Kompanija LHR, koja je podizvođač na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske, 100% je u vlasništvu deteta, otkriva Forbes i dodaje da ovo nije neobičan slučaj jer u Srbiji posluje 171. preduzeće u vlasništvu maloletnika.
LHR je u pomenutom projektu angažovan na bušenju temeljne jame od šipova, od 128. do 184. kilometra. Na sajtu te kompanije objavljene su reference među kojima se nalaze poznati tržni centri ali i saobraćajnice na kojima je ona postavljala šipove. Kompanija postoji već 34 godine ali je u vlasništvu deteta od 11 godina, što znači da je najverovatnije ono nasledilo porodični biznis.
Posle ovog otkrića Forbes je odlučio da istraži koliko je firmi u Srbiji u vlasništvu maloletnih lica i kakva su njihova prava kao vlasnika ili suvlasnika biznisa. Ispostavilo se, bar prema podacima Agencije za privredne registre, da deca poseduju ili imaju udeo u 171 aktivnom preduzeću.
No, među preduzetnicima ih nema. Zakon je nešto striktniji kada je reč o sposobnosti koja je neophodna za ovaj status. „S obzirom na to da je odredbom člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima, između ostalog, propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice, maloletno lice ne može biti preduzetnik“, kažu iz APR-a.
Istovremeno ukazuju da u skladu sa odredbom člana 13. istog zakona, maloletno lice može biti osnivač društva, ali ne jedini. Ne može biti osnivač jednočlanog društva.
Direktori tek sa 18 godina
U dubini podataka registra privrednih društava u Srbiji tako se može naići na firme čiji vlasnici ili suvlasnici imaju svega 10 godina. Advokat Valentina Stanković iz Advokatske kancelarije Momčilović nam objašnjava u kojim je to situacijama moguće.
Kako kaže, Zakon o privrednim društvima ne predviđa eksplicitno položaj maloletnika u njima. Sa druge strane, Porodični zakon propisuje da se poslovna sposobnost stiče sa punoletstvom. Ta sposobnost je neophodna za preduzimanje pravnih poslova kao što su osnivanje privrednog društva.
„Dakle, maloletnik ne može da osnuje privredno društvo. Takođe je i za upravljanje privrednim društvom potrebna poslovna sposobnost, te maloletnik ne može da bude ni direktor“, pojašnjava advokat Valentina Stanković. „To se odnosi na voljno osnivanje privrednog društva. Sa druge strane, dešavaju se situacije da privredno društvo nasledi maloletnik. Bilo zakonskim nasleđivanjem ili testamentom, a sve u skladu sa osnivačkim aktom. Nasleđem može da dođe do situacije da maloletnik postane vlasnik privrednog društva“.
Ali, on neće biti u istoj situaciji kao stasali vlasnici jer firmom ne može da – upravlja. „Za svako raspolaganje će biti ovlašćen zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj. Čak je i zastupniku potrebna saglasnost Centra za socijalni rad. Primera radi, ako je maloletnik nasledio udeo u privrednom društvu, pa želi da ga proda, kupoprodajni ugovor može u njegovo ime da zaključi zakonski zastupnik uz saglasnost Centra za socijalni rad“, kaže Valentina Stanković. Slična je situacija i kada se radi o nasleđivanju nekretnine.
Ako može da se ženi – može i da se pita
Postoji jedna specifična situacija u kojoj maloletnik ranije stiče poslovnu spsosobnost. Porodični zakon predviđa tu mogućnost i sa 16 godina. Samo pre toga bi morao da se oženi, uda ili postane roditelj.
„Ukoliko se sve ove okolnosti poklope, da je maloletnik po nekom od ova dva osnova stekao poslovnu sposobnost i da je stekao udeo u firmi, onda će čak iako je maloletan moći samostalno da raspolaže svojim udelom ili da bude direktor firme. U praksi su ovo izuzetno retke situacije“, priznaje Valentina Stanković.
Ko potpisuje dokumenta, a ko može biti tužen?
Scenario po kome maloletni građani Srbije mogu da budu vlasnici kompanija nameće nekoliko pitanja. Prvo je – ko zapravo upravlja tim preduzećima.
„Udelom u firmi će upravljati u tom slučaju zakonski zastupnik u ime maloletnika, a uz neophodnu saglasnost Centra za socijalni rad. Ovo je sa aspekta vlasništva u firmi. Kada je reč o upravljanju firmom u funkciji direktora, to maloletnik ne može da bude. Osim izuzetka sa 16 godina“, odgovara Valentina Stanković.
Zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj potpisuje ugovore i dokumenta. Posebno interesantan deo je i ko je odgovoran u slučaju spora.
„Tuženi bi bio maloletnik, a njega bi zastupao zakonski zastupnik, koji pak može da angažuje advokata. Opet odgovor na ovo pitanje zavisi od konkretne tužbe te odgovor može i da se razlikuje“, kaže advokatica Stanković.
Izvor: Forbes
Foto: MichaelGaida, Pixabay
