Farmeri, iz mesta Siget, na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, ne vide drugo rešenje no da prodaju svoje krave. Kako pričaju, proizvođači mleka u ovom severnobanatskom selu ,,osuđeni“ su na jednog prerađivača iz Kikinde a i on je prestao da kupuje mleko.

To ih je dovelo u nezavidnu situaciju jer druge mlekare nisu zainteresovane za otkup, pošto je ponuda sirovog mleka značajno povećana.

Dejan Lazin više ni ne sipa mleko u laktofriz, jer kupaca nema, a i ne želi dodatne troškove koji su oko 10.000 dinara dnevno. Poruka iz mlekare sa kojom je sarađivao nije optimistična priča on za RTS.

– Neka obećanja možda od marta da će se osloboditi neki prostor, kako ćemo i šta ćemo dalje, to ne znamo ni sami, sad radimo uzalud. Muzemo, bacamo mleko. Nas sedam porodica je bilo koji smo bili u ovoj mlekari što nam je otkazala. To je neka proizvodnja na dnevnom nivou možda nekih 600, 700 do 800 litara“, kaže Dejan Lazin, proizvođač mleka iz Sigeta.

Zašto nemaju kome da prodaju mleko?

Trenutno im dolazi samo jedan otkupljivač kome dodatne količine mleka ne trebaju. Druge mlekare navode da im se lokacija ne uklapa u otkupnu rutu. Proizvođači navode da je oko 90 farmera iz okolnih sela u problemu.

– Mi nismo usamljen slučaj tu su i susedna sela, Banatsko Aranđelovo, Novi Kneževac, Crna Bara i ostala mesta. Za sad nijedna mlekara ne želi saradnju sa nama iz obrazloženja, kako oni kažu, plivaju u mleku. Samo nam nije jasno odakle to mleko stiže – navodi Boža Jablanov, proizvođač mleka iz Sigeta.

Ne vide drugi izlaz sem da prodaju krave. Državni podsticaji za govedarstvo su povećani sa 40 na 55.000 dinara po kravi i 100.000 dinara za junicu koja ostaje na farmi. Kad ima viška mleka, ove mere nemaju efekat za manje proizvođače.

– Veliki novac se odvaja što se tiče samog stočarstva, subvencije su sve veće i veće u stočarstvu, međutim izostaju rezultati, smanjuje se broj pogotovo krupne stoke. Rešenje je uvek zadruga. Formiranje stočarskih zadruga pogotovo u brdsko – planinskim područjima gde su otežani uslovi rada – navodi Nikola Mihailović, Zadružni savez Srbije.

I pored apela Ministarstva poljoprivrede da mlekare ne snižavaju otkupnu cenu mleka, najave su da će biti jeftinije za 5 do 11 dinara po litru, što će dodatno opteretiti farmere.

Izvor: Telegraf Biznis/RTS
Foto: Pixabay

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koje uvode nova oslobođenja od poreza, ali i dodatno regulišu neke postojeće kategorije prihoda.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a njegova primena počinje od 1. marta 2025. godine.

Izmene zakona proširuju kategorije prihoda koji se neće oporezivati, između ostalog – socijalnu i humanitarnu pomoć. Isplate za prava ratnih invalida, naknade za pomoć i negu drugog lica, kao i materijalna podrška porodicama sa decom, ostaju u potpunosti oslobođene od poreza.

Sve naknade koje se dobijaju preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i naknade iz zdravstvenog i socijalnog osiguranja, neće biti predmet oporezivanja.

Učenici i studenti mogu računati na poresko oslobođenje za stipendije i kredite do 41.381 dinara mesečno, dok sportisti amateri neće plaćati porez na hranarinu u iznosu do 13.497 dinara.

Finansijska podrška zbog oštećenja imovine u slučaju elementarnih nepogoda, kao i pomoć u slučaju smrti zaposlenog, oslobođena je poreza do određenih iznosa.

Nova poreska oslobođenja

Jedna od najznačajnijih izmena je uvođenje oslobođenja za mlade koji kupuju svoju prvu stambenu nekretninu.

Takođe, naknade koje volonteri ostvaruju u skladu sa zakonom o volontiranju, kao i nagrade za učenike i studente za postignute rezultate tokom školovanja ili na međunarodnim takmičenjima, izuzete su od oporezivanja.

Nova pravila omogućavaju dodatne poreske olakšice za one koji učestvuju u programima Evropske unije i međunarodnim projektima u oblastima kao što su nauka, istraživanje, sport i rad sa mladima. Naknade troškova u ovim programima oslobođene su poreza do 137.941 dinara mesečno.

Poseban akcenat stavljen je na razvoj poljoprivrede i privrede. Sva sredstva koja poljoprivrednici dobijaju iz budžeta u vidu subvencija i podsticaja neće biti predmet oporezivanja, pod uslovom da su registrovani u zvaničnom registru poljoprivrednih gazdinstava. Istovremeno, privredna društva koja plaćaju obavezne doprinose za svoje osnivače ili članove takođe mogu računati na oslobođenje.

Iako zakon dozvoljava oslobođenje za otpremnine u slučajevima odlaska u penziju ili viška zaposlenih, jasno je određeno da se to odnosi samo na minimalne iznose propisane zakonom.

Slično tome, novčane pomoći fizičkim licima za lečenje u zemlji ili inostranstvu biće oslobođene poreza, ali samo do visine stvarnih troškova, što je potrebno dokumentovano dokazati.

Zakon je precizirao da se ostali prihodi kao što su dobici od igara na sreću, prihodi od izdavanja pokretnih stvari, prihodi pomoraca i slično i dalje smatraju oporezivim.

Ovo uključuje i prihode koji proizilaze iz turističkih usluga, kao i neke vrste osiguranja.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay

Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju. Ispostavilo se da nam je uvoz iz nje neverovatno porastao. Indeks od 9.999,9 znači da smo lane iz nje uvezli skoro neverovatnih 100 puta vredniju robu.

Istina je da je, kada posmatramo ukupnu vrednost plasmana, ona daleko od najznačajnjih partnera. Iz Konga je stigao tovar vredan 188,5 miliona dolara. Interesantno je što je skok toliki. Ali i što skoro čitavu vrednost nosi samo jedna stavka.

Srbija je iz Konga za prvih 10 meseci prošle godina uvezla ubedljivo najviše rude bakra i koncentrata. Vredeli su 188,5 miliona dolara. Sve ostalo sa spiska uvoza plaćeno je tek po nekoliko hiljada dolara.

Bakar je doneo pikove i u razmeni sa nekim drugim državama. A prošla godina je bila zanimljiva na tržištu ovog metala. Cena je u jednom momentu premašila 10.000 dolara po metričkoj toni. I posle pada se zadržala na vrednosti većoj od 9.000 dolara. Bakar je, kako analitičari vole da nagalse, skoro „lakmus papir“ industrije. Kada se traži i poskupljuje, dokaz je veće aktivnosti.

Ko to kupuje iz Konga

Ali, kada pratimo uspehe ovog metala ili rude u spoljnotrgovinskom bilansu Srbije, skoro sigurno je pokazatelj aktivnosti Ziđin Kopera.ija u Kragujevcu za proizvodnju novog električnog modela „Grande Panda“.
„Sve što se dešava sa bakrom provereno je sa Ziđinom. Njihova je stvar gde nabavljaju sirovinu. Nekada im je potrebno nešto ukoliko povećavaju proizvodnju. Onda to stiže iz uvoza. Verujem da je uvoz iz Konga incidentna stvar. Najverovatnije se neće uskoro ponoviti“, smatra Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije. „Bakar je osnovni industrijski proizvod. Uvek postoji potražnja za njim“.

Prošlogodišnja robna razmena oslikala je i značajnije promene u 2024.

„Pao nam je izvoz u Nemačku i Italiju, ali je značajno povećan plasman u Kinu i Tursku“, dodaje Stanić. „Stagnira razmena sa regionom. To je povezano sa stopama rasta u Evropi. Nemačka je drugu godinu zaredom u recesiji“.

Da se vratimo na slučaj Konga. Svakako nije beznačajna činjenica da u ovoj zemlji, čija je ekonomija i zasnovana na rudarstvu, posluje Ziđin i to u rudniku Kolvezi. Jedna od ključnih kompanija za proizvodnju bakra u Kongu, La Compagnie Miniere de Musonoie Global Societe par Actions Simplifiee (COMMUS), deo je Ziđin Grupe. Godišnje proizvodi 120.000 tona bakra i 3.000 tona kobalta.

U Tursku dupliran izvoz

Rast izvoza Srbije u Tursku, takođe, nosi pečat bakra. U ovu zemlju smo u 2023. za 10 meseci izvezli robu i usluge za oko 470 miliona dolara. Tokom prošle godine za 897 miliona dolara.

Podaci o izvozu pokazuju da smo tokom 2024. u Tursku ubedljivo najviše izvezli rafinisanog bakra. Reklo bi se da su pošiljke bakra upravo uticale na tako značajan rast izvoza. Na spisku najtraženijih artikala u 2023. ga nije bilo.

U istom periodu prethodne godine u Tursku su se najviše izvozili delovi i pribor za automobile. I to u vrednosti od 58 miliona dolara. Na drugom mestu su bile nove pneumatske gume, vredne oko 46 miliona dolara.

Rafinisani bakar je prva stavka i na izvoznoj listi Srbije za Grčku. Prodali smo ga za 87,5 miliona dolara. Tim iznosom je dostigao sedam i po puta veću vrednost nego godinu ranije.

Ukupan izvoz u Grčku, delom upravo zbog bakra, povećan je u prvih 10 meseci 2024. za skoro četvrtinu. Dostigao je 331 milion dolara. Sledeći na listi izvoza je sladoled vredan 14,5 miliona dolara. Potražnja za ovim artiklom je približna kao i u prethodnoj godini.

Veća razmena sa Hongkongom

Procentualno je značajno skočila razmena sa još jednom državom. Dupliran je uvoz i izvoz u Hongkong.

Kada je reč o izvozu, dostigao je 58,7 miliona dolara. Najveći udeo ima srebro. Prodato je u vrednosti od 19,5 miliona dolara. Sledeće na listi su mašine za bušenje metala koje su izvezene u vrednosti od oko sedam miliona dolara.

Uvoz je bio značajno veći. Za prvih 10 meseci prošle godine 92,5 miliona dolara. Najvrednija stavka bili su telefoni za mrežu stanica ili druge mreže. Uvezli smo za 27 miliona dolara. Na drugom mestu su cigare i cigarilosi koji sadrže duvan. Oni su nabavljeni za 14 miliona dolara.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period od januara do novembra prošle godine, inače, iznosila je 67,7 milijardi dolara. To je rast od 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay

U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede. Među njima su Toza Marković iz Kikinde, kao i Jat Apartmani na Kopaoniku. Osim ovih preduzeća, prodati bi mogli biti i prevoznička kompanija Lastra, Jugoinspekt Beograd, Progres AD i firma Bačka.

Kompanije kao što su Yumco i Simpo iz Vranja, Tigar iz Pirota i Trajal Korporacija iz Kruševca nalaze se u različitim fazama implementacije unapred pripremljenih planova reorganizacije, što ukazuje da u narednom periodu objava javnih poziva za njih nije moguća. Istovremeno, neke specijalne bolnice za rehabilitaciju, poput onih u Sijarinskoj Banji, Vrnjačkoj Banji i Sokobanji, susreću se sa kompleksnim sudskim postupcima i pitanjima vlasničkih odnosa, što dodatno odlaže privatizaciju.

Određeni broj kompanija, kao što su Omoljica iz Omoljice ili Banja Koviljača, suočava se sa izazovima restitucije, koji značajno utiču na njihovu sposobnost za učešće u procesu privatizacije.

Preduzeća sa Kosova i Metohije, poput Urbanizma iz Kosovske Mitrovice i Kopaonika iz Leposavića, nalaze se u posebno specifičnim pravnim i političkim okolnostima koje dodatno komplikuju ove procese, te i za njih nije moguća objava javnog poziva.

Podsetimo, na početku prošle godine na spisku za pivatizaciju bilo je 13 državnih preduzeća. Za neka od njih pokrenut je ili okončan proces privatizacije, kao što su Štamparija Borba i RTV Kragujevac, dok je beogradska Lasta skinuta sa spiska za privatizaciju, a u toku su aktivnosti oko UPPR.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay