Страна 212 – Biznis i Finansije

Kineska ekonomija zabeležila rast veći od očekivanog

by bifadmin 15. јул 2025.

Uprkos Trampovim pokušajima da uspori rast kineske ekonomije, taj rast je u drugom kvartalu prevazišao očekivanja tržišta.

Naime, u poređenju sa istim tromesečjem 2024. ove godine je kineski privredni rast bio 5,2% veći, pokazuje zvanična statistika. Da podsetimo, predviđanja ekonomista i konsultantskih kuća najavljivala su da će taj rast iznositi 5,1%.

Rast je predvodio proizvodni sektor sa svojih 6,4%, posebno u oblasti 3D štampača, električnih vozila i industrijskih robota, za kojima je zabeležena ogromna tražnja na tržištu. No, i sektor usluga je rastao, premda je u junu trgovina zabeležila usporavanje u odnosu na jun prošle godine.

Rak rana kineske privrede, nekretnine, i dalje predstavljaju veliki rizik za drugu svetsku ekonomiju. Iako država ulaže razne napore u oživljavanje ovog sektora, cene nekretnina i dalje padaju. Ipak, ukupni rezultati kineske privrede su i dalje zadovoljavajući.

Komentarišući efekte trgovinskog rata, CNBC piše da uvođenje carina jeste imalo uticaj na kinesku privredu, ali tamošnje vlasti su brzo reagovale i implementirale podsticajne mere koje su umanjile taj uticaj. Međutim, treba imati u vidu da su dobri ekonomski rezultati jednim delom posledica ubrzanja izvoza pre nego što na snagu stupe američke carine, kako bi se one izbegle. Zato analitičari očekuju da bi u drugoj polovini ove godine rast kineske ekonomije mogao usporiti i da ona na kraju godine neće dostići zacrtanu stopu od 5%.

Foto: miapowterr, Pixabay

15. јул 2025. 0 komentara

Koliku će dividendu Telekom isplatiti akcionarima?

by bifadmin 15. јул 2025.

Skupština akcionara Telekoma Srbija odobrila je isplatu dividende u ukupnom iznosu od 2,24 milijarde dinara, što iznosi 2,8 dinara bruto po akciji.

Pravo na dividendu imaju svi zakoniti vlasnici akcija na dan 17. jun 2025. godine. Ipak, ovogodišnja isplata je manja u poređenju sa prethodnim godinama, budući da je država ranije prihodovala znatno više.

Od ukupno milijardu akcija, 200 miliona je u vlasništvu samog Telekoma i izuzeto je od podele, pa se iznos od 2,24 milijarde dinara deli na preostalih 800 miliona akcija.

Mali akcionari dobiće neto iznos od 2,38 dinara po akciji, nakon odbitka poreza od 15%. Republika Srbija, kao većinski akcionar sa više od 581 milion akcija, prihodovaće ukupno 1,63 milijarde dinara, jer država ne plaća porez na dividende.

Smanjenje dividende bilo je očekivano jer su završni računi Telekoma za 2024. godinu pokazali profit od 10 milijardi dinara, što je dve trećine manje u odnosu na 2023. godinu. Glavni razlozi su značajna sredstva izdvojena za dokapitalizacije zavisnih preduzeća i uvećani troškovi kamata, koji su u 2024. godini iznosili 24,49 milijardi dinara.

Podsetimo, Vlada Srbije je 2012. godine besplatno podelila akcije Telekoma građanima, zaposlenima i bivšim zaposlenima. Tada je skoro 4 miliona građana dobilo po 31 akciju. Iako je bila definisana početna cena za trgovanje akcijama od 2,27 evra, akcionarima do danas, 13 godina kasnije, nije omogućeno trgovanje ovim hartijama.

Izvor: Serbia News Media

Foto: Pixabay

15. јул 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Tramp gura stejblkoine, šta to znači za Srbiju?

by bifadmin 15. јул 2025.

Bitkoin, ali i druge vodeće kriptovalute probijaju svoje dosadašnje granice a to bi mogla da bude tek usputna stanica jer u SAD se potpuno menja finansijski pejsaž

U SAD je u tok u još jedna „kripto-nedelja“ (Crypto Week) ali ovoga puta od 14. do 18. jula 2025 glavni događaji se odigravaju ne među kripto-entuizijastima ili sve širem finansijskom tržištu već – u Predstavničkom domu SAD. To je i jedan od razloga što je bitkoin ovih dana obara rekorde i dogurao je na 123.000 dolara za „novčić“.

U američkom Kongresu, raspravlja se i glasa o nekoliko ključnih zakona za kripto-valute i kripto-tržište: Clarity Act koji definiše ulogu SEC-a i CFTC-a i šta se računa kao imovina u trgovanju (commodity); Genius Act – koji reguliše stejblkoine (zahtevi za rezerve, nadzor) i Anti-CBDC Surveillance State Act – koji zabranjuje razvoj digitalnog dolara od strane centralne banke SAD (Federalnih rezervi).

– To je još jedan, kao to (američki predsednik Donald) Tramp voli da kaže, ogroman, prelep zakon koji je zapravo propis koji će omogućiti ekspanziju kripto industrije. Glavni fokus je na stejblkoinima, odnosno kriptovalutama čija je vrednost vezana za dolar. Oni su trenutno jedna od osnova kripto industrije jer, da nema njih, mnogo bi se funkcionalnosti izgubilo i morali bismo ponovo da ulazimo u neku fazu razvoja — kaže za 24sedam Igor Mirković, analitičar digitalnih valuta iz prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs.

Razlog je za Amerikance očigledan, kripto je dobar za biznis a svaki kripto koji je vezan za američku valutu (koja je uzdrmana ovih dana u svetu) je još bolji.

Šta stejblkoini omogućuju?

Stejblkoini su digitalne valute koje omogućavaju da se brzo i pouzdano šalje neka vrednost na potpuno decentralizovan način svima u svetu, bez gubitka vrednosti, odnosno bez brige o oscilaciji cene.

„Sada se to u svetu, pa i kod nas, pokazalo kao jedna od najvećih upotrebnih vrednosti kripto-valuta. Pored investiranja i zaštite od inflacije, imamo i prenos vrednosti, a sada i stejblkoin – stabilnu valutu povezanu s dolarom, u kojoj firma može da fakturiše neki iznos nekoj firmi na drugom kraju sveta“, ističe Mirković.

Kada se to radi, to je praktično kao da plaćaju dolarima, ali bolje. Zašto je to bolje?

„Zato što kada se plaća u dolarima, čak i u „civilizovanim“ državama sa razvijenom bankarskom infrastrukturom i jakim valutama, to ume da traje od pet do sedam dana zbog obrade od strane banaka. Pa još koji dan da se sredstva pripišu na račun. Znači, to u najboljem slučaju traje par dana, a nosi i neke troškove koji nisu mali“, o0bjšanjava Miriković.

Kada se to radi preko kripta, preko stejblkoina, na primer tetera koji je jedan od jačih, to traje u roku od pet sekundi – transakcija prolazi i troškovi su mizerno mali.

„Pritom, trošak za transakciju od, recimo, par miliona dolara iznosi jedan dolar. I svima je onda u interesu da pređu na taj način slanja novca“, kaže naš sagovornik.

Da li se to koristi kod nas?

Kriptovalute su sve zastupljenije i u poslovanju kompanija u Srbiji, gde se najviše koristi za naplatu i plaćanje usluga.

„Mi u ECD-u imamo neku „pitu“ sa industrijama, prema šifri delatnosti koju prijave u APR-u. A one su iz najrazličitijih oblasti – od uvoza, izvoza, programerskih usluga pa do prodavnica ribolovačke opreme. Znači, ko god ima posla sa inostranim ili čak domaćim plaćanjima, može da izabere opciju da plati ili naplati u kriptu“, ističe Mirković.

Nije to još masovno i konvencionalno, iskreni su u ECD, ali oni kojima je to najviše bilo potrebno da prevaziđu probleme čekanja i troškova, već dve godine koriste stabilne kriptovalute za to. Pravno lice to najviše koristi. Pored pravnih lica, i fizička lica su našla benefit jer mnogi servisi na internetu prihvataju plaćanje u kriptovalutama.

„Kada se pomene kripto-valuta, prvo svima padne na pamet bitkoin. Ali, ogromna mana bitkoina je što može da veoma oscilira u vrednosti između vremena dogovaranja posla i vremena plaćanja.

Sada su od skoro uveli da se plaća i u drugim kriptovalutama. Na primer, za Netflix ne morate da povezujete karticu, ne morate da se pretplaćujete preko banke – možete platiti kriptovalutama. Brže je, bezbednije i manji su troškovi na kraju tih bankarskih obrada“, kaže stručnjak za kripto.

Ako su u fokusu stejblkoini, zašto je bitkoin „podivljao“?

Pretpostavljalo se da će novi propisi biti usvojeni, pa je bitkoin naglo skočio, a uz njega i druge kriptovalute. Ako pogledamo šta se drugo dešavalo na tržištu a da je moglo da potera bitkoin na 123.000 dolara, ne vidi se ništa značajno.

„Sada je veoma povoljna atmosfera u svetu, generalno što se tiče investiranja, pa i samih kriptovaluta. Spustila se tenzija u sukobu Izrael–Iran. Tramp je proglasio svetski mir i najavio da će se ići u pravcu mira, da se svi sukobi okončaju. To znači da ulazimo u period kada će industrije krenuti da rade, kada će biznisi napredovati. Fondovi koji su se slivali u rat sada će se slivati u nešto drugo. U takvim vremenima, posle ratova, uvek je najveća industrijska ekspanzija, i opet bitkoin, kao i više puta do sada, dobija najveći „push“ naviše i pravi najveći cenovni skok. On je i dalje inovativan i rizičan, što znači da pravi više profita“, zaključuje Igor Mirković iz ECD.rs.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

15. јул 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Precenjen kurs dinara – skup život i manji javni dug

by bifadmin 15. јул 2025.

Vlast često ističe kako je zaduženost Srbije u ubrzanom padu, odnosno da 39 milijardi evra javnog duga krajem juna čini tek 44 odsto BDP.

Podsetimo se pre sedam, osam godina javni dug je premašivao i 80 odsto BDP, pa sadašnji nivo zaduženja, bar na prvi pogled, izgleda prilično zadovoljavajući.

Često se i ukazuje da je po evrounijskim kriterijumima dopušteni nivo zaduženosti 60 odsto nacionalnog BDP, što bi trebalo da javnosti sugeriše kako je fiskalna politika u skladu sa briselskim načelima.

Ipak, ako se zna da je u osnovi svakog cifarskog prikaza srpske ekonomije precenjen kurs domaće valute, prema argumentima i objašnjenjima vlade treba biti rezervisan. Uzgred, nekadašnja Jugoslavija je zašla u, pokazalo se, nerešive probleme mada je zaduženost jedva dostizala 30 odsto nacionalnog BDP i nikada nije premašivala 20 milijardi dolara.

Važna je, naravno, i visina pozajmice, ali ne malu ulogu igraju i struktura dugovanja, te izvozni kapacitet države, a od velikog značaja su i prilike na međunarodnom finansijskom tržištu. Nedavna odluka da NBS emituje takozvane blagajničke zapise uz visoku kamatu od 5,75 odsto i to u iznosu od 360 milijardi dinara mnogi u novce upućeni su protumačili kao pokazitelj izvesne nesigurnosti finansijskog sistema u Srbiji.

Reč je emitovanju hartija pomoću kojih država smanjuje obim novca na tržištu, u ovom slučaju čak 360 milijardi dinara i potez ne bi trebalo shvatiti kao novo zaduženje države, već kao privremeno umanjivanje likvidnosti. Posle isteka ugovornog roka, u ovom slučaju sedam dana, država će 16. jula otkupiti nazad celokupnu emisiju, dok će kupci, poslovne banke, zaraditi na kamati.

To će biti oko 3,2 miliona evra, za samo sedam dana.

Neubičajen potez nam ukazuje da je likvidnost na tržištu bila mnogo veća nego što je monetarnom politikom planirano. Razlog je učestalo i ne malo povećanje zarada u javnom sektoru i penzija unazad duže vreme, ali i aktivnost NBS na otkupu deviza, kom prilikom država plasira odgovarajuću svotu u domaćoj valuti.

U junu skočila inflacija

Visoka inflacija je vladi bila pouzdan signal da novca u prometu ima previše, mada je teško verovati da će to što je sedam dana novca bilo manje bitno smanjiti rast cena.

Sa tržišta, pak, neprekidno stižu vesti o višim cenama, pri čemu je vidljiv doprinos loše poljoprivredne godine. Voće je, naime,nbilo skuplje 31, povrće 14,5 odsto nego lane u isto vreme, mada su za vladu još neugodnija bila stalna poskupljenja hrane koju masovno koriste siromašniji slojevi stanovništva.

Inflacija u nas već duže vreme je 3,8, primetno iznad evropskih 2,1 odsto. Državu je posebno zabrinuo podatak da je godišnja inflacija u junu „skočila“ na 4,6 odsto, dok je mesečna inflacija bila 0,9 odsto, najviša u poslednjih godinu i po dana.

Uprkos višku likvidnosti, novac skup

Bojazan vlasti od viška likvidnosti i stalnog rasta cena je usled mogućeg uticaja na promenu vrednosti dinara. A upravo je stabilnost domaće valute ono na čemu počiva ekonomski program aktuelne vlasti.

Međutim, povlačenje dinara nije dovelo do poskupljenja novca, pa je i kamata u aranžmanu iznosila visokih 5,75 odsto. Tako se Srbija našla u pomalo apsurdnoj situaciji da je, uprkos višku likvidnosti, novac skup, a referentna kamatna stopa duže vreme ne pada, što je signal da će inflacija i dalje biti visoka.

Upravo stalan i ne mali rast cena je ono što zabrinjava srpsku vladu, te jasno i uporno poskupljuje život u zemlji na brdovitom Balkanu. Praktično fiksan paritet dinara spram evra ne dopušta da država reaguje umanjivanjem vrednosti domaćeg novca. Ovakva reakcija države bi uzročila i znatno uvećanje javnog duga iskazanog u dinarima.

Sa druge strane, stalan rast cena neprekidno poskupljuje svakodnevni život i relativizuje glavni uspeh ekonomske politike naprednjaka, visoku zaposlenost. Broj nezaposlenih je za trinaest godina vladavine sa 26 sveden na osam odsto, ali rast životnog standarda je bitno manji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu impozantnog uvećanja uposlenih.

Razlog neočekivane situacije u kojoj su se našli stanovnici Srbije je precenjen kurs dinara, i stoga je kod nas sve skupo. Nema evropske zemlje nivoa razvoja slične našem u kojoj se za sto evra može kupiti manje nego u Srbiji.

Gubitnici ovakve politike su izvoznici i devizne štediše, upravo dve najdragocenije grupacije. Prvima prejak dinar urušava konkurentnost na inotržištu, dok su drugi bezmalo opljačkani.

Promena pariteta domaće valute bi bitno promenila visinu zaduženosti. Na dug od 39 milijardi evra, odnosno 44 odsto BDP, sada gledamo kao na relativno nisko zaduženje. U slučaju da se vodi realnija politika kursa, naša zaduženost bi verovatno premašila 80, ali teško da bi dostigla i svih sto odsto nacionalnog BDP.

Izdvajanje za kamate

Čini se da bi realniju visinu naše zaduženosti mogli sagledati ako bismo posmatrali koliko godišnje odvajamo na kamate, cenu duga. Tako smo pre šest godina na kamate izdvajali 760, prošle godine 1,45 milijardi eva, a s obzirom na visoke tržišne kamate, ne bi bilo iznenađenje da naredne godine izdvojimo i 2,4 milijarde evra.

Fiskalni savet je poodavno ukazao da na plaćanje kamata izdvajamo tek neznatno manje nego što izdvajamo za celokupno obrazovanje i nauku. Po Fiskalnom savetu već desetak godina na kamate godišnje izdvajamo iznad dva, s tim da je lako moguće da uskoro godišnja otplata premaši i tri odsto BDP.

Poređenja radi, Grčka je, posle duže drame, na nivou zaduženosti od 180 odsto nacionalnog BDP, a na otplau kamata godišnje odvaja tek 0,7 odsto nacionalnog BDP. Očito da naše zaduživanje nije baš toliko povoljno kako to vlast tvrdi.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

15. јул 2025. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Kako privrednici biraju banku za otvaranje poslovnog računa?

by bifadmin 14. јул 2025.

Kriterijumi na osnovu kojih domaći privrednici donose odluku gde će otvoriti tekući račun veoma su različiti. Neko bira banku na osnovu blizine filijala, neko onu koja mu nudi povoljniji kredit, a ima i privrednika na koje najviše utiče „ljudski faktor“, odnosno to što im zaposleni u banci ulivaju sigurnost. Finansijski analitičar Đorđe Ostojić kaže da je potonji razlog vrlo racionalan, jer stručni i iskusni kadrovi još uvek su od veće koristi od mnogih tehnoloških rešenja.

Kada pitate veštačku inteligenciju kako vlasnici kompanija odlučuju u kojoj banci će otvoriti račun, dobićete uopšten odgovor da je privrednicima važno da banka ispuni njihove potrebe, nudeći im istovremeno povoljnu naknadu, dobru korisničku podršku, ekspoziture na pravim lokacijama i stručne zaposlene koji će im svojim savetima pomoći da unaprede poslovanje.

Ovako je u teoriji. U domaćoj praksi, jedna banka retko ispunjava sve ove uslove, tvrdi Nenad Gvozdić, vlasnik kompanije „Prvi korak“ koja već 34 godine trguje obućom na veliko i malo. „Kada smo birali banku u kojoj ćemo otvoriti tekući račun, najvažniji kriterijumi su nam bili blizina ekspoziture, brzina kojom se obavljaju redovni tekući poslovi, odnosno uplate pazara, predaje čekova građana, podizanje gotovog novca i slično, a potom i vreme za koje banka može da obradi zahtev za neki vid pozajmice i da odgovori na taj zahtev. Na našu žalost, nismo uspeli da nađemo banku koja ispunjava sve te kriterijume, pa smo bili primorani da otvorimo račun u dve“, priča Gvozdić za B&F.

On smatra da Srbiji nedostaje jedna jaka banka, po mogućstvu domaća, koja bi bila orijentisana na rad sa malim i srednjim preduzećima. U tom slučaju, privrednici ne bi morali da gube toliko vremena „deleći“ šaltere sa građanima, „koji umeju da budu bučniji i skloniji ispadima, pa im bankari zato daju prednost“, ukazuje Gvozdić i dodaje da bi za privredu bilo korisno i kada bi banke povećale broj finansijskih savetnika.

Sve ovo su problemi sa kojima su srpski privrednici već navikli da se nose, međutim, u poslednje vreme javili su se i neki novi. „Pre dva meseca sam podneo zahtev za kredit koji je bio veoma fleksibilan u smislu iznosa, rokova otplate, grejs perioda… Odbijen sam u najkraćem mogućem roku. Na pitanje zašto je moj zahtev odbijen, kao odgovor sam dobio sleganje ramenima. Pošto nisam osoba koja lako odustaje“, ističe Gvozdić, „potražio sam odgovore na to pitanje iz drugih izvora i saznao da je banka donela nezvaničnu odluku da se, do daljnjeg, zahtevi za kredite maksimalno odbijaju zbog ’situacije u zemlji’. Potom sam iz lične radoznalosti podneo zahtev za pozajmicu kao fizičko lice i takođe sam bio odbijen u najkraćem roku“.

„Banke postavljaju uslove, mi im se prilagođavamo“

Nešto drugačije kriterijume za izbor poslovne banke imalo je preduzeće „MSN Trade Automotive“, koje se bavi uvozom i distribucijom rezervnih delova za putnička i komercijalna vozila, ali i profesionalnog alata i servisne opreme.

Srđan Tanović, menadžer prodaje u ovoj kompaniji, kaže za B&F da su prilikom donošenja odluke u kojoj banci će otvoriti račun imali jedan kriterijum – to što im je banka, u kojoj su već imali jedan račun, ponudila najbolje uslove za lizing. „Do tog zaključka došli smo posle provere ponude drugih banaka. Kada sam sveli računicu shvatili smo da nam se najviše isplati da otvorimo račun u toj banci, što smo i učinili. Zadovoljni smo njenim uslugama, mada povremeno nailazimo na određene probleme koji srećom ne utiču suštinski na poslovanje“, komentariše Tanović.

On ističe da problemi nisu novost za domaće privrednike, šta više – oni su deo njihove svakodnevice. „Ovo važi za sve sfere poslovanja, pa i za saradnju sa bankama. Odavno smo naučili pravila tržišne igre – da banke postavljaju uslove a mi im se prilagođavamo“, konstatuje naš sagovornik i dodaje da se sada, primera radi, „MSN Trade Automotive“ suočava sa otežanim pristupom gotovini, ali i tu prepreku uspešno prevazilazi.

„Iako saradnja sa bankama ne ide uvek glatko, moram da kažem da one nisu uzrok naših najvećih problema, trenutno nas daleko više muči to što ne možemo da pronađemo odgovarajuće radnike, tu je situacija kritična“, naglašava Tanović.

Posledice ukrupnjavanja bankarskog sektora

Pre deset godina u Srbiji su poslovale 42 banke a sada ih ima 19. „Ovo je rezultat akvizicija i povlačenja nekih stranih banaka sa našeg tržišta. Zbog spajanja banaka ukinute su mnoge filijale, što je uzrokovalo gužve u preostalim poslovnicama. Istovremeno, mnoge banke su štedele na ljudstvu a pojačano ulagale u razvoj digitalnih platformi koje, kako se ispostavilo, klijenti manje koriste nego što se očekivalo, jer ne mogu sve operacije obavljati onlajn, pogotovo ako imaju nedoumice i potreban im je savet bankarskog službenika“, objašnjava finansijski analitičar Đorđe Ostojić zašto se čini da su klijenti manje zadovoljni uslugama u bankama.

Osim što je povećala gužve u ekspoziturama, konsolidacija bankarskog tržišta je usluge u svim bankama učinila sličnijim, što je preduzećima ograničilo izbor specifičnih finansijskih proizvoda. S druge strane, ubrzana digitalizacija je mnogim poslovnim korisnicima omogućila kvalitetnije digitalne usluge, navodi Ostojić za B&F.

No, kada je reč o tradicionalnim uslugama banaka, tu se situacija nije mnogo promenila, osenjuje naš sagovornik. Ostojić smatra da je ponuda usluga vezanih za tekuće račune na našem tržištu odgovarajuća, pogotovo kada je reč o osnovnim funkcionalnostima kao što su uplata i isplata sredstava, mobilno i e-bankarstvo, kao i ponuda platnih kartica.

Usluge koje bi po njegovom mišljenju trebalo poboljšati odnose se pre svega na devizne transakcije koje su u ovom trenutku skupe, kao i na konverziju deviznih sredstava u dinare zbog činjenice da devizni kursevi za poslovne subjekte nisu preterano atraktivni, pogotovu za mala i srednja preduzeća. Ovi nedostaci pogađaju samo firme koje pretežno posluju sa inostranim kupcima, ali koje su veoma značajne za celokupnu ekonomiju, ističe Ostojić.

Dobar bankarski savetnik preduzeću štedi novac

U poslednje vreme banke kao da se utrkuju koja će klijentima pružiti veće pogodnosti, od mogućnosti da se otvori račun bez dolaska u banku, do besplatnog održavanja računa na duži period. Ostojić tvrdi da ovakve ponude ne utiču mnogo na privrednike koji planiraju da otvore račun, osim možda na vlasnike mikro preduzeća kojima je na početku poslovanja važan svaki dinar.

„Veća preduzeća račune otvaraju uglavnom zato što je to uslov koji banke postavljaju da bi nekome izdale kredit. Za privrednike je važno i da imaju dobar odnos sa zaposlenima u banci, pogotovu ako ti zaposleni mogu da im pruže kvalitetne savetodavne usluge vezane za poslovanje. Privrednicima su od velike koristi bankari koji ih pravovremeno informišu o značajnim promenama, na primer zakona o platnom prometu i deviznom poslovanju, promenama kursa, tržišnih kretanja na kreditnom tržištu, EURIBOR-a i slično“, ukazuje Ostojić.

On napominje da se takvi odnosi grade godinama i da bi iz tog razloga banke trebalo konstantno da ulažu u dobre kadrove, jer njima dugoročno vezuju klijente za sebe. S druge strane, i privrednici kada biraju banku ne bi trebalo da vode računa samo o uštedama, već i o njenim kadrovskim rešenjima, savetuje Ostojić: „Ako određena banka nije među najpovoljnijima ali zauzvrat nudi kvalitetne bankarske saradnike, ona po mom mišljenju i dalje predstavlja racionalan izbor, jer dobar bankar poseduje visok nivo specifičnog znanja koje smanjuje broj grešaka u poslovanju i time preduzeću štedi vreme i novac“.

Marija Dukić

Finansije Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: Wavebreakmedia, Depositphotos

14. јул 2025. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Koliko je sati sna potrebno čoveku?

by bifadmin 14. јул 2025.

Smatra se da je za dobar noćni oporavak većini ljudi potrebno oko 7.5 do 8 sati spavanja, s tim što se ne preporučuje ni kraće ni duže vreme spavanja od predloženog.

Šta znači tip dugog i kratkog spavača?

Smatra se da duže ali i kraće spavanje nepovoljno utiču na opšte zdravlje čoveka. S druge strane, poznato je da postoje značajne varijacije.

Zna se da je nekim ljudima, takozvani „kratki spavači“, za normalno funkcionisanje potrebno 2 do 3 sata spavanja (Nikolam Tesla je spavao oko 2.5 do 3 sata, a Thomas Alva Edison oko 2.5 sati; međutim, poznato je da je Edison oko podne dremao u svojoj laboratoriji oko 45 minuta, a Tesla nije, tako da je ipak Edison od Tesle spavao duže).

Neki ljudi spadaju u grupu „dugih spavača“ pa im je za dobar oporavak potrebno 10 do 11 sati noćnog spavanja. Ukoliko se spava još duže, smatra se da postoji patološko stanje koje se naziva preterana pospanost ili „hipersomnija“, koje zahteva dodatna medicinska ispitivanja uzroka. Ukoliko se spava nedovoljno dugo ili je spavanje lošeg kvaliteta radi se o nesanicama ili „insomnijama“.

Koliko je potrebno vremena da se provede u spavanju?

Vreme koje čovek provede u spavanju na prvom mestu zavisi od uzrasta. Kod dece se dužina spavanja sa starenjem produžava, da bi se kod starijih malo skratilo. Ne postoji „normalan“ broj sati koji obezbedjuje dobro spavanje. Čovek sam mora da odredi koliko mu je sati spavanja potrebno da bi se osećao naspavan.

Najbolji indikator dobrog spavanja je budjenje sa lakoćom i osećaj naspavanosti, dok na loše spavanje ukazuje hronično buđenje sa osećajem nenaspavanosti, razdražljivosti i dekoncentracije.

Tabela: preporučena dužina spavanja u odnosu na uzrast

Uzrast Potrebna dužina spavanja

Novorodjenčad (0-3 meseca)

14-17 sati

Bebe (4-12 meseci)

12-16 sati spavanja (uz dremanje)

Deca (1-2 godine)

11-14 sati (uz dremanje)

Deca (3-5 godina)

10-13 sati (uz dremanje)

Deca (6-12 godina)

9-12 sati

Tinejdžeri (13-18 godina)

8-12 sati

Odrasli (18-60 godina)

7-8 sati

Odrasli (61-64 godina)

7-9 sati

Odrasli (65+ godina)

7-8 sati

Kod odraslih postoji preporuka da ukupno spavanje treba da traje izmedju 7-8 sati. Takođe, postoji preporuka da se to vreme provede u noćnom spavanju (1, 2, 3).

Šta ako je u toku dana spavanje narušeno?

Ukoliko spavanje nije narušeno, nema razloga da čovek, ako oseti potrebu, ne odspava kraće vreme i tokom dana, obično posle podne, a to spavanje se naziva “siesta”. Reč potiče iz Španskog jezika sa značenjem “posle-podnevno spavanje ili odmor”. Međutim, iako mnogi “siestu” vezuju za Španiju, prvi su stari Rimljani u Italiji imali običaj da odspavaju posle podne i to se naziva “a riposo”.

Slična, poslepodnevna, kratkotrajna spavanja su karakteristična i za Mediteransko i Latino-Američko podneblje, gde se vreme ručka poklapa sa najtoplijim delom dana. Tako su Stari Rimljani prvi imali običaj da odspavaju oko podne i to nazivali “sexta hora” (sa značenjem podne ili šesti sat), jer su Rimljani brojali sate tek od izlaska Sunca. I danas, za razliku od Severnoevropskih zemalja, u Mediteranskim zemljama (Španija, Italija, Francuska, Grčka) radnje ne rade tokom poslepodneva, kako bi se obezbedilo vreme za “siestu”. Siesta obično traje od 20 minuta do dva sata. Kako se latinski jezik pretopio u španski pa je od „sexta“ nastala „siesta“, ova reč se prenela i u druge jezike sa istim značenjem.

Izvor: Steteskop

Foto: Pixabay

14. јул 2025. 0 komentara

Promo

Siniša Ljubojević novi generalni direktor kompanije Saga Beograd

by bifadmin 14. јул 2025.

Od 11. jula 2025. godine, funkciju generalnog direktora kompanije Saga Beograd preuzima Siniša Ljubojević, dosadašnji direktor strategije.

Ova promena deo je planskog procesa daljeg jačanja kompanije i usmerena je ka ubrzanju sprovođenja već iniciranih promena u načinu poslovanja, kao i ka efikasnijem odgovoru na kompleksne tržišne zahteve.

Siniša Ljubojević već više od dve godine vodi Noventiq Services Srbija, a od osnivanja je i direktor RGC-a, kompanije u kojoj je Saga suvlasnik. Tokom karijere stekao je bogato iskustvo u razvoju poslovanja, upravljanju projektima i saradnji sa međunarodnim partnerima, uključujući i angažmane u okviru inicijativa Svetske banke.

Njegovo poznavanje organizacione kulture, uz izražene liderske veštine i razumevanje tržišnih kretanja, donosi kompaniji kontinuitet i novu energiju, sa jasnim fokusom na rezultate i modernizaciju poslovanja.

„Ovo unapređenje za mene predstavlja čast, ali i veliku odgovornost. Plan mi je da, zajedno sa svojim timom, dodatno unapredim našu poziciju na tržištu, da ubrzamo inovacije i ostanemo pouzdan partner klijentima u njihovoj digitalnoj transformaciji. Saga je danas kompanija sa bogatim tridesetpetogodišnjim iskustvom, snažnim temeljima, ali i novom vizijom“, rekao je Siniša Ljubojević.

Na čelu Saga Grupe ostaje Radenko Radan, koji će se u narednom periodu fokusirati na strateški razvoj Grupe, partnersku mrežu i širenje poslovanja u regionu.

Saga Beograd, kao deo Saga grupe, nastavlja da pruža visokokvalitetna rešenja iz oblasti sistem integracije, sajber bezbednosti, automatizacije procesa i primeni veštačke inteligencije, oslanjajući se na 35 godina iskustva i stručnost svojih timova. Kao deo Noventiq grupacije, vodećeg globalnog provajdera rešenja i usluga u digitalnoj transformaciji i sajber bezbednosti sa sedištem u Londonu, omogućava, olakšava i ubrzava digitalnu transformaciju u svim sektorima za poslovanje svojih klijenata u preko 60 zemalja sveta. Veliki izbor najboljih IT vendora, pored sopstvenih usluga i rešenja, klijentima pruža dodatnu mogućnost izbora u skladu sa potrebama koje imaju u datom trenutku.

14. јул 2025. 0 komentara

Blogovi Vesti

Zašto je zakazana vanredna skupština akcionara Energoprojekta?

by bifadmin 14. јул 2025.

Pisah onomad o „auto-pilotima“ koje država postavlja u upravne odbore preduzeća u kojima ima dominantan ili značajan interes. Osim partijske podobnosti, najvažnije je ne talasati, a postignuti rezultati kompanije su potpuno nebitni.

Teško da ste ikada čuli (pročitali) da je neki član uprave kompanije nakon imenovanja obelodanio ciljeve za koje će da se bori ili sumirao postignuto nakon okončanja perioda ubiranja apanaže.

Šta bi recimo mogao da kaže predstavnik države u Energoprojektu u kojem je ova značajan akcionar sa 34% akcija? Od preuzimanja pre osam godina prihod kompanije je pao sa 300 na 100 miliona evra, profiti su drastično smanjeni, dividenda ukinuta… Vrednost državnog paketa akcija je pala za 30-ak miliona evra.

No, idemo dalje, za 18. jul zakazana je vanredna skupština akcionara na kojoj će Energoprojekt da otuđi vrednu imovinu u vidu parcele u centru Novog Beograda – kome drugom do njegovom većinskom vlasniku. I opet ne može ništa da se uradi bez direktne ili prećutne podrške države (neophodna je tročetvrtinska većina ili rezervna opcija da predstavnik države ode na more).

Sva sreća pa imamo evropske zakone koji štite manjinske akcionare u situacijama kada se donosi odluka o raspolaganju imovinom velike vrednosti pa mogu zahtevati od kompanije otkup akcija.

Upsss, država je izmenila zakon pred koncesiju aerodroma, kako se ne bi baktala sa malim akcionarima, pa je već godinama moguće izbeći otkup po procenjenoj vrednosti akcije i referisati se na fikciju u vidu likvidne hartije.

Zamislite berzu koja u prvoj polovini godine ima promet akcija na nivou manje menjačnice (osam miliona evra), a i dalje se vozi nekakva igra o postojanju likvidnih hartija. I o nekakvoj tržišnoj ceni kojom se akcionari obeštećuju ukoliko kompanija želi da otuđi vrednu imovinu.

Situacija postaje toliko nadrealna da je sledeći korak verovatno pojava Manjinskih akcionara 2.0

Autor: Nenad Gujaničić

Fotoy: Pixabay

14. јул 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Broj stanova u gradnji u Evropi pao je na najniži nivo, kakva je situacija u Srbiji

by bifadmin 14. јул 2025.

Broj stanova u gradnji u Evropi pao je na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina, a broj izdatih dozvola za gradnju stanova je u Srbiji 10% manji nego što je bio lani

Evropska stanogradnja je veoma ugrožena i broj stanova koji se grade je najmanji u nekoliko poslednjih godina, upozoravaju ovih dana na situaciju u jednoj od vodećih privrednih grana iz mreže Eurokonstrakt (Euroconstruct).

Kako se navodi, broj završenih stambenih jedinica u Evropi u 2025. će biti smanjen na 1,46 miliona, sa 1,55 miliona u 2024., dok se za 2026. očekuje skroman rast na 1,51 milion stanova. Samo u Nemačkoj se očekuje pad od 19% ove godine (na 205.000 stanova u 2025. i još manje u 2026 – 185.000), Francuskoj 14%…

U Srbiji zvanična statistika još nije uspela da izbaci podatke ni koliko je stanova napravljeno u 2024. godini, a nema ni prognoza ni za tekuću ni sledeću godinu.

Koliko ćemo mi stanova izgraditi na, bar cenom veoma dinamičnom tržištu Srbije, ne može se reći, ali se može naslutiti po broju traženih izdatih građevinskih dozvola.

I dok je ukupan broj izdatih građevinskih dozvola u periodu januar-april 2025. godine manji je za 6,7% u odnosu na isti period prethodne godine, broj stanova koji je planiran za gradnju prema tim dozvolama je manji za 10,4%, u odnosu na isti period, a površina tih stanova manja za 11,4%.

Znači u 2026. godini je već „viđen“ manji broj novih kvadrata na tržištu, a slična situacija bi mogla da se pojavi i u ovoj godini. Naime, prema izdatim dozvolama iz 2024. godine, predviđena je gradnja 38.042 stana (novogradnja, bez adaptacija), što je približno jednak broj onome iz prethodne godine.

Koliko će se stanova stvarno i izgraditi je teško prognozirati jer taj broj značajno varira od nekoliko procenata, za koliko je bio veći broj završenih stanova u odnosu na prethodnu godinu 2020. i 2022. do +20% u 2023.

Tu u kalkulaciju dolazi i promena trenda odnosa broja završenih stanova u određenoj godini i broja izdatih dozvola za te stanove u prethodnoj godini. Taj odnos je do 2020. godine uglavnom bio u plusu, tj. više je izgrađeno stanova nego što je prethodne godine izdato dozvola, pošto na tržištu konačno osvane i nešto stanova po dozvolama izdatim dve ili tri godine ranije. No, 2022. i 2023. godine zbog početka krize likvidnosti u srpskoj visokogradnji, završeno je stanova manje nego što je u prethodnoj godini izdato dozvola (-12% i -7%).

Materijal, kamate… ali i nezrelo tržište

I dok su glavni problem u Evropi porast kamata, smanjena kupovna moć i skok građevinskih troškova, ali i izmene u poreskoj i subvencijskoj politici u više evropskih zemalja, Srbija ima i neke strukturne probleme.

Svakako je zastoju u završavanju započetih projekta donelo to što rastu troškovi građevinskog materijala i radne snage (i pored sve većeg učešća nisko plaćene ali i niskokvalifikovanih i neefikasnih radnika iz inostranstva) a kreditni kupci se sporo vraćaju jer kamate i dalje nisu pale na očekivane nivoe.

Stručnjaci ukazuju na to da se srpsko tržište „stabilizuje“, izbegavaju reč kriza, a kako je to istaknuto na nedavnom panelu u Beogradu u okviru konferenciji „Budućnost građevinske industrije: Ljudi, kapital i održivost“, mora se i pročistiti i ukrupniti.

– Imali smo rast cene od 30% do 50% u poslednjih pet godina i to od manjih gradova poput Subotice do banja. Profitna marža investitora je bila tolika da se u posao ulazilo i bez velike kalkulacije, čak su novac povlačili iz osnovnog biznisa u stanogradnju. Sada je realnost i da je kamata na stambeni kredit 4,5%, i da se kreditni kupci vraćaju uprkos tome. Ali, evidentno je da se i tu situacija menja i da se tržište investitora ukrupnjava i da tu neće ostati oni kojima je to „drugi posao“ – istakao je Miloš Mitić, izvršni direktor agencije za nekretnine Siti ekspert (City expert).

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

14. јул 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci