EkonomijaVesti

Zadovoljstvo zaposlenih platom: Holandija na vrhu, Balkan na dnu

by bifadmin

Da li je Holandija raj za zaposlene? Nova analiza otkriva da su upravo holandski radnici, naročito zaposleni u administraciji i javnim službama, najzadovoljniji svojom platom u Evropi, dok su zdravstveni radnici u Sloveniji i Nemačkoj među najnezadovoljnijim.

Istraživanje kompanije SD Worx, koje je ispitalo više od 16.000 zaposlenih u 16 evropskih zemalja i 15 sektora, pokazuje da se stavovi o pravičnosti zarada u Evropi značajno razlikuju i da između zaposlenih i poslodavaca postoji ozbiljan jaz u percepciji.

Holanđani najzadovoljniji

Najmanje žalbi na visinu plate dolazi od:

zaposlenih u administraciji i podršci u Holandiji – samo 14,5 odsto smatra da su potplaćeni,

zaposlenih u komunalnim delatnostima (energetika, elektrika, vodovod, otpad) – 17 odsto,

i državnih službenika – 23 odsto.

Nasuprot tome, slovenački zdravstveni radnici prednjače po nezadovoljstvu (čak 74,7 odsto smatra da su potplaćeni), zatim nemački ugostitelji (73 odsto) i švedski prosvetni radnici (72,7 odsto).

Evropa podeljena po osećaju pravičnosti

Gotovo svaki drugi Evropljanin (49 odsto) smatra da ne zarađuje dovoljno, dok 64 odsto poslodavaca tvrdi da svojim zaposlenima pruža „fer platu“.

Najveće nezadovoljstvo vlada na Balkanu:

Slovenija – 60 odsto,

Srbija – 59 odsto,

Hrvatska – 58 odsto radnika smatra da su potplaćeni.

Najzadovoljniji su radnici u Belgiji i Holandiji (više od 60 odsto veruje da su adekvatno plaćeni), dok slede Rumuni (58 odsto) i Britanci (57 odsto), rezultati su istraživanja koje prenosi Euronews.

Zanimljivo je da su britanski i irski poslodavci uvereni da su mnogo „velikodušniji“ nego što zaposleni misle. Razlika u percepciji prelazi 20 procentnih poena, najveća u celoj anketi.

Ko je najnezadovoljniji?

Po sektorima, najviše nezadovoljstva ima u:

zdravstvu (56,5 odsto),

obrazovanju (54 odsto),

proizvodnji (51 odsto).

Najmanje žalbi dolazi iz sektora finansija, građevinarstva i administrativnih poslova, gde je nezadovoljstvo ispod 45 odsto.

Rodni jaz: gde je (ne)pravda najveća

Istraživanje iznosi i rezultate koji upoređuju polove. Žene češće od muškaraca smatraju da su potplaćene (51,5 odsto naspram 47 odsto). Najveći jaz u zadovoljstvu platom između polova zabeležen je u:

Finskoj – 14 poena razlike,

Norveškoj – 12,4,

Hrvatskoj – 11,

Francuskoj – 8,8.

Ipak, percepcija ne mora uvek da se poklapa s realnim razlikama. U Nemačkoj, recimo, muškarci i žene prijavljuju skoro istu satisfakciju, ali zemlja ima četvrti najveći rodni jaz u platama u Evropi – 17,6 odsto, navode istraživači. Nasuprot tome, u Hrvatskoj, iako se doživljava kao nejednaka, zabeležen je mali realan jaz, jedan od najmanjih zabeleženih – 7,4 odsto.

Za Finsku i Norvešku, percepcija i statistika se gotovo poklapaju.

Rekli su poslodavci

Iako su razlike očigledne, većina evropskih poslodavaca ne vidi rodni jaz kao prioritet. U Finskoj ga priznaje samo četvrtina kompanija, dok je evropski prosek tek 35 odsto.

Na listi HR prioriteta, teme poput raznolikosti, jednakosti i inkluzije zauzimaju tek 15. mesto. Na vrhu su:

dobrobit zaposlenih,

zadržavanje kadrova,

regrutacija,

angažovanost,

kompenzacije i beneficije,

hibridni rad i interna komunikacija.

Najmanje važnim smatra se „lični brending poslodavca„.

„Holandija i Belgija su i dalje simbol stabilnosti i fer plata u Evropi, dok Balkan ostaje među regionima s najvećim osećajem potplaćenosti. Ali jedno je jasno – percepcija i realnost plata često se ne poklapaju, a jaz između zaposlenih i poslodavaca pokazuje da Evropa i dalje traži ravnotežu između zadovoljstva, pravičnosti i stvarne vrednosti rada“ kao zaključak navode SD Worx i Euronews .

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog čega je došlo da pada investicija u Srbiji

by bifadmin

Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji ove godine su u drastičnom padu, a za to je teško pronaći samo jednog krivca. Slična situacija pogađa i zemlje regiona, pa se može zaključiti da je veliki uticaj spoljnog faktora na pad stranih investicija, dok i unutrašnja politička situacija i nestabilnost stvaraju rezervisanost kod investitora.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije (NBS) u prvih osam meseci 2025. godine ostvaren je priliv od nešto više od 2,1 mlrd EUR SDI. Međutim, u istom periodu prošle godine investicije su iznosile 3,6 milijardi, što znači da je od januara do kraja avgusta ove godine priliv SDI opao za gotovo 42%.

Dodatno, povećava se i odliv sredstava iz Srbije, koji je u ovom periodu gotovo dupliran. U prvih osam meseci prošle godine iz Srbije se odlilo 362 mil EUR, dok je u istom periodu ove godine otišlo 648 miliona. Dakle, ti podaci pokazuju i da je neto priliv SDI značajno niži i da se i dalje smanjuje. Za ovih osam meseci on iznosi nešto manje od milijardu i po evra.

Dakle, SDI u Srbiji polako posustaju, a u javnosti su se mogla čuti brojna objašnjenja i opravdanja za takve okolnosti. Jedan od glavnih razloga koji su isticali predstavnici vlasti, ali i finansijskih institucija Srbije jeste da su krivac protesti i blokade, koji sada širom zemlje traju bezmalo godinu dana u različitim oblicima.

S druge strane, problem pada SDI ne pogađa samo Srbiju, već i zemlje iz njenog okruženja.

Prema analizi koju je uradio ekonomista Dragovan Milićević, vidimo da pad priliva stranih investicija imaju i Bugarska, Rumunija, kao i Hrvatska. Tri zemlje koje se graniče sa Srbijom i članice su Evropske unije (EU).

Analiza koja je objavljena na portalu Makroekonomija.org, pokazuje da je tokom 2024. Bugarska imala pozitivne neto direktne investicije od oko 2,8 mlrd EUR. Međutim, u ovoj godini beleži se nagli pad.

Došlo je do odliva kapitala

U prvom kvartalu strane direktne investicije su iznosile oko 1,3 mlrd EUR, ali u drugom kvartalu prelaze u negativnu zonu sa minusom od 380 miliona. To znači da je došlo do odliva kapitala, odnosno povlačenja stranih ulaganja iz Bugarske u 2025. godini.

Što se tiče Rumunije, tokom prvih osam meseci 2024. ostvarila je priliv od 3,2 mlrd EUR neto priliva stranih direktnih investicija. U istom periodu 2025. godine, taj iznos je smanjen na jednu i po milijardu evra, što je pad za više od 50%.

Hrvatska je prošle godine zabeležila vrlo visok nivo SDI – oko 4,2 mlrd EUR. Ipak, u 2025, prema dostupnim podacima za prvih pola godine, ostvareno je svega milijardu evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas kaže da su SDI ušle u fazu opadanja i da je to bilo očekivano nakon nekoliko godina konstantnog rasta.

Kako objašnjava, radi se, kao i kod mnogih drugih ekonomskih kategorija, o cikličnom kretanju neke pojave uzrokovanom mnogim faktorima, kako objektivnim, tako i subjektivnim.

– U objektivne faktore smanjivanja priliva SDI možemo navesti krizu svetske, a pogotovo evropske privrede, gde glavne zemlje pokretači beleže stagnantne, pa čak i opadajuće stope rasta. Porast interesovanja svetskog kapitala za neke alternativne destinacije (vanevropske) kao rezultat pogoršanih pariteta troškova proizvodnje i slično – navodi Filipović.

Kao subjektivne faktore, prema njegovim rečima, možemo navesti prvo i dominantno „zasićenost“ domaće privrede SDI.

– Nemamo institucionalne, infrastrukturne i druge kapacitete da efikasno koristimo veliki priliv inostranog kapitala, ali takođe utiču i unutrašnje nestabilnosti u zemlji, pre svega političke, koje odvraćaju deo investitora od ulaganja u ovom trenutku. To ne znači da oni neće preduzeti svoja ulaganja kada se situacija stabilizuje i raščisti – objašnjava sagovornik Danasa.

Filipović dodaje da statistički podaci govore o pogoršanju konkurentnosti privrede Srbije u odnosu na glavne konkurente.

– Naši jedinični troškovi radne snage su drastično povećani i mi više nismo atraktivni u tom smislu za strane investitore, odnosno nismo više zemlja jeftine radne snage. To je posledica, između ostalog, i praktično fiksnog kursa dinara u uslovima relativno visoke inflacije, pa su nam sada plate „porasle“ na preko 600-700 EUR, povećan je minimalac… a produktivnost je ista ili opadajuća – ukazuje on.

Kako podseća, već nekoliko SDI je okončano, mahom u južnoj Srbiji gde je i siromaštvo i nezaposlenost najveća, a dodaje da se može slično očekivati i u budućnosti.

– Posledice pada SDI mogu biti drastične. Prvo preko priliva deviza, po tom osnovu se brani praktično fiksni kurs dinara (pored doznaka naših radnika), drugo je to da će pad investicija i proizvodnje u tim pogonima značiti i pad izvoza, jer se dobar deo robe u tim fabrikama pravi za inostrano tržište. Porast spoljnotrgovinskog deficita ugroziće makroekonomsku stabilnost, korekcije kursa naviše uzrokovaće porast inflacije – upozorava Filipović.

Zbog čega je došlo da pada investicija u Srbiji

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da je pad stranih ulaganja u Srbiji posledica istovremenog delovanja više faktora.

– Na globalnom nivou, rast kamatnih stopa, inflacija i usporavanje privredne aktivnosti smanjili su spremnost investitora da pokreću nove projekte – objašnjava on.

Istovremeno, kako dodaje, tržišta u razvoju, među kojima je i Srbija, doživljavaju porast rizika zbog geopolitičkih tenzija i neizvesnosti u snabdevanju energentima.

– Zbog toga se odluke o investiranju sve češće odlažu ili preusmeravaju ka stabilnijim tržištima – ukazuje Mijušković.

On potvrđuje da sličan pad investicija beleže gotovo sve zemlje u okruženju, što pokazuje da su glavni uzroci spoljnog karaktera.

– Evropa se i dalje suočava s posle­dicama energetske krize, smanjenjem industrijske proizvodnje i slabljenjem potrošnje. Uz to, globalni investicioni tokovi se usmeravaju prema tržištima sa većom stabilnošću i predvidljivošću. Na region Zapadnog Balkana utiče i činjenica da investitori u ovakvim uslovima posmatraju ceo prostor kao jedinstveno područje sličnih rizika – pojašnjava Mijušković.

S druge strane, kako kaže, i unutrašnji faktori u Srbiji dodatno usporavaju priliv kapitala.

– Političke napetosti, protesti i institucionalna neizvesnost smanjuju poverenje stranih kompanija. Investitorima je važna stabilnost, pravna sigurnost i jasna razvojna politika, a svako odstupanje od toga povećava oprez i vodi ka odlaganju ili smanjenju ulaganja – ukazuje sagovornik Danasa.

U proteklih godinu dana, tvrdi Mijušković, upravo je taj osećaj neizvesnosti imao najveći uticaj na odluke stranih ulagača.

– Ako se pad investicija nastavi, to bi moglo da uspori privredni rast i ograniči otvaranje novih radnih mesta, posebno u industriji i logistici – upozorava on.

Manji priliv kapitala, prema njegovim rečima, znači i manji transfer savremenih tehnologija i znanja, što direktno utiče na produktivnost domaće privrede.

– Dugoročno, moglo bi doći do smanjenja izvoznog potencijala i pritiska na javne finansije, jer se deo budžetskih prihoda oslanja upravo na investicije koje generišu dodatnu ekonomsku aktivnost – zaključuje Mijušković.

Izvor: Danas

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Intesa Sanpaolo ostvarila rekordnu dobit za prvih devet meseci 2025. godine

by bifadmin

Međunarodna bankarska grupacija Intesa Sanpaolo, u okviru koje posluje Banca Intesa, ostvarila je rekordnu neto dobit od 7,6 milijardi evra za prvih devet meseci 2025. godine, uključujući 2,4 milijarde evra u trećem kvartalu, potvrđujući snažan učinak i otpornost u uslovima nižih kamatnih stopa. Grupa je potvrdila da je na putu da ostvari neto dobit znatno iznad 9 milijardi evra za celu 2025. godinu, uz sprovođenje mera u četvrtom kvartalu usmerenih na dodatno jačanje njene buduće profitabilnosti.

Ključni pokazatelji:

• Profitabilnost: 7,6 milijardi evra neto dobiti; godišnji ROE 20%, ROTE 24%

• Prihodi: rekordni nivo provizija (+5% međugodišnje) i prihoda od osiguranja (+5% međugodišnje)

• Efikasnost: najniži devetomesečni odnos troškova i prihoda do sada, od 38,9%

• Kvalitet aktive: neto udeo NPL 1,0%; pokrivenost NPL >51%

• Snažan kapital: potpuno implementirani CET1 kapitalni racio oko 13,9%, rast za oko 105 baznih poena u prvih devet meseci

• Povrat akcionarima: 5,3 milijarde evra akumuliranih dividendi u prvih devet meseci; 3,2 milijarde evra privremene dividende u novembru; 2 milijarde evra otkupa sopstvenih akcija; prinos na dividendu oko 7%

• Društveni uticaj: 900 miliona evra usmereno na borbu protiv siromaštva i nejednakosti

• Zarada po akciji (EPS): porasla 9% u odnosu na prošlu godinu

Ovi rezultati upućuju na otpornost, efikasnost i diversifikovanost poslovnog modela Grupe, što je dodatno potvrdio i najnoviji stres test Evropske bankarske agencije (EBA), prema kojem je Intesa Sanpaolo bila među najuspešnijim bankama u Evropi, kao i nedavna povećanja kreditnih rejtinga agencija Fitch i Morningstar DBRS.

Grupa nastavlja da ulaže u tehnologiju, veštačku inteligenciju (AI) i digitalne kapacitete kao ključne pokretače dugoročnog rasta. Platforma isytech predvodi njenu digitalnu transformaciju, uz investicije od 5 milijardi evra, zapošljavanje više od 2.300 IT stručnjaka, razvoj 117 AI projekata i migraciju 64% aplikacija na cloud arhitekturu.

Upravljanje imovinom i njena zaštita doprineli su ukupnom bruto prihodu sa 43%, potvrđujući lidersku poziciju Grupe u oblasti upravljanja imovinom, zaštite i savetovanja, sa više od 1,4 biliona evra finansijske imovine klijenata.

Komentarišući rezultate za devet meseci, generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo Karlo Mesina (Carlo Messina) je izjavio:

„Snažni rezultati postignuti u prvih devet meseci 2025. godine potvrđuju poziciju Intesa Sanpaolo među vodećim evropskim bankama u pogledu finansijske snage i kreiranja vrednosti, uz jedan od najviših povrata akcionarima u sektoru. Naši klijenti su u središtu naše strategije i perspektive rasta, a njihovo poverenje u snagu Banke ostaje ključni pokretač našeg napretka koji dodatno jačamo kroz digitalne alate i usluge zasnovane na bliskosti i poverenju. Tehnološke inovacije predstavljaju još jedan stub našeg uspeha. Već smo investirali 5 milijardi evra u napredne tehnologije i zaposlili oko 2.350 stručnjaka, čime smo se pozicionirali među evropske lidere u digitalnoj transformaciji sa projektima od razvoja isybanke do usvajanja AI rešenja koja unapređuju efikasnost i kvalitet usluge. Dobro diversifikovani poslovni model, snažna kapitalna pozicija i sposobnost generisanja prihoda su stubovi uspeha Intesa Sanpaolo. Uvereni smo da će potencijal koji već postoji unutar Grupe nastaviti da jača naše evropsko liderstvo i sposobnost stvaranja održive vrednosti za sve zainteresovane strane kako se približavamo predstavljanju našeg novog poslovnog plana“.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Zloupotreba kvota za privatni susret s Bogom: Vernici preko reda

by bifadmin

Indonezija trenutno vodi istragu protiv visokih državnih zvaničnika koji su pljačkali muslimanske vernike „u ime Boga“ i oštetili državu za skoro 62 miliona dolara. Zbog pravila da Saudijska Arabija svake godine drugim zemljama određuje nacionalne kvote koliko hodočasnika može da dođe u Meku, formiraju se dugačke liste na kojima se čeka dozvola i po 20 godina. Zato je zloupotreba kvota kako bi se progurali „vernici preko reda“ postala veoma unosna u državama sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Iako Vatikan i dalje mnogima služi kao uzor kako upravljati maglovitim finansijskim transakcijama između ovoga i onoga sveta radi lične koristi, nadležni za odnose sa Bogom u muslimanskim zemljama izgleda da nimalo ne zaostaju u baratanju kreativnim finansijama.

Jedan od glavnih izvora za sticanje sumnjivih prihoda u ime vere je hodočašće u Meku u Saudijskoj Arabiji, gde se nalazi najvažnije svetilište islama – Ćaba, odnosno „Božja kuća“. Putovanje je obavezno za sve finansijski i fizički sposobne muslimane, barem jednom u životu. Tokom poslednjih pola veka broj hodočasnika neprekidno raste i sada se u Meki svake godine okupi preko dva miliona vernika.

Ali, privatni susret s Bogom nije nimalo jeftin. Troškovi hodočašća kreću se u proseku od 6.000 do 12.000 dolara, a izdaci mogu premašiti 20.000 dolara za takozvane VIP putnike koji uživaju pun komfor i ne moraju da se guraju sa milionima siromašnije braće po veri. Države sa većinskim muslimanskim stanovništvom retko dreše kesu kako bi finansijski podržale ova putovanja, već to prepuštaju slobodnom tržištu. Drugim rečima, bez obzira na visinu ličnih prihoda, vernik mora sam da se snađe za novac koji mu je potreban kako bi obavio dužnost koja predstavlja jedan od pet stubova islama.

Tipičan primer je Pakistan. Ova zemlja ima Ministarstvo za verska pitanja i međuversku harmoniju, ali ta harmonija ne podrazumeva finansiranje hodočasnika. Pakistanci odlaze na hodočašće uglavnom preko specijalizovanih turističkih agencija, za to zadovoljstvo moraju da plate punu tržišnu cenu i usput se mole Bogu da ih organizator putovanja ne prevari, što se dešava sve češće.

Beskrajne liste čekanja

Nasuprot tome, Indonezija, Malezija i Maldivi imaju institucije koje je propisala država. One upravljaju sredstvima hodočasnika u skladu sa šerijatom, kako bi im pomogle u finansiranju hodočašća. Dva glavna razloga za osnivanje ovih institucija su troškovi putovanja i godišnje kvote za hodočasnike. Muslimanskog vernika na Maldivima ukupni izdaci za hodočašće koštaju otprilike polovinu prosečne godišnje plate, u Maleziji hodočasnik mora da izdvoji sumu koja dostiže prosečnu zaradu za godinu dana, a u Indoneziji oko 70% svojih godišnjih prihoda.

Dodatni problem je u tome što je Saudijska Arabija drugima nametnula rigorozne nacionalne kvote, koje određuju koliko muslimanskih vernika iz te države može doći u Meku svake godine. Generalno pravilo za zemlje sa muslimanskom većinom glasi – jedan hodočasnik na 1.000 muslimana.

To znači da veliki broj vernika čami na listama čekanja godinama, pa i decenijama, pre nego što dobije dozvolu za odlazak u „Božju kuću“. Pošto je reč o tako dugom periodu, Malezija, Maldivi i Indonezija su uveli program investicione štednje za akumulaciju kapitala, kako bi vernik tim novcem mogao da plati većinu troškova hodočašća kada konačno stigne na red.

Ovim novcem upravljaju specijalne državne institucije, koje su uz to obavezne da prema utvrđenim propisima raspoređuju godišnje kvote. Pravila su takva da se najveći broj kvota dodeljuje za redovni hadž, odnosno za vernike koji su na listi čekanja, dok se manji broj kvota, obično ispod 10% od ukupnog broja, odobrava za takozvani vanredni hadž, koji mimo liste čekanja organizuju privatne turističke agencije.

Halal portfolio

Malezija, gde su troškovi hodočašća najveći u poređenju sa prosečnim primanjima, ima posebno državno telo Tabung Hadži (TH), koje pod kontrolom ministra za verska pitanja upravlja celokupnim putovanjem hodočasnika, pruža socijalnu pomoć i zdravstvene usluge.

Potencijalni hodočasnici potpisuju ugovor sa državom i uplaćuju početne depozite, koje TH ulaže u halal portfolio. Novac se investira u hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom, uključujući islamske obveznice koje izdaje vlada, akcije, gotovinu i nekretnine na lokalnom i međunarodnom tržištu.

Maldivi su ranije poveravali nadzor nad poslovima vezanim za hodočašće privatnim turističkim agencijama, ali zbog brojnih skandala koji su pratili ove aranžmane, država je 2013. godine osnovala državno preduzeće za hadž (MHCL). Ono nudi dva modela štednje, a prikupljena sredstva ulaže u islamske finansijske proizvode, slično kao u Maleziji.

Indonezija je osnovala Agenciju za upravljanje fondovima za hadž (BPKH) 2014. godine, koja radi pod kontrolom Ministarstva za verska pitanja. Građani uplaćuju depozit ovoj agenciji, koja prikupljena sredstva takođe ulaže u portfolio dozvoljen islamskim zakonom, a akumulirani prinosi deponuju se na elektronske račune svakog hodočasnika.

Zauzvrat, BPKH naplaćuje godišnju naknadu za svoje usluge. Pored investicionog fonda, vlada obezbeđuje subvencije za pokrivanje značajnog dela troškova hadža, ali ako subvencija i akumulirani prihod od ulaganja ne pokriju celokupne troškove za datu godinu, hodočasnici su dužni da plate razliku pre nego što krenu na hodočašće. Indonezija je 2023. smanjila subvencije za hadž, što je izazvalo masovno nezadovoljstvo među muslimanskim stanovništvom.

Pljačka u ime Boga

Međutim, veći problem u sve tri pomenute zemlje predstavlja manipulisanje kvotama i zloupotreba novca koji vernici štede za hodočašće uz pomoć države. Pokazalo se da u tom sistemu postoje rupe kroz koje pare krišom „kaplju“ visokim državnim zvaničnicima, njihovoj rodbini, prijateljima i „lojalnim“ poslovnim partnerima.

Pronevere novca za hadž vrše se na razne načine, od toga da menadžeri koji upravljaju halal portfoliom zloupotrebljavaju finansijsku nepismenost većine hodočasnika i sklapaju ugovore o ulaganjima od kojih oni i povezana lica imaju veće koristi nego klijenti, do klasičnog podmićivanja nadležnih da na listi čekanja proguraju neke vernike preko reda.

Tako je pre dve godine izbio skandal kada se otkrilo da su posebni termini za hadž koje je Saudijska Arabija dodelila članovima kraljevske porodice, verskim poglavarima i visokim političkim zvaničnicima u Maleziji, preprodati turističkim agencijama koje organizuju privatna hodočašća, mimo liste čekanja.

Afera nije nedostajalo ni na Maldivima, zbog čega je ova ostrvska država nedavno u potpunosti isključila privatne operatere iz upravljanja kvotama, u nadi da će time uspostaviti efikasniju kontrolu nad organizacijom hodočašća i smanjiti korupciju.

No, ako je suditi po broju pokrenutih istraga, „muljanje“ sa kvotama je najprisutnije u Indoneziji, državi sa najvećim brojem muslimanskog stanovništva u svetu. Upravo iz tog razloga, Indonezija od Saudijske Arabije dobija najveću kvotu za hadž, kojom su prošle godine obezbeđene dozvole za 241.000 hodočasnika.

Zbog zloupotreba ovih kvota, u Indoneziji su za manje od dve decenije u zatvoru završila dva ministra za verska pitanja, a izgleda da je na pomolu treći takav slučaj. Trenutno se vodi istraga zbog sumnje da su aktuelni ministar vera i direktor Agencije za upravljanje fondovima za hadž u saradnji sa vlasnicima najvećih turističkih agencija u Indoneziji, preusmeravali na desetine hiljada kvota „preko reda“. Time su oštetili veliki broj hodočasnika na listi, od kojih više od 8.000 čeka na dozvolu duže od 20 godina.

Komisija za borbu protiv korupcije procenjuje da su osumnjičeni oštetili državu za skoro 62 miliona dolara. Istražni organi su od uhapšenih zaplenili više miliona dolara u gotovini, poslovne zgrade, privatne kuće, građevinsko zemljište, vozila i drugu imovinu za koju se sumnja da je tek delić bogatstva koje su stekli pljačkajući vernike „u ime Boga“.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 238, oktobar 2025. 

Foto: Muhur, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lean u hotelijerstvu – put do zadovoljnog gosta

by bifadmin

U hotelima se sve vrti oko gosta. Bar bi tako trebalo da bude. U praksi se, međutim, mnogo vremena i energije potroši na stvari koje s gostom nemaju nikakve veze. Na duge prijave, čekanja, ponavljanja informacija, na komunikaciju između sektora koja se često svodi na snalaženje umesto na sistem. I to je ono što najviše košta, ne samo u novcu, već u utisku koji gosti nose. – jasna je poruka domaćeg Lean implementatora kompanije Tecor consulting.

Zato Lean u hotelijerstvu nije luksuz, već potreba. On ne znači smanjenje troškova i otpuštanje ljudi, nego pametnije korišćenje onoga što već imamo – prostora, vremena, energije i ljudi. Lean filozofija počinje jednostavnim pitanjem: šta je vrednost za gosta? U autoindustriji je to kvalitet i pouzdanost. U proizvodnji hrane – svežina i sigurnost. U hotelijerstvu je to osećaj da sve teče bez zastoja, da je osoblje usklađeno, da gost ne čeka i da iza osmeha na recepciji postoji sistem, a ne improvizacija.

U hotelima koje su Tecor konsultanti imali prilike da posete i rade s njima, najviše prostora za napredak nije bilo u tehničkim stvarima, nego u komunikaciji. Kad recepcija zna da je sobarica završila sprat, kad kuhinja zna da su gosti iz konferencijske sale krenuli na ručak, kad menadžer ne mora da juri informacije, tada sve počinje da funkcioniše. Lean pomaže da se to postigne kroz jasno definisane procese, standarde i vizuelna pravila.

Ali ono što često iznenadi menadžere jeste da Lean ne donosi red samo u procese, već i u ljude. Kad zaposleni znaju šta se od njih očekuje, kad učestvuju u predlozima unapređenja, kad vide da se njihova ideja primeni, raste njihova motivacija. I to se odmah vidi na gostima. Soba može biti ista, ali atmosfera nije.

Za hotelijere, efekat se meri kroz stabilniji kvalitet usluge, manju fluktuaciju i manje požara koje moraju gasiti svakog dana. Za goste, kroz manje čekanja, više doslednosti i osećaj da su u ozbiljnom, dobro organizovanom sistemu.

Lean u hotelijerstvu ne znači da osoblje treba da radi brže, već da radi pametnije. Da se nepotrebni koraci izbace, da se procesi pojednostave, da svako zna svoju ulogu i ima pravo da kaže ako vidi problem. Kada se to desi, hotel više ne zavisi od “dobrog dana” konobara ili “raspoloženja” sobarice. Sistem postaje ono što nosi kvalitet, a ljudi ga oživljavaju.

Na kraju, Lean nije samo metod upravljanja, već način razmišljanja. On uči rukovodioce da traže uzrok, a ne krivca, da unapređuju procese, a ne da gase greške. Uči ih da poštuju ljude i veruju da oni najbolje znaju kako njihov deo posla može biti bolji.

Upravo zato Lean pristup menja i organizacionu kulturu hotela. Od kulture opravdanja, do kulture učenja. Od “uvek je tako bilo” do “ajde da probamo drugačije”.

Kad gosti odu, oni ne pamte dijagrame, alate ni procedure. Pamte utisak. A iza tog utiska stoje procesi, standardi i ljudi koji ih žive svakog dana.

Tekst priredio: Nikola Jerotijević, Senior konsultant, Tecor consulting

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UniCredit Banka omogućila izdavanje mini obveznica kompaniji Adoc

by bifadmin

UniCredit Banka uspešno je omogućila izdavanje mini obveznica za kompaniju Adoc u indeksiranom iznosu od 490 miliona dinara u ulozi Agenta i Pokrovitelja emisije, čime je dodatno osnažila svoju ulogu kao lidera u pružanju inovativnih finansijskih rešenja na domaćem tržištu.

Mini obveznice predstavljaju alternativni način finansiranja koji omogućava kompanijama da pristupe kapitalu pod povoljnijim uslovima, dok investitorima nude mogućnost ulaganja u realnu ekonomiju i razvoj lokalnih biznisa. UniCredit Banka još jednom potvrđuje da aktivno radi na razvoju domaćeg tržišta kapitala, kroz podsticanje novih instrumenata i modela finansiranja koji doprinose rastu srpske privrede.

Filip Stikić, član Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija, izjavio je: „UniCredit Banka nastavlja da pruža podršku srpskim kompanijama kroz moderne i fleksibilne oblike finansiranja. Izdavanje mini obveznica za kompaniju Adoc još je jedan korak u pravcu razvoja domaćeg tržišta kapitala i pružanja održivih finansijskih rešenja koja doprinose rastu privrede. Ponosni smo što smo još jednom potvrdili svoju posvećenost klijentima i inovacijama.“

Jovan Obradović, Generalni direktor kompanije Adoc, dodao je: „Zahvaljujući podršci UniCredit Banke, uspeli smo da diversifikujemo naše izvore finansiranja i obezbedimo sredstva za dalji razvoj poslovanja kroz flekibilnost i način otplate koju nam pruža mini-obveznica. Ovaj korak za nas predstavlja značajan iskorak ka većoj finansijskoj nezavisnosti i dugoročnoj održivosti.“

UniCredit Banka, kao deo jedne od vodećih finansijskih grupacija u Evropi, aktivno doprinosi razvoju tržišta kapitala u Srbiji kroz podršku kompanijama koje žele da koriste tržišne mehanizme za finansiranje svog rasta i unapređenje poslovanja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta je NBS izostavila iz saopštenja MMF-a?

by bifadmin

NBS nam je pre neki dan prenela zaključak MMF-a da je srpska ekonomija otporna na rizike ali je izostavila nekoliko drugih ključnih konstatacija i podataka.

Da podsetimo, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić je posle susreta sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda objavio da je Srbija dobila korektnu procenu u kojoj su pohvaljeni nizak javni dug, velike devizne rezerve i kontrola deficita. Istini za volju, rekao je da će rast privrede ove godine biti 2,1 odsto ali uz napomenu da je moguć povratak na stopu rasta od četiri procenta uz ublažavanje spoljnih rizika. Mnogi mediji su preneli baš ovo saopštenje jer je ono objavljeno nekoliko sati pre nego što je sam MMF objavio bilo šta. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je saopštenje NBS bilo nepotpuno.

Izostavljeni podaci

MMF je u svom saopštenju naveo da je privredna aktivnost u Srbiji usporila više nego što je bilo očekivano i to zbog spoljnih i domaćih izazova. Neki od ključnih izazova su globalne trgovinske tenzije, protesti u našoj zemlji, politička neizvesnost i sankcije NIS-u. Kao razlozi za revidiranu projekciju rasta na 2,1% navode se i „slabije javne investicije, niži priliv stranih direktnih investicija i pad potrošnje“.

Što se tiče naredne godine, MMF u njoj ne očekuje vraćanje privrednog rasta na četiri odsto već na tri. Takođe, dok NBS naglašava uspeh u obuzdavanju inflacije, MMF upozorava da bi vlasti „trebalo da ostanu na oprezu zbog potencijalnih rizika rasta inflacije“ nakon što se efekti kontrole cena i marži vremenom izgube.

Kako piše eKapija, MMF projektuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa proširiti na „oko 6% BDP-a“, dok NBS ovo formuliše uopštenije, navodeći da se očekuje „privremeno širenje deficita“.

Makroekonomska stabilnost i dalje prisutna

Obe institucije saglasne su u oceni da makroekonomska otpornost Srbije pozicionira ekonomiju za oporavak kada privremeni šokovi prođu. Kao ključni faktori stabilnosti navode se visoke devizne rezerve, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.

MMF ocenjuje trenutnu monetarnu politiku kao „adekvatnu“ i ističe posvećenost vlasti održavanju fiskalnog deficita na nivou do 3% BDP-a u periodu 2025-2027. Kao glavni rizici po ekonomsku aktivnost identifikovani su produženo rešavanje statusa NIS-a i domaće političke tenzije.

Izvor: Bif, eKapija, MMF

Foto: johannafriebe, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koje zemlje imaju najbolju poresku strukturu

by bifadmin

Prema najnovijem Indeksu međunarodne poreske konkurentnosti (ITCI) koji objavljuje Tax Foundation, razlike u poreskim sistemima širom Evrope su ogromne — a rezultati pokazuju da ekonomski rast ne zavisi samo od visine poreza, već i od njihove strukture i jednostavnosti.

Podaci Eurostata pokazuju da su ukupni poreski prihodi u EU 2023. godine iznosili 40% BDP-a, što jasno ilustruje centralnu ulogu poreza u finansiranju javnih usluga. Ipak, poreske politike i stope variraju u zavisnosti od ekonomskih prioriteta i socijalnih modela svake države.

Kako se meri poreska konkurentnost?

Indeks ITCI ocjenjuje zemlje prema dva osnovna kriterijuma: konkurentnosti i neutralnosti.

Konkurentan poreski sistem zadržava niske granične stope kako bi podstakao investicije i rast.

Neutralan sistem prikuplja prihod uz što manje ekonomskih distorzija i administrativnih komplikacija.

Važno je naglasiti da bolja pozicija ne mora značiti niže poreze – često je presudna efikasnost poreske strukture.

„Zemlje mogu značajno poboljšati svoj poreski sistem smanjenjem složenosti i neučinkovitosti, bez gubitka prihoda“, rekao je za Euronews Business analitičar Tax Foundationa Alex Mengden.

Estonija najbolja, Francuska najgora u OECD-u

Od 27 evropskih zemalja, Estonija je apsolutni lider s rezultatom 100 poena, dok je Francuska poslednja, sa svega 45,8.

Francuska je na dno liste pala zbog privremene dodatne takse na velike korporacije, koja je njenu najvišu marginalnu stopu poreza na dobit podigla na 36,1% — najvišu u celom OECD-u i skoro 12 procentnih poena iznad proseka (24,2%).

Bez te dodatne takse (surtaxa), Francuska bi imala standardnu stopu od oko 25%.

Baltičke zemlje dominiraju

Tri baltičke države — Estonija (100), Letonija (92,8) i Litvanija (81,8) — zauzele su vrh liste.

Odmah iza njih je Švajcarska (86), dok se nordijske zemlje (Švedska, Norveška, Finska, Danska i Island) nalaze u srednjem dijelu ranga.

Na suprotnom kraju tabele, pored Francuske, su Italija (50,3), Poljska (54,7) i Španija (57,9), a slijede Portugal, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Belgija, koje čine grupu sa osam najnižih ocena u Evropi.

Zanimljivo, zemlje Centralne i Istočne Evrope poput Mađarske (78,7), Češke (77,4) i Turske (75,9) nalaze se među deset najkonkurentnijih.

Ključni faktori razlika: imovinski porezi i podsticaji za kompanije

Prema Mengdenu, dve stavke najviše utiču na konačne ocene: poreski tretman kapitala i imovine — visoki porezi na neto bogatstvo, poslovnu imovinu i transakcije poput prodaje nekretnina ili akcija umanjuju konkurentnost; i kompleksnost poreskih podsticaja — broj i složenost olakšica poput R&D subvencija, patent box režima i višestrukih korporativnih stopa.

Francuska, na primer, ima samo 29 poena u kategoriji poreza na dobit, dok Italija ima 58 — što pokazuje koliki je jaz u efikasnosti poreskih sistema.

U kategoriji imovinskih poreza, Italija je najlošija (32 poena), a Francuska peta od dna (41).

Nemačka nadmašuje ostale velike ekonomije

U ukupnom plasmanu, Nemačka ima bolje rezultate od svih velikih evropskih ekonomija zahvaljujući neutralnijem pristupu oporezivanju kapitala.

Njemačka nema poreze na finansijske transakcije, imovinu banaka ili izdavanje novih akcija — što je čini privlačnijom za investitore.

Njen sistem PDV-a takođe je široke baze: prema OECD-u, 57% potencijalne potrošnje je obuhvaćeno PDV-om, dok su pragovi za oslobađanje malih biznisa niži nego u Italiji ili Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Ovaj neutralniji pristup daje Nemačkoj značajnu prednost u odnosu na druge velike ekonomije Evrope“, naglasio je Mengden.

Kapital teče tamo gdje su uslovi najbolji

Izveštaj zaključuje da je u globalizovanom svetu kapital visoko mobilan — investitori biraju zemlje koje nude najveći povrat uz najmanje poreskih distorzija.

Zato, kako navodi Tax Foundation, struktura poreskog sistema postaje ključan faktor ekonomskog uspeha svake države.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

RGZ: Novi Zakon o državnom premeru i katastru omogućava lakši upis svojine po starim ispravama

by bifadmin

Novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, koji donosi velike olakšice za građane i omogućava lakši upis prava svojine po starim ispravama, stupio je na snagu 31. oktobra, saopšteno je iz Republičkog geodetskog zavoda.

Najvažnija novina je uvođenje konvalidacije – postupka kojim se priznaje pravna važnost starih isprava koje imaju formalne nedostatke, ali jasno dokazuju vlasništvo.

– U praksi, to znači da se nekoliko desetina hiljada starih isprava – kojima je do sada jedino sudskim putem moglo obezbediti upis u bazu katastra nepokretnosti – konačno mogu rešiti jednostavno, brzo i digitalno – navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, nedostaci tih starih isprava najčešće su formalni – nedostaje pečat, izjava o dozvoli upisa, broj parcele ili neki drugi podatak – ali suština dokaza o vlasništvu postoji. Novim zakonom omogućeno je da se takve isprave priznaju i da se upis izvrši bez dodatne papirologije. Zahtev će građani moći da podnesu elektronski putem aplikacije Republičkog geodetskog zavoda, dostupne na sajtu RGZ-a počev od 01. januara 2026. godine. To znači da će svako moći da podnese zahtev samostalno, bez odlaska na šalter ili angažovanja advokata, čak i putem mobilnog telefona.

– Kada su ispunjeni uslovi, katastar će u roku od pet radnih dana izvršiti upis, a rešenje će moći da se preispita u roku od godinu dana – dodaje se u saopštenju.

Druga važna novina odnosi se na sertifikaciju profesionalnih korisnika – advokata, geodetskih organizacija i drugih stručnjaka koji rade u sistemu katastra. RGZ će izdavati posebne sertifikate o stručnoj osposobljenosti, čime se dodatno jača poverenje i profesionalizam u radu sa građanima.

Istovremeno, kako se ističe, zakon uvodi strožu kontrolu i kazne za one koji ne postupaju u skladu sa propisima, uključujući i trajno oduzimanje licence u slučaju ponovljenih teških prekršaja.

– Ovim izmenama država jasno pokazuje odlučnost da reši stara nerešena pitanja vlasništva, da građanima omogući lakše i brže ostvarivanje svojih imovinskih prava, i da obezbedi transparentan i profesionalan katastar kao pouzdan stub pravne sigurnosti – zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

NBS od 1. decembra izdavaće elektronske menice

by bifadmin

Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).

Time će biti omogućeno izdavanje i korišćenje menica u elektronskom obliku, koje su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi, na meničnom blanketu.

Da bi ta novina mogla da bude u primeni Izvršni odbor i guverner NBS su doneli Odluku o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja, kao i izmene Odluke o načinu prinudne naplate s računa klijenta i Odluke o jedinstvenoj tarifi po kojoj NBS naplaćuje naknadu za izvršene usluge.

CReM je savremena digitalna platforma koju je razvila NBS i koja omogućava da se sve radnje u vezi s menicama – njihovo kreiranje, izdavanje, prenos, podnošenje na naplatu i brisanje – obavljaju elektronski, brzo, efikasno i bez papirne dokumentacije, navela je centralna banka.

To će, kako je istaknuto, značajno ubrzati poslovanje i uštedeti vreme i troškove kako privredi tako i građanima.

Svi podaci o elektronskim menicama biće bezbedno čuvani u CReM-u kao sastavnom delu Registra menica i ovlašćenja, koji ima pravni status javne knjige – što će obezbediti potpunu transparentnost, pouzdanost i pravnu sigurnost u prometu elektronskih menica.

Кlijenti će Centralnom registru pristupati preko aplikacija elektronskog, odnosno mobilnog bankarstva, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa (ConsentID aplikacija Кancelarije za IT i elektronsku upravu) za potpisivanje elektronskih menica i drugih bitnih radnji.

Za upotrebu elektronske menice u sudskom i izvršnom postupku koristiće se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava koju izdaje NBS.

Odlukom NBS utvrđeno je da će ukupne naknade za izdavanje i korišćenje elektronskih menica za privredu i građane biti niže u odnosu na postojeće naknade koje banke naplaćuju za papirne menice.

„Očekujemo da će klijenti banaka prepoznati ovu prednost, iako će i dalje imati mogućnost izbora između elektronske i papirne menice, a taj izbor banke su dužne da poštuju“, navela je NBS.

Banke su obavezne da od 1. decembra omoguće korišćenje elektronskih menica svim pravnim licima i preduzetnicima – svojim klijentima, a od kraja novembra 2026. godine i građanima. Time će se zaokružiti mogućnosti za potpunu digitalizaciju bankarskih poslova koji uključuju izdavanje menica i ukinuti potreba za odlaskom u banku radi njihovog popunjavanja.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci