklamacije i rešiti problem. Korisniku će biti vraćen novac ako se zaključi da je to bila zloupotreba“, dodaje Stanojević.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kolika količina aflatoksina u mleku nije štetna za zdavlje ljudi

by bifadmin

Srbija planira do kraja 2026. godine da spusti dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na evropski nivo od 0,05 mikrograma po kilogramu, što uz sve češće suše i stanje u domaćoj poljoprivredi zvuči kao teško izvodljiv zadatak.

Aflatoksin dospeo je u fokus javnosti Srbije pre nešto više od deceniju, kada je nastala panika zbog njegovog visokog nivoa u mleku.

Od tada do danas gotovo je redovna rasprava oko toga kolika količina nije štetna za zdavlje ljudi i kolika je dozvoljena količina aflatoksina u mleku, a koliko bi trebalo da bude.

Dozvoljena količina aflatoksin

Poslednjih godina, Ministarstvo poljoprivrede „preti“ poljoprivrednicima snižavanjem dozvoljene granice. Naime, u Srbiji je trenutna dozvoljena granica aflatoksina u mleku 0,25 mikrograma po jednom kilogramu.
Iako je od 1. decembra prošle godine dozvoljena koncentracija aflatoksina trebalo da bude smanjena, prema pravilniku koje je Ministarstvo poljoprivrede donelo u avgustu, ipak je na kraju dozvoljena koncentracija aflatoksina ponovo ostala na istom nivou.

Jedan od glavnih razloga zašto država želi da smanji nivo aflatoksina jeste da bi se on izjednačio sa nivoom koji je dozvoljen u Evropskoj uniji (EU), a koji iznosi 0,05 mikrograma.

Dozvoljena količina aflatoksina značajno se razlikuje u različitim zemljama sveta, pa je tako dozvoljeni nivo u Rusiji, Americi ili Kini iznosi 0,5 mikrograma, što je 10 puta više nego u EU.

Kako bi naglo spuštanje dozvoljene granice aflatoksina u mleku ugrozilo rad domaćih proizvođača, država je uvođenje ove mere odložila, ali od toga nije odustala, što iz Ministarstva poljoprivrede potvrđuju za Danas.
„Čvrsto opredeljenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije je da naša zemlja do kraja 2026. godine ispuni sve uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. To podrazumeva i implementaciju evropskih standarda u domaće zakonodavstvo u svim oblastima društvenog života, uključujući i poljoprivredu“, navode oni.

Međutim, iz Ministarstva nisu odgovorili na pitanje da li će država na neki način pomoći poljoprivrednicima da se prilagode ovim promenama.

Kako aflatoksin dospeva u mleko i kako se protiv toga boriti?

Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer objašnjava za Danas da aflatoksin, koji se nalazi u mleku, u njega dolazi isključivo kroz hranu za životinje.

„Ne postoji nijedan drugi način. Hrana za životinje je osnovni generator prenosa aflatoksina u mleko“, naglašava on.
Naš sagovornik dodaje da aflatoksin spada u grupu mikotoksnina, koji su svi produkti rasta gljivica plesni.

„Da bismo imali aflatoskin ili bilo koji drugi mikotoksin, prvo sirovina, u ovom slučaju hrana za životinje, mora da bude zaražena gljivicama plesni. Tu se, pre svega, misli na kukuruz, koji je najrizičnija sirovina u proizvodnji hrane za životinje. Dakle, kukuruz mora da bude zaražen tim gljivicama, koje u određenim uslovima stresa produkuju aflatoskin“, objašnjava Šefer.

On dodaje da je kukuruz glavni generator prisustva aflatoksina u hrani za životinje jer učestvuje sa preko 50 odsto u svim smešama za ishranu krava muzara, a i pogodan je supstrat za razvoj gljivica.

Gljivice, kako navodi, mogu da nastanu na polju ili usled lošeg skladištenja sirovina.

„Razvoju gljivica pogoduju i određeni klimatski uslovi, što je godina toplija i vlažnija, to je veća šansa da se one razviju. To se uvek dešava kao posledica toplih i vlažnih leta. Ovo leto je bilo idealno za razvoj gljivica, jer je bilo mnogo jako sunčanih dana“, ukazuje Šefer.

Pre 20 ili 30 godina aflatoksina uopšte nije bilo

Naš sagovornik podseća da do pre 20 ili 30 godina aflatoksina uopšte nije bilo, ali kako je došlo do zagrevanja i klimatskih promena, vremenski uslovi su pogodivali njegovom razvoju.

Šefer ukazuje da je pre više od deceniju, kada je bila prva kriza sa aflatoksinom kod nas, tome prethodilo vruće leto, sa pikovima vioskih temperatura koje su dugo trajale.

„Što bude toplije kod nas, to će se te gljivice više pojavljivati. Što aflatoksina ima više u hrani za životinje, ima ga više i u mleku“, zaključuje on.

Šefer navodi da postoje različite vrste borbe protiv aflatosina, kao što su borba u samom polju, u skladištima…

„Međutim, ako ga već imamo u hrani za životinje, onda se dodaju različiti apsorbenti koji sprečavaju apsorbciju aflatoksina u organizmu životinje. On se vezuje za te apsorbente, izbacuje u spolju sredinu i samim tim ga nemate ni u mleku“, pojašnjava naš sagovornik.

U nekim slučajevima, kako dodaje, ume da bude tolika intoksiciranost kao što je bila prošle godine, da ni prisustvo tih apsorbenata ne može u potpunosti da eleiminiše ili maksimalno smanji nivo aflatoksina u mleku.

„Korišćenjem ovih sredstva mi mahom uspevamo da spustimo aflatoksin na nivo od 0,25, koji je kod nas dozvoljen, ali kada su ovakve godine teško možemo da ga spustimo na nivo od 0,05“, ukazuje on.

Šefer poručuje da je jedno od potencijalnih rešenja za to da se potpuno izbaci kukuruz kao hranivo.

Kako spustiti nivo aflatoksina

„Da se umesto kukuruza koriste alternative kao pšenica, ječam… što sa sobom vuče drugi niz problema, kao što je skuplja proizvodnja, manja energetska vrednost hrane, manja proizvodnja mleka, ali to je u godinama kao što je ova jedini način da spustimo nivo aflatoksina na tih 0,05“, smatra on.

To su, kako zaključuje, jedine dve nutritivne stretegije kada već imamo aflatoksin prisutan u hrani za životinje. Sve ostale stregegije poradzumevaju preventivu.

I profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić smatra da je nivo 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu mleka jako teško dostići.

„Pogotovo kada se suočimo sa žetvenim godinama kao što je bila 2024, onda je to praktično nemoguće. Ako govorimo o nekim prosečnim proizvodnim godinama, onda bi to moglo biti dohvatiljivo“, pojašnjava on.

Jajić navodi da je jedan od glavnih uzročnika klima.

„U ovim godinama kao što je bila prošla, mi smo u julu imali tropske noći u nekolio gradova u Srbiji, kao što su Beograd, Sombor, Novi Sad… gde je prevaziđen istorijski maksimum kada je u pitanju noćna temperatura. On je prevazišao i one iz 2012. godine kada smo imali još veći udar aflatoksina nego prošle godine i protiv toga ne možemo da se borimo, naši hibridi to ne mogu da izdrže na polju“, ukazuje naš sagovornik.

Vrućine utiču na razvoj gljivica

On podseća da kada je briselska administracija to donosila još pre skoro 20 godina, rukovodila se potrošačima kojima je mleko namenjeno, a to su deca.

„I taj nivo od 0,05 je preračunat srazmerno po kilogramu telesne mase kada ga koristi dete, a ne kada ga koristi odrasla osoba. Nije se uzimalo u obzir koliko u Holadniji ili Nemačkoj imate tropskih noći u kojima se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, a ima svega jedna ili nijedna. A te tropske noći ekstremno utiču na razvoj gljivica na polju“, upozorava Jajić.

Od toga se, prema njegovim rečima, možemo braniti samo primenom pune agrotehnike.

„Ona kreće od dubokog oranja, pa da imamo sreće da izmrzne, pa da imamo sreće da bude snega, kog nema već deceniju ili kiše i slično. Prošle godine smo imali februar i mart koji su bili izuzetno sušni i već početkom aprila se u suvu zemlju sejalo zrno“, podseća on.

Biljka, kao i čovek, mora da bude zdrava

Jedina odbrana na polju je da biljka bude što zdravija, tvrdi Jajić.

„Biljka, kao i čovek, mora da bude zdrava i da ima što bolju kondiciju, jer se tako može odupreti gljivicama koje ih napadaju“, ističe on.

Primeni pune agrotehnike, kako kaže, jako mnogo doprinelo bi i navodnjavanje.

Ipak, u poslednje dve decenije ostvaren je napredak, tvrdi Jajić.

„U poslednjih 20 godina jeste dosta toga učinjeno u tom pravcu, posebno u pogledu skladišnog prostora. Oni su nama posle 2000. godine bili možda i najkritičnija tačka, a u međuvremenu su izgrađeni brojni skladišni prostori, silosi i slično po najmodernijim standardima i ne možemo reći da se aflatoksin formira u našim skladištima“, kaže on.

Pored navedenog, Jajić ističe da je bitan i momenat setve i skidanja roda.

„Ono šta svako može da radi, jeste da se na vreme zaore, a to ne rade svi poljoprivrednici. I tu već imamo ogroman rizik da se neće dobiti potpuno snažna i zdrava biljka koja će se odupreti“, poručuje on.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Društvo ima moć da zatraži promene kada su osnovni principi ugroženi

by bifadmin

Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.

Ižvakanom nabrajanju nekih univerzalnih i generičkih vrednosti tako se kvarno i pogano pridružila i jedna veoma konkretna – vrednost koja u uži krug najvoljenijih želja dodaje neku potpuno novu kategoriju – onu za koju nismo ni znali da nam je važna kao zdravlje, ljubav i berićetnost dabome, bez koje se nijedna čestitka ne može zamisliti.

Može se nazvati nadom svakako, ljubavlju itekako, zdravljem i srećom, ali ono što su nama mnogima blokade donele sasvim su nova emocija. Onaj odsjaj na kristalnoj čaši koji zasija u ponoć dok nazdravljamo dobio je novi izgled. I da, ako ništa, ova nova godina je posle niza istih – drugačija.

No, ovaj osećaj koji želimo da potraje nisu samo eto, blokade kao takve, jer nam je dovde ovih koji nam više od decenije kroje sudbine. I nije zbog toga što se napokon desilo nešto s ove strane duge što je konačno zadrmalo kavez korumpiranim krojačima sudbine. I nije što mnogi od nas u dubinama duša volimo anarhiju, bunt i pank. Nije samo zato.

Ove blokade vrednost su za sebe jer nam, onako sirovo i čisto donose poruke koje daleko prevazilaze okvire protesta. One predstavljaju kolektivni glas mladih koji zahtevaju odgovornost, pravdu i transparentnost, ali i dublju potrebu za očuvanjem osnovnih vrednosti društva. Davno zaboravljeno zajedništvo i ta neka solidarnost koju sporadično srećemo u životu, izgleda, mogu postati pokretačka snaga i lekcija koja se učila na onom času kad nismo bili u školi.

A o čemu je ta lekcija i šta sve moramo da ponovimo ili prvi put naučimo?

Studentske blokade su uspele da objedine ne samo studente (i to studente različitih političkih ubeđenja, pozicija, vaspitanja i pogleda na deo sveta), već i širu zajednicu. Podrška dolazi iz svih slojeva, preseka i uzdužnih i poprečnih: građani, profesori, umetnici, aktivisti, lekari, pravnici, poljoprivrednici i ostali trenutno nas uče tome kako zajednička akcija može ojačati veze, empatiju i poverenje.

Nedavno je jedan profesor izjavio da su studenti lokomotiva i da je na nama da vagone stvorimo. Da nije vreme za ravnodušnost. Da ne budemo pasivni posmatrači ni navijači.

„Novosađanke studentima“

A upravo o tome svedoče i „Novosađanke studentima“, fejsbuk grupa u koju najiskrenije pozivam sve da uđu – ne samo da učestvuju već da vide šta sve i na koji način može da uradi zajednica kada se bori i pruža podršku onima na prvoj liniji fronta.

Ove žene, koje svakodnevno masovno kuvaju hranu i organizovano nose studentnima na fakultetima samo su deo ogromne mreže podrške i inspiracije; one, ali i udruženja i pojedinci koji deluju javno i tajno, trenutno su najlepši prikaz upravo onog što same blokade stavlja u vrh novogodišnjih želja.

Društvo ima moć da zatraži promene

I ovo nisu jedine vrednosti koje ovo dešavanje stavlja u sam vrh novogodišnjih želja; ovi protesti promovišu slobodu, jednakost i odgovornost – mladi preuzimaju odgovornost za budućnost i snažno šalju poruku o nemanju toleranicije ka korupciji i nepravdi.

Oni nas podsećaju da društvo ima moć da zatraži promene kada su osnovni principi ugroženi. Studentske blokade već su insipiracija za buduće generacije i najbolja lekcija iz onog „Promena počinje sa tobom“, ako se usudiš.

Međutim, profesorov apel na pridruživanje i odsustvo ravnodušnosti ne bi trebalo da se odnosi samo na trenutnu podršku studentima čime bismo eto, deklarativno ispunili uvod, razradu i zaključak, lupili tačku na kraju i pobegli čim zvoni.

Čak i ukoliko dobijemo dobru ocenu nije to ono što treba da naučimo iz ove lekcije.

Ovo društvo mora da nauči da brže i odlučnije reaguje na sve oblike korupcije blokadama, buntom ili nečim trećim po izboru i to pre nego što ista ta korupcija ponovo uzme danak. Svi oni koji sada podržavaju studente moraju ovu lekciju uzeti k srcu i sledeći put biti upravo ti koji će bunt pokrenuti. A sledećih puta će, nažalost i po svemu sudeći biti.

Ovaj ispit ćemo položiti izgleda, ali ne smemo pasti sledeći. Studentni gledaju zaboga.

Zdravlja, ljubavi i blokada. Da dobro upamtimo, kvalitetno naučimo i nikad ne zaboravimo da blokade nikad neće doći „same po sebi“ ma koliko berićetna godina bila.

Izvor: 021.rs/Hathor
Foto: Bif.rs

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Kada i gde je nastala komplet lepinja

by bifadmin

Mesto u Užicu gde svakodnevno možete sresti one koji posećuju ovaj grad, nije nikakav hotel, restoran, niti neka turistička lokacija već jedna pekara.

Pekara Šuljaga postoji oko dva veka, a tokom prošlog u njoj je napravljena je prva „lepinja sa sve“, koja je uz jogurt postala „komplet lepinja“ i koja već dve godine nosi titulu najboljeg doručaka na svetu. Zašto je to tako znaju samo oni koji su pojeli „kompletušu“ koja je originalnog ukusa samo u ovoj pekari.

– Ova pekara postoji još od pre Prvog svetskog rata. Nekada je ovde bila Glavna ulica i zanatski centar. Prezime prvih vlasnika ne znamo, ali su sledeći bili Čarapići koji su 30-50 godina vodili pekaru. Posle Drugog svetskog rata vlasnik pekare postaje Radomir Šuljagić, koji je već u drugoj ulici imao pekaru koja je porušena, a 1953.godine kod njega zanat počinje da uči moj otac. Radomir ga je zavoleo pa mu je posle 15 godina ponudio ortački rad. Nekoliko godina je radio bez novca, do 1972. kada se Radomir povukao iz posla sa željom da se radnja i dalje zove Šuljaga. To je moj otac iz velike zahvalnosti prihvatio i tako je i dan danas – vlasnik pekare Dragan Lazić.

„Lepinja sa sve“

Ono što je veća misterija jeste ukus komplet lepinje koja se može pojesti širom Srbije, ali je samo ovde to jedinstvena „lepinja sa sve“ koja nije podlegla baš nikakvim inovacijama.

– Ako je nešto dobro onda nema svrhe ništa menjati. Važno je da se kvalitet ima kontinuitet i to je uspeh. U Srbiji je tipično da se nešto menja, dodaje, oduzima, preuzima neka inovacija, a onda se često pokvari ono što je dobro. Mi ne kažemo da je naša lepinja najbolja, ali se trudimo da bude uvek ista. Zadržali smo kompletnu tehnologiju, od suve lepinje od brašna iz mlina bez aditiva, koja se peče u zidanoj peći na otvorenoj vatri. Posle pečenja lepinje se hlade prekrivene lanenim krpama, što je takođe deo procesa pripreme. Kada se u nju dodaju kalmak i jaje, takođe se zapeče na otvorenoj vatri a kasnije se dodaje pretop koji nastaje pečenjem prasića i jagnjadi u istoj srazmeri. Svi proizvodi moraju da budu domaći, dobri i kvalitetni, da bi takav bio i krajnji proizvod – dodaje Dargan.

Ono što treba znati jeste ritual samog konzumiranja lepinje. Gornji deo, koji se zove poklopac, odseče se pre punjenja lepinje nadevom. Kada se taj deo zapeče i doda pretop, poklopac se vraća i natapa u nadevu, a onda se prvi jede tako što se prstima umače u sadržaj lepinje. Escajg se ne koristi, a zagrizanje cele lepinje nije ispravan način jedenja ovog specijaliteta već tek nakon što pojedete poklopac.

Ovaj doručak često nazivaju „bombom“, ali onom potpuno prirodnom. Dragan kaže da je on pravi primer njenog uticaja na zdravlje jer „lepinju sa sve“, kako kaže, jede već 60 godina i nema baš nikakvih zdravstvenih problema sa srcem, pritiskom, holesterolom ili slično. Svako juto, sa suprugom i još šest radnika posao počinju u četiri sata, da bi lepinje bile pečene do šest kada stižu prve mušterije.

Najbolji doručak na svetu

Prva lepinja, kako se sa kolena na koleno prenosilo, nastala je oko 1900. godine a „lepinja sa sve“ polovinom prošlog veka. Kada su šegrti birali između lepinje sa kajmakom, pretopom i jajetom a njiho gazda poželeo sve sastojke u svojioj lepinji. Kako je jogurt kasnije postao obavezan sastojak, zbog balansa ukusa, đaci je nazivaju „kompletuša“ tj. „komplet lepinja“ što znači „lepinja sa sve“ plus jogurt. Sve priče su ispričane tek kada se pojede „lepinja sa sve“, sa jogurtom, a leti treba probati i sa hladnim pivom.

Sa pravom se „lepinja sa sve“ može nazvati i „lepinjom za sve“. Jedu je deca, mladi, odrasli, stari, prolaznici, putnici namernici, stranci, poznate ličnosti, glumci, domaći i strani zvaničnici kao što su ruski i američki ambasadori i mnogi drugi. Proglašena je i zvanično najboljim doručkom na svetu, a može zameniti i bilo koji drugi obrok.

Tako je i grad na Đetinji, pored najstarije hidricentrale u Evropi, Užičke republike, Srednjovekovne tvrđave, postao prepoznatljiv po svojoj lepinji koja, za sve veći broj ljudi, postaje sinonim ovog grada.

Lepinje koje u sebi imaju bilo koji drugi sastojak sem kajmaka, jajeta i pretopa, ne mogu se nazvati imenom ovog specijaliteta. „Lepinja sa sve“, po originalnoj recepturi proizvodi se samo u Užicu u pekari Šuljaga koja nema baš nikakve veze sa istoimenim pekarama koje se pojavljuju u drugim mestima u Srbiji.

Izvor: Nova
Foto: Pixabay

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Domaća kompanija proizvodi „pametnu“ ambalažu za medicinske i kozmetičke proizvode

by bifadmin

„Očekujemo veliku krizu na tržištu jer je Nemačka u recesiji nekoliko kvartala, što će se preliti i na Srbiju, pa je najvažnije održati firmu u životu. Ali za ove 33 godine preživeli smo svašta. Mi nismo ljudi koji kukaju, oslanjamo se na sebe“, kaže Đorđe Jovanović, direktor porodičnog preduzeća „Uniplast“ iz Čačka, koje proizvodi farmaceutsku, medicinsku i kozmetičku ambalažu za domaće i inostrano tržište. Tokom korone osmislili su aktivnu ambalažu koja ima antimikrobno dejstvo, proizvod je uspešno komercijalizovan, a u toku su pregovori i za izvoz u Ujedinjene Arapske Emirate.

Porodična firma „Uniplast“ u Čačku, od svog nastanka 1991. godine bavi se proizvodnjom i distribucijom plastične i staklene ambalaže za farmaceutske i kozmetičke proizvode i medicinsku industriju. Osnivač „Uniplasta“ je pravnik Dragan Jovanović, koji je karijeru započeo u Zanatskoj zadruzi „Univerzal“. Ona je posredovala u poslovima između privatnih i državnih firmi, a kada je takav način poslovanja ukinut devedesetih godina prošlog veka, pokrenuo je privatni posao, obradu aluminijumske lamperije.

To je kratko trajalo, a ideju za novi posao Dragan je dobio kada je kupio kremu u Nemačkoj koja je bila spakovana u standardizovane kutije i odlučio da napravi kutiju za Pavlovićevu kremu. Proizvodnja se razvijala u kući njegovih i supruginih roditelja, a pre 20 godina je preseljena u savremenu fabriku u Preljini, opremljenu mašinama najnovije generacije.

Porodičnom poslu pridružila su se i njegova dva sina, Radovan 2008. godine i Đorđe 2012. godine, nakon diplomiranja na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.

Đorđe, sada direktor firme, kaže za B&F da su on i njegov brat mogli posao da nađu u inostranstvu, gde su traženi inženjeri tog profila, ali je Radovan odlučio da se vrati u očevu firmu. „Nagovorio je i mene da od oca preuzmemo firmu i postanemo poslovni partneri, iako otac nije insistirao da to učinimo, osim da završimo fakultet. Ni jednog trenutka, nismo se pokajali“, ističe Đorđe.

Inovacija smišljena tokom korone

Danas „Uniplast“ proizvodi oko 200 plastičnih i staklenih kutija i boca sa raznim vrstama zatvarača. U ponudi je i aluminijumska ambalaža koju nabavljaju od inostranih proizvođača, kako bi kupcima ponudili kompletan asortiman. Ambalažu izvoze u Sloveniju, Severnu Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, zatim u Albaniju, Nemačku, Belgiju i Grčku.

Đorđe kaže da im je bila značajna podrška Fonda za inovacionu delatnost i Razvojne agencije Srbije, koji su 2018. godine obezbedili deo novca za razvoj njihovog posla. „Uniplast“ je od Fonda dobio podršku za istraživanje i razvoj aktivne ambalaže. Ovakvu ambalažu su proizveli od materijala koji u sebi ima jone srebra i poseduje antimikrobno dejstvo. Pošto sprečava razvoj mikroorganizama, aktivna ambalaža omogućava da se u kremu stavi deset puta manje konzervansa, a ne smanjuje rok trajanja.

Đorđe objašnjava da „Uniplast“, u saradnji sa još jednom firmom taj materijal nanosi na aluminijumsku foliju, čime se postiže antimikrobno dejstvo u kontaktu sa hranom. „Proizvod je komercijalizovan i sada ga nudimo na tržištu. Granulat može da se koristi i za filtere klima uređaja, razne kese i prodaje se drugim firmama na domaćem tržištu, a u toku su pregovori za izvoz u Ujedinjene Arapske Emirate. Projekat je završen za vreme pandemije korona virusa kada smo više razmišljali kako da preživimo nego o inovacijama. Tek sada imamo mogućnosti za razvoj inovacija“, kaže Đorđe.

U saradnji sa Tehničkim fakultetom u Čačku, „Uniplast“ je razvio „Eco friendly“ ambalažu koja se sastoji od mešavine drveta i plastike i u koju se pakuje prirodna kozmetika. Na taj način se smanjuje učešće plastike u samim proizvodima.

Danas su klijenti „Uniplasta“ skoro sve apoteke u Srbiji, jer ih je tokom pandemije korona virusa snabdevao ambalažom za dezinfekciona sredstva, a saradnja je nastavljena i posle pandemije.

Bez kvalitetnih ljudi nema ni posla

Sadašnji direktor firme ocenjuje da Fond za inovacionu delatnost finansira veoma kvalitetne projekte. Prema njegovom mišljenju, preduzetnicima je to ozbiljna podrška, kao i bespovratna sredstva Razvojne agencije Srbije, kojima se stimuliše nabavka nove opreme. Značajnu pomoć preduzetnicima pruža i Privredna komora Srbije, koja organizuje promociju proizvoda na sajmovima.

„Uniplast“ zapošljava 70 radnika, a na početku poslovanja firma je ostvarivala rast proizvodnje od 20 do 30 odsto godišnje. „U početku smo imali visoke stope rasta, sada kada smo dostigli određen stepen razvoja, ne možemo baš tom brzinom da se razvijamo, a razvijamo se, ne samo zahvaljujući Radovanu i meni, već i zaposlenima. Bez njih ne bismo mogli ništa da uradimo“, ističe Đorđe. On kaže da u firmi neguju poštovanje prema zaposlenima i da ulažu u njihovu edukaciju, jer bez dobrih kadrova firma teško može dugoročno da opstane.

Poslovanje bez negativnih brojki

Direktor „Uniplasta“ naglašava da od kada su osnovali firmu, „nisu imali negativne brojke“ i da se spoj privrede i nauke pokazao kao odlično rešenje. „Bez naučnih institucija ne bismo mogli ništa da uradimo. Saradnja nauke i privrede je veoma važna za razvoj posla“, kategoričan je Đorđe.

„Uniplast“ sarađuje sa Tehnološkim fakultetom u Beogradu, tehničkim fakultetima u Novom Sadu i Čačku, naučno-tehnološkim parkovima u Srbiji, posebno sa tehnološkim parkom u Čačku koji se razvio i pruža podršku u unapređenju proizvoda, ali omogućuje i saradnju sa drugim firmama.

Ovo preduzeće od 2008. godine poseduje sva tri ISO standarda, za zaštitu životne sredine 14001, zaštitu zaposlenih na radu 45001 i ISO 9001 za upravljanja kvalitetom, a poseduje još nekoliko specifičnih, među kojima i standard za medicinska sredstva.

„ISO 14001 za zaštitu životne sredine obavezuje nas da upravljamo otpadom i da ga predajemo ovlašćenim operaterima. Otrovnih supstanci nemamo u proizvodnji. Taj standard predviđa i da se zaposleni edukuju kako bi stručno upravljali otpadom, kao i da bi se predupredili eventualni rizici u proizvodnji. Otpadnih voda nemamo, sistem je zatvoren, a voda isključivo služi za hlađenje mašina i alata“, objašnjava Đorđe.

On ocenjuje da se u Srbiji može solidno poslovati. „Nikad situacija nije idealna, ali zadovoljni smo. Mi ne kukamo, nego se oslanjamo na sebe. Na nama je da stvorimo dodatu vrednost, porezi moraju da se plate, država od nečega mora da živi“, ističe preduzetnik iz Čačka.

Dolaze vremena u kojima treba preživeti

Na pitanje šta je sledeća faza u razvoju, Đorđe kaže da očekuje veliku krizu na tržištu jer je Nemačka u recesiji nekoliko kvartala, što će se preliti i na Srbiju, pa je najvažnije održati firmu u životu. „Nastojimo da nađemo nove klijente, a bavimo se razradom određenih tržišta, uglavnom u Evropi. Videćemo dokle će trajati rat u Ukrajini da bi se oslobodilo tržište Rusije, imali smo upite tog tržišta, ali je problem transport“, navodi direktor „Uniplasta“.

„Ali, tokom protekle 33 godine firma je preživela svašta, trudimo se da budemo najbolji u onome što radimo, probleme u privredi ostavljamo stručnjacima da ih rešavaju. Važno je domaćinski se ponašati u preduzeću, voditi računa o klijentima, zaposlenima, dobavljačima, obavezama“, konstatuje Đorđe.

Da su vlasnici čačanske firme dovitljivi preduzetnici pokazuje i porodično stablo. Đorđev deda po majci, Mihailo Vujović godinama je imao fotografsku radnju „Foto Miki“ i 1973. pročitao je u „Politici“ poziv za put oko sveta „JAT“-ovim avionom Boing 707. Pozajmio je deo novca za putovanje, a kada je krenuo, na sedište svakog putnika stavio je poruku: „Na sedištu 136 je Vaš lični fotograf, koji će ovekovečiti Vaše putovanje po svetu“. Sa putovanja se vratio sa više filmova i zaradom.

„Tako je uspeo da proputuje, vrati dug i zaradi. To je bio dobar preduzetnički potez, a ispunio je želju da proputuje svetom. Ukrcao se u avion u Beogradu, video Bejrut, Bombaj, Singapur, Tokio, Havaje, Los Anđeles, Njujork, London i vratio u Beograd“, ispričao je Đorđe.

Svetlana Jovičić

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

U Japanu će 2720. godine živeti samo jedno dete

by bifadmin

Precizni Japanci su izračunali da će, ako se ovaj demografski tempo nastavi, za 695 godina u Japanu živeti samo jedno dete koje ima manje od 14 godina.

Prema pisanju sajta Japanorama, ovo je izračunao Hiroši Jošida, profesor u Istraživačkom centru za ekonomiju i društvo starih Univerziteta Tohoku. Profesor Jošida je izveo računicu da će tačno do 5. januara 2720. godine nacija imati samo jedno dete mlađe od 14 godina.

Jošida, koji je napravio elektronski brojač koji precizno daje različite procene o natalitetu, svoje prognoze objavljuje svakog aprila još od 2012. godine. Pravi ih na osnovu demografskih trendova a oni su, bar prema sajtu Worldometers, prilično negativni. Naime, jedna Japanka u proseku ima 1,2 dece što znači da se populacija na godišnjem nivou smanjuje za 0,50%. Za Japance se može reći da su prilično stara nacija imajući u vidu da je prosek godina tamo 49,8.

Trenutno zemlja izlazećeg sunca ima 123 miliona stanovnika što je oko 1,5 odsto svetske populacije ali ako ovako nastavi za nekoliko vekova će praktično izumreti.

Nesvakidašnje mere za podsticanje nataliteta

Da se to ne bi desilo, japanske vlasti su počele da ulažu u podsticanje rađanja. Tako je uprava grada Tokija objavila da će početi da nudi subvencije za epiduralne porođaje u fiskalnoj 2025. godini kao način da se smanji teret za žene koje žele da imaju decu.

Takva subvencija je bila jedno od predizbornih obećanja guvernerke Tokija Juriko Koike kada se kandidovala za svoj drugi mandat prošle godine. Ona je rekla da bi to bio jedan od načina da tokijska metropola skine teret sa građana koji žele da imaju decu, ali oklevaju iz raznih razloga, i da grad preokrene stalno opadajući natalitet.

„Čula sam da su mnoge žene izjavile da su dobile prvo dete i da više nikada ne žele da dožive isti bol koji su osećali za vreme porođaja“, rekla je ona u junu prošle godine. „U tom smislu moramo zaštititi majčino telo i istovremeno stvoriti ekonomiju i sistem podrške u kojem bi žene želele da imaju drugo i treće dete“, rekla je gradonačelnica.

Izvor: Japanorama

Foto: ymyphoto, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za stanovnike van EU koji kupe nekretninu u Španiji uvodi se 100 odsto porez

by bifadmin

Španska vlada najavila je planove za uvođenje poreza do 100 odsto na nekretnine koje kupuju stanovnici zemalja koje nisu u EU, poput Velike Britanije i SAD.

Ova je jedna od desetak mera koje je predstavio premijer Pedro Sančez, u cilju rešavanja stambene krize u zemlji, zbog troškova stanovanja koji su se povećali iznad mogućnosti mnogih stanovnika u zemlji, prenosi „Gardijan“.

Sančez je u obraćanju naglasio globalnu prirodu izazova, navodeći cene nekretnina koje su u poslednjoj deceniji širom Evrope narasle za 48 odsto, daleko nadmašujući prihode domaćinstava.
„Zapad se suočava s odlučujućim izazovom: da ne postane društvo podeljeno u dve klase, bogate vlasnike nekretnina i siromašne podstanare“, rekao je on na ekonomskom forumu u Madridu, navodi britanski list.

Predložene mere uključuju proširenje ponude socijalnih stanova, podsticaje onima koji obnove i iznajme prazne nekretnine po pristupačnim cenama i smanjenje broja turističkih apartmana.
U Španiji je samo 2,5 odsto stambenog prostora izdvojeno za socijalno stanovanje, brojka koja drastično zaostaje za zemljama kao što su Francuska i Holandija, rekao je Sančez.

Stanovnici Velike Britanije, SAD-a i Maroka već dugo masovno kupuju nekretnine u Španiji, pogotovo na mestima kao što su Ibica, Marbelja i Barselona.

Sančez je opisao porez do 100 odsto kao „bez presedana“ u španskoj istoriji.

„Samo u 2023. godini nerezidenti Evropske unije kupili su oko 27.000 kuća i stanova u Španiji. I nisu to uradili da bi živeli u njima, nisu to uradili da bi njihove porodice imale gde da žive, uradili su to da bi špekulisali, da bi zaradili od njih, što mi – u kontekstu nestašice u kojoj smo – očigledno ne možemo dozvoliti“, rekao je Sančez.

On nije izneo više pojedinosti o tome kako će ovaj plan funkcionisati ili kada će biti finalizovan i poslat parlamentu na odobrenje.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Portal Poreske uprave omogućava da se isprave neispravni podaci obveznika

by bifadmin

Portal Poreske uprave dobio novu uslugu koja omogućava da se brže isprave neispravni podaci obveznika

Poreska uprava pri Ministarstvu finansija je na portalu ePorezi omogućila da obveznici elektronski podnesu Zahteva za ispravljanje greške (ZIG).

Za podnošenje zahteva u elektronskom obliku, poreski obveznici mogu pristupi portalu ePorezi na tri načina: korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata, korišćenjem eID naloga odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu, ukoliko poseduju eID korisnički nalog na portalu za elektronsku identifikaciju, i korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata i SmartBox aplikacije, kaže se na portalu.

Kako je saopšteno, Poreska uprava Republike Srbije nastavlja sa unapređenjem svojih usluga, sa ciljem pružanja što efikasnije podrške poreskim obveznicima u ispunjavanju poreskih obaveza i ostvarivanju zakonom propisanih prava.

Portal omogućava brz i jednostavan pristup svim servisima Poreske uprave, čime se smanjuju vreme i troškovi obrade podnesaka, saopštila je Poreska uprava.

Poreska uprava ostaje posvećena daljem razvoju digitalnih usluga u cilju poboljšanja efikasnosti i transparentnosti poreskog sistema, uz pružanje maksimalne podrške poreskim obveznicima, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:24sedam
Foto:Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta sve banke rade, a ne bi smele

by bifadmin

Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS), tvrde u Udruženju potrošača Efektiva.

Narodna banka Srbije nedavno je objavila izveštaj sa podacima o pritužbama na rad davalaca finansijskih usluga u periodu od januara do septembra 2024. godine.

Efektiva je objavila dodatak tome u kom se vide neki od načina na koji su banke sprovodile nepoštenu poslovnu praksu.

Efektiva navodi pet glavnih praksi kao što su uslovljavanje zahteva za odobrenje kredita, prethodnim otvaranjem računa u toj banci, zatim naplata više kamatne stope, u slučaju gubitka zaposlenja. Dalje tu su osnovi za raskid ugovora o kreditu, gde navode da banke ugovoraju i situacije koje ne utiču na redovnu otplatu kredita, poput toga da korisnik nije platio održavanje računa ili da nije dostavio novu ličnu kartu.

Kao četvrti primer navodi se naplata naknade za ček, koji nije realizovan u određenom roku, i naknade po realizovanom čeku. Kako su objasnili, to znači da prilikom izdavanja čekova, banke naplaćuju naknadu za izdavanje u iznosu od 30 dinara. Neke od banaka su tokom izmena tarifa i cenovnika, uvele i naknade za nerealizovane čekove od isto 30 dinara, kao i naknadu za realizovani ček od 100 dinara i te promene nisu objasnile korisnicima na pravi način, s obzirom da kod nekih banaka u prethodnim cenovnicima nisu postojali termini “realizovan i nerealizovan” ček. Ti termini ne postoje ni u Zakonu o čeku, dodaju iz Efektive.

Potrošači ne znaju na koji način su oštećeni

Još jedan primer nepoštene prakse je da pojedine banke u ugovorima sa svojim korisnicima, za slučaj spora, ugovaraju mesnu nadležnost suda, prema mestu sedišta banke, umesto prema prebivalištu korisnika.

Pored ovoga, oni dodaju još neke primere poput naplate troškova obrade i praćenja kredita. Zatim, naplata provizija koje se ugovoraju u procentualnom iznosu i za banku ne predstavljaju realan trošak. Održavanje računa, koje banke naplaćuju čak i kada nema prometa po računu, pa kamate za nedozvoljeni minus…

Predsednik ovog udruženja Dejan Gavrilović za Danas ukazuje da je izveštaj NBS pokazao da banke i dalje sprovode nepoštenu poslovnu praksu i ugovaraju nepravične ugovorne odredbe.
„Upravo to znači da krše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakon o zaštiti potrošača u delu koji upućuje upravo na ovaj prvi zakon. Tako su banke tokom prošle godine kršile zakone, ali to su stvari koje nisu izmišljene u 2024. godini, one postoje od ranije“, podseća on.

Gavrilović navodi da je NBS tek prošle godine odlučila da nešto uradi po tom pitanju i da spreči banke i da ih sankcioniše.

„Nama NBS nije htela da kaže koje su banke kažnjene i koliko, oni se pozivaju na zakon, a u njemu piše da su kazne od 200.000 do dva miliona dinara, što je velika razlika“, objašnjava naš sagovornik.

To, kako dodaje, nisu neke pare za banke, ali kada bi dobile 10 kazni, bila bi velika razlika.

„NBS je tu opet zašitila banke, iako je našla neke nepravilnosti, koje opet nije objavila javno, već smo mi došli do tih informacija zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Dakle, NBS je otkrila da banke krše zakon, ali to nije saopštila javnosti nego ih je navodno kaznila, a to je odrađeno ispod žita da niko ne zna“, ukazuje Gavrilović.

Zato, smatra on, potrošači ne znaju na koji način su oštećeni i da li evenutalno imaju pravo na naknadu štete.

„Ako je klijent banke pretrpeo neku štetu, on ima pravo na naknadu, ali mora da pokrene sudski postupak. To ne bi moglo da se reši drugačije. Da je moglo, NBS bi naložila bankama da te klijente obeštete. Dakle, sudski spor je jedini način da klijenti banaka sebe obeštete“, poručuje Gavrilović.

S druge strane, iz NBS u odgovoru za Danas tvrde da sve što je Udruženje Efektiva objavilo, jeste preuzeto iz Izveštaja NBS o rezultatima rada u zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je objavljen još u martu 2022. godine.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako građani plaćaju inflatorni porez

by bifadmin

Teško da prođe dan da ne čujemo od zvaničnika da je Srbija prošle godine bila među zemljama sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi.

Ono što se retko može čuti je i da smo u prošloj godini imali rast cena među najvišim u Evropi. Nalazimo se u maloj grupi zemalja, sa Belgijom, Hrvatskom, Estonijom i Severnom Makedonijom sa inflacijom većom od četiri odsto u 2024.

Prošle godine prosečna inflacija je, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosila 4,6 odsto. Za toliko su cene tokom 2024. u proseku bile veće nego u 2023. godini, prema indeksu potrošačkih cena. U decembru je godišnja inflacija iznosila 4,3 odsto, ne mrdajući sa te kote još od jula.

To se nalazi blizu gornje granice koridora koji cilja Narodna banka, ali bazna inflacija, ona iz koje se isključe cene hrane, duvana i energije, koje ne zavise toliko od monetarne politike, je na 5,3 odsto. Poprilično iznad cilja.
Neko bi rekao da je inflacija od četiri i kusur procenata i nije nešto. Posebno oni koji su pregurali devedesete i sećaju se da se rast cena izražavao u stotinama i hiljadama procenata.

Ali ako pogledamo poslednje četiri godine, otkada je počeo rast cena nakon dužeg perioda veoma niske inflacije, ukupna inflacija iznosila je 36,5 odsto. Za toliko su proizvodi iz potrošačke korpe skuplji nego pre četiri godine, u proseku.

U početku to je bio problem koji je došao spolja. Izalazak iz korone u kojoj su države nemilice davale novac kako bi sprečile recesiju, doveo je do rasta tražnje, a s druge strane, prekidi u lancu snabdevanja između istoka i zapada doveli su do smanjenja ponude robe. Kada uz to dodamo energetsku krizu, započetu pre 2022. ali višestruko pojačanu ratom u Ukrajini, dobili smo spoljni inflatorni šok.

Građani vraćaju kroz inflatorni porez

U Srbiji prvo smo imali poskupljenje hrane, a onda i energije, kada je država ukinula zamrzavanja cene gasa i struje.

U prošloj godini, na red su došle komunalije. Ka se pogleda korpa proizvoda i usluga RZS-a, najviše su pokupele poštanske usluge, čak 52,5 odsto, odnošenje smeća 26,5 odsto i prevoz železnicom 23,8 odsto. Sve su to usluge koje kontroliše država.

Odavno je nestao izgovor u vidu uvozne inflacije i veće neko vreme cene uvoznih proizvoda se zapravo smanjuju. Inflacija je sada opet samo naša, posejana raskalašnim budžetskim davanjima od 2020. do 2022. godine, a zalivana daljim budžetskim deficitima, davanjima i povećanjima plata.

To što je država delila pare šakom i kapom građani vraćaju kroz inflatorni porez.

Jer „inflacija umanjuje našu kupovnu moć – što je rast cena veći, to manje proizvoda i usluga možemo kupiti za istu svotu novca“.

Kada god nam obećaju neke pare, posebno ako one deluju kao poklon, znajte da ćemo ih vratiti kroz inflatorni porez, a koštaće nas verovatno i više nego što smo dobili.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci