EkonomijaVesti

Norveški državni fond u kasi “za crne dane” ima za svakog stanovnika 321.000 dolara

by bifadmin

Vrednost norveškog državnog fonda, najvećeg u svetu, porasla je na rekordnih 20 triliona kruna (1,8 biliona dolara).

Vrednost fonda udvostručena je za samo pet godina pošto su porasli prihodi od nafte i gasa, a berze ojačale.

Fond je ustanovljen 1996. godine kao sredstvo štednje za krizne periode.

Norveški fond poseduje oko 1,5 odsto svih kotiranih akcija na globalnom nivou i postao je gotovo četiri puta veći od norveškog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), čime je daleko premašio prvobitne projekcije.

Vrednost fonda je po veličini uporediva sa godišnjim BDP-om Australije, zemlje sa pet puta većom populacijom od Norveške.

Norveška banka za investicioni menadžment, koja upravlja fondom, ulaže oko 70 odsto imovine u globalne akcije, oko 25 odsto u obveznice, a ostatak u nekretnine i postrojenja za proizvodnju obnovljive energije.

Trenutna vrednost fonda ekvivalentna je iznosu od 321.000 dolara za svakog muškarca, ženu i dete u Norveškoj, zemlji od 5,6 miliona stanovnika.

Izvor: Bankar.me
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Besplatne akcije možete prodati bez provizije još naredne dve godine

by bifadmin

Ko nije prodao svoje besplatno dobijene akcije, to može da uradi i naredne dve godine bez plaćanja provizija za trgovanje.

Kako piše N1, ovo proizilazi iz uredbe koju je u petak usvojila Vlada Srbije, kojom je početak naplate provizije za prvo trgovanje pomeren na kraj 2026.

Tačan broj koliko građana je do sada prodalo svoje besplatno dobijene akcije beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“ i Naftne industrije Srbije nije poznat. Procene su da je to učinilo pola od 4,8 miliona malih akcionara koji su akcije stekli po Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.

Na ovaj način punoletnim građanima Srbije, koji do tada (sredina 2007. godine) u vlasništvu nisu imali nijednu akciju nekog drugog preduzeća, podeljene su akcije Aerodroma, NIS-a, Telekoma Srbija i takozvanog Akcionarskog fonda.

Na Beogradskoj berzi je moguće prodati samo akcije Aerodroma i NIS-a, dok Telekom Srbija od podele akcija već duže od decenije nije izašao na berzansko tržište.

Od podele besplatnih akcija njihova prva prodaja na berzi bila je za vlasnike bez dodatnih troškova provizija, koje se nisu plaćale ni brokeru, ni Centralnom registru hartija od vrednosti, ni Beogradskoj berzi.
Rokovi su produžavani više puta.

Novom uredbom, koju je u petak usvojila Vlada Srbije, umesto do 31. decembra 2024, prva prodaja besplatnih akcija ne podleže plaćanju naknade za brokerske usluge do 31. decembra 2026. godine.

Trenutna cena akcije Naftne industrije Srbije na Beogradskoj berzi je 765 dinara.
Akcija Aerodroma u petak je trgovana po ceni od 2.000 dinara.

Građani koji nisu prodali akcije imaju pravo na učešće u dobiti ovih preduzeća, kao i Telekoma Srbije, i to onda kada ova akcionarska društva donesu odluku da deo ostvarenog profita dele akcionarima kroz dividende.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto korupcija nikada neće biti iskorenjena?

by bifadmin

Mito, korupcija i prevara deo su palete nepoštenog oblika ponašanja.

Postoje od kad je sveta i veka.

Kada je Kenet Lej, svetu poznat kao domišljat i ambiciozan prevarant, osnivač i predsednik Enron korporacije, posle razotkrivenog skandala izjavio:

„Ne bojim se zatvora jer nisam kriv. Znam da ništa loše nisam uradio, ništa kriminalno“,

svet je ostao zapanjen.

Uz sve neoborive dokaze da je sa svojim Enron timom lažirao finansijske izveštaje kompanije prikazivajući velike prihode, Lej je uporno tvrdio da nije kriv. I, ne samo da je tvrdio, čvrsto je verovao u to da nije pokretač najveće poslovne prevare 20. veka. U pitanju su bile milijarde i kola su se slomila na hiljadama ljudi i više desetina firmi.

Kenet Lej je psiholozima bio izazov za analizu i istraživanje ljudske sklonosti ka prevarama. Večno je pitanje ne samo zašto se ljudi upuštaju u nemoralne poslovne radnje, mito, korupciju i prevare, već i u njima istraju godinama. Psiholozi pretpostavljaju da je ključ u zaboravljanju.

Korupcija i kocke su bačene

Naučnice Marjam Koučaki i Frančeska Đino nakon istraživanja došle su do zaključka da čovek strateški zaboravlja svoja nemoralna dela. Ovaj fenomen zaboravljanja nazvale su ’neetička amnezija’.

Jedan od njihovih eksperimenata je potvrdio da je svaki čovek sklon da zaboravlja detalje događaja koji se može svrstati u prevaru ili nemoralan postupak.

Ispitanici su imali zadatak da bacaju kocku i trebalo je da pre bacanja predvide na kom će se broju kocka zaustaviti. Ukoliko pogode, dobijaju novac.

Jednu grupu nisu proveravali i ispitanici su imali mnogo prostora da slažu da li su pogodili broj bačene kocke kako bi dobili novac.

Drugu grupu su snimali, pa nije postojala mogućnost da ispitanici slažu broj bacanja kao i dobijene brojeve prilikom bacanja.

Odmah nakon završenog eksperimenta, naučnici su zamolili učesnike obe grupe da opišu svoja trenutna osećanja. Trebalo je da opišu da li osećaju stid, kako sebe doživljaju u moralnom smislu, da li osećaju da su pouzdani.

A, zatim, dva dana kasnije, naučnici su ispitanike zamolili da se prisete specifičnih detalja dok su bacali kocke. Njihove izjave su otkrile da su se učesnici koji su varali slabije sećali detalja, nisu im slike bile žive i precizne kao što je to bio slučaj sa grupom koja je snimana i nije mogla da lažira rezultate kako bi osvojila novac.

Zaborav je lekovit

Koučaki i Đino su izvele zaključak da su sećanja izazvana varanjem negativna i da brzo blede. Posle samo dva dana nakon svojih ’nedela’ ispitanici su zaboravili ono loše što su uradili i sebe su doživljavali jednako ispravnim i ’moralnim’ baš kao i ’poštenjaci’ iz snimane grupe.

Iz ovoga se može dati objašnjenje i kako to da ljudi uporno varaju i ne odustaju. Razlog je pomenuta ’neetička amnezija’. Nakon opisanog ekperimenta ispitanici su pozvani na još jedan, sličan, u kome su se pogađali reči.

Zanimljivo, ali potvrđeno je da su oni koji su verovatno lagali u bacanju kocki, lagali i u igri sa rečima. Tako da se tradicija prevara i laganja nastavila i vrlo je moguće da bi se nastavila i dalje.

’Zašto?’, pitali su se Koučaki i Đino. Dali su ovakav odgovor:

„Naši rezultati pokazuju da ’prevaranti’ pate od ’neetičke amnezije’ jer tako umanjuju stres izazvan lošim postupcima. Da bi o sebi zadržali sliku koja je pozitivna i dobra, moraju da zaborave ono loše što su uradili. Ovo može biti odbrambena reakcija i adaptivno ponašanje. Ako čovekova slika učinjenih nepoštenih dela izbledi, izbledeće i pokretač lošeg raspoloženja.“

Zaborav je lekovit, misle naučnice. Tačnije, lekovit je za izvršioca nepoštenih dela, sve sklone mitu, korupciji i prevarama. Drugo je pitanje kakve posledice zbog takvih dela snosi okolina, pa i ceo sistem na kraju.

U slučaju gore pomenutog Keneta Leja i prevare veka, sudeći po njegovim izjavama, velikom biznismenu je bilo dobro u svojoj koži. Očigledno da je uspešno zaboravljao detalje svojih malverzacija. Ali, iza sebe je Enron projektom lažiranja poslovnih rezultata hiljade ljudi ostavio bez posla i bez penzionog osiguranja. Za početak.

Izvor: Bonitet.com
Foto:Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Moglo bi biti prekasno pre nego što se Evropljani probude

by bifadmin

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

Evropska ekonomija pokazala je neverovatnu otpornost u poslednjim decenijama, zahvaljujući širenju prema istoku i snažnoj potražnji evropskih proizvoda u Aziji i SAD, piše Politico, prenosi Index.hr.

„Međutim, dok kineski procvat jenjava, a trgovinske napetosti s Vašingtonom narušavaju transatlantsku trgovinsku sliku, prosperitetna vremena su očigledno završena“, navodi autor ovog teksta, Metju Karničing.

On smatra da je „jasno je da će se Tramp okomiti na Evropu“.

„Osim uvođenja novih carina na sve, nadolazeći vođa slobodnog sveta sigurno će zahtevati da zemlje NATO izdvoje više novca za vlastitu odbranu ili će izgubiti američku zaštitu“, ističe on.“

„Evropa više nije na čelu napretka“

Karničing objašnjava da to znači da će se evropske prestonice koje se, kako kaže, već bore s obuzdavanjem rastućih deficita zbog sve manjih prihoda od poreza, suočiti s još većim finansijskim pritiscima.

„Što bi moglo da izazove dalje političke i društvene nemire. Recesije i trgovinski ratovi mogu doći i proći, ali za prosperitet kontinenta opasno je to što je EU postala ‘pustinja inovacija'“, dodao je Karničing.

On podseća na to da iako Evropa ima bogatu istoriju zadivljujućih izuma, od automobila do telefona, radija, televizije i lekova, danas samo četiri od 50 vodećih svetskih tehnoloških kompanija dolazi iz Evrope.

„Živimo u razdoblju brzih tehnoloških promena, posebno podstaknutih napretkom u digitalnim inovacijama, a za razliku od prošlosti, Evropa više nije na čelu napretka“, rekla je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard u novembru i upozorila na to da će toliko hvaljen evropski društveni model biti u opasnosti ako brzo ne promeni smer.

„Inače nećemo moći da generišemo bogatstvo koje će nam biti potrebno da zadovoljimo sve veće potrebe za potrošnjom kako bismo osigurali svoju sigurnost, da bismo se protiv klimatskih promena i zaštitili životnu sredinu“, dodala je Lagard, piše Politico, prenosi Index.

Dodaje se da, ukoliko Tramp ostvari svoju pretnju nametanja carina do 20 odsto, evropska industrija bi pretrpela težak udarac. Sa više od 500 milijardi evra godišnjeg uvoza Amerika je daleko najvažnije odredište za evropsku robu. Čini se da je Evropa učinila malo da se pripremi za Trampov povratak.

„Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema“

„Neuspeh evropskih čelnika da izvuku pouke iz poslednjeg Trampovog mandata sada se vraća da bi nas progonio“, kaže Klemens Fest, predsednik Ifo instituta, vodećeg ekonomskog tink tenka.

On navodi da Tramp možda nije loša vest za Evropsku uniju i da bi mogao da bude otvoren za trgovinske pregovore s Evropom, kako bi se potpuno izbegle nove carine.

Tramp je 2018. godine uveo namete na evropski čelik i aluminijum, koji su ostali na snazi. Američki predsednik Džozef Bajden pristao je suspenduje te carine do marta 2025. godine. Evropski bankari već upozoravaju da bi nove carine mogle ponovno da pokrenu inflaciju i da temeljno potkopaju globalnu trgovinu.

„Nažalost, Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema. Iako je EU fokusirana na Trampa, za njenu ekonomiju on nije pravi problem. Kad bi Evropa imala čvršće ekonomske temelje i bila konkurentnija SAD-u, Tramp ne bi imao puno uticaja“, navodi se u tekstu.

„Evropljani ne rade dovoljno“

Stepen do kojeg je Evropa izgubila korak u odnosu na SAD u pogledu ekonomske konkurentnosti od prelaza dva veka je frapantan. Jaz u BDP-u po glavi stanovnika, na primer, dostigao je 30 odsto, uglavnom zbog nižeg rasta produktivnosti u EU.

„Jednostavno rečeno, Evropljani ne rade dovoljno. Prosečni nemački radnik radi 20 odstomanje sati od američkog kolege“, upoređuje se u analizi.

Uzrok pada produktivnosti u Evropi je neuspeh korporativnog sektora u uvođenju inovacija. Primera radi, američke tehnološke firme troše dvostruko više nego evropske na istraživanje i razvoj. Dok su američke firme zabeležile skok produktivnosti od 40 odsto od 2005. godine, produktivnost u evropskoj tehnologiji je stagnirala.

Evropa ne samo da zaostaje nego zapravo uopšte ne učestvuje u utrci. Na samitu Evropske unije u Lisabonu 2000-te, čelnici su odlučili da evropska ekonomija najkonkurentnijom na svetu. Ključ takozvane ‘Lisabonske strategije’ bio je odlučan skok u ulaganju u visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije.

Četvrt veka kasnije Evropa ne samo da nije uspela da postigne cilj već je znatno zaostala i za SAD-om i za Kinom.

„Kolaps nemačke auto-industrije“

Evropski univerziteti su prirodno mesto za pokretanje inovacija i istraživanja, ali i tamo je kontinuitet propao, navodi se u tekstu. Među najboljim svetskim univerzitetima prema rezultatima Times Higher Education-a, samo jedna institucija iz EU je rangirana među 30 najboljih, a to je Tehnički univerzitet u Minhenu, na 30. mestu.

„Ovde Nemačka ulazi u igru. Polovina evropskih ulaganja u istraživanje dolazi iz Nemačke. A većina ovih investicija je u automobilskom sektoru“, kaže pisac ove analize za Politiko.

S obzirom na veličinu sektora (godišnji prihod nemačke automobilske industrije je skoro pola triliona evra), to nije mesto gde možete dobiti najviše za svoj novac. To je zato što se inovacije u automobilskom sektoru, kao što je poboljšanje efikasnosti goriva motora, povećavaju, objašnjava on.

„Drugim rečima, kompanije bukvalno ‘ponovo izmišljaju točak umesto potpuno novih proizvoda’, kao što su iPhone ili Instagram, koji bi stvorili potpuno novo tržište“, kaže Karničing, piše Politico.

Ako ništa drugo, dodao je on, Evropa je bila prilično dosledna. Najveći korporativni investitori u istraživanje i razvoj u EU u 2003. godine bili su Mercedes, Folksvagen i Simens, nemački inženjerski gigant. U 2022. to su bili Mercedes, Folksvagen i Boš, u sektoru proizvodnje auto delova.

Iako na Evropu otpada više od 40 odsto globalne potrošnje na istraživanje i razvoj u automobilskom sektoru, nemački proizvođači su nekako uspeli da zaostanu sa električnim vozilima.

„Ovaj neuspeh je u srcu nemačkih ekonomskih nevolja, o čemu svedoči nedavna najava VV-a da će zatvoriti neke fabrike u Nemačkoj po prvi put u istoriji. Automobilski sektor, koji zapošljava oko 800.000 radnika u Nemačkoj, decenijama je bio žila kucavica njene privrede, doprinoseći rastu više nego bilo koji drugi sektor“, objašnjava on.

„Moglo bi biti prekasno pre nego što se Evropljani probude“

Karničing upozorava na to da Evropljane čeka grubo buđenje jer se i ekonomski pokazatelji pogoršavaju. Zemlje poput Francuske, koja se suočava sa budžetskim deficitom od šest procenata ove godine i sedam procenata 2025-te, što je više nego duplo više od granice dozvoljene u evrozoni, imaće poteškoća da održe velikodušnu državu blagostanja, prenosi Index.

Pariz trenutno troši više od 30 odsto svog BDP-a na socijalna davanja, među najvišim stopama u svetu. Ni mnoge druge zemlje EU ne zaostaju.

„Ako se evropska ekonomska sreća uskoro ne preokrene, ove zemlje će se suočiti sa nekim teškim odlukama – baš kao što je to učinila Grčka 2010. godine kako im troškovi zaduživanja rastu. Verovatni rezultat svega toga je radikalizacija politike, kakvu je Grčka doživela tokom svoje dužničke krize, pošto populisti krajnje desnice i levice iskorištavaju priliku da napadnu establišment“, piše on.

Ova radikalizacija je već u toku u nizu zemalja, a najviše zabrinjava u Francuskoj. Uspeh političke margine još više zabrinjava kada se uzme u obzir da najgore ekonomske nevolje verovatno tek predstoje.

„Problem je u tome što, dok se Evropljani probude za svoju novu realnost, možda će biti prekasno da se bilo šta uradi po tom pitanju“, zaključuje se u autorskom tekstu Metjua Karničinga za Politiko.

Izvor: Politiko

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Napravljena aplikaciju za praćenje i deljenje zadataka u domaćinstvu

by bifadmin

Švedski studenti programiranja pokrenuli su aplikaciju za praćenje i deljenje zadataka u domaćinstvu, sa ciljem da se smanje nejednakost u opterećenju i podstakne bolja komunikacija u porodici.

U pokušaju da „nevidljivi rad učine vidljivim“ i promovišu porodičnu harmoniju, švedski studenti razvili su aplikaciju koja pomaže porodicama da organizuju i prate kućne poslove, prenosi rts.rs.

Aplikacija, nazvana Akord, omogućava korisnicima da unose zadatke i prate napredak jedni drugih, nudeći podsetnike kada zadaci nisu završeni na vreme.

Ona je već privukla oko 2.000 korisnika, a kreirali su je studenti Viktor Fredrikson i Markus Palman.
Aplikacija je nastala iz jednostavne frustracije: Fredriksonov otac se umorio od podsećanja sina da sredi svoju sobu i opere veš.

Aplikacija zbog prigovora

„I na kraju, jednog dana je rekao: ‘Zašto jednostavno ne programirate aplikaciju da ne moram više da vam prigovaram?'“, objasnio je Fredrikson.

Rezultat je bio Akord (accord_app), koji je lansiran početkom septembra.

Među jednim od prvih korisnika aplikacije bio je bračni par Maja i Nils Larson iz bogatog stokholmskog predgrađa.

Oboje vlasnici preduzeća sa dvoje male dece, okrenuli su se aplikaciji kako bi pojednostavili često haotičan proces upravljanja kućnim zadacima.

„Mislili smo, u redu, hajde da ovo isprobamo, možda to može da reši mnoge naše probleme kod kuće“, kaže Maja.

Za Larsonove, aplikacija je pokrenula otvorenu diskusiju o zajedničkim obavezama kod kuće i ko je odgovoran za to ako se te obaveze ne izvršavaju. Maja uživa u korišćenju aplikacije, posebno njenoj funkciji podsetnika, iako priznaje da je ne koristi onoliko često koliko bi trebalo.

Prateći sav posao obavljen u domaćinstvu i izračunavajući koliko svaka osoba doprinosi, aplikacija pretvara upravljanje kućnim poslovima u prijateljsko takmičenje. Da bi korisnici bili angažovani i da bi se podstakla doslednost, aplikacija ima funkciju „streak“.

Niz se postiže kada je neko aktivan u aplikaciji nekoliko dana zaredom. Nakon tri dana neprekidnog korišćenja, osoba dobija nagradu – popust na proizvode ili usluge koje nude kompanije koje su partneri sa Akordom.

Akord je dizajniran da učini rad u domaćinstvu transparentnijim i podstakne poštovanje za doprinos svakog člana domaćinstva.

Članovi porodice mogu slati „podsetnike“ ako zadaci nisu završeni, a ukućani mogu da izraze zahvalnost kada se poslovi završe.

Ovaj sistem ima za cilj da se pozabavi dugotrajnim pitanjima rodne nejednakosti u kućnim poslovima. Istraživanje UN „Žena“ iz 2023. pokazalo je da žene širom sveta troše 2,8 sati više na neplaćeni rad u kući od muškaraca.

Cilj aplikacije

Kreatori aplikacije se nadaju da će pokrenuti više diskusija o podeli obaveza u domaćinstvu, smanjenju jaza među polovima i učiniti porodične poslove saradničkim i korisnijim iskustvom.

„Želimo da ljudi više pričaju o tome i da budu više uključeni u porodičnu diskusiju“, objašnjava kreator ovog app-a, student Fredrikson.

Gledajući u budućnost, Larsonovi planiraju da svoju decu upoznaju sa aplikacijom kako budu starija.

„Očistite sobu, dobićete poene“, navodi Nils, zamišljajući sistem u kome deca zarađuju nagrade a možda i dodatak za pomoć u kući.

Maja, koja takođe zapošljava pomoćnicu koja brine o deci, smatra da je aplikacija korisna za vođenje domaćinstva.

„To čini moj ‘majčinski mozak’ malo opuštenijim“, kaže Maja, jer joj aplikacija omogućava da bude u toku sa brigom o svojoj deci bez stalnog zapitkivanja.

Cilj aplikacije je jasan: smanjiti napetosti u domaćinstvu, podstaći pravičnost u kućnim obavezama i učiniti nevidljivi rad vođenja domaćinstva vidljivijim za sve.

Izvor: RTS/021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju na praznične prevare

by bifadmin

Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama.

Usred sjaja proslava kraja godine, stručnjaci za sajber bezbednost iz kompanije Kaspersky identifikovali su nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima.

1. Portugalska prevara sa božićnim receptima

Ova prevara, koja je prvenstveno usmerena na korisnike u Brazilu, počinje naizgled bezazlenim imejlom koji promoviše recept za praznični kolač. Žrtve se podstiču da plate malu naknadu kako bi dobile recept. Nakon što se uplata izvrši, podaci sa kreditne kartice žrtve bivaju ukradeni. Prevaranti takođe prikupljaju jedinstvene brazilske identifikatore kao što su CPF (Cadastro de Pessoas Físicas) i CNPJ (Cadastro Nacional da Pessoas Jurídicas), koji su ključni za pristup bankarskim uslugama. Sa ovim informacijama, prevaranti mogu obaviti neovlašćene kupovine ili pokušati da pristupe žrtvinom računu u banci radi pravljenja veće štete.

Primer lažne stranice za kupovinu recepta za božićni kolač na portugalskom jeziku

Lažna stranica za unos ličnih i platnih podataka u okviru prevare sa portugalskim receptom za božićni kolač

2. Lažne praznične prodavnice

Lažne onlajn prodavnice oponašaju izgled i funkcionalnost legitimnih veb-sajtova za kupovinu, nudeći sezonske proizvode poput ukrasa, poklona, pa čak i jelki sa velikim popustima. Ove stranice često deluju veoma lokalizovano i prilagođavaju jezik i valutu geografskoj lokaciji korisnika, koristeći podatke iz pretraživača. Žrtve obično dolaze do ovih prodavnica putem linkova iz oglasa ili iskačućih prozora. Cilj ovih sajtova je krađa novca. Takve prevare često kratko traju jer ih legitimni prodavci brzo prijavljuju.

3. Besplatni mobilni podaci

Ova prevara koristi primamljivost besplatnih usluga, tvrdeći da nudi besplatan mobilni internet koji važi kod svih glavnih operatera. Kako bi dobili besplatan internet, žrtve moraju da podele promotivni link sa 10–15 kontakata putem WhatsApp aplikacije, čime se prevara eksponencijalno širi. Nakon deljenja, od žrtava se traži da unesu svoje lične podatke — ime, broj telefona i imejl. Prikupljeni podaci se zatim prodaju na dark vebu ili koriste za druge prevare. U nekim slučajevima, žrtve nesvesno preuzimaju malver koji ugrožava njihove uređaje, što dovodi do daljih zloupotreba.

Primer prevare sa besplatnim mobilnim internetom na nemačkom jeziku

4. Praznične isplate u ime državnih organa

Prevaranti se predstavljaju kao državni organi, obećavajući isplate povodom praznika. Ova prevara je zabeležena u nekoliko afričkih zemalja, uključujući Keniju i Nigeriju. Kako bi primili isplatu, od žrtava se traži da popune anketu i unesu lične podatke poput imena i broja telefona. Pošto popune anketu, korisnici se pozivaju da podele link ka objavi sa svojim kontaktima putem WhatsApp aplikacije. Prikupljeni podaci se dodaju u baze za prevare a zatim prodaju trećim licima ili koriste za fišing napade i krađu identiteta. Ova prevara zloupotrebljava poverenje u vladine sisteme i praznični duh darivanja.

5. Nagradna igra sa luksuznim automobilom

U Indoneziji, prevaranti su pokrenuli lažne nagradne igre koje korisnicima nude priliku da osvoje luksuzni sportski automobil. Najčešće se koriste imejlovi za namamljivanje žrtava. Da bi preuzeli nagradu, od njih se traži da daju lične podatke kao što su puno ime i prezime, broj telefona i adresa. Iako automobil nikada ne stigne u njihove ruke, ukradeni podaci se koriste za krađu identiteta, fišing napade ili se prodaju na crnom tržištu za druge prevarantske aktivnosti.

6. Prevara sa isporukom poštanskih paketa

U Srbiji, tokom novogodišnjih praznika prošle godine, građani su masovno postajali meta prevaranata putem SMS poruka, WhatsApp-a i sličnih aplikacija. Poruke su obaveštavale korisnike da je isporuka njihove pošiljke obustavljena zbog netačnih podataka ili dodatnih troškova. U tekstu bi se nalazio maliciozan link koji je vodio na lažne stranice za unos ličnih podataka, kućne adrese i podataka o platnim karticama.

Član Nacionalnog sajber tima „Sajber heroj“ Marko Gordić kaže da je praznični period vreme kada mnogi poručuju poklone, obavljaju online kupovinu i često su pod stresom zbog brojnih obaveza. „U toj užurbanosti, lako je prevideti znakove prevare. Apelujemo na sve da budu izuzetno pažljivi prilikom unosa svojih podataka na internetu. Zastanite na trenutak, razmislite i procenite ko bi zaista mogao da bude sa druge strane. S obzirom na to da nam se bliže novogodišnji i božićni praznici, preporučujemo dodatni oprez kako biste izbegli potencijalne prevare i zaštitili svoje podatke.“

„Praznične prevare nisu nov fenomen ali su evoluirale i postale sofisticiranije korišćenjem regionalnih tradicija i tehnologije. Praznična užurbanost čini ljude podložnijim prevarama — oni su rasejani, nestrpljivi da iskoriste popuste ili veruju promocijama koje odgovaraju prazničnoj atmosferi. Sajberkriminalci ne kradu samo novac – oni grade ogromne baze podataka sa ličnim podacima koje pokreću buduće prevarantske aktivnosti. Praznici su vreme radosti i darivanja ali korisnici moraju ostati oprezni kako ne bi nesvesno dali prevarantima alate da ih dalje iskorišćavaju,“ kaže Olga Svistunova, viši analitičar veb sadržaja u kompaniji Kaspersky.

Kako biste ostali sigurni ove praznične sezone, kompanija Kaspersky preporučuje:
● Proverite autentičnost veb-sajtova i ponuda pre nego što izvršite kupovinu
● Izbegavajte otvaranje linkova iz neželjenih imejlova ili poruka
● Ne delite lične podatke osim ako ih šaljete verifikovanoj i pouzdanoj instituciji
● Budite oprezni sa ponudama koje izgledaju previše dobro da bi bile istinite — obično nisu
● Koristite sveobuhvatno rešenje koji štiti računare i pametne telefone

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Mladi teniseri – nosioci priznanja Wiener talenti 2024

by bifadmin

Danas je u Novom Sadu održana svečanost povodom završetka uspešne takmičarske sezone za mlade tenisere u organizaciji Vojvođanskog teniskog saveza. Ovaj poseban trenutak okupio je mlade teniske nade, njihove porodice i trenere, u čast dobrih rezultata, talenta i marljivog rada teniskih pionira.

Wiener Städtische osiguranje je, u partnerstvu s Vojvođanskim teniskim savezom, dodelilo nagradu Wiener talenti za desetoro teniserki i tenisera uzrasta od 6 do 12 godina, za izuzetne rezultate postignute u takmičarskom delu, iskazanu posvećenost i talenat.

Plakete i novčane nagrade kao podsticaj za dalji razvoj mladim sportistima je uručio Marko Vukadinović, direktor komercijalne prodaje Vojvodina Wiener Städtische osiguranja, ističući pritom posvećenost kompanije ulaganju u mlade talente, u želji da se podstaknu da u budućnosti nastavljaju da neguju svoj talenat i posvećenost. „Pokazali ste izuzetnu posvećenost, sportski duh i ljubav prema tenisu. Ove nagrade su simbol našeg poverenja u njihovu posvećenost i potencijal. Želimo da ih motivišemo da nastave da sanjaju, treniraju i razvijaju se, jer njihovi uspesi grade snažno i zdravo društvo,“ poručio je Vukadinović.

Ova kompanija je, takođe, pomogla održavanje ovogodišnjih turnira za pionire, učestvujući u obezbeđivanju opreme za za decu, kao i za finansiranje njihovih treninga, takmičenja i putovanja, ponašajući se u skladu sa društveno odgovornom praksom podrške koju usmerava u decu.

Potpredsednik Vojvođanskog teniskog saveza, gospodin Aleksandar Mojsejev, dodao je: „Izuzetno smo ponosni na mlade takmičare koji su učestvovali u ovogodišnjoj sezoni. Zahvaljujući projektima poput Wiener talenti, imamo priliku da podržimo njihovu strast i razvijamo nove generacije teniskih asova.“

Projekat Wiener talenti, pokrenut 2023. godine, ima za cilj prepoznavanje i podršku mladih talenata u različitim oblastima – od sporta i umetnosti do nauke i tehnologije. Kao ovogodišnji sponzor Vojvođanskog teniskog saveza, Wiener Städtische osiguranje ne samo da nagrađuje istaknute mlade sportiste, već i aktivno promoviše zdrave životne navike i važnost ulaganja u buduće generacije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaTekstoviVesti

Zasede u prijateljskom lancu snabdevanja: Neprijatelji među prijateljima

by bifadmin

Opsesija Amerike da se „ratosilja“ Kine snabdevajući se u savezničkim zemljama, omogućila je Meksiku da postane najveći dobavljač SAD i ove godine prikupi rekordnih 31 milijardu dolara stranih investicija. Ali usled gomilanja proizvodnje u Meksiku, kriminalci na drumovima opljačkaju dnevno i do 50 kamiona s robom, a samo prošle godine ubijeno je 150 vozača. Istovremeno, američka vlada sumnja da kineske kompanije uveliko koriste meksičke firme da se infiltriraju na tržište SAD.

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, problemi u prijateljskom lancu snabdevanja između dve države bi mogli dodatno da se iskomplikuju.

Meksiko je trenutno najveći dobitnik ekonomskog rata između SAD i Kine. Nova moda u lancima snabdevanja da se dobavljači ne biraju prvenstveno po kvalitetu i ceni, već po tome koliko su „blizu kuće“ i što je za SAD još važnije – da li su „prijateljski nastrojeni“, podstakla je masovno seljenje američkih kompanija iz Kine u Meksiko. I ne samo američkih, već i firmi iz drugih zapadnih zemalja kojima Meksiko nije „pod nosom“, ali im je savezništvo sa Amerikom jako blizu srcu i novčaniku.

Kada je reč o interesu američkih preduzeća, osim što je blizu kuće, Meksiko je potpisnik sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD i Kanadom (USMCA), koji je progurao Donald Tramp tokom prvog predsedničkog mandata, sa obrazloženjem da on više ide u korist američkoj ekonomiji nego prethodni NAFTA sporazum iz 1994.
Meksiko generalno nudi niže troškove proizvodnje, solidnu infrastrukturu, posebno za radno intenzivnije delatnosti, kao i armiju mladih a nezaposlenih Meksikanaca, znatno jeftinijih od njihovih američkih vršnjaka.

Pored toga, više od 40 miliona Amerikanaca govori španski, što je važno u poslovnoj komunikaciji, naročito za mala i srednja preduzeća.

Meksiko postao „najprijateljskiji“ dobavljač SAD

Zahvaljujući sve žustrijoj svađi između Kine s jedne i Amerike i njenih zapadnih saveznika s druge strane, Meksiko je u prvoj polovini ove godine inkasirao rekordnih 31 milijardu dolara stranih direktnih investicija. Prema saopštenju Ministarstva ekonomije Meksika, to je rast od 7% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Oko 30 milijardi dolara uložile su kompanije koje već posluju u Meksiku, dok preostali novac potiče od novih investitora.

Kompanije iz SAD su i ove godine najveći investitori u Meksiku sa 13,7 milijardi dolara ulaganja, što čini 44% ukupnih stranih investicija u toj državi. Ostali najveći investitori u prvoj polovini godine su Nemačka (4,2 milijarde dolara), Japan (3 milijarde dolara), Kanada (2,4 milijarde dolara) i Belgija (1,5 milijardi dolara).
Više od 54% uloženog novca potiče od proizvodnog sektora, a među investitorima se ističu kompanije iz autoindustrije. Volvo grupa je najavila da će uložiti 700 miliona dolara u izgradnju nove fabrike u Meksiku, a pored švedske multinacionalke, među ulagačima su Toyota, Honda, Mazda, Hyundai, Volkswagen, BMW, GM i Stellantis.

Veliki deo stranih investicija potiče i od korporacija koje proizvode hranu i piće, duvan, hemikalije, računarsku opremu, metale, plastiku i gumu. Značajni proizvođači koji ulažu su Anheuser-Busch InBev, Coca-Cola, Heineken, Nestlé, LG i Bosch, a među vodećim investitorima poslednjih godina su i američke tehnološke kompanije, kao i one iz drugih krajeva sveta, poput južnokorejskog Samsunga.

Pored rekordnih stranih ulaganja, Meksiko je nakon više od dve decenije, prošle godine pretekao Kinu u trgovini sa SAD i postao prvi na listi vodećih američkih dobavljača. Ministarstvo trgovine SAD navodi da je vrednost robe koju su Sjedinjene Države uvezle iz Meksika porasla za skoro 5% od 2022. do 2023. godine, na više od 475 milijardi dolara. Istovremeno, vrednost uvoza iz Kine je pala za 20%, na 427 milijardi dolara.

Opljačkani investitori

Međutim, ove brojke prati i druga statistika, koja upozorava da novi model globalnog lanca snabdevanja zasnovan na prijateljstvu ima ozbiljne rupe. Ili bolje rečeno zasede. Slivanje tolike količine robe u Meksiko zahvaljujući najezdi stranih investitora, podstaklo je ne baš kreativnu ali tradicionalno isplativu industriju pljačke na drumovima. Meksiko je zemlja sa najvećim rizikom na svetu za otmicu teretnih kamiona, tvrdi BSI Consulting, američka kompanija specijalizovana za globalne lance snabdevanja.

Broj kamiona koji prelaze iz Meksika u SAD porastao je sa 5,7 miliona u 2019. na 7,4 miliona u 2023. godini. Danone, Amazon, Philip Morris, samo su neke od firmi koje su u skorije vreme bile na udaru lopova i izgubile tone robe. Jedna od najvećih pljački dogodila se prošlog decembra, kada su drumski razbojnici ukrali mobilne telefone kompanije Apple, vredne oko milion dolara.

Kompanija za osiguranje transporta Reliance Partners procenjuje da je prošle godine opljačkano skoro 8.000 kamiona na meksičkim autoputevima. Udruženje transportne industrije SAD tvrdi da je taj broj daleko veći i da se godišnje opljačka oko 21.000 kamiona, u proseku 50 vozila svaki dan. Meksičko udruženje osiguravajućih kompanija (AMIS) navodi da su od juna 2023. do juna 2024. godine, pljačke teretnih vozila porasle čak za 40%, te da su u 90% slučajeva vozači oteti, a 150 njih je ubijeno samo tokom prošle godine.

Kriminalci pljačkaju onu vrstu tereta čiji sadržaj najlakše mogu da preprodaju na crnom tržištu. To su većinom kućni aparati, različiti elektronski uređaji, gume za vozila, građevinski materijali i, naravno, hrana i piće. U nekim slučajevima, pored robe, plene se i kamioni koji su je prevozili. Oni se potom rastavljaju i preprodaju u delovima. Nije retkost ni da otmičari, preko posrednika, nude oštećenim kompanijama da otkupe sopstvenu robu po „prijateljskoj“ ceni.

Pljačkašima ide na ruku i to što savezna vlada pati od hroničnog nedostatka policajaca. Mreža saveznih i državnih autoputeva u Meksiku pokriva skoro 111.000 kilometra, koje kontroliše tek nešto više od 100 policijskih patrola, a povrh toga, „organi nereda“ raspolažu i daleko naprednijom tehnologijom nego čuvari reda.

Kinezi skriveni pod sombrerom

Dok kompanije lome glavu kako da zaštite svoju robu na meksičkim drumovima, američku vladu mnogo više zanima jedan drugi neprijatelj u prijateljskom lancu dobavljača. Naravno, reč je o kineskim kompanijama koje ulažu u meksičku privredu. Američke vlasti strahuju da se kompanije iz Kine preko meksičkih firmi infiltriraju na tržište SAD, počev od prepakivanja kineskih proizvoda, do sofisticiranijih transakcija za prikrivanje porekla kapitala.

Trenutno se verovatno više zna o crnim rupama u svemiru, nego o tome koliko Kina stvarno ulaže u Meksiko. Prema podacima koje objavljuje kinesko Ministarstvo trgovine, te investicije u poslednjih pet godina su stalno ispod pola milijarde dolara. Nasuprot tome, Rhodium Group, američka konsultantska kompanija specijalizovana za istraživanja ekonomskih kretanja u Kini, tvrdi da kineska ulaganja u Meksiku značajno rastu poslednjih godina.

Prema njihovim podacima, ona su se u 2023. više nego udvostručila, na 3,7 milijardi dolara i znatno premašila godišnji prosek u prethodnoj deceniji od oko 1,3 milijarde dolara. Konsultanti tvrde da je broj kineskih kompanija koje ulažu u američkom komšiluku porastao ove godine čak za 60% u poređenju sa prethodnom, te da najviše ulažu u automobilsku i elektroindustriju.

Nakon pobede Donalda Trampa na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD, jasno je da će se trgovinski rat Amerike protiv Kine dodatno produbiti. Manje je izvesno kako će se Trampov povratak u Belu kuću odraziti na ekonomsku poziciju Meksika. Podsticaji koje je uveo Meksiko za privlačenje stranih investicija, uključujući i kineske kompanije, mogli bi da dovodu do sukoba sa Trampovom administracijom ako aktuelni predsednik ispuni predizborna obećanja o novom carinskom štitu za američku ekonomiju, koji podrazumeva i carine od 60% na kineske proizvode, pa čak i carine od 100% na svaki automobil proizveden u Meksiku.

Izvor: Biznis TOP, novembar Biznis i finansije

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Svaki četvrti radnik u Evropi je migrant

by bifadmin

Podaci koje je objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) u Ženevi pokazuju da migranti igraju sve važniju ulogu na svetskim tržištima rada.

U severnoj, južnoj i zapadnoj Evropi udeo je porastao s 22,5 odsto na 23,3 odsto između 2013. i 2022. godine Udeo migranata u radnoj snazi ​​posebno je visok u Evropi, Severnoj Americi i arapskim zemljama.

Ovo je delimično zbog starenja stanovništva u tim regijama. Migranti zauzimaju radna mesta ljudi koji odlaze u penziju, a raste potražnja za negovateljima starijih osoba. Ovde se pojam „migrant“ odnosi na svakoga ko radi u zemlji koja nije njihova domovina. ILO uključuje i osobe s radnim vizama i migrante bez dokumenata koji rade u zemlji domaćinu.

Dobre dve trećine njih bilo je zaposleno u uslužnoj delatnosti, u poređenju sa otprilike polovinom domaćeg stanovništva, pokazuju brojke. Širom sveta, udeo migranata u ukupnoj radnoj snazi je ​​bio 4,7 odsto u 2022. godine a ILO procjenjuje da je ukupan broj migranata u svetu 284,5 miliona.

Blizu 255,7 miliona njih je starije od 15 godina, dakle radno je sposobno a iste godine je bilo 167,7 miliona zaposlenih – 30 miliona više nego 2013.

Stopa nezaposlenosti među imigrantima iznosila je 7,2 odsto – nešto više nego kod domaćeg stanovništva (5,2 posto). ILO kaže da bi razlozi za to mogli da uključuju ​jezične barijere, nepriznate kvalifikacije ili diskriminaciju, prenosi Klix.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Lista najmoćnijih pasoša na svetu, Srbija na 30. mestu

by bifadmin

Ovaj globalni indeks meri broj zemalja u koje građani mogu da putuju bez vize

Objavljena je rang lista najmoćnijih pasoša za 2024. godinu, a Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) četvrtu godinu zaredom osiguravaju prvo mesto.

Ovaj globalni indeks meri broj zemalja u koje građani mogu da putuju bez vize, a državljani UAE imaju pristup impresivnih 133 zemlje bez viza i dodatnih 47 zemalja s vizom po dolasku, koje pokrivaju više od 90 odsti sveta.

Evropske zemlje dominiraju na rang listi

Španija je pretekla Nemačku i postala drugi najmoćniji pasoš, dok je Finska zabeležila rast i zauzela treće mesto zajedno sa Francuskom, Nemačkom, Belgijom, Italijom, Danskom, Holandijom, Luksemburgom, Austrijom, Portugalom, Norveškom, Švajcarskom, Grčkom i Irskom, preneo je Passportindex.org.

Četvrto mesto dele Švedska, Poljska i Mađarska, a peto mesto zauzele su Češka Republika, Južna Koreja, Estonija, Hrvatska, Slovačka.

Najmoćniji pasoši za 2024:

Ujedinjeni Arapski Emirati
Španija
Finska, Francuska, Nemačka, Belgija, Italija, Danska, Holandija, Luksemburg, Austrija, Portugal, Norveška, Švajcarska, Grčka, Irska
Švedska, Poljska, Mađarska
Češka Republika, Južna Koreja, Estonija, Hrvatska, Slovačka
Japan, Slovenija, Letonija, Novi Zeland, Lihtenštajn
Singapur, Malta, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Litvanija, Rumunija, Bugarska, Australija
Sjedninjene Američke Države i Island
Kipar
Malezija i Monako
Inače, pasoš Srbije nalazi se na 30. mestu i deli ga sa Grenadom.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci