Mesečni Euribor porastao je sa oko 2,1% početkom godine na gotovo tri odsto do 22. septembra, uz posebno snažan rast tokom septembra. Od januara, tromesečni i šestomesečni Euribor porasli su za po 30%. Kao jedan od ključnih razloga stručnjaci navode rast cena energenata, pre svega nafte. Postavlja se pitanje hoće li to, i kako, uticati na rast kamata na stambene kredite.
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije ocenjuje da je aktuelni rast Euribora posledica energetskog šoka i očekivanja da bi centralne banke mogle da zadrže ili povećaju kamatne stope.
Grubišić za Euronews Srbija objašnjava da trenutna situacija podseća na period iz 2022. i 2023. godine, kada je nagli rast cena energenata snažno uticao na inflaciju.
– Radi se o klasičnom energetskom šoku koji smo imali poslednji put 2022. i 2023. godine. Cena nafte se stabilno održava iznad 100 dolara po barelu i neizvesno je kada će se spustiti na prirodni nivo između 60 i 70 – navodi Grubišić.
On dodaje da rast cena energenata proizvodi inflatorne pritiske i povećava inflaciona očekivanja, zbog čega centralne banke moraju da vode računa o kamatnim stopama.
– Centralne banke moraju da podignu kamatne stope, jer im je prvi mandat da zadrže inflaciju u ciljanom koridoru. To je uradila i Evropska centralna banka i onda posledično Euribor reaguje i na podizanje kamata i na očekivanja eventualnog daljeg povećanja, u najavi je još jedno do kraja godine – objašnjava profesor.
On kaže da korisnici kredita sada ne treba da brinu.
– Ovaj porast je već ukalkulisan u ono što zovemo zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, takozvanu krovnu kamatu – kaže on.
Prema njegovim rečima, zakonsko ograničenje sprečava da zbirna kamatna stopa nastavi da raste bez ograničenja, čak i ukoliko Euribor u određenom periodu nastavi da raste.
– Čak i da se desi da Euribor dalje raste, njihova zbirna kamatna stopa ne može da poraste, jer je to, ipak, zaštićeno i zakonom – ističe Grubišić.
Ko će najviše osetiti rast Euribora?
Građani koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom već su mogli da osete posledice rasta Euribora.
– U odnosu na period kada je Euribor bio oko 2,1%, korisnici su određeni rast već osetili, u zavisnosti od toga da li imaju tromesečni ili šestomesečni Euribor i kada im dospevaju promene kamatne stope – navodi Grubišić.
Kod kredita vezanih za šestomesečni Euribor promene se, kako on objašnjava, odražavaju dva puta godišnje, dok se kod tromesečnog obračun usklađuje četiri puta godišnje.
– Nekog porasta je već bilo i oni su to već i osetili, jer ovo traje od marta. Možda će blago još doći do neke korekcije, ali približava se ipak tom svom plafoniranju, jer je dalje povećanje omeđeno zaštitom po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga – kaže profesor.
Da li sada treba refinansirati kredit?
Postavlja se pitanje da li je pitanje da li je sada trenutak za prelazak na fiksnu kamatnu stopu s obzirom na porast Euribora.
– Ne bih gledao tu odluku prema događajima koji se povremeno dešavaju – rekao je on i dodao da kod stambenih kredita govorimo o periodima od 20 ili 25 godina i da je teško praviti precizne projekcije za tako dug period.
Kako kaže sagovornik Euronews Srbija, ni izbor fiksne kamatne stope sam po sebi ne mora biti loš, ali ne savetuje građanima da sada naglo ulaze u refinansiranje samo zbog trenutnog rasta Euribora.
– Ne bih sada jurio refinansiranje. Takve ‘krivine’ vas obično više koštaju – upozorava Grubišić.
Prognoziranje kretanja Euribora za narednu godinu, prema njegovim rečima, veoma je teško, ali ne očekuje nova velika povećanja referentnih stopa Evropske centralne banke.
– Ne bi trebalo dalje da bude podizanja Evropske centralne banke. Referentna kamatna stopa je već otišla na oko 2,5 i blizu tri odsto, što je neki dugoročni prosek. Mislim da daljeg podizanja od Evropske centralne banke neće biti, a onda ni Euribor nema razloga da reaguje na ta očekivanja – rekao je on.
Kada je reč o mehanizmima kojima NBS može da zaštiti građane od naglih promena kamata, Grubišić izdvaja Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i ograničenje maksimalne kamatne stope.
– To je maksimalan nivo kamatne stope do kojeg može da se dođe usled dejstva tržišta. Time se ograničava tržište tako da, čak i ako uslovno kažemo da tržište i poludi, kamatna stopa ne može da pređe taj plafonirani nivo – objašnjava profesor.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay
