SAD su ratom razorenoj Siriji uvele carine od 41 odsto, veće nego za bilo koju drugu državu u svetu. Sreća u nesreći je to što je sa zemljama koje žele da joj pomognu juče potpisala 12 ugovora o obnovi.

Carine će svakako uticati na sirijsku ekonomiju iako ova bliskoistočna zemlja zapravo ima veoma slabu trgovinsku razmenu sa Sjedinjenim Američkim Državama koje su joj još ranije uvele sankcije. U 2023. Sirija je izvezla u SAD robu vrednu 11,3 miliona dolara, a uvezla svega 1,29 miliona dolara američkih proizvoda. Upravo taj deficit je razlog koji Tramp navodi za najviše carine na svetu.

Međutim, treba imati u vidu da je Sirija u toliko lošem ekonomskom stanju da ona teško može uvoziti više. Zemlja je bila 13 godina u ratu koji ju je opustošio, i sada posle smene vlasti počinje da obnavlja ekonomiju. Ali veoma malim koracima.

Pitanje je kako će taj oporavak nadalje teći s obzirom na činjenicu da je sada vodi bivši član Al Kaide, da je ona i dalje pod međunarodnim sankcijama, ali i da joj je potpuno razorena infrastruktura. Naime, u njoj dve trećine električne mreže nije funkcionalno, što znači da su nestašice struje redovne. Veliki gradovi poput Damaska i Alepa nemaju struju po 20 sati dnevno, dok je mnoga sela nemaju uopšte.

Početak obnove

Upravo zbog takvog stanja Sirija je juče potpisala 12 investicionih ugovora ukupne vrednosti 14 milijardi dolara. Reč je o projektima koji obuhvataju infrastrukturu, transport i nekretnine, s ciljem obnove razorene ekonomije.

Najvredniji ugovor u iznosu od četiri milijarde dolara odnosi se na izgradnju novog aerodroma u Damasku, a potpisan je sa katarskom holding kompanijom UCC.

Pored toga, potpisan je i ugovor od dve milijarde dolara za izgradnju podzemne železnice u prestonici, koji je sklopljen sa Nacionalnom investicionom korporacijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, prenosi Rojters.

Među drugim značajnim razvojnim projektima je i izgradnja stambeno-poslovnih kula u Damasku, za koju je angažovana kompanija UBAKO sa sedištem u Italiji.

Podsećanja radi, u julu je Sirija potpisala investicione ugovore vredne 6,4 milijarde dolara sa Saudijskom Arabijom, u okviru širih napora za obnovu zemlje nakon 14 godina građanskog rata.

Izvor: CNBC, Politika

Foto: Mahmoud Sulaiman, Unsplash

Više od 10.000 hotela iz Evrope pridružilo se zajedničkoj tužbi protiv platforme za onlajn rezervacije Buking. Tu kolektivnu tužbu pokrenula je evropska asocijacija hotelske industrije Hotrek.

U njoj se navodi da je pomenuta onlajn platforma godinama ograničavala mogućnost ugostitelja da ponude niže cene svojih usluga na drugim kanalima prodaje, pa čak i na sopstvenim veb stranicama, prenosi Bizlife. Prema navodima tužitelja, takva praksa je u suprotnosti s propisima Evropske unije.

Pored toga, holandska organizacija za zaštitu potrošača Konzumentenbond najavila je paralelni masovni zahtev u ime gostiju koji su potencijalno oštećeni. U prvoj nedelji prijavljivanja, oko 180.000 potrošača izrazilo je spremnost da se pridruži tužbi.

Kompanija Buking sa sedištem u Amsterdamu je još u julu odbacila optužbe i smatra da je u pitanju pogrešno tumačenje prethodnih sudskih presuda. Ovde se radi o presudi Evropskog suda pravde da su tzv. klauzule o paritetu cena – koje su hotelima zabranjivale da nude niže cene van Bukingove platforme – suvišne i potencijalno štetne po tržišnu konkurenciju.

Iako Buking tvrdi da takve odredbe nisu automatski protivpravne, ipak ih je uklonio iz poslovanja u Evropi.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Osnovni dečiji dodatak iznosi 4.411,42 dinara po detetu, što nije dovoljno da pokrije mesečne troškove pelena za bebu do šest meseci.

Tako je bar u Srbiji. U nekim drugim zemljama ovi iznosi su znatno drugačiji, kao i pristup pomenutim davanjima koji u Srbiji nemaju svi, piše portal Bebac. Kao primer navodi Nemačku u kojoj dečiji dodatak iznosi oko 250 evra i dovoljan je za tromesečnu zalihu pelena za bebu istog uzrasta. U Srbiji porodice jedva ostvare pravo na dečiji dodatak, dok ga u Nemačkoj imaju svi.

Ali, hajde da se ne poredimo samo sa Nemačkom. Da vidimo kakva je situacija sa dečijim dodatkom u drugim zemljama regiona i Evrope, kako bismo moglim da dobijemo pravu sliku.

Sve zemlje regiona na sličan način regulišu ova davanja

Iako Srbija ima značajne jednokratne roditeljske dodatke, naročito za treće i četvrto dete, mesečni dečiji dodatak u našoj zemlji je znatno niži od davanja u drugim zemljama Evrope, dok u regionu imamo slične primere, sudeći prema dostupnim podacima sa zvaničnih portala.

Tako na primer, u Severnoj Makedoniji iznosi dečijeg dodatka su oko 1.000 denara za jedno dete, a 1.600 denara za dvoje ili više dece ako su ona školskog uzrasta. Za jedno dete predškolskog uzrasta iznos je oko 1.200 denara, a dvoje ili više 1.900 denara. U slučaju mešovitih uzrasta (dvoje ili više dece, ne svi školskog uzrasta) dečiji dodatak mesečno iznosi oko 1.600 denara, što je oko 26 evra.

Sistem doplata za decu u Hrvatskoj prvenstveno je zasnovan na prihodima, slično kao i kod nas.

I u Sloveniji visina dečijeg dodatka u velikoj meri zavisi od dohodovnog razreda porodice i broja/reda rođenja dece. Međutim, slovenački dečiji dodatak je dopunski prihod namenjen vaspitanju, obrazovanju i izdržavanju deteta i najviše može da ide do oko 170 evra mesečno.

Sistem porodičnih dodataka u Austriji je univerzalna beneficija, ali se njen iznos razlikuje u zavisnosti od uzrasta deteta i broja dece u porodici. Mesečno se kreće od oko 138 do 200 evra.

U ostatku Evrope države su velikodušnije

U Nemačkoj, dečiji dodatak, kindergeld, je univerzalna, fiksna mesečna isplata koja se pruža za svako dete i iznosi 250 evra mesečno. Iznos je isti za svu decu, bez obzira na red rođenja, što znači da ne postoji razlika u visini naknade za prvo, drugo ili treće dete.

U Španiji, dodatak za pomoć deci se kreće mesečno od 115 evra za mlađe od tri godine, 80,5 evra za decu od tri do šest godina i 57,50 evra za decu od šest do 18 godina.

Sistem dečijih dodataka u Švedskoj karakteriše univerzalnost, automatska isplata i oslobođenje od poreza. Sastoji se od osnovnog dečijeg dodatka, koji iznosi 1.250 švedskih kruna po detetu mesečno, što je oko 107 evra, kao i dopunskog dodatka koji se prima za dvoje i više dece.

Kod nas nemaju svi pravo na dečiji dodatak

Ono što roditeljima u Srbiji dodatno bode oči nije samo minimalni iznos dečijeg dodatka, već i to što je jako teško ostvariti pravo na njega, s jedne strane, dok sa druge strane, većina se pita zašto sva deca nemaju pravo na ovo primanje.

“Imam troje dece a nemam prava, jer Bože moj, dva stana posedujem. U jednom žive moji roditelji, u drugom ja. Zaposlena sam i primam minimalac. Najstarije dete nema prava na besplatne udžbenike jer mlađih dvoje idu u vrtić, a ne u školu”, navela je mama Eleonora u jednoj od anketa portala Bebac.

“Dečiji dodatak? Šta je to? Nikad nismo imali pravo na njega jer ‘previše’ zarađujemo”, rekla je mama Paulina.

“Ja sa troje dece i suprugom koji je prijavljen na minimalac ne mogu da dobijem dečiji dodatak. Primam roditeljski dodatak za treće dete, pa me valjda zbog tih 15.000 mesečno smatraju bogatom. A da ne pričamo o tome da bi svako dete u Srbiji trebalo da prima te 4.000 (da ne komentarišem bolje šta možeš da uradiš sa njima). Jad i beda našeg društva. Zato nam cele porodice i odlaze u inostranstvo”, rezignirana je mama Ana.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Bebac

Foto: Jonathan Borba, Unsplash

Kada je u pitanju razgovor za posao, govor tela može biti jednako važan kao i vaš CV. Način na koji se ponašate, sedite, gledate i pružate ruku ostavlja snažan prvi utisak, često još pre nego što progovorite, prenosi Bizlife.

Prema rečima Benjamina Grenžera, glavnog psihologa za radno okruženje u softverskoj kompaniji Qualtrics, naši izrazi lica, držanje i pokreti otkrivaju mnogo više nego što mislimo, piše CNBC Make It.

„Kada upoznamo nekoga prvi put, naš mozak automatski analizira njegov izgled, lice, telo, koliko deluje otvoreno ili zatvoreno“, objašnjava Grenžer. Ti neverbalni signali, tvrdi on, podsvesno utiču na to kako doživljavamo sagovornika.

U okviru kursa How to Ace Your Job Interview, koji je deo platforme Smarter by CNBC Make It, Grenžer deli četiri ključna saveta o govoru tela koji vam mogu pomoći da ostavite najbolji mogući utisak na sledećem intervjuu.

Počnite sa osmehom

Možda zvuči kao kliše, ali osmeh zaista može mnogo da doprinese. „Jednostavan osmeh stvara pozitivnu atmosferu i gradi poverenje“, kaže Grenžer.

Ljudi uglavnom mogu da prepoznaju da li je vaš osmeh iskren ili veštački. Pravi osmeh prepoznaje se po sitnim borama oko očiju, ako ih često imate, to je dobar znak da ste topla i iskrena osoba.

Otvoreno držanje tela

Način na koji sedite ili stojite šalje jasnu poruku. Grenžer preporučuje da tokom intervjua zauzmete „otvorenu“ pozu: ramena unazad, ruke razdvojene, bez prekrštanja.

Ovakav govor tela pokazuje da ste angažovani i spremni za razgovor. S druge strane, ukrštene ruke ili noge mogu delovati defanzivno, zatvoreno ili čak kao da nešto skrivate.

Takođe, važno je da trup i noge budu okrenuti ka sagovorniku, ako su noge usmerene ka izlazu, to može odavati utisak da biste najradije otišli.

Čvrst, ali izbalansiran stisak ruke

Stara izreka kaže da rukovanje otkriva karakter – i Grenžer se slaže s tim.

Postoje tri osnovna tipa rukovanja:

• Izbalansirano – dlanovi paralelni, čvrst stisak, poruka jednakosti. Ovo je najbolji izbor za poslovne prilike.
• Dlan dole (nadjačavajuće) – pokušaj dominacije.
• Dlan gore – podložnost, pokoravanje.

Ne možete kontrolisati kako će vas sagovornik pozdraviti, ali vi uvek možete ponuditi rukovanje koje prenosi samopouzdanje i ravnotežu: ramena unazad, glava i brada podignute – jasna poruka da ste sigurni u sebe.

Budite autentični

„Najvažniji savet koji mogu da dam jeste: budite svoji“, ističe Grenžer. Mnogi kandidati imaju osećaj da moraju da „glume“ na intervjuu. Ali i najbolja maska lako pada kada govor tela ne prati ono što izgovaramo.

„Ako folirate – oni će to primetiti“, upozorava. „Možda ne svesno, ali osećaj da nešto nije u redu biće prisutan.“

Umesto toga, pristupite razgovoru s pozitivnim stavom i željom da upoznate nekoga s kim biste potencijalno radili godinama.

„Zamišljajte intervju kao uzbudljivo iskustvo – priliku da upoznate svog budućeg kolegu“, poručuje Grenžer. „Tako ćete ući u prostoriju sa pravim, iskrenim osmehom – i ostaviti snažan prvi utisak.“

Izvor: BIZLife

Foto: styles66, Pixabay