EkonomijaVesti

Kolike su plate bile u javnom sektoru?

by bifadmin

Prosečna oktobarska neto plata u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 98.538 dinara, a plate u javnom sektoru gde je zabeležen prosek od 100.912 dinara, bile su veće od proseka van javnog sektora, koji je iznosio 97.581 dinar.

U okviru javnog sektoranajveće su bile neto plate u javnim državnim preduzećima, 111.517, a sledi državna administracija sa prosekom od 110.694 dinara.

Najmanji prosek ostvarila je lokalna administracija, 85.052 dinara.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixbay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

EPS postaje suvlasnik Politike

by bifadmin

Na dan 25. decembra 2024. EPS od Politike potražuje ukupno 1.384.691.624,05 dinara, od čega je 1.078.455.380,03 dinara utuženo

Elektroprivreda Srbije (EPS) potražuje ukupno 1,384 milijardi dinara od kompanije Politika AD Beograd, a dug će biti konvertovan u kapital nakon emitovanja akcija i prenosa na vlasnički račun EPS-a.

Prema spisku 20 najvećih dužnika koji je objavio EPS, dugovanje Politike AD zaključno sa 27. junom 2024. obuhvaćeno je pravosnažno usvojenim Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR), kojim je predviđena konverzija duga u kapital.

Na dan 25. decembra 2024. EPS od Politike potražuje ukupno 1.384.691.624,05 dinara, od čega je 1.078.455.380,03 dinara utuženo, dok je 306.236.244,02 dinara obuhvaćeno reprogramom ili sporazumom.

Politika AD je većinski u državnom vlasništvu, a EPS je među 10 najvećih akcionara kompanije, sa udelom od 5,97 odsto u kapitalu. Na listi 20 najvećih dužnika EPS-a, Politika zauzima peto mesto. Ispred nje su:

Železara Smederevo u stečaju – dug od 6,29 milijardi dinara,
Infrastrukture železnice Srbije – dug od 2,87 milijardi dinara,
Energetika Kragujevac – dug od 2,39 milijardi dinara,
JP PEU Resavica – dug od 1,96 milijardi dinara.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Bankarski sektor u 2024. godini: Novi rekordni profiti u iščekivanju loših kredita

by bifadmin

Globalni monetarni prostor u ovoj godini obeležio je početak spuštanja kamata glavnih svetskih centralnih banaka, što će izvesno dovesti do pada profita bankarskog sektora u drugoj polovini godine. Ovo je manje bitan deo lošijeg trenda koji čeka bankare. Eventualni pad privredne aktivnosti i pogoršanje uslova na tržištu rada mogli bi nagomilati loše kredite, skoro pa zaboravljenu kategoriju u bilansima banaka.

Američka centralna banka (Fed) je zbog prilično uporne inflacije i solidnog stanja američke privrede odložila spuštanje kamata. Umesto da to uradi već na kraju prvog tromesečja, kako je tržište predviđalo početkom godine, Fed je tek u septembru prvi put smanjio kamate, ostavivši privredu i stanovništvo više od godinu dana sa visokom cenom zaduživanja.

Evropska centralna banka (ECB) je prednjačila u ovom ciklusu i nakon junskog smanjenja ključne kamate, u septembru i oktobru su usledila dva nova smanjenja. Ona su bila utemeljena na nastavku pada inflacije, ali i u izuzetno slabom nivou privredne aktivnosti evrozone. Tri smanjenja referentne kamatne stope od po 25 baznih poena sprovela je i Narodna banka Srbije (NBS), nakon što je u julu prošle godine ova ključna kamata dostigla nivo od 6,5 procenata.

Ovaj period povišene cene zaduživanja u svetu i Srbiji obeležili su minoran rast kreditne aktivnosti, ali i povećano posezanje stanovništva za najskupljim izvorima finansiranja – kreditnim karticama i gotovinskim kreditima. Ovo je direktna posledica pogoršanja potrošačkog sentimenta, s obzirom da je stanovništvo potrošilo vanredne zalihe štednje formirane u periodu pandemije, dok je visoka inflacija dodatno doprinela njihovom iscrpljivanju. Ovi trendovi još uvek nisu zabrinjavajući, ali bi poremećaji na tržištu rada usled pada privredne aktivnosti, mogli posle dužeg vremena stvoriti veće pritiske na profite bankarskog sektora.

Gotovinski krediti glavni na polici

Kreditna aktivnost na domaćem tržištu ubrzala je u drugom tromesečju tekuće godine na 4,7 odsto godišnje u odnosu na rast od 1,3 odsto godišnje u prva tri meseca, čemu je svakako doprinela nešto niža cena zaduživanja, ali i neodložna potreba bankarskih klijenata za finansiranjem. Krediti privredi rasli su stopom od 4,2 odsto, a najviše su se koristili krediti za likvidnost i obrtna sredstva i to među korisnicima kojima pripadaju mikro, mala i srednja preduzeća koja su i najranjivija u otežanim uslovima poslovanja.

Kada je stanovništvo u pitanju, u drugom tromesečju su krediti zabeležili rast od 4,9 odsto, a dve trećine ovog povećanja odnosilo se na gotovinske kredite. Ova najpopularnija pozajmica zabeležila je stopu rasta od 8,2 odsto, te je udeo gotovinskih kredita u ukupnim kreditima premašio nivo od 45 procenata. Blagi rast u drugom tromesečju ponovo su zabeležili stambeni krediti, a ova kategorija korisnika bankarskih usluga do kraja ove godine uživa povlasticu NBS-a u vidu privremenog ograničenja kamatne stope. Ova mera koja je na snazi od septembra prošle godine uticala je na povećanje dohotka ove kategorije stanovništva i donekle je ublažila pritisak za još većim posezanjem gotovinskih kredita.

Cena kreditiranja je nastavila trend umerenog pada koji se beleži još od kraja 2023. godine, kada je bilo izvesno da je globalni ciklus podizanja kamata uveliko premašio vrhunac. Prosečna kamata na dinarske kredite stanovništvu smanjena je u drugom tromesečju za pola procentnog poena na 12,0 odsto, a privredi 10 baznih poena na 8,1 odsto. Kada je reč o kreditima indeksiranim u evrima, stanovništvo je plaćalo za 10 baznih poena nižu kamatu (6,2 odsto), a privreda za 30 baznih poena (6,8 odsto).

Nivo loših kredita u bankarskom sektoru na kraju juna ostao je na izuzetno niskom nivou od 2,9 odsto, što pokazuje da stanovništvo i privreda zasada i dalje relativno lako izmiruju svoje obaveze uprkos povišenim troškovima otplate.

Rekordni profiti i ove godine

Veoma visok rast neto prihoda od kamata doneo je prošle godine i globalnim bankama i lokalnim igračima rekordne profite, a taj trend je nastavljen i u prvoj polovini ove godine. Ovaj segment poslovanja, istina, znatno je usporio s obzirom da je bilo logično da sa protokom vremena poskupe i bankarski izvori finansiranja (depoziti), što je smanjilo bankarske profitne marže. Neto prihod od kamata u prvih šest meseci uvećan je za petinu na skoro 126 milijardi dinara, dok je u čitavoj prošloj godini rast iznosio čak 52 odsto. Neto kamatna marža premašila je nivo od četiri odsto, prvi put u poslednjih 10 godina, i faktički se vratila na nivoe iz 2015. godine kada je krenuo njen kontinuirani silazni trend.

Nešto nižom stopom u odnosu na kreditni biznis rasli su neto prihodi od naknada i provizija koji su u prvih šest meseci premašili 43 milijarde dinara. Prošle godine ovaj segment poslovanja je bio u fazi umerene hibernacije (rast od 11 procenata), nakon postizanja „džentlmenskog sporazuma“ banaka sa NBS-om da privremeno zamrznu tarifnik koji se po ovom osnovu bio prilično razmahao.

U odsustvu većeg obima otpisa i rezervisanja, banke su u prvih šest meseci dodatno uvećale odličan prošlogodišnji krajnji rezultat, pa se sa velikom verovatnoćom može tvrditi da će 2024. biti najberićetnija godina kada su bankarski profiti u pitanju. U prvih šest meseci banke su ostvarile zbirni profit od 89,2 milijarde dinara, što je za trećinu bolji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine.

Iznenađenja nije bilo ni na rang listi učesnika po profitu – najveće banke po aktivi predvodile su i listu banaka po apsolutnom profitu. Raiffeisen banka je u prvoj polovini godine ostvarila profit od 16,0 milijardi dinara, Banca Intesa 14,6 milijardi dinara, a na trećem mestu bila je OTP banka sa profitom od 13,3 milijarde dinara.

Addiko zasada ostao svoj

Nakon što AIK banka zvanično okonča preuzimanje Eurobank Direktne banke, domaće tržište brojiće 19 učesnika. Trend ukrupnjavanja će verovatno da se nastavi, ali izvesno ne onim intenzitetom iz bliske prošlosti s obzirom da je tržište već dobrano skoncentrisano. Prvih deset učesnika drži preko 93 odsto tržišta, dok počev od devete banke prema rangu aktive, svi učesnici imaju manji tržišni udeo od tri procenta.

Intesa je ostala najveća banka sa udelom u ukupnoj aktivi od 16,1 odsto, sledi OTP banka sa 14,0 odsto, te AIK banka koja će nakon zvaničnog pripajanja Eurobank Direktne banke imati tržišni udeo od nepunih 12 procenata.

Glavna priča oko nastavka konsolidacije domaćeg tržišta ove godine vodila se oko austrijske Addiko banke, koja u domaćim okvirima ima tržišni udeo od 1,7 odsto. Reč je o banci sledbenici posrnule Hypo Alpe Adria banke koja pod ovim imenom posluje kada su u pitanju tržišta zemalja bivše Jugoslavije, a već nekoliko godina se špekuliše o njenoj prodaji.

Ove godine je promena vlasništva bila više nego izgledna, ali se situacija prilično zakomplikovala učešćem većeg broja igrača koji posluju na ovdašnjim prostorima. AIK banka je već duže vreme stidljivo slagala kockice u vlasničkoj strukturi Addiko banke, da bi se ove godine u igru umešala i ovdašnja Alta banka koja je bila i predmet pojačanog nadzora od strane evropskog regulatora zbog nepoštovanja zakona u vezi sa zajedničkim delovanjem. Treći igrač, slovenački NLB, uključio se najkasnije u igru sa zvaničnom ponudom i namerom da stekne ne manje od 75 odsto akcija. Ovaj posao nije bilo moguće zatvoriti bez saglasnosti barem jednog od spomenutih igrača te je ponuda, uprkos solidnoj ceni od 22 evra po akciji, propala jer je NLB prikupila tek oko 36 odsto akcija.

Nakon neuspeha ove ponude i velikog pada u ceni akcija austrijske banke, one su se ponovo vratile na nivo od oko 20 evra, što signalizira da ni kratkoročno gledano ovde priča nije završena. Addiko je očito i dalje ostao kandidat broj jedan za nastavak trenda konsolidacije ovdašnjeg bankarskog tržišta.

Nenad Gujaničić

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: kiberstalker, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Najplaćenije zanimanje na svetu: Hvatanje krivina na poslu

by bifadmin

Ako je rad stvorio čoveka, šta je onda lenjivac u kancelariji? To je najplaćenije zanimanje na svetu. Koliko god da su zabušanti plaćeni, preplaćeni su jer ne rade gotovo ništa. A ponekad su baš dobro plaćeni da se ne mešaju u svoj posao. Zabušanti „od karijere“ su socijalno izuzetno inteligentni, ali najveće zasluge za to što opstaju, pa čak i napreduju na poslu na štetu onih koji zaista rade – snosi poslovodstvo.

Kod nas se za obavljanje raznih privatnih poslova u radno vreme, kupovinu na pijaci, kuvanje zimnice ili honorarnog rada za drugu firmu, za savetovanje ni o čemu i izmišljanje fantomskih a dobro plaćenih radnih mesta uglavnom optužuje javni sektor. Nasuprot tome, pregorevanje na poslu je postalo praktično sinonim za rad u privatnim firmama, naročito onima za koje nam tvrde da u Srbiju donose svetske standarde i dižu produktivnost u nebesa.

Kako mogu da izgledaju svetski standardi koji se ovde prećutkuju, veoma slikovito dočarava knjiga Dejvida Bolčovera „Živi mrtvaci“, koja je postala svetski bestseler. Ovaj britanski poslovni konsultant i pisac tvrdi da u savremenom korporativnom svetu ima na stotine hiljada ljudi koji provode godine u svojim kancelarijama ne radeći maltene ništa. Oni se provlače kroz pukotine u ogromnim sistemima velikih kompanija, kojima se loše i neefikasno upravlja.

Najveća zanimljivost u ovoj knjizi je ta da je ona zasnovana u velikoj meri na iskustvu samog autora. On kaže da se po završetku fakulteta zaposlio u jednoj maloj osiguravajućoj kući, gde su svi jako mnogo radili i da je zato počeo da traži posao u velikim kompanijama. „Pokazalo se da u velikim firmama mogu da radim vrlo malo, za mnogo bolju platu“, navodi Bolčover.

Poslodavci zaboravili na mene

On posebno ističe primer jedne velike korporacije, gde je prvih godinu dana radio najviše nekoliko sati nedeljno. U početku mu je to prijalo, ali je kasnije počeo da se dosađuje. Otišao je kod svog nadređenog sa pričom kako bi želeo da se usavršava i više doprinese firmi, upitavši da li bi preduzeće htelo da mu plati MBA studije?

Poslodavci su prihvatili njegov predlog, uz dogovor da mu nakon dodatnog stručnog osposobljavanja dodele novo radno mesto, gde će moći da primeni stečena znanja.

„Pred kraj mog usavršavanja, direktori nekoliko sektora u kompaniji pozvali su me na razgovor, ali sve se završilo samo na priči. Mesecima nisam radio bukvalno ništa i shvatio sam da su poslodavci zaboravili na mene. Čitao sam knjige, išao u bioskop, ručavao sa prijateljima, putovao po Evropi i posećivao fudbalske utakmice jer jako volim fudbal. Zaista sam uživao, ali moja porodica i bliski prijatelji bili su manje oduševljeni i ubeđivali su me da potražim drugi posao“, priča Bolčover koji je, napokon, posle tri godine dobro plaćenog nerada i sam shvatio da takva idila neće moći večno da traje.

„Moglo bi se reći da mi je to bio najbolji poslodavac ikada, ali kada to sagledate objektivno, jasno je da ovakvi slučajevi svima nanose ogromnu štetu“, zaključuje Britanac koji sada radi za sebe, tako što savetuje menadžere kako da istisnu lenjivce iz kancelarije, piše poslovne knjige i naravno – one o fudbalu.

„To je kao da sam stalno na odmoru“

Njegovo iskustvo nije izuzetak, potvrđuju i druga istraživanja, poput onog koje je sproveo Džozef Fuler, profesor menadžmenta na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Harvard. Fuler je nekoliko godina proučavao fenomen „plaćenih neradnika“ u multinacionalkama širom sveta i došao do zaključka da je on zapanjujuće rasprostranjen.

Profesor navodi primer zaposlenog koji u jednoj velikoj automobilskoj kompaniji održava IT sistem i koji radi svega nekoliko sati nedeljno. On to može jer se niko ne razume u njegov posao i praktično je svima svejedno šta i koliko on zaista radi, sve dok sistem o kojem brine funkcioniše. Zato ima vremena na pretek da se u radno vreme druži sa decom, planinari, pliva, igra video igrice i gleda serije. „To je kao da sam stalno na odmoru i samo povremeno moram da ga prekinem da nešto uradim“, opisuje ovaj IT stručnjak.

Neradnik možete biti i u velikim tehnološkim kompanijama, ukoliko vam se posreći da vas angažuju za neki razvojni projekat, gde neretko ima mnogo praznog hoda jer nije baš najjasnije šta je čija uloga u tome. A ni gde se ko od inovativnih genija trenutno nalazi, jer su čas negde u Africi, potom u Aziji, pa skoknu do Evrope, sve u cilju istraživačkog rada na projektu.

Fuler opisuje i ispovest političkog analitičara u jednoj konsultantskoj kući, koji priznaje da ima toliko vremena na poslu da ga popunjava tako što svira violinu. Pošto veoma voli muziku, počeo je da razmišlja da nauči da svira još neki instrument u radno vreme, ali ga u izboru sputava to što on ne bi smeo da bude kabast, jer kako u suprotnom da ga donosi u kancelariju? Ni njegove kolege iz istog odeljenja se ne ubijaju od rada, a sve zahvaljujući tome što i njihovi nadređeni retko dolaze na posao.

Urođeni talenat za zabušavanje

Psiholozi tvrde da zabušante na poslu ne treba potcenjivati, odnosno da su to ljudi koji su veoma obdareni socijalnom inteligencijom, doduše isključivo u sopstvenu korist i na štetu drugih. Oni su puni veština koje nijedan poslodavac ne traži, uključujući i sposobnost da prevare i najsofisticiraniju veštačku inteligenciju za regrutovanje kadrova, u koju su kompanije sručile silne pare ne bi li se odbranile od nepodobnih radnika.

Talentovani lenjivac nastoji da bude uključen u sve nove projekte, ali samo na nivou „korisnih ideja“. Mukotrpnu realizaciju prepušta drugima, jer je uvek „razapet“ između mnoštva projekata, večito je pretrpan sastancima, pripremama sastanaka, i sastancima na kojima se zaključuje šta je bilo na tek održanom sastanku. Sa ekrana njegovog računara neprekidno isijavaju komplikovane tabele, kada neko od kolega pokuša da mu „uvali“ konkretan posao istog časa trči da rešava neku iznenadnu „kriznu situaciju“ i sve nervira svojim mejlovima u gluvo doba noći, ne bi li i tako pokazao da „od posla više ne zna gde udara“.

Ovu i druge slične fraze neprekidno ponavlja iz dana u dan, ali nekako uvek nađe vremena da visi satima pored aparata za kafu ili u restoranu firme, gde „neformalno“ razmenjuje informacije sa drugima dokle su stigli u „zajedničkom“ projektu. Ne propušta da se raspita za zdravlje kolega i kako ide privatan život, jer se on u hladnom korporativnom svetu predstavlja kao osećajno biće koje istinski brine za ljude. Ipak, njegov najveći talenat je da zasluge za rezultate do kojih su došli drugi, uz mnogo šarma i „skromnosti“ pripiše sebi tamo gde je to najpotrebnije – kod nadređenih.

Upravo u tom grmu leži zec, dakle u poslovodstvu, tvrdi Gleb Cipurski iz konsultantske kuće Disaster Avoidance Experts. Loše postavljen sistem i direktori koji ne rade svoj posao kako treba su najodgovorniji što zabušanti opstaju u kompanijama i onda kada se masovno dele otkazi, pa čak i napreduju na štetu onih koji zaista rade. Američki stručnjak za izbegavanje katastrofa upozorava da u Sjedinjenim Državama, koje se diče da su zemlja radoholika, produktivnost već godinama opada.

Njegova računica pokazuje da u firmi sa 100 zaposlenih i prosečnom platom od 60.000 dolara godišnje, ukoliko je petina zaposlenih neproduktivna 20% radnog vremena, „za godinu dana baci se 240.000 dolara u kanalizaciju“, a sa skrivenim troškovima taj gubitak može dostići skoro milion dolara.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

Foto: Vitaly Gariev, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koje su izmene poreza na zarade u 2025.godini

by bifadmin

Poslodavci u Srbiji će u ovoj godini plaćati manji porez na zarade, jer je uvećan neoporezivi deo zarade za isti procenat za koji je povećana minimalna cena rada – 13,7 odsto, što je u nominalnom iznosu 3.423 dinara.

Tako su, umesto dosadašnjih 25.000 dinara u ovoj godini neće oporezivati 28.423 dinara zarade.

Za radnike koji rade sa nepunim radnim vremenom umanjenje je srazmerno radnom vremenu u odnosu na puno radno vreme.

Ukoliko zaposleni radi kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac umanjenje obračunava srazmerno vremenu provedenom kod njega, pri čemu ukupno umanjenje ne može preći iznos od 28.423 dinara mesečno.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Srećnu i uspešnu Novu godinu želimo našim čitaocima

by bifadmin

Magazin Biznis i finansije i naš portal www.bif.rs, želi srećnu, uspešnu i bolju 2025.godinu.

Pratite nas a mi ćemo se truditi da ostanemo i dalje nezavisni, sa tačnim i dobrim analizama koja će pratiti privredna i društvena kretanja kako u našoj zemlji, tako u regionu i svetu.

Redakcija magazina Biznis i finansije i portala bif.rs

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Zašto korisnici više veruju sajtovima na nacionalnim domenima

by bifadmin

Mišljenja i činjenice

Donošenje odluka može biti poput vožnje kroz maglu – neizvesno i često zbunjujuće. Svakodnevno se suočavamo sa izborima koji oblikuju naš život, bilo da se radi o ličnim ili poslovnim odlukama, ali kako donosimo te odluke? Gde dolazimo do informacija i od koga ih dobijamo? Da li su to relevantni izvori ili su to samo nečija mišljenja?

Imati mišljenje je ljudski, svi mi imamo mišljenje. O raznim stvarima. O nekim stvarima imamo i znanje, a o nekim baš i ne, ali nas to ne sprečava da i o njima imamo mišljenje, i da ga iznosimo. Naravno, neopterećeni time što nam objektivne činjenice uopšte ne idu u prilog. Nažalost, na bazi neutemeljenih mišljenja često se utemeljuju bitne poslovne odluke koje se kasnije pokažu pogrešnim.

Na primer, često se javlja pitanje da li je za veb-sajt bolje koristiti nacionalni domen, poput .RS, ili popularni generički domen, kao što je .COM. Popularnost .COM domena zasniva se na njegovom “stažu” na internetu, koji će u martu 2025. dostići punih 40 godina. Doduše, njegova popularnost ne garantuje sajtovima koji ga koriste ni bolju poziciju u pretragama ni veći uspeh na globalnom nivou, ali njegova popularnost jeste činjenica. Ovo nije: izabrati .COM domen “jer bi trebalo da bude registrovan i proveren od strane Gugla” (iz jednog istraživanja). To je mišljenje. Potpuno neosnovano i potpuno netačno, ali nekome sasvim dovoljno da na osnovu njega donese odluku.

Nacionalni domeni kao faktor poverenja korisnika

U digitalnom svetu izbor domena je mnogo više od tehničkog pitanja – to je strateška odluka koja može direktno uticati na uspeh kompanije, bilo da posluje lokalno ili cilja globalno. Jer domen nije samo internet adresa – on je deo kompanijskog identiteta. Kada birate između nacionalnog i generičkog domena, vi birate kako ćete se predstaviti svojoj ciljnoj publici. Nacionalni domeni, poput .RS za Srbiju, šalju jasnu poruku: „Tu smo za vas, na vašem jeziku i pismu, i cenama u lokalnoj valuti. Svaki problem, pa i pravni, rešava se u lokalu.“ S druge strane, generički domeni ne šalju sličnu poruku, jer oni nemaju taj geografski kontekst.

Istraživanja pokazuju da korisnici više veruju sajtovima na nacionalnim domenima, jer prepoznaju njihovu usmerenost na lokalno tržište. Takođe, postoji veće poverenje potrošača u domaće domene zbog transparentnosti informacija o registraciji. Naime, za razliku od generičkih domena, kod kojih su informacije o vlasnicima često skrivene, .RS domen, kada je registrovan na pravno lice, omogućava jednostavnu proveru firme koja stoji iza njega. Time se gradi poverenje.

Globalna prepoznatljivost i lokalna relevantnost

Svi internet domeni (a ima ih skoro 1.600 na globalnom nivou) podjednako su vidljivi na internetu – razliku između njih pravi ljudska percepcija i Guglovi algoritmi pretrage. Dok su generički domeni u prednosti kada je reč o globalnoj prepoznatljivosti (ljudska percepcija), nacionalni domeni su u prednosti kada je reč o lokalnoj relevantnosti (Guglovi algoritmi). Kad je sajt na nacionalnom domenu korisnici očekuju da je njegov sadržaj prilagođen njihovim lokalnim potrebama, pa ga vide kao relevantijeg od onog na generičkom domenu. Takvi sajtovi su relevantniji i u Guglovoj lokalnoj pretrazi, jer nacionalni domeni signaliziraju usmerenost na lokalno tržište i Gugl takve sajtove favorizuje u lokalnim pretragama.

Većina naših e-trgovaca je svesna ovih činjenica, što je vidljivo i u statističkim podacima. Naime, istraživanje iz oktobra 2024. kaže da većina e-komerc sajtova u Srbiji, čak 84,5%, funkcioniše isključivo na domaćem tržištu, pri čemu njih 79,8% koristi upravo .RS domen. Osim izbora jezika i pisma za sadržaj, i sam domen ukazuje na prilagođenost sajta lokalnom tržištu.

Kako napraviti pravi izbor?

Odabir pravog domena zavisi od vaših ciljeva. Ciljate domaće tržište? Domaći .RS je logičan izbor – “govori” jezikom vaših kupaca, favorizuje vas u lokalnim pretragama i gradi poverenje. Naravno, domen je samo jedan deo šire digitalne strategije, ali u kombinaciji sa kvalitetnim sadržajem i dobrom optimizacijom za pretraživače, pravi domen će vam pomoći da vaš sajt bude ne samo vidljiviji, već i relevantniji. Što će se, posledično, odraziti i na vaš biznis.

Izvor: Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikaciju RNIDS

Foto: Pixabay

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Radno vreme za praznike: pijace, prodavnice, pošte, parking, Institut za transfuziju krvi

by bifadmin

Tokom predstojećih praznika najveći broj prodavnica biće zatvoren 1. i 7. januara, dok će 31. decembra i 6. januara raditi skraćeno radno vreme. U nastavku pročitajte radno vreme trgovinskih lanaca, pijaca, pošte, Parking servisa i Instituta za transfuziju krvi

Prodavnice

Poslednjeg dana 2024. godine prodavnice velikih trgovinskih lanaca će raditi uglavnom skraćeno radno vreme – do 18 časova. Prvi dan 2025. je neradan, dok se 2. januara radi redovno. Na Badnji dan, 6. januara, prodavnice će takođe raditi skraćeno radno vreme, dok je dan Božića – 7. januar – neradan dan.

Lidl
31. decembar – Skraćeno readno vreme, do 18 časova

1. januara – Neradni dan

2. januara – Redovan radni dan

6. januara – Skraćeno radno vreme do 18 časova

7. januar – Neradni dan

Maxi

Radno vreme Maxi prodavnica tokom praznika:

29.12.2024. – Radno vreme do 21h

30.12.2024. – Redovno radno vreme

31.12.2024. – Radno vreme do 18h

01.01.2025. – Neradan dan

02.01 – 04.01.2025. – Redovno radno vreme

05.01.2025. – Radno vreme do 21h

06.01.2025. – Radno vreme do 18h

07.01.2025. – Neradan dan

08.01.2025. – Redovno radno vreme

Maxi prodavnice koje rade 24 sata, 2. i 8. januara počinju sa radom u 07.30h

Idea, Merkator, Roda

U utorak 31. decembra Idea, Roda i Merkator prodavnica radiće do 18 časova, dok će sreda 1. januar biti neradan dan za sve ove radnje širom Srbije.

U ponedeljak 6. januara sve Idea prodavnice, Roda marketi i Merkator hipermarketi radiće do 18 časova, a utorak 7. januar biće neradan dan.

DIS
Utorak 31. decembar – radno vreme do 18 časova;

Sreda 1. januar – neradan dan;

Četvrtak 2. januar – redovno radno vreme;

Ponedeljak 6. januar – radno vreme do 18 časova;

Utorak 7. januar – neradan dan;

Ostalim danima DIS prodavnice rade po redovnom radnom vremenu.

Super Vero
31. decembar 2024. – 07:30 – 18:00h

1. januar 2025. – neradan dan

02-05. januar 2025. – 07:30 – 22:00h

6.januar 2025. – 07:30 – 18:00h

7. januar 2025. – neradan dan

8. januar 2025. – 7:30 – 22:00h

Market u Novom Sadu počinje sa radom od 08:30 časova svakog dana, skraćeno radno vreme je 31. decembra i 6. januara do 18h, a neradni dani su 1. i 7. januar, navela je ova kompanija.

Univerexport
31. 12. 2024.

Radno vreme svih maloprodajnih objekata je do 18.00 časova, osim sledećih objekata čije će radno vreme biti do 20.00 časova: Zlatibor – ugao Rujanske i Obudovice, Krfska 7 i Vrnjačka Banja, Kneza Miloša 16d.

Radno vreme servisa Univerexport online elakolije: do 17.00 časova.

Radno vreme korisničkog servisa: do 11.00 časova.

1. 1. 2025.

Neradni dan za sve maloprodajne objekte, Univerexport online elakolije, korisnički servis, pošte i menjačnice, osim za sledeće maloprodajne objekte koji će raditi od 8.00 do 20.00 časova: Zlatibor: ugao Rujanske i Obudovice, Krfska 7; Vrnjačka Banja: Kneza Miloša 16d.

2. 1. 2025.

Radno vreme svih maloprodajnih objekata: od 8.00 do 20.00 časova.

Radno vreme Univerexport online elakolije: do 18.00 časova.

Neradni dan korisničkog servisa.

6. 1. 2025.

Svi maloprodajni objekti će raditi do 18.00 časova, osim sledećeg objekta koji će raditi prema ustaljenom radnom vremenu: Bački Petrovac: Maršala Tita 13.

7. 1. 2025.

Neradni dan za sve maloprodajne objekte, korisnički servis, pošte i menjačnice u okviru objekata i Univerexprot online elakolije.

Koji objekti Univerexporta i u kojim gradovima će 7. januara raditi u jednoj smeni, pročitajte na OVOM linku.

Parking servis

Beograd

JKP „Parking servis“ Beograd saopštio je da neće kontrolisati i naplaćivati parkiranje u zoniranim delovima grada tokom novogodišnjih praznika, 1, 2. i 7. januara 2025. godine.

Tih dana biće zatvoreni i šalteri za rad sa strankama u Takovskoj 31, Mileševskoj 51 i Milutina Milankovića 134g.

Sve javne garaže, posebna parkirališta, kompleks „Međunarodni terminal“ kao i Služba za eksploataciju vozila biće neprekidno otvoreni tokom praznika i radiće po uobičajenom sistemu naplate.

Od petka, 3. januara 2025. godine, naplata i kontrola parkiranja u zoniranim delovima grada, kao i svi šalteri korisničkog servisa, radiće po uobičajenom radnom vremenu.

Novi Sad

JKP Parking servis Novi Sad za vreme novogodišnjih praznika, u sredu 1. i u četvrtak 2. januara, neće naplaćivati parkiranje u gradu.

Parkiranje se, kako je navelo ovo preduzeće, neće naplaćivati ni za vreme božićnih praznika, u ponedeljak 6. i u utorak 7. januara.

„Tokom praznika, u saradnji sa saobraćajnom policijom, dežuraće ekipa „pauk” službe“, naveo je Parking servis Novi Sad.

Pijace

Beograd

Pijace u Beogradu imaće izmenjeno radno vreme za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, saopšteno je iz JKP-a „Beogradske pijace”, prenosi Beoinfo.

Zelene pijace će u utorak, 31. decembra, raditi uobičajeno, od 6 do 19 časova, a 1. i 7. januara neće raditi.

Pijace „Zemun”, „Banovo brdo”, „Bele vode”, „Dušanovac” i TC „Novi Beograd” 1. i 7. januara radiće skraćeno, od 6 do 14 časova, dok će 2. januara sve zelene pijace raditi od 6 do 14 časova.

Otvoreni tržni centar Miljakovac – „Beogradski buvljak” 1. i 7. januara neće raditi, a 2. januara ova pijaca radiće od 6 do 14 časova.

Na pijaci „Dušanovac” prodaja iz vozila neće se vršiti 31. decembra, kao i 6. januara. U utorak, 7. januara, ova pijaca će raditi uobičajeno, od 19 do 6 časova.

Parking na pijaci „Dušanovac” radiće 1, 2. i 7. januara od 6 do 15 časova.

Pijaca cveća „Krnjača” 1. i 7. januara neće raditi.

Pijaca „Palilula” u utorak, 31. decembra, radiće od 7 do 20 časova, dok 1. i 7. januara neće raditi. U četvrtak, 2. januara, radiće od 6 do 14 časova, a u ponedeljak, 6. januara, radiće od 7 do 18 časova.

Garaža na pijaci „Palilula” 1, 2. i 7. januara radiće 24 sata.

Parking na pijaci „Zemun” 1, 2. i 7. januara radiće 24 sata.

Garaža na pijaci „Zeleni venac” neće raditi 1. i 7. januara, a 2. januara radiće do 15 časova.

Garaža na pijaci TC „Novi Beograd” 1, 2. i 7. januara radiće 24 časa.

Novi Sad

1. januara 2025. godine novosadske pijace ne rade.

2, 6. i 7. januara 2025. godine sve novosadske pijace će raditi od 06.00 do 14.00 časova (radno vreme kao nedeljom).

„Novosadske pijace ne rade samo jedan dan u godini – i to 1. januara“, podsetilo je JKP Tržnica Novi Sad.

Pošta Srbije

Na državni praznik Nova godina, u sredu i četvrtak 1. i 2. januara, i na verski praznik Božić, u utorak 7. januara 2025. godine, radiće dežurne pošte.

Svih dana praznika biće otvorene Glavna pošta u Takovskoj 2 u Beogradu, pošte na graničnim prelazima Batrovci, Horgoš, i Čukarka i administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, koje će raditi non-stop. Pošta na graničnom prelazu Gradina dežuraće od 7 do 18.30 časova, saopštila je Pošta Srbije.

U četvrtak 2. januara biće otvorene 64 dežurne pošte u celoj zemlji, u Beogradu i svim većim gradovima i turističkim centrima.

Radiće pošte u tržnim centrima u Beogradu, Pančevu i Kragujevcu, pošte u „Univereksport” objektima u Beogradu, Novom Sadu i okolini, Zrenjaninu, Somboru i Apatinu, u „Roda” objektima u Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu, pošte na Zlatiboru i Kopaoniku i druge dežurne pošte. Istog dana, pošte na graničnim prelazima Sremska Rača i Šid radiće od 00 do 24 časa, a pošta na aerodromu „Nikola Tesla” od 8 do 15 časova.

U utorak 31. decembra i ponedeljak 6. januara, pošte sa celodnevnim radnim vremenom radiće skraćeno, do 17 časova.

Institut za transfuziju krvi: Radno i za praznike

Institut za transfuziju krvi Srbije saopštio je će, kao i svakog praznika, i tokom predstojećih otvoriti svoja vrata za dobrovoljne davaoce krvi. Podsećaju da se ova ustanova nalazi u Ulici Svetog Save 39 Beograd, te pozivaju punoletne građane da daju krv, prenosi Beoinfo.

Radno vreme 31. decembra je od 7 do 15, a 1. i 2. januara od 8 do 15 časova.

U petak, 3. januara, transfuziološki autobus će se nalaziti ispred Doma zdravlja u Požeškoj od 9 do 14, a u subotu, 4. januara, ispred Šoping centra „Stadion” od 13 do 17 časova.

Na Badnji dan i Božić radno vreme je takođe od 8 do 15 časova.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

RZS: Godišnji rast maloprodaje u novembru 1,4 odsto

by bifadmin

Promet robe u trgovini na malo u novembru 2024. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 4,1 odsto, a u stalnim cenama za 1,4 odsto, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ukoliko se uporede prvih jedanaest meseci 2024. godine sa istim periodom 2023. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 9,6 odsto, a u stalnim cenama (koje eliminišu efekat inflacije) za 5,8 odsto.

Trgovina na malo hranom, pićima i duvanom je u istom periodu zabeležila rast od 5,9 odsto u stalnim cenama, dok je međugodišnji rast u novembru bio 0,1 odsto.

Maloprodaja neprehrambenih proizvoda u novembru je realno porasla za 2,5 odsto međugodišnje, a 7,8 odsto za prvih 11 meseci 2024. u odnosu na isti period lane.

U oba posmatrana perioda, trgovina na malo motornim gorivima ostvarila je rast od dva odsto, navodi se u izveštaju RZS.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Air visual: Beograd jutros bio sedmi na svetu po zagađenosti vazduha

by bifadmin

Beograd je jutros sedmi na svetskoj listi glavnih gradova sa najvećim stepenom zagađenosti vazduha, pokazuju podaci sajta Er vižual (Air visual).

Po merenjima od 10 časova, kvalitet vazduha u Beogradu je ocenjen kao „nezdrav“, jer je koncentracija štetnih PM 2.5 čestica 16,8 puta veća od preporuka Svetske zdravstvene organizacije i iznosi 171.

Od jutros je u Srbiji najveći stepen zagađenosti vazduha zebeležen u Omoljici, gde je koncentracija PM 2.5 čestica u 9 časova iznosila 194.

Izvor: Beta
Foto: Bif

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci