Tržište rada u Srbiji je tokom prošle godine obeležila stabilnost sa ukupno 73.732 oglasa za posao, što je 0,7 odsto više nego 2023, a zabeležen je i deficit radnika u zanatskom sektoru.

Kako je navedeno na portalu Infostud, oblasti koje su bile u vrhu po broju oglasa su Trgovina i Prodaja, Proizvodnja, Uslužni sektor i Zanati, Ugostiteljstvo i IT sektor.

Poslodavci su u većoj meri tražili radnike sa srednjom stručnom spremom, što su radnici, higijeničari, komercijalisti, konobari, magacioneri, kuvari, prodavci, radnici u proizvodnji, telefonski operateri i vozači.

Najvišu prosečnu zaradu tokom 2024. godine ostvarili su limari sa 176.000 dinara, zatim vozači sa 120.000, komercijalisti sa 110.000, kuvari sa 105.000, telefonski operateri sa 100.000, radnici u proizvodnji i magacioneri sa 79.000 i 74.000, administrativni radnici sa 77.000, prodavci sa 70.000 i higijeničari sa 66.000 dinara.

Zanatski sektor je u 2024. godini obeležio nedostatak radnika, a najveća potreba bila je za frizerima, zidarima, autolimarima, limarima, armiračima, pekarima, metalostrugarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima i kuvarima.

Mladima je tokom prošle godine bilo namenjeno 17.329 oglasa, što je 23,5 odsto ukupnog broja, dok su osobe sa invaliditetom imale na raspolaganju 4.918 oglasa, što je pet odsto ukupne ponude.

Kako su naveli iz Infostuda, inkluzivnost je ostala izazov za tržište rada u Srbiji, ukazujući je potrebno pojačati napore kako bi se inkluzivnost podigla na viši nivo i stvorile ravnopravnije mogućnosti zapošljavanja za sve.

Izvor: Infostud/Beta
Foto: Pixabay

Beogradska berza obustavila je trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije (NIS).

Kako se navodi u odluci, privremena zabrana trajaće do 28. januara.

Kako piše u obrazloženju odluke, Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD (U.S. Department of Treasury) objavila je 10. 01.2025. godine na svojoj SDN Listi (Specially Designated Nationals and Blocked Persons list – SDN List) da je u sklopu mera koje OFAC preduzima, u skladu sa Odeljkom 11 Izvršne naredbe 14024 od 15.04.2021. godine, a vezano za energetski sektor privrede Ruske Federacije, NIS a.d. uvrstila to privredno društvo u SDN Listu.

Na taj način, kako je navedeno, prema tom privrednom društvu uvedene su sankcije koje bi mogle da utiču na poslovanje tog društva, kao i na cenu akcija čiji je izdavalac to društvo, a koje su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u segmentu listinga Beogradske berze.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Dan vozača i automehaničara Srbija dočekuje sa nedovoljno profesionalnih vozača ali i legalnih auto-servisa.

Pomenuti praznik ustanovljen je 15.1.1960. godine kada je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito postao počasni član Saveza vozača i automehaničara Jugoslavije.

„Ovaj dan je prilika da se podsetimo vrednosti poziva kojim se bavimo, ali i da ukažemo na prepreke sa kojima se danas struka suočava. Naš posao sa razvojem autoindustrije postaje sve kompleksniji i odgovorniji, ali nažalost, danas svako može da se bavi servisiranjem vozila u Srbiji. Ogroman broj nelegalnih radionica, više hiljada njih u celoj Srbiji, opterećuje struku, utiče na cenu rada i tera i legalne servisere u sivu zonu ili u druge zemlje. Interesovanje za zanate je sve manje, a školski sistem je u ogromnom zaostatku za razvojem autoindustrije. Kada tome dodamo podatak da servisiranje vozila odavno nije samo zanat, već da mi se bavimo najnaprednijim tehnološkim izumima, nije čudo što se mnoge kolege pitaju da li će imati ko da ih nasledi“, kaže Aleksandra Đurišić iz Udruženja autoservisi Srbije, koje okuplja preko 800 radionica iz cele Srbije.

Servisi većinom rade „na crno“

Prema nekim procenama, oko 60% servisa u zemlji posluje nelegalno. U malim mestima ih, srazmerno njihovoj veličini, ima više nego u velikim. Na ruku im ide to što ih niko ne kontroliše. Zato već godinama uspešno rade ne plaćajući poreze, a u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu pri čemu ponekad dobijaju čak i bolje rabate od majstora koji se legalno bave servisiranjem vozila.

„U narednom periodu će jedan od naših ciljeva biti da izradimo studiju o broju i uticaju nelegalnih servisa u Srbiji. Želimo da prikažemo koliko gubi budžet zemlje, kakav je njihov uticaj na životnu sredinu, kako utiču na bezbednost u saobraćaju ali i generalno našu struku. Nadamo se da će ozbiljna analiza inicirati konstruktivne razgovore sa donosiocima odluka, i naravno, nadamo se pozitivnim rešenjima“, poručuju iz Udruženja.

Opasnost za budžet, ali i za životnu sredinu

Upravljanje opasnim otpadom je poslednjih nekoliko godina poseban izazov u ovoj delatnosti. Iz Udruženja servisera ističu da je neophodno da svi počnemo odgovorno da se ponašamo po pitanju opasnog otpada, na čelu sa državom.

„Mi svakodnevno članovima nudimo konsultacije, tumačimo za njih regulativu, pokušavamo da na osnovu naše brojnosti obezbedimo bolje uslove i manje troškove za analize i zbrinjavanje otpada, ali to uopšte nije jednostavno“, navode oni dodajući da sistem sakupljanja opasnog otpada od malih generatora u Srbiji ne postoji. Operaterima se ne isplati da se bave malim količinama, a ograničeni su i kapaciteti za skladištenje.

Sledeći i najveći izazov su troškovi zbrinjavanja opasnog otpada. Iako država naplaćuje taksu za svaki kilogram proizvoda koji upotrebom postaje opasan otpad, Zeleni fond odavno ne postoji, pa sredstva od naknada ne završavaju tamo gde bi trebalo. Operateri nemaju pristup tim sredstvima, a trošak zbrinjavanja opasnog otpada postaje trošak samih servisera, naravno onih koji sve rade po zakonu. Jer oni koji ne rade nisu u obavezi ni da odlažu otpad kako treba.

Primera radi, ukoliko legalni serviser iz Kragujevca želi da zbrine, recimo, tonu otpadnog ulja, operateri naplaćuju 120 dinara po svakom gaženom kilometru i 35 dinara za zbrinjavanje svakog litra ulja. To dovodi do iznosa od oko 65.000 dinara, koliko serviser iz Kragujevca treba da plati operateru iz Beograda na ime zbrinjavanja tone ulja. Serviseri su prinuđeni da plaćaju ove visoke iznose jer se u suprotnom suočavaju sa mogućnošću da dobiju prekršajnu ili čak krivičnu prijavu. Većina servisera ipak ne naplaćuje vlasnicima vozila za zbrinjavanje opasnog otpada iz njihovih vozila jer bi onda cene njihovih usluga bile osetno više nego cene nelegalnih servisera.

„U mom gradu ima više nelegalnih radionica nego legalnih. Inspektori kažu da ne znaju ko radi nelegalno, i da mi treba da prijavljujemo nelegalne servise. Ne želim to da radim, ja sam majstor“, kaže jedan serviser koji je želeo da ostane anoniman. Dodaje da njemu ne smeta što klijenti idu u nelegalne servise, „ali mi smeta što ne mogu zbog takvih adekvatno da naplatim svoj rad i ulaganja. Mi legalni plaćamo analize otpada, plaćamo da nam odnesu ulje, filtere, krpe, plaćamo godišnje licence za softvere koje koristimo, poreze, doprinose, knjigovođu, agencije za ekologiju, agencije za bezbednost i zdravlje na radu. A komšija preko puta mene radi nelegalno i smeje mi se. Stalno strepim da li sve radim kako treba, a njega ni jedna inspekcija ne posećuje. Dođe mi da i ja zatvorim kapiju i da radim nelegalno“.

Da li će ubuduće imati ko da nam popravlja kola?

Osim ove muke, serviseri imaju i jednu koja muči preostale zanatlije – da li će imati ko da ih nasledi. Mlade sve manje zanimaju zanati, a ni roditelji ne žele da im deca idu u trogodišnje stručne škole. Čak i oni koji upisuju trogodišnje škole za autoservisere čine to zato što nisu mogli da upišu ono što su želeli. To se oseti kada učenici dođu na praksu. Od njih 10, u najboljem slučaju jedan ili dva učenika pokaže interesovanje za učenje i usavršavanje. To dovodi do rasta cene njihovog rada.

„Danas su serviseri plaćeniji nego ikada. Tome svakako doprinosi nedostatak kadrova, ali i sve složeniji proces servisiranja. Da bi se servisirala savremena vozila neophodna su velika ulaganja u ljude, opremu, dijagnostiku, specijalne alate, i sve to naravno utiče na cenu. Na servis se čeka sve duže, kako u ovlašćenim, tako i u nezavisnim servisima. Cena usluga će neminovno nastaviti da raste. Zato verujemo da će se uskoro mladi sve više okretati našem pozivu, jer on garantuje nezavisnost i sigurnu budućnost. Servisiranje vozila odavno nije samo automehanika, sve je više elektronike, programiranja, dijagnostike, a to je ono što današnju decu zanima. Ako uspemo da osavremenimo trenažni proces budućih majstora, stvorimo fer uslove za poslovanje i uz prave podsticaje države, verujemo da ima nade za struku“, poručuju iz Udruženja autoservisi Srbije.

Foto: Jimmy Nilsson Masth, Unsplash

Potrošačke cene prošle godine u proseku su uvećane za 4,6 odsto u poređenju sa 2023. godinom, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS, inflacija u decembru 2024. godine u odnosu na isti mesec godinu ranije, povećana je za 4,3 odsto. To znači da se inflacija zadržala na istom nivou, s ozbirom na to da je i u novembru 2024. godine godišnji rast inflacije iznosio 4,3 odsto.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2024. godine, u odnosu na novembar 2024. godine, u proseku su više za 0,1 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru 2024. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama oprema za stan i tekuće održavanje (jedan odsto), u grupama odeća i obuća i restorani i hoteli (za po 0,8 odsto), transport (0,4 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,3 odsto), u grupama alkoholna pića i duvan i zdravlje (za po 0,2 odsto) i u grupi rekreacija i kultura (0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupi hrana i bezalkoholna pića (-0,3 odsto).

Šećer, džem, med i čokolada skuplja za 14 odsto

Na međugodišnjem nivou, hrana je u decembru poskupela četiri odsto, a u okviru hrane, grupa proizvoda šećer, džem, med i čokolada je skuplja za 14 odsto nego u istom mesecu godinu ranije.

Voće je skuplje za 9,9 odsto, kafa, čaj i kakao za 8,5 odsto, a ulja i masti za 10,4 odsto. Najmanji godišnji rast cena imalo je meso, 0,2 odsto.

Alkoholna pića i duvan su skuplji za 7,7 odsto, a odeća i obuća za 4,1 odsto.

Stanovanje, voda, električna enegija i gas su poskupeli za 3,5 odsto u odnosu na decembar prošle godine. Najviše je poskupela usluga odnošenja smeća koja je u decembru 2024. godine u proseku bila veća za 26,5 odsto u odnosu na isti mesec godinu ranije.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Srbiji je u toku 1.490 stečajnih postupaka. Prema tim podacima i po broju predmeta, u Zrenjaninu je u toku 218 stečaja.

Među njima nije više „Banat seme” AD, jer je poslednjih dana decembra 2024. pred Privrednim sudom u Zrenjaninu doneto rešenje o zaključenju stečaja nad stečajnom masom te firme.

Prema završnom računu, ukupna stečajna masa je 433,7 miliona dinara. Na računu stečajnog dužnika preostalo je još 11,6 miliona dinara. Prema nacrtu rešenja za završnu deobu, tim novcem će biti namireni poverioci trećeg isplatnog razreda u visini od 1,72 odsto. Konačna nagrada za stečajnog upravnika u predmetu koji je trajao 13 godina iznosi 10,5 miliona dinara.

Stečajni postupak u zrenjaninskoj semenarskoj kompaniji otvoren je u novembru 2011. godine, na predlog Razvojne banke Vojvodine. Račun „Banat semena“ u trenutku otvaranja stečaja bio je blokiran na iznos od 203 miliona dinara a radnici, njih oko 40, ostali su bez posla. Firma je 2013. prodata sremskomitrovačkoj firmi „Agrium“ (deo MK grupe) po ceni od 155 miliona dinara, iako je početna cena iznosila 533 miliona dinara. Tada je okončan stečaj u „Banat semenu“, a postupak, koji je upravo završen, nastavljen je samo nad stečajnom masom.

Izvor: Bif.rs,M. Pudar
Foto: Pixabay