EkonomijaVesti

Kako građani plaćaju inflatorni porez

by bifadmin

Teško da prođe dan da ne čujemo od zvaničnika da je Srbija prošle godine bila među zemljama sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi.

Ono što se retko može čuti je i da smo u prošloj godini imali rast cena među najvišim u Evropi. Nalazimo se u maloj grupi zemalja, sa Belgijom, Hrvatskom, Estonijom i Severnom Makedonijom sa inflacijom većom od četiri odsto u 2024.

Prošle godine prosečna inflacija je, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosila 4,6 odsto. Za toliko su cene tokom 2024. u proseku bile veće nego u 2023. godini, prema indeksu potrošačkih cena. U decembru je godišnja inflacija iznosila 4,3 odsto, ne mrdajući sa te kote još od jula.

To se nalazi blizu gornje granice koridora koji cilja Narodna banka, ali bazna inflacija, ona iz koje se isključe cene hrane, duvana i energije, koje ne zavise toliko od monetarne politike, je na 5,3 odsto. Poprilično iznad cilja.
Neko bi rekao da je inflacija od četiri i kusur procenata i nije nešto. Posebno oni koji su pregurali devedesete i sećaju se da se rast cena izražavao u stotinama i hiljadama procenata.

Ali ako pogledamo poslednje četiri godine, otkada je počeo rast cena nakon dužeg perioda veoma niske inflacije, ukupna inflacija iznosila je 36,5 odsto. Za toliko su proizvodi iz potrošačke korpe skuplji nego pre četiri godine, u proseku.

U početku to je bio problem koji je došao spolja. Izalazak iz korone u kojoj su države nemilice davale novac kako bi sprečile recesiju, doveo je do rasta tražnje, a s druge strane, prekidi u lancu snabdevanja između istoka i zapada doveli su do smanjenja ponude robe. Kada uz to dodamo energetsku krizu, započetu pre 2022. ali višestruko pojačanu ratom u Ukrajini, dobili smo spoljni inflatorni šok.

Građani vraćaju kroz inflatorni porez

U Srbiji prvo smo imali poskupljenje hrane, a onda i energije, kada je država ukinula zamrzavanja cene gasa i struje.

U prošloj godini, na red su došle komunalije. Ka se pogleda korpa proizvoda i usluga RZS-a, najviše su pokupele poštanske usluge, čak 52,5 odsto, odnošenje smeća 26,5 odsto i prevoz železnicom 23,8 odsto. Sve su to usluge koje kontroliše država.

Odavno je nestao izgovor u vidu uvozne inflacije i veće neko vreme cene uvoznih proizvoda se zapravo smanjuju. Inflacija je sada opet samo naša, posejana raskalašnim budžetskim davanjima od 2020. do 2022. godine, a zalivana daljim budžetskim deficitima, davanjima i povećanjima plata.

To što je država delila pare šakom i kapom građani vraćaju kroz inflatorni porez.

Jer „inflacija umanjuje našu kupovnu moć – što je rast cena veći, to manje proizvoda i usluga možemo kupiti za istu svotu novca“.

Kada god nam obećaju neke pare, posebno ako one deluju kao poklon, znajte da ćemo ih vratiti kroz inflatorni porez, a koštaće nas verovatno i više nego što smo dobili.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Naš inženjer napravio ekološku kartonsku kutiju sa termoizolatorom od kompresovane vune

by bifadmin

Tragajući za ekološkom zamenom za ambalažu od stiropora, čija se upotreba polako zabranjuje u svetu, Vrščanin Nikica Marinković, inače agroekonomista i inženjer poljoprivrede, pre nekoliko godina je napravio revolucionarnu kartonsku kutiju za transport hrane i lekova, u kojoj je termoizolator.

Iako je sa tim inovativnim proizvodom već prisutan na stranom tržištu, on kaže da je tek sada došlo vreme da taj njegov izum u potpunosti zameni kutije od stiropora, jer su nove generacije potrošača ekološki osvešćenije.

Kako je počelo

Sve je počelo od jednog kupca, koji je Marinkoviću, kada je vodio svoj prvi startap biznis dostave organske hrane, rekao da ne želi da mu donosi namirnice u stiropornim kutijama, jer on na visokim temperaturama aktivira kancerogene supstance. Tada je shvatio da u svetu ne postoji ekološka varijanta termoambalaže, pa je rešio da je sam osmisli.

– Vuna je prirodni izolator, koji može da se reciklira. Ima isti temperaturni koeficijent provodljivosti kao stiropor, ali taj potencijal dosad nije korišćen. Samo se u Srbiji godišnje baci oko 2.000 tona vune, jer stočari nemaju kome da je prodaju, što je, generalno, problem u celom svetu.

– Tako sam, rešavajući globalni problem stiropora, nenadano došao i do rešenja za višak vune – objašnjava Marinković, dodajući da je to shvatio tek kada je 2014. ta njegova ideja nagrađena na takmičenju Švedskog instituta.

Prvi njegov patentirani proizvod bila je drvena kutija sa ulošcima od kompresovane vune, za koju je zajedno sa partnerom na „Ekspo 2020“ u Dubaiju dobio nagradu od 100.000 dolara kao globalni inovator. Kupci su, međutim, tražili ambalažu manje težine, pa je Nikica samostalno osnovao sadašnji startap Woolapack, za proizvodnju kutija od kartona.

Taj proizvod je 2022. na takmičenju Globalne mreže preduzetništva u Rijadu ušao među 40 najboljih, u konkurenciji 30.000 startapa iz 53 zemlje.

– To nam je otvorilo vrata arapskog tržišta, poput Saudijske Arabije i Abu Dabija, a prisutni smo i u Rumuniji, Poljskoj, Austriji. Sada, uporedo sa patentiranjem proizvoda, radimo na ubrzanom širenju izvoza u centralnu Evropu. Planiramo i otvaranje predstavništva u Americi, jer su veoma zainteresovani za naše kutije – ističe on.

Pogon se trenutno nalazi u Vršcu, ali je Marinković u potrazi za većim prostorom, možda i u nekom drugom gradu, jer treba da nabavi automatsku mašinu, kojom će moći da udesetostruči proizvodnju i tako zadovolji potrebe svih zainteresovanih kupaca.

Održava temperaturu

Za ove ekološke kutije počeli su da se interesuju i kupci iz Srbije, pre svih vinari i proizvođači sireva, koji bi ih koristili tokom letnjih festivala na otvorenom, s obzirom na to da one mogu da održe temperaturu od dva do sedam stepeni tokom 24, pa čak i 72 sata. Stranci ove kutije često koriste za transport goveđeg mesa od kog se pravi stek, kao i za dostavu sladoleda, organske kozmetike…

– Tendencija u svetu je da se stiroporna ambalaža u potpunosti izbaci iz upotrebe, što očekujem da će se desiti i u Srbiji za oko pet godina. Abu Dabi je to među prvima učinio 2023, jer taj materijal kroz lanac ishrane završava u organizmu kao mikroplastika, koja vremenom izaziva teška oboljenja – ukazuje Marinković.

Ovca pramenka

Koriste isključivo vunu autohtone balkanske rase ovce pramenke, koja je gruba za tekstilnu industriju. Nabavljaju je u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. Nakon kompresovanja, vuna se uvija u nepromočivi papir i stavlja u kutiju za višekratnu upotrebu. Te vunene uloške kasnije, u saradnji sa drugim manjim domaćim firmama, recikliraju u uloške za tablete, laptope, mobilne telefone…

Izvor:Novosti
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Poklon koji nastavlja da daje: Širom sveta, pa i u Srbiji se za praznike daruju dukati, ali i zlatne poluge

by bifadmin

Poklon koji nastavlja da daje: Širom sveta, pa i u Srbiji se za praznike daruju dukati, ali i zlatne poluge
U Srbiji je oduvek postojala tradicija darivanja zlata.

Za posebne prilike, rođenja, venčanja, značajne datume, porodične ili poslovne jubileje, ali i praznike, obično se poklanja dukat, pločica, ili nakit od plemenitog metala koji simboliše trajnost, stabilnost i sigurnost.

Često se ovi komadi nasleđuju, putuju kroz generacije. Nismo, međutim jedina zemlja gde je darivanje zlata deo folklora. Poklanja se širom Evrope, Azije, a Kina je rekorder, gde ekstremna kupovina zlata pred njihovu Novu godinu čak uzdrma svetsku cenu zlata.

Kako analitičari kažu zlato je jedinstven poklon čija vrednost sa vremenom raste. Pa ko ovog Božića dobije dukat ili pločicu investicionog zlata, već sledeće godine imaće više, a ako bude strpljiv kroz deceniju mogao bi da zaradi dvostruko. Zato Georgi Hristov iz “Tavex zlato&srebro” kaže da je investiciono zlato poklon koji nastavlja da daje.

– Dukat koji je neko kupio ili dobio na poklon za Božić 2024. danas već vredi 20 odsto više. Cena zlata pre godinu dana bila je oko 2.100 dolara po unci dok je danas oko 2.650 dolara. A da ste recimo dobili polugu od jednog grama čistog zlata pre 10 godina za Božić, kada je cena jednog grama zlata bila 40 dolara danas bi taj poklon vredeo čak 85 dolara – kaže Hristov i dodaje da to predstavlja dugoročnu prirodu zlata kao poklona koji je uvek okrenut ka budućnosti i ka ostvarivanju što veće vrednosti tokom života.

Dukati i pločice putuju kroz generacije

Georgi Hristov kaže da je kultura davanja zlatnika kao poklona za značajne trenutke u nečijem životu deo tradicije u mnogim delovima Srbije. Jedno od najpopularnijih jeste poklanjanje zlatnog dukata za rođenje ili krštenje.

-Taj dukat je investicija u budućnost deteta i predstavlja predmet od vrednosti koji će se jednog dana unovčiti. Dukat se takođe daruje i za venčanja, gde je simbol ulaganja u dugoročni zajednički život – objašnjava Hristov i dodaje da su osim dukata, koji je definitivno prvi izbor i često nasleđen kroz generacije porodice, sve popularnije za poklon zlatne poluge, pogotovo manjih težina.

– Traže se zlatne poluge od 0,25 grama, jednog grama pa sve do 10 grama. Ovaj poklon nosi isti cilj kao i dukat, i predstavlja poklon čija će vrednost rasti tokom života onog koji ga dobije – objašnjava i zaključuje da je to poklon koji pruža sigurnost i stabilnost.

Kinezima i rođaci i banke poklanjaju zlato

Darivanje zlata za Božić nije samo naša tradicija. U mnogim evropskim zemljama, predmeti i proizvodi od zlata mogu često da se nađu među poklonima, ali je kultura darivanja zlata vrlo upečatljiva pre svega u Aziji. Kina je rekorder, gde ekstrmna kupovina zlata pred njihovu Novu godinu podigne cenu ovom plemenitom metalu, da čak pomeri i svetsku cenu.

– Kina je najveći kupac zlata na svetu. Teško je otići na bilo koju svečanost u Kini a da ne ostanete bez teksta kada vidite količinu zlata koju koriste za svaku svečanost. Nalik tome kako mi u Srbiji proslavljamo Srpsku novu godinu, po Julijanskom kalendaru, tako i Kinezi, Vijetnamci, Korejci slave svoju lunarnu novu godinu. Za te prilike ne samo da je darivanje zlata popularno, već je i poklon koji se očekuje. Zlato je toliko opštepoznat poklon da čak banke u Vijetnamu i Kini nude zlato kao poklon za nove račune koji se otvore tokom proslava Lunarne nove godine – kaže Hristov.

Darivanje zlata u azijskim zemljama predstavlja ulazak u novu godinu uz prosperitet, dugovečnost i stabilnost.
-Kinezi i drugi narodi Azije imaju emotivnu povezanost sa zlatom kao poklonom, to nije samo materijalna vrednost, već u njihovim kulturnim obredima je simbol prosperiteta i stabilnosti. Izreka u Kini “kupi nešto zlatno” njima znači mnogo. Do te mere, da skoro svake godine cena zlata u Kini skoči uoči proslava Kineske nove godine, kupuju dovoljno ogromne količine zlata da pomere čak i svetsku cenu.

Na kineskim svadbama je običaj da se za mladu obezbede “četiri komada zlata”, ali najčešće bude čak i mnogo više od te količine. Ovaj poklon se daje kao simbol i nada prosperiteta novoosnovane porodice.

– Slična je tradicija i u Indiji, gde zlato u izobilju obeležava svaku svadbu. U Indiji takođe davanje ovog zlata budućoj ženi je i način da se osigura i njena finansijska sloboda unutar braka. Najskoriji i “najglasniji” primer ove tradicije je bila ovogodišnja svadba sina indijskog milijardera Mukeša Ambanija, gde se procenjuje da su milioni potrošeni samo na poklone od zlata – kaže Hristov i dodaje da se može dosta naučiti od ovih tradicija iz Azije, a pre svega da poklon nije samo nešto što se kupi kako bi se ispoštovala forma, već da poklon treba da bude promišljen, da pruža stvarnu dugoročnu vrednost.

Štednja u zlatu sigurnost za familiju

Da štednja u zlatu postoji kao tradicija u srpskom narodu, a da je ta ljubav prema zlatu praktična, jer su kroz istoriju Srbi često bili okupirani i u takvim nestabilnim okolnostima birali zlato zbog sigurnosti, smatra i broker Branislav Jorgić, koji i sam već decenijama ulaže u zlato i čuva ga za najmilije.

-Davne 1982. god kupio sam zlatnu pločicu 5 grama po ceni 366 dolara za uncu. Kroz vreme nisam imao potrebe da je prodam, a trenutna cena zlata je sedam puta veća. Teško je izvesti računicu da li sam nešto zaradio, ali je sigurno da sam sačuvao kupovnu vrednost moje ušteđevine. Kako stvari danas stoje, tu pločicu pokloniću mom unuku čime ću razviti investicionu kulturu kod njega i doprineću njegovoj materijalnoj sigurnosti u budućnosti – rekao nam je Jorgić i dodao da investiciono zlato nije pogodno za kratkoročne špekulativne transakcije.
Kako kaže, to je oblik štednje na duži rok, mada u berzanskom poslovanju postoji pravilo da kretenje cena kroz istoriju nije garancija za kretanje cena u budućnosti, već da će budući rast ili pad cene zlata zavisiti od političke i ekonomske stabilnosti na globalnom nivou.

Dukati i poluge se više isplate od nakita

Iako je nakit od zlata, jednako popularan poklon stručnjaci za ovu oblast podvlače da je investiciono zlato bolji odabir.

– Investiciono zlato prati berzansku cenu zlata u malim marginama, i ono je univerzalno standardizovano i širom sveta poznato, pogotovo kada je u pitanju zlato od svetski poznatih švajcarskih rafinerija poput Valcambi, PAMP ili Argor-Heraeus. Osim toga, možda najbitniji faktor, pošto se investiciono zlato tretira kako investicija, ono je oslobođeno od PDV-a. Što znači da ako želite da kupite zlatni nakit u vrednosti od 300 evra ili investiciono zlato od 300 evra, dobićete mnogo više zlata i vrednosti od investicionog proizvoda – objašnjava Hristov.

On ukazuje da je u ceni nakita uračunat i PDV i umetnička vrednost i drugi korišćeni metali, pošto nije 24-karatno zlato kao što investiciono jeste. Kada su u pitanju investicione zlatne poluge od svetski poznatih rafinerija, to je zlato od 24k (999.9 čistoće) koje je svugde u svetu priznato i prodaje se po skoro berzanskoj ceni bez PDV-a.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Usluga Starlink u 2025.godini biće dostupna u Srbiji,Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori

by bifadmin

Iako je Starlink, satelitski internet Ilona Maska, dostupan u većini evropskih zemalja, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora jedine su države na kontinentu koje još nisu omogućile ovu uslugu. Međutim, nezvanične informacije ukazuju da bi Starlink tokom ove godine mogao stići i u region, čime bi se otvorile nove mogućnosti za digitalnu povezanost, posebno u ruralnim krajevima.

Naime, na mapi dostupnosti koju je Starlink objavio, navedeno je kako će usluga u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori biti dostupna od 2025. godine.

Gde je Starlink posebno atraktivan

Da li su pokrenuti pregovori ili proces odobrenja za poslovanje Starlinka u Srbiji pitali smo i RATEL i Ministarstvo telekomunikacija, ali se oni zasada ne oglašavaju. Dok Starlink ubrzano osvaja korisnike širom sveta, postavlja se pitanje: da li bi satelitski internet mogao promeniti dinamiku telekomunikacija u regionu?

Dr Miloš Jovanović, predsednik OpenLink Grupe i docent na Univerzitetu u Kragujevcu, smatra da je Starlink posebno atraktivan u oblastima s ograničenom infrastrukturom, poput ruralnih i teško dostupnih krajeva.

– Njegova sposobnost da omogući brzu i pouzdanu Internet konekciju u ruralnim i udaljenim krajevima Srbije predstavlja ključnu komparativnu prednost. Tradicionalne mreže zahtevaju fizičku infrastrukturu, što može biti skupo i vremenski zahtevno za implementaciju, dok Starlink koristi mrežu satelita u niskoj orbiti, eliminišući potrebu za kablovima i baznim stanicama. Brzina protoka i niža latencija (vreme kašnjenja) često su bolji od onih koje nude mobilni operateri u područjima sa slabijom pokrivenošću ističe profesor Jovanović za eKapiju.

Međutim, dodaje da ova tehnologija nije bez izazova.

– Jedan od najvećih izazova za Starlink je uticaj vremenskih uslova, poput jakih kiša, snega ili gustih oblaka, koji mogu izazvati smanjenje kvaliteta signala ili prekide u vezi. Takođe, postoji pitanje kapaciteta mreže kako se povećava broj korisnika, što može uzrokovati zagušenje i smanjenje brzine Interneta. Još jedan tehnološki izazov je održavanje i upravljanje velikim brojem satelita u orbiti, što nosi rizik od sudara i stvaranja svemirskog otpada. U Srbiji, dodatni izazovi uključuju pravne regulative i troškove pristupa koji bi mogli ograničiti širu upotrebu. Takođe, tokom poslednjih godina mnogo se radilo na razvoju optičke i druge infrastrukture za pristup Internetu. Pristup brzom Internetu putem optičke infrastrukture postaje sve dostupniji, naročito u urbanim sredinama, što može smanjiti potrebu za satelitskim Internetom kao alternativom – objašnjava on.

Visoka cena kao prepreka

Ekonomičnost je još jedan faktor koji ograničava širu primenu ove usluge. Početni troškovi, uključujući antenu i modem od oko 500 EUR kao i mesečna pretplata od 100 EUR znatno su veći u poređenju sa cenama tradicionalnih provajdera u Srbiji. Stoga naš sagovornik ne očekuje velike promene na tržištu.

– Starlink može imati određeni uticaj u ruralnim i teško pristupačnim područjima, ali treba naglasiti da je inicijalna oprema prilično skupa za prosečnog korisnika – oko 500 evra je potrebno izdvojiti za antenu i modem, dok mesečni paket košta oko 100 evra. To je znatno više ako uporedimo sa cenama kod tradicionalnih provajdera koji opremu ustupaju bez naknade, što postavlja ekonomski aspekt usluge u prvi plan, i posebno jer korisnici već imaju pristup bržim i jeftinijim opcijama. U tom kontekstu, iako Starlink može privući određeni broj korisnika u specifičnim područjima, očekivani uticaj na tržište neće biti dramatičan. Postojeći provajderi, koji već nude konkurentne usluge, neće biti ugroženi, a ukupna dinamika tržišta će ostati uglavnom nepromenjena – navodi Jovanović.

Pitanje uticaja Starlink-a na tržište telekomunikacija ostaje složeno. Na primerima drugih zemalja, poput Hrvatske, gde je usluga dostupna od 2021. godine, uticaj na konkurenciju bio je, kako ističe – minimalan.

– Na primeru Hrvatske, gde je usluga dostupna od novembra 2021. godine, uticaj na tržište je bio minimalan, veliki provajderi nisu izgubili korisnike, Starlink nije privukao veliki broj korisnika, što je posebno relevantno imajući u vidu da Hrvatska, iako članica Evropske unije i NATO, nije među zemljama sa najbržim Internetom u Evropi – pojašnjava.

Sateliti u orbiti: Tehnologija sa dugim stažom

Kada je reč o potencijalu Starlink-a za poboljšanje internet konekcije u Srbiji, Jovanović podseća da je satelitski internet već decenijama prisutan u avijaciji, pomorstvu i udaljenim regijama.

– Treba naglasiti da tehnologija satelitskog Interneta nije nova. Ljudi u Srbiji su već krajem 90-ih i početkom 2000-ih koristili satelitske Internet veze, a takve usluge su dostupne i danas kroz različite provajdere. Satelitski Internet se već dugo koristi za komunikaciju u avijaciji, na morima i okeanima, i u mnogim udaljenim mestima širom sveta. Generalno gledano, iako Starlink može doneti određene prednosti u pogledu brzine i stabilnosti u nekim regionima, važno je razumeti da sam koncept nije nov i da odranije postoje alternative. Naravno, za korisnike u područjima gde druge opcije nisu dostupne ili su vrlo skupe, Starlink može pružiti vrednost i otvoriti nove mogućnosti za rad na daljinu, obrazovanje i pristup digitalnim uslugama – navodi sagovornik eKapije.

Menja pravila igre za ruralne oblasti

Dostupnost Starlink-a, smatra, može doprineti digitalnoj transformaciji Srbije, posebno ako govorimo o poslovnom sektoru, obrazovanju i e-zdravstvu, omogućavajući pristup Internetu u teško dostupnim područjima.

– Na taj način mogu biti stvoreni infrastrukturni preduslovi za bolju povezanost malih i srednjih preduzeća, udaljeno učenje i telemedicinske usluge koje mogu omogućiti bolju zdravstvenu zaštitu u ruralnim regionima. Važno je istaći da projekti u oblasti telemedicine zahtevaju ozbiljne strukturne reforme zdravstvenog sistema, kao i ogromna ulaganja. Imajući u vidu nedavno najavljeni strateški dijalog između Srbije i SAD, potencijalna saradnja Vlade Republike Srbije sa Starlink-om mogla bi omogućiti bolju povezanost u ključnim sektorima, kao što su zdravstvo i obrazovanje, koji su značajni za sveukupnu digitalnu transformaciju – pojašnjava Jovanović.

Vojni i bezbednosni aspekti

Ističe da je važno razmotriti bezbednosna pitanja.

– Pristup Internetu preko infrastrukturnih rešenja drugih država može imati implikacije na suverenitet i sigurnost podataka, odnosno na sveukupnu povezanost kritične infrastrukture zemlje – naglašava.

Profesor Jovanović podseća da osim komercijalnih prednosti, Starlink ima i strateški značaj.

– Starlink je pružao podršku vojnim operacijama SAD, posebno tokom rata u Ukrajini, gde je omogućio stabilnu satelitsku Internet vezu za ukrajinske vojne i vladine strukture, omogućavajući im bolju koordinaciju i komunikaciju u oblastima sa uništenom infrastrukturom. Pored Ukrajine, Starlink je korišćen i u drugim kriznim situacijama, kao što su prirodne nepogode u kojima su usluge mobilnog Interneta bile onemogućene, kao i u misijama američke vojske u Siriji, gde je pružao podršku za komunikaciju i prenos podataka u udaljenim područjima. Ovi primeri pokazuju kako Starlink, iako komercijalna usluga, igra značajnu ulogu u modernim vojnim operacijama – zaključuje naš sagovornik.

Izvor Ekapija
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nedelje privatnosti 2025.

by bifadmin

Pozivamo vas na centralni javni događaj kojim će biti obeležen Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, a koji će se u okviru Nedelje privatnosti 2025. održati u četvrtak, 30. januara u Hotelu Metropol Palace u Beogradu sa početkom u 10 časova.

Partneri Srbija ove godine organizuju petu po redu Nedelju privatnosti, od 29. do 31. januara 2025. godine. Ovogodišnja Nedelja privatnosti stavlja u fokus pitanja privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, kroz diskusiju sa stručnjacima/kinjama iz civilnog, privatnog i javnog sektora. Događaj se organizuje kako bi se unapredilo razumevanje javnosti o savremenim izazovima u oblasti zaštite prava na privatnost i stvorio prostor za diskusiju o unapređenju zaštite ovog prava. Kroz seriju panela, okruglih stolova, radionica i prezentacija, stvaramo prostor u kome predstavnici/e javnog, civilnog i privatnog sektora, kao i šira javnost mogu da razgovaraju, povećaju međusobno razumevanje i iniciraju promene u oblasti zaštite privatnosti.

Na predstojećoj Nedelji privatnosti, u saradnji sa partnerskim organizacijama i institucijama, želimo da pokrenemo diskusiju o nekim od najaktuelnijih pitanja današnjice, ne samo o pravu na privatnost, već i o širem kontekstu zaštite prava i sloboda pojedinaca u svetlu razvoja novih tehnologija.

Jedno od ključnih pitanja Nedelje privatnosti 2025 biće efikasnost zaštite digitalnih prava građana zemalja Zapadnog Balkana i spremnost regiona za uključivanje u evropski digitalni regulatorni prostor. U svetlu sve češće prakse velikih kompanija i platformi (uključujući Google, Meta, X i TikTok) da upotrebljavaju podatake o ličnosti korisnika za razvoj novih modela veštačke inteligencije, razgovaraćemo o tome da li su podaci naših građana u dovoljnoj meri zaštićeni.

Tokom centralne konferencije, posebno ćemo se baviti i pitanjima zaštite privatnosti osetljivih grupa, vezi između povreda privatnosti i diskriminacije, kao i etičnoj upotrebi zdravstvenih podataka građana za razvoj modela veštačke inteligencije. Povrede privatnosti aktivista, branitelja ljudskih prava i novinara sve su učestalije, kako kroz tabloidno medijsko izveštavanje, tako i kroz nezakoniti digitalni nadzor, poput onog koji je utvrđen u nedavnom izveštaju organizacije Amnesty International.

Tokom Nedelje privatnosti, razgovaraćemo o tome kako ove prakse utiču na slobodu izražavanja i šire demokratske procese.

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Internet platforme i dalje dopuštaju prodaju igračaka koje nisu bezbedne

by bifadmin

Evropska industrija igračaka kupila je 19 igračaka sa Temua i nijedna od njih nije bila u potpunosti usklađena sa zakonodavstvom EU, dok je 18 proizvoda predstavljalo rizik za decu.

Ovakva kupovina, koju je sprovelo ovo udruženje, i na drugim tržištima pokazala je takođe zabrinjavajuće podatke. Oni su zato pozvali zakonodavce i lokalne vlasti da se obračunaju sa nebezbednim igračkama koje prodaju velike onlajn kompanije koje nemaju sedišta u EU. Ideja je da se zabrani prodaja igračaka za čiju bezbednost kompanije nisu odgovorne.

Zaključeno je da je Evropi potrebno ciljano zakonodavstvo za zaštitu dece na tržištu i da se pruži prilika uglednim lokalnim kompanijama da se pojave na tržištu u zdravoj konkurenciji.

Bezbednost igračaka

Kada je Evropska industrija igračaka kupila ove proizvode na platformi Temu, poslala ih je u nezavisnu laboratoriju za ispitivanje i dobili su, kako kažu, alarmantne podatke. Nijedna igračka nije bila u skladu sa zakonodavstvom EU. To znači da ne bi smele ni da se prodaju na ovom zajedničkom tržištu. Rizici koji su otkriveni odnose se na mogućnost opekotina, posekotina, gušenja i hemijske opasnosti.

Na primer, jedna zvečka je imala nekoliko bezbednosnih rizika, poput oštrih ivica ili malih delova koji bi mogli uzrokovati gušenje. Samo jedna od kontrolisanih igračaka imala je adresu proizvođača u EU, što je uslov prema Uredbi EU o kontroli tržišta. Kada je ova organizacija obavestila Temu o ovim saznanjima i rezultatima, dobili su odgovor da su preduzete mere i da se te igračke više neće naći na njihovoj platformi. Iako je njihova reakcija bila ohrabrujuća, iz EU su poručili da korektivne mere nisu dovoljne, posebno što se ne zna koliko takvih igračaka ima na internetu, odnosno njihovoj platformi.

Rupe u zakonu prodavaca van EU

Napomenuto je i to da je 2020. godine sprovedeno istraživanje čiji su rezultati slični ovim poslednjim. Tada je kupljeno više igračaka na četiri različita tržišta i ispostavilo se da problem leži u preprodavcima igračaka na internetu. Zakon o digitalnim uslugama koji je usvojen, navodi se, ne rešava rupu u zakonu prodavaca van EU.

Za igračke, od kojih su ugroženi najranjiviji potrošači, pravila bi trebalo da budu najstroža, smatraju u ovom udruženju. Ketrin van Rit, glavna direktorka ove organizacije, rekla je da EU treba da osmisli i sprovede bolja pravila protiv prodaje falsifikovanih i nebezbednih igračaka.

– Evropska unija ima najstroža pravila o bezbednosti igračaka na svetu, ali internet platforme i dalje dopuštaju prodaju igračaka čiji su prodavci kompanije van EU i koji ne poštuju pravila. e-Trgovina je ključna za privredu i potrošači bi trebalo da veruju da je ono što se nudi na prodaju u EU u skladu s pravilima EU. Zato ove kompanije ne bi trebalo da zloupotrebljavaju poverenje potrošača u EU – izjavila je ona. Napomenula je i da kompanije poput Temua moraju da preuzmu odgovornost za uklanjanje i zabranu prodaje falsifikovanih i nebezbednih igračaka.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

U Centralnoj Evropi se više ulaže u razvoj ali i dalje je to nedovoljno

by bifadmin

Kompanije iz Centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CIJIE) su pojačala ulaganje u razvoj, međutim  Zapadna Evropa je daleko razvijenija i mnogo više ulaže u ovu oblast.

Preduzeća u Centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CIJIE) su u protekloj deceniji udvostručila broj zaposlenih u sektoru istraživanja i razvoja i povećala investicije u intelektualnu svojinu sa 10% na 12%, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evropske investicione banke (EIB).

Produktivnost rada u ovom regionu beležila je rast od 1,9%o na godišnjem nivou, što je znatno više nego u severnoj i zapadnoj Evropi tokom istog perioda.

U izveštaju se navodi da se privrede regiona ipak i dalje suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom veština i da svega osam od 2.500 najvećih svetskih investitora u istraživanje i razvoj ima sedište u regionu.

Kada je reč o broju registrovanih patenata, navodi se primer Nemačke koja je registrovala skoro 25.000 patenata u Evropskom zavodu za patente, dok su sve zemlje u regionu CIJIE registrovale samo 1.600.

U izveštaju se takođe ističe da su izdaci za istraživanje i razvoj u regionu CIJIE oko dva puta manji nego u severnoj i zapadnoj EU. Preduzeća na istraživanja i razvoj troše samo 0,8% BDP-a, u poređenju sa 1,8% koliko iznose u drugim regionima.

Inovacione aktivnosti u regionu CIJIE u velikoj su meri koncentrisane na prerađivačku industriju, IKT i farmaceutske proizvode, pri čemu postoje znatni dispariteti između preduzeća i geografskih područja.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Najveći mitovi o preduzetništvu

by bifadmin

U domaćoj javnosti i dalje vladaju brojni stereotipi o preduzetništvu, od toga da kada si sam svoj gazda radiš koliko hoćeš a ne znaš šta ćeš od novca, do optužbi da se domaći privatnici bogate preko noći na račun zaposlenih i „izvrdavajući“ zakonske obaveze. A kako to zaista izgleda kada neko „od nule“ gradi uspešnu firmu? Vlasnik radi po 15 sati dnevno, snosi najveću odgovornost i posledice u kriznim situacijama, mora da bude primer zaposlenima kako treba da se radi i da gradi preduzeće koje će jednog dana uspešno poslovati i bez njega, ističu dugogodišnji preduzetnici.

„Stereotip gazde u Srbiji je da je bahat, osion, autokrata i da ima ogroman ego. Međutim, pošto nisu svi ljudi isti ne mogu ni svi preduzetnici biti isti, odnosno bahati, osioni i autokrate. Ono što je iz pomenutog stereotipa tačno, bar za većinu preduzetnika, je da imaju veliki ego odnosno da moraju mnogo verovati u sebe da bi se uopšte upustili u borbu koja nalikuje preživljavanju u džungli. Ali neophodno je da nauče da zauzdaju taj ego, kako bi razvijali posao i međuljudske odnose u firmi“, kaže za B&F Alan Albulj, jedan od osnivača softverske kompanije Extreme u razgovoru o tome šta su najčešći mitovi i predrasude o preduzetništvu u Srbiji.

Od svog prvog preduzetničkog poduhvata u koji se upustio 1996. sa dvojicom kolega sa studija na završnoj godini beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, Albulj je prešao dug put do preduzeća koje danas broji preko 50 zaposlenih i nudi „softver na jednom mestu“ – licencirana rešenja kompanija kao što su ESET, Adobe, Microsoft i sopstvena poslovna rešenja za različite industrije.

Alan priznaje da kao mlad preduzetnik nije mogao ni da sanja šta će ga sve sačekati, ali da izbor ovakve karijere jeste privilegija, ukoliko ste „sazdani od čvrstog materijala“. To pre svega znači da onaj ko se upusti u preduzetničku avanturu mora biti spreman na ogroman rad i sposoban da prihvati veliku odgovornost.

„Većina ljudi misli da preduzetnik sam može da odluči koliko i kada će raditi, što je tačno u teoriji, ali u praksi se to uvek završi tako što svakodnevno radite po 15 sati dnevno. Uvek postoji nešto što bi trebalo unaprediti, ali i milion problema koje morate da rešavate, jer niko to neće uraditi umesto vas“, ističe Albulj.

Odgovoran i za sebe i za druge

U Srbiji je raširena i zabluda da je preduzetnicima život lak i da „ne znaju šta će od novca“, što je daleko od stvarnosti kada nastojite da „od nule“ napravite nešto, tvrdi naš sagovornik. „To je kao kada neko godinama trenira da bi se popeo na Mont Everest, odriče se svega, ulaže jako mnogo u taj poduhvat i na kraju kada uspe svi kažu – lako je njemu, on je na vrhu, zaboravljajući da je trebalo doći do tog vrha. Dešava se i da se analiziraju i kritikuju svi potezi koje je pomenuti planinar pravio na svom putu, iako su neki od njih bili nužni. Ja razumem da je iz perspektive salonskog filozofa lakše uočiti greške, ali iz ugla nekoga ko se na licu mesta svakodnevno bori za razvoj kompanije nekada je jednostavno teško izbeći ih“, kaže Alan.

Uostalom, dodaje, ljudski je praviti greške. Strah od potencijalnih grešaka ne bi trebalo da nas sputava ni u životu ni u poslu, tvrdi sagovornik B&F-a i dodaje: „Mislim da bi za sve nas bilo bolje da se vodimo porukom Majkla Džordana da nije bitno koliko puta ćeš pasti, već koliko puta ćeš ustati“.

Komentarišući zamerke u javnosti da domaći privatnici „zakidaju“ na platama zaposlenih, suosnivač preduzeća Extreme ne spori da sigurno ima i takvih, ali tvrdi da zdravo poslovanje na dugi rok zahteva od vlasnika sasvim suprotno – da u kriznim situacijama on preuzme najveći rizik pa i gubitak, a ne da ih prevaljuje na radnike.

„To je i te kako bitan deo odgovornosti preduzetnika. Iako poslujemo u IT sektoru koji je poznat po velikoj fluktuaciji kadrova, kod nas ona nije bila izražena zato što poštujemo ljude koji sa nama rade. Osim da stvorim nešto, stalo mi je da obezbedim svojim zaposlenima i njihovim porodicama dostojanstven i ispunjen život, kao i da ličnim primerom pokažem da se može pošteno poslovati. Smatram da takvim odlukama branim čast preduzetnika“, uveren je naš sagovornik koji je razbio i stereotip da osnivači firmi žele da njima rukovode doveka.

„Pre dve godine sam se povukao iz upravljanja i sada sam savetnik u svojoj kompaniji. Otkako sam taj posao prepustio profesionalnom menadžmentu, oslobodio sam se lepog ali i teškog bremena – da stalno razmišljam o tome kako od mojih odluka zavise drugi ljudi i njihove porodice. Predao sam upravljanje nekome ko to definitivno radi bolje od mene“, kaže Albulj, koji konačno ima više vremena za sebe i svoju porodicu.

Šta zaista znači „biti sam svoj gazda“?

Slično iskustvo i stavove ima Branislava Gajić Stanojević, jedan od osnivača i član UO Inspira grupe koja posluje u oblastima zapošljavanja, automobilizma, nekretnina, e-trgovine i osiguranja. Sve je počelo 2.000. godine, kada su brat i sestra Branimir i Branislava Gajić iz Subotice i Stefan Salom iz Beograda osnovali studentski sajt Infostud.

„Razvijali smo se na osnovu našeg rada, bez većih finansijskih ulaganja. Amerikanci su to radili iz garaže, a mi od kuće kod mame i tate, ja iz sobe beogradskog Studenjaka, kako ko… Trebalo nam je četiri-pet godina da počnemo da pravimo veće prihode i zapošljavamo ljude, uzmemo prve kancelarije… Tačno je da preduzetnici nemaju radno vreme, pogotovo u prvim godinama razvoja firme, ali ne zato što malo rade nego zato što ne znaju gde im je glava od posla“, kaže Branislava za B&F.

Istraživanja u Srbiji o tome kako mladi doživljavaju preduzetništvo pokazuju da većina anketiranih na prvom mestu ističe kao veliku prednost mogućnost da budeš „sam svoj gazda“. Šta to može da znači u praksi, zavisi i od toga šta je kome cilj. „Ako ste frilenser, radite sami ili ne želite da skalirate vaše poslovanje, moguće je raditi tako i možete biti srećni sa time, uvažavajući prednosti i ograničenja tog pristupa. Međutim, ako želite da izgradite tim i sistem koji će dugoročno poslovati i ako vi ne budete više operativno u njemu, onda je to potpuno drugačiji pristup“, ukazuje Branislava.

„U tom slučaju morate dati dobar primer kako treba da se radi i graditi ljude koji će i druge učiti na isti način, umesto da budete gazda od koga sve zavisi, koji se čeka za svaku odluku i koji radi kako želi, a drugi su samo radnici. Firme koje razumeju koliko su kvalitetni ljudi važni za uspeh poslovanja, uvek su vodile računa o njima, bez obzira kakvo je stanje na tržištu rada. Jer čak i ako možete da zamenite čoveka relativno brzo, potrebno vam je puno vremena da novog zaposlenog uvedete u posao i da on stekne iskustvo koje je imao njegov prethodnik, pogotovo ako je to iskustvo bilo značajno za firmu“, ističe naša sagovornica.

Nema opuštanja

Inspira grupa trenutno ima više od 300 zaposlenih, „što ne znači da ja sada radim malo, ali radim drugačije. Trudim se da radim pametnije, biram prioritete i prosleđujem odgovornost drugima. Ne želim da se takmičim u tome ko je zauzetiji i opterećeniji, jer to je, takođe, pogrešno“, tvrdi Branislava.

A šta je sa uverenjem da preduzetnik mora imati „nos za posao“? Branislava kaže da je takva sposobnost neophodna, ali dok je za serijske preduzetnike prepoznavanje poslovnih prilika ključno, za one koji žele svoj posao da razvijaju dugoročno to nije dovoljno. „U tom slučaju, osećaj za dobre poslovne prilike mora da se upari sa upravljačkim znanjima. Potrebno je da vidite širu sliku, da posao vodite strateški i prepoznajete najvažnije stvari koje će doneti najveću vrednost kompaniji“.

Svakome ko želi da se upusti u preduzetništvo, Branislava poručuje da mora biti spreman na stalnu borbu: „Uvek ponavljam i svojim zaposlenima da stabilni periodi traju kratko i da će se vrlo brzo nešto promeniti, na tržištu, u globalnoj ekonomiji, politici… I onda ćemo u firmi opet da se izvrnemo na glavu da se snađemo i vidimo kakva prilika leži u svemu tome, šta će biti nova potreba tržišta, ili je ona već tu“.

Marija Dukić

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

AlLes, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Boeing posluje mnogo lošije od Airbusa

by bifadmin

Kompanija Airbus prošle godine je isporučila dvostruko više komercijalnih aviona nego njen najveći rival Boeing koji iz godine u godinu zapada u sve dublje probleme.

U brojkama to izgleda ovako – Boeing je u 2024. svojim kupcima isporučio 348 letelica a Airbus 766. Ovo je pad Boeinga ne samo u odnosu na konkurenciju već i na sopstvenu proizvodnju iz 2023. kada je na tržište plasirao 611 aviona. Dok pomenuta američka kompanija beleži oštar pad, njen francuski rival Airbus je u prošloj godini imao četiri odsto više isporuka nego u 2023.

Šta se desilo Boeingu?

Američka kompanija sada praktično posluje kao tokom prvih pandemijskih godina kada se nije mnogo putovalo niti je postojala značajnija tražnja za avionima. Međutim, razlog za njegovo poniranje nije neka velika svetska kriza, već loše poslovanje Boeinga. Njegove letelice su se u poslednjih nekoliko godina u sve učestalijim incidentima pokazivale kao manje bezbedne nego konkurentske. Mediji navode da je razlog tome loša uprava Boeinga, ali i rezanje troškova poslovanja angažovanjem manje kvalitetnih kadrova.

Zbog svega navedenog incidenti sa Boeingovim letelicama pune novine. Primera radi, prošlog januara njegovom modelu 737 otpala su vrata tokom leta. Istraga Federalne administracije za avijaciju pokazala je da nisu ispoštovani bezbednosni standardi zbog čega je ta institucija ograničila proizvodnju ovih aviona. A upravo te letelice bile su tražene na tržištu i Boeing je planirao pomoću njih da podigne svoje poslovanje.

Poslovanju međutim nije bilo pomoći i zbog učestalih štrajkova radnika ali i zbog nedostatka delova za proizvodnju. Ono što je u ovakvoj situaciji moglo da pomogne Boeingu da se oporavi bilo bi lansiranje na tržište novog modela pod imenom 777x, međutim ono je odloženo sa ove godine na 2026. U međuvremenu će se kompanija truditi da isporuči ono što duguje naručiocima, a tih porudžbina nije malo.

Budući da u globalnoj proizvodnji aviona praktično postoji duopol, Airbus za sada ne stiže da popuni rupu koju je u ponudi letelica napravio Boeing tako da će kupci aviona u narednom periodu morati da budu veoma strpljivi.

Foto: Bluesnap, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pale kamate na dozvoljen minus

by bifadmin

Novim pravilima koja se primenjuju od 1. januara ove godine, banke ne smeju građanima na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto, što važi i za nedozvoljene minuse. A ove kamate su su prethodnom periodu išle gotovo do 40 procenata.

Od 1. januara u Srbiji važe nova pravila kada je reč o ceni zaduživanja kod banaka. Osim što je kamatna stopa na stambene kredite ograničena na maksimalnih pet procenata, ograničene su i najviše moguće stope za gotovinske i potrošačke zajmove, kao i kamate koje banke zaračunavaju na kreditne kartice i dozvoljeni minus.

Novim pravilima, ustanovljenim kroz Odluku Narodne banke Srbije o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih sa građanima, banke više ne mogu na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto. Ista maksimalna kamatna stopa zaračunava se i na nedozvoljene minuse.

Naime, prema ovoj Odluci NBS, maksimalna kamatna stopa na dozvoljena prekoraćenja po tekućim računima (takozvane dozvoljene minuse), računa se po sledećem principu: stopa zakonske zatezne kamate uvećana za šest procentnih poena.

Kako je stopa zatezne kamate trenutno 13,75 odsto, i na tom nivou će ostati bar do 13. februara 2025, znači da je maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse 19,75 procenata.

Međutim, pošto zvanična zatezna kamatna stopa, koja se primenjuje kao kazna za kašnjenja u plaćanju, nije fiksna, postoji mogućnost da se u narednom periodu kamatna stopa na dozvoljene minuse dodatno – smanji.

Kolika je zatezna kamanta stopa

Naime, zvanična zatezna kamatna stopa zavisi od visine referentne kamatne stope koju utvrđuje NBS, na koju se dodaje još osam procentnih poena.

Trenutno je referentna kamanta stopa NBS na nivou od 5,75 odsto, što znači da je zatezna kamatna stopa (+8 p.p.) 13,75 odsto. Što, opet, znači da je maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse (+6 p.p.) 19,75 odsto.

Ako se promeni referentna kamatna stopa, a sledeći sastanak Izvršnog odbora NBS tim povodom je 13. februara, promeniće se i zatezna kamatna stopa, pa posledično i maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse. To, opet, znači da ukoliko NBS smanji referentnu kamatnu stopu, što se i očekuje u narednom periodu – i banke će u istom procentu morati da umanje cenu koju zaračunavaju klijentima na korišćenje dozvoljenih minusa.

Kolika je zvanična zatezna kamatna stopa pogledajne na sajtu NBS.

A kakva je situacija sa kamatama na dozvoljene minuse bila do sada?

Sada i nekada

Banke su uveliko objavile kamatne stope koje će obračunavati na dozvoljene minuse – kreću se uglavnom od 18,3 do maksimalnih 19,75 procenata, koliko se najviše zaračunava i na nedozvoljene minuse.
A samo mesec dana ranije ove kamatne stope išle su do 33,45 odsto na dozvoljene minuse i do čak 45,02 odsto na nedozvoljene.

Poslednje podatke za prošlu godinu NBS je objavila krajem decembra i odnosi se na kamatne stope koje su banke zaračunavale tokom novembra 2024.

Odobreno 45 milijardi dinara minusa

Kada je reč o broju korisnika dozvoljenog minusa – on nije zanemarljiv.

Prema podacima Kreditnog biroa, banke u Srbiji beleže šest miliona korisnika koji imaju otvorenih čak 9,2 miliona tekućih računa.

Ukupan iznos svih odobrenih dozvoljenih minusa je čak 45 milijardi dinara.

Uglavnom je u korišćenju negde oko polovine ovog iznosa.

Odluka do zakona

Podsetimo, Narodna banka Srbije usvojila je u decembru 2024. novu odluku kojom se omogućava da kamatna stopa na stambene kredite od 1. janaura 2025. bude ograničena na maksimum pet odsto, kamatna stopa na dinarske keš i potrošačke kredite na maksimum 14,75 odsto, na kreditne kartice 17,75 odsto, a na dozvoljene minuse 19,75 odsto.

Odluka je doneta pošto novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji predviđa ovolike visine stopa, nije na vreme usvojen u skupštini da bi, kako je prvobitno bilo predviđeno, primena odredbi o ograničenju kamatnih stopa počla upravo od Nove godine.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci