Najnoviji vid američkog pritiska na kubanske vlasti je prestanak isporuke nafte iz Venecuele kojom sada u ime te zemlje trguju SAD.
Venecuela je inače bila glavni kubanski dobavljač nafte, zajedno sa Meksikom koji je takođe obustavio isporuke pod američkim pritiskom, premda je posle najavio da će poslati nešto nafte i hrane u vidu humanitarne pomoći. Ove dve zemlje prošle godine su obezbeđivale 78% nafte trošene na Kubi. Njihovim povlačenjem ta zemlja je primorana da živi na rezervama ovog važnog energenta.
Kako takav život izgleda pokazuje podatak da ona trenutno proizvodi samo oko 40% potrebne električne energije. Benzin se u njoj jedva nabavlja i plaća se u devizama, redovi su dugi, a isključenja struje traju i do 15 sati dnevno.
Države koje mogu da joj pomognu su pod snažnim uticajem SAD, pa su sve oči sada uprte u Rusiju koja je poručila da planira da nastavi isporuke nafte Kubi.
No, Rusija je zapravo jedan od problema. Američki predsednik sve ovo radi kako bi ograničio uticaj Rusije u tom regionu i primorao latinoameričke zemlje da se demokratizuju. Ovo poslednje je odavno u celom svetu predmet sprdnje ali je korišćeno i u obrazloženju zašto je svrgnut Nikolas Maduro.
Šta Tramp zapravo želi?
Posle uspešne promene vlasti u Venecueli, američki predsednik Donald Tramp počeo je da razmatra sprovođenje sličnih operacija u okolnim zemljama. Kubu je proglasio „posebnom pretnjom po nacionalnu bezbednost SAD“ i zapretio sankcijama svima koji joj budu isporučivali naftu.
Postavio je rok do kraja godine za promenu režima na Kubi, objavio je prošlog meseca Wall Street Journal. Ovaj medij navodi da američka administracija traži „insajdere iz kubanske vlade koji bi mogli pomoći da se postigne dogovor o uklanjanju komunističkog režima“. Međutim, izgleda da se niko ne javlja na ovaj „konkurs“.
S druge strane, nije realno da će biti promene režima „odozdo“, jer ne postoji velika, snažna i organizovana opozicija. Kubanska opozicija nalazi se pretežno u Majamiju.
Dakle, čini se da je jedino rešenje obaveštajna ili vojna operacija za uklanjanje predsednika Migela Dijasa-Kanela. Ali takva operacija verovatno ne bi donela željeni rezultat. Operacija „odsecanja glave“ vlasti verovatno bi imala jedan od dva ishoda: ili bi se pojavila nova figura koju SAD nisu izabrale, ili bi vojska popunila vakuum moći. Prva opcija bi možda značila mirniju tranziciju za Kubu od haosa koji bi druga mogla izazvati, ali nijedna ne bi dovela do ishoda koji SAD žele.
Šta god da uradi, činjenica je da Tramp neće ostvariti svoj deklarativni cilj a to je pomaganje kubanskom narodu, kome trenutno zbog naftnog embarga preti humanitarna kriza.
Foto: Da-holledauer, Pixabay
