Promo

UNIQA unapređuje kvalitet servisa zdravstvenog osiguranja

by bifadmin

Stavljajući na prvo mesto klijente i njihovu potrebu za efikasnom, brzom i kvalitetnom uslugom, po kojoj je UNIQA brend prepoznatljiv više od deceniju i zbog čega je kompanija godinama u samom vrhu vodećih pružalaca zdravstvenog osiguranja na našem tržištu, UNIQA je uvela dodatno unapređenje servisa i prelazak na novi model rada koji podrazumeva potpuni angažman profesionalne asistentske kuće.

Prateći razvoj privatnog zdravstvenog osiguranja koje je među najbrže rastućim osiguranjima kod nas, ali i stepen zadovoljstva uslugom, UNIQA je proširila kapacitete svog kontakt centra poveravajući servis timu stručnjaka profesionalne asistentske kuće. Uz nove tehnologije i obučene stručnjake, korisnici MedUNIQA privatnog zdravstvenog osiguranja mogu očekivati još kvalitetniju podršku 24/7, brže zakazivanje pregleda i rešavanje zahteva.

Usled višestrukog povećanja broja poziva, UNIQA je uz postojeći 011/71 50 760 za zakazivanje pregleda aktivirala još jedan broj telefona 011/36 36 967. Klijentima je kao i do sada na raspolaganju imejl adresa meduniqa@uniqa.rs, kao i online forma www.dzo.uniqa.rs na putem koje mogu poslati svoje zahteve za pregled.
Uz potpuno razumevanje važnosti brze reakcije, svim klijentima je omogućeno da sistematske preglede i ostale preglede u vrednosti do 12.000 dinara mogu da realizuju bez uputa I bez plaćanja troškova pregleda, uz prethodno zakazivanje termina direktno u izabranoj ustanovi.

Uz to, kompanija vrši i refundiranje troškova svim klijentima, u okviru ugovorenih pokrića, koji se odluče da sami pokriju troškove pregleda.

Uz unapređen servis, UNIQA osiguranje kontinuirano radi na inovativnim rešenjima. U skladu sa tim, uveden je potpuno besplatan servis za sve nove korisnike UNIQA privatnog zdravstvenog osiguranja – Telemedicina, odnosno online konsultacije sa doktorom. Umesto odlaska u zdravstvenu ustanovu uz Telemedicinu je moguće obaviti konsultacije sa lekarom telefonskim pozivom, chat-om ili video pozivom u terminu koji klijenti sami odaberu.

MedUNIQA privatno zdravstveno osiguranje tokom cele godine omogućava organizaciju i pokriće troškova lečenja u više od 1000 privatnih i državnih ustanova na teritoriji cele Srbije, pružajući komfor i dostupnost medicinske usluge gde god da se nalazite. Svesni da u svakom trenutku mogu da nas iznenade situacije u kojima se ne osećamo najbolje, znamo koliko je važno da u slučaju bolesti imamo dobar oslonac, efikasnu pomoć i negu.

Poštujući potrebe i interesovanja klijenata, UNIQA u svojoj ponudi ima tri paketa privatnog zdravstvenog osiguranja: VITAL Start koji može obuhvatati vanbolničko lečenje od 1.000, 1.500 i 2.000 EUR – u zavisnosti od ugovorenog paketa, VITAL Elegant koji pokriva troškove vanbolničkog i bolničkog lečenja, uključujući i zdravstvenu zaštitu trudnica i porodilja u visini do 10.000 EUR i VITAL Elite u koje je uključeno vanbolničko i bolničko lečenje kao i zdravstvena zaštita trudnica i porodilja u visini do 100.000 EUR. Uz VITAL Elite paket moguće je zaključiti i pokriće za bolničko lečenje u 42 zemlje Evrope sa godišnjim limitom do 2.000.000 EUR.

Unapređenjem servisa za korisnike privatnog zdravstvenog osiguranja UNIQA želi da dodatno osnaži reputaciju kompanije koja visoko ceni klijente i pruža im najbolju uslugu, zbog čega joj je do sada poverenje poklonio veliki broj korporativnih klijenata i građana. Zdravlje naših klijenata zaslužuje najkvalitetniju uslugu. Zbog toga je UNIQA kontakt centar za podršku u pružanju zdavstvenog osiguranja i zakazivanja pregleda na raspolaganju 24/7 tokom cele godine.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Kolike su šanse da se podaci o vašoj kompaniji nalaze na dark vebu?

by bifadmin

Istraživanje kompanije Kasperski, koja se više od četvrt veka bavi IT bezbednošću, pokazalo je da od 700 nasumično odabranih firmi, svaka treća se pominje na dark vebu u vezi sa trgovinom podacima. Na ovom crnom tržištu prodaju se poslovne informacije koje su hakeri pribavili upadima u sisteme preduzeća, a cene tih podataka zavise od prihoda kompanije koja je bila meta napada, odnosno od koristi koja se može ostvariti upotrebom tih podataka. Pošto kriminalci ne veruju jedni drugima, i poslovne transakcije van zakona imaju svoju „regulativu“ na dark vebu. Ali stručnjaci ne preporučuju firmama da se upuštaju u takve aranžmane, pokušavajući da same ili preko posrednika otkupe svoje podatke na crnom tržištu.

Prošle godine svakog dana dešavalo se oko 2.200 sajber napada, što je više od 800.000 napada godišnje, objavio je Security Magazine. Kriminalci su najviše napadali kompanije, kako bi pribavili važne poslovne informacije i tako iznudili novac od oštećenih firmi ili da bi pokradene podatke prodali drugim hakerima.

Ova „vruća roba“ ne može baš da se oglašava na bilbordima i televiziji, ali postoji jedno mesto gde se poslovnim informacijama trguje daleko od očiju javnosti. U pitanju je dark veb, deo interneta kojem većina korisnika svetske mreže ne pristupa, ali koji je prošle godine beležio 2,5 miliona poseta dnevno.

Dark veb čini manji deo „nevidljive mreže“ (deep web), odnosno onog dela interneta koji nije indeksiran na poznatim pretraživačima kao što je Gugl. Može mu se pristupiti samo pomoću specijalnih pretraživača poput TOR-a, za šta je potrebno nešto više informatičkog znanja nego za obično guglanje.

Upravo zbog svoje slabije vidljivosti, dark veb je riznica sadržaja koji nisu prijemčivi većini korisnika interneta, ali i onih koji su zabranjeni zakonom. To, naravno, ne znači da se na njemu okupljaju samo kriminalci, dark veb koriste i novinari, uzbunjivači, obaveštajci i građani koji ne žele da prate samo „dozvoljene“ sadržaje.

Ipak, neka istraživanja pokazuju da više od polovine njegovih korisnika čine pripadnici ekstremističkih grupa, trgovci drogom, kao i hakeri koji na njemu prodaju podatke preduzeća, poput lozinki, brojeva ličnih dokumenata ili informacija o pristupu kompanijskoj infrastrukturi. Ove podatke kupuju drugi sajber kriminalci da bi pomoću njih vršili različite vrste napada u koje spadaju i obmane drugih korisnika interneta, industrijska špijunaža ili sabotaža nečijeg poslovanja i, naravno, krađa novca.

I nezakonito tržište ima svoje zakone

Pošto kriminalci ne veruju jedni drugima i u međusobnim poslovima niko se ne oslanja na poštenje druge strane, i transakcije van zakona imaju svoju „regulativu“.

Prema navodima kompanije Kasperski, koja se više od četvrt veka bavi IT bezbednošću, učesnici u poslovnim transakcijama na dark vebu se obavezuju da će poštovati specijalne „ugovorne aranžmane“. Oni kroz ovakve dogovore prihvataju da koriste usluge posrednika, žiranata i onih koji vrše arbitražu, a čiji zadatak je da kontrolišu da li će sve ugovorne strane ispuniti svoje obaveze.

Ukoliko neka od strana to ipak ne učini, arbitri nastupaju u svojstvu suda. Njihove odluke i kazne zatim primenjuju administratori sajtova na kojima su ugovori sklopljeni. Kazne podrazumevaju blokiranje, banovanje i etiketiranje prevaranta, kako bi ostali članovi hakerske zajednice, ako slučajno pomisle na saradnju s kažnjenikom, unapred znali s kim imaju posla.

Pošto trgovina kompanijskim podacima raste iz godine u godinu, neki forumi na dark vebu su automatizovali ceo postupak za sprovođenje „ugovornih aranžmana“, pa sada mašine prate da li i koliko sve strane poštuju sklopljene dogovore.

Čiji podaci se najčešće prodaju i koliko vrede?

Pored načina na koji se reguliše nezakonito tržište, kompanija Kasperski je dve godine istraživala i kako i koliko se na njemu trguje poslovnim informacijama. Tokom pomenutog perioda pratila je objave na forumima i blogovima na dark vebu, kao i na skrivenim kanalima na Telegramu, odnosno na najpopularnijim mestima na kojima se odvija zaštićena komunikacija. Krajem 2023. objavila je rezultate istrage koji su pokazali da se svaka treća kompanija, odnosno 233 od ukupno 700 koliko ih je bilo na nasumice sačinjenoj listi, pominje na dark vebu u vezi sa trgovinom podacima. To znači da je neko najverovatnije već upao u sistem kompanije, došao u posed određenih poslovnih podataka i odlučio da ih ponudi na ovom crnom tržištu.

Prodavci su najčešće nudili kompromitovane naloge, interne baze podataka, različite dokumente i podatke o pristupu digitalnoj infrastrukturi preduzeća. Svoje ponude su oglašavali na više mesta, a dešavalo se i da rascepkaju grupe podataka po zemljama u kojima oštećene kompanije imaju svoje poslovnice i da ih prodaju u delovima. Zato podatak da je Kasperski za dve godine istrage otkrio 40.000 ponuda za prodaju podataka treba uzeti sa rezervom, jer je moguće da su u pitanju ponavljani oglasi.

Kasperski je sproveo slično istraživanje 2022. godine, s ciljem da otkrije koje kompanije su najčešće žrtve prodaje podataka i koliko njihovi podaci zapravo vrede. Analiza je obuhvatila 200 objava u kojima su nuđeni pristupni podaci sistemima preduzeća. Prosečne cene ovih podataka kretale su se između 2.000 i 4.000 dolara za pristup sistemima velikih kompanija, što je relativno jeftino u poređenju sa štetom koju mogu da izazovu hakeri koji ih poseduju.

Naime, oni se najčešće koriste u ransomware napadima kojima se žrtvi blokira pristup sopstvenim podacima sve dok ne plati za njihov otkup. Budući da su ovi napadi sve češće usmereni na velike korporacije, prihodi kriminalaca koji ih vrše mogu dostići i do 40 miliona dolara godišnje. To znači da se za relativno malo uloženog novca u kupovinu podataka na dark vebu može ostvariti ogromna zarada, doduše ilegalna, koju nije lako „oprati“.

Međutim, nisu svi kompanijski podaci ovako jeftini. Cena pokradenih podataka zavisi od prihoda preduzeća koje je bilo meta napada, odnosno od koristi koja se može ostvariti upotrebom tih podataka. Kasperski navodi primer da su podaci o kompaniji sa prihodom od 465 miliona dolara nuđeni na crnom tržištu i za 50.000 dolara.

Osim što se bave malo poznatim detaljima o tome kako funkcioniše prodaja poslovnih informacija na crnom tržištu, ova istraživanja upozoravaju da nijedna firma nije bezbedna od „curenja“ podataka. Međutim, ovakvih istraživanja nema mnogo zato što nije nimalo jednostavno ispratiti kako se odvijaju transakcije na „mračnoj strani interneta“.

Problem je u tome što osobe koje na dark vebu prodaju poslovne informacije ne nude imena firmi od kojih su ih ukrali, već daju samo njihove opise – koliko je velika kompanija, iz koje je zemlje, u kom sektoru privrede posluje, koliki je njen godišnji prihod i slično. Kriminalci izbegavaju da pominju imena kompanija kako one ne bi saznale da su pretrpele neovlašćen upad, ako to već same nisu otkrile.

Da li se isplati otkupiti informacije na dark vebu?

Slučajevi kada hakeri koriste pokradene podatke da bi iznudili novac od oštećenih preduzeća sve su učestaliji u svetu, uključujući i Srbiju. Međutim, stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da plaćanje otkupa sajber kriminalcima za vraćanje pokradenih podataka, uključujući i pokušaje da se oni otkupe direktno sa dark veba, nije dobra ideja za firme, iz više razloga.

Pre svega, preduzeće koje pristane da plati otkup svojih podataka automatski uvećava njihovu vrednost na crnom tržištu i stavlja sebi „metu na leđa“ i za druge hakerske napade u budućnosti. Postoji opasnost i da firma prilikom povraćaja svojih podataka uz njih dobije i neželjeni „poklončić“, na primer maliciozni kod koji sajber kriminalcima omogućuje da i nadalje pristupaju podacima kompanije koju su već oštetili.

Nekada se dešava da taj „poklončić“ sadrži i nelegalno stečene podatke o drugim firmama, najčešće o konkurenciji. Ukoliko konkurentska kompanija utvrdi da njen rival poseduje njene podatke, može da ga optuži za više krivičnih dela za koja su u većem delu sveta propisane visoke kazne.

Varijanta da se ukradeni podaci otkupe preko posrednika takođe nije dobro rešenje, jer onda firma rizikuje da posrednik dođe u posed tih informacija. Povrh svega, treba imati u vidu da uprkos pomenutoj samoregulaciji na dark vebu, postoji opasnost da haker uzme novac za otkup podataka ali da ih ne vrati oštećenoj kompaniji, ili ako to i učini, te informacije „usput“ proda još nekome.

Nije isključena ni mogućnost da se preduzeće „navuče“ na lažnu pretnju. „Pojedinci prikupljaju javno dostupne podatke o zaposlenima koje neke kompanije objavljuju na svojim društvenim mrežama, zatim ih sistematizuju i podnose kao ’dokaz’ da su neovlašćeno upali u sistem te firme. Oni lažno tvrde da imaju još podataka o toj kompaniji i tako izvlače novac od svih koji su zainteresovani za te informacije“, pojasnila je Julija Novikova, rukovodilac Službe za digitalni otisak u kompaniji Kasperski na međunarodnoj konferenciji eSecurity, održanoj u oktobru u Beogradu.

Zato u onlajn svetu, kao i u stvarnom, važi pravilo da je bolje sprečiti nego lečiti. Mada ni u životu ni u poslu ništa nije sto posto sigurno, do najboljeg rešenja dolazi onaj ko je spreman da za njim traga i da uloži u njegovu primenu.

Marija Dukić

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: tigerlily713, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

B&F 228/229: Mala i srednja preduzeća – Snalažljiva Srbija

by bifadmin

Državni i privatni monopoli osvajaju Srbiju, što dodatno otežava položaj malih i srednjih preduzeća u situaciji kada se tržište EU zatvara zbog slabog rasta. Ipak, ovaj najsnalažljiviji deo Srbije uspeva da nađe nove mušterije, od Skandinavije, Bliskog Istoka, Afrike i Azije, do Južne Amerike. Mala privreda svoje poslovanje i dalje najviše finansira iz sopstvenih sredstava, jer sve izraženija koncentracija i na bankarskom tržištu nije donela povoljnije uslove kreditiranja. Biti sam svoj gazda u Srbiji znači da vlasnik firme mora da radi i po 15 sati dnevno i gradi preduzeće koje će jednog dana uspešno poslovati i bez njega. Sa smenom generacija i zamahom digitalizacije, pojavljuje se nova vrsta serijskih preduzetnika, koji podižu „instant firme“ s ciljem da ih za što kraće vreme prodaju za što veće pare.

Periskop

6. ŠTA JE OSTALO OD SIRIJE: Više straha nego nade
Analitičari ne isključuju rizik da nakon pada Asadovog režima, Sirija zbog brojnih militantnih frakcija uđe u novi građanski rat. Tokom prethodnih 14 godina razaranja, zemlja je izgubila 85% svog bruto domaćeg proizvoda i sada je po privrednom razvoju na nivou palestinskih teritorija. Gladnih u Siriji ima koliko i stanovnika u američkoj državi Ilionis. Iako se trenutna situacija procenjuje kao „ekstremno nestabilna i neizvesna“, u zemljama EU rasplamsale su se rasprave kako da se sirijskim izbeglicama poželi „srećan put“ kući.

8. PANIKA NA BRITANSKOM TRŽIŠTU UMJETNINA: Poreznici rastjeruju kupce
Teška vremena su nastupila za sve one koji hljeb nasušni zarađuju tako što prodaju, preprodaju, procjenjuju, osiguravaju, transportuju, skladište umjetnine u Velikoj Britaniji. Doba džentlmenskog poslovanja je završeno i sada država traži da prodavac utvrdi ne samo ko mu je kupac, nego i odakle mu pare. Ukratko, katastrofa.

10. VELIKI POSAO SA POLOVNIM LOPTICAMA ZA GOLF: Jednog dana bićete milioner, ako preživite aligatore
Više od 25 miliona Amerikanaca redovno igra golf svake godine. Pošto nisu svi podjednako vešti kao proslavljeni igrač Tajger Vuds, na terenu izgube oko 300 miliona loptica godišnje. Ali, nečiji loši zamasi golferskom palicom, za druge predstavljaju poslovnu priliku. Na njoj je izraslo tržište polovnih loptica za golf, čija vrednost u SAD iznosi oko 200 miliona dolara godišnje, a ovim poslom se uglavnom bave manje firme. Ako ste voljni da se u mutnoj vodi punoj kojekakvog đubreta otimate za izgubljene loptice sa aligatorima i lovcima „na crno“, možete postati milioner.

Biznis

14. PROIZVODNJA NOVIH SORTI STRNIH ŽITA: Novac klija iz inovacija
„Inovacije i pogled u budućnost su ključ uspeha, tu leži novac“, ističe Borislav Kobiljski, vlasnik novosadskog preduzeća Biogranum, proizvođača novih sorti strnih žita koje su prilagođene klimatskim promenama i otporne na ključne bolesti. Prednost Biogranumovih sorti je u tome što su dobijene primenom konvencionalnih metoda, biotehnoloških inovacija i ukrštanjem genetičkog materijala iz više od 50 država širom sveta. Vlasnik novosadskog preduzeća je osnovao i kompaniju Unigenetic u Bugarskoj, radi lakšeg pristupa evropskim fondovima i brže registracije i plasiranja novih sorti na tržište.

16. „PAMETNA“ AMBALAŽA ZA MEDICINSKE I KOZMETIČKE PROIZVODE: Posao započeli kutijom za Pavlovićevu kremu
„Očekujemo veliku krizu na tržištu jer je Nemačka u recesiji nekoliko kvartala, što će se preliti i na Srbiju, pa je najvažnije održati firmu u životu. Ali za ove 33 godine preživeli smo svašta. Mi nismo ljudi koji kukaju, oslanjamo se na sebe“, kaže Đorđe Jovanović, direktor porodičnog preduzeća „Uniplast“ iz Čačka, koje proizvodi farmaceutsku, medicinsku i kozmetičku ambalažu za domaće i inostrano tržište. Tokom korone osmislili su aktivnu ambalažu koja ima antimikrobno dejstvo, proizvod je uspešno komercijalizovan, a u toku su pregovori i za izvoz u Ujedinjene Arapske Emirate.

18. TRADICIJA KAO INOVACIJA I IZVOZNI ADUT: Diplomatija Walter ćevapa
Kako se izdvojiti svojim ćevapima u zemlji ćevapa? Recept sadrži kombinaciju tradicionalne bosanske gostoljubivosti i beogradskog šmeka otvorenog i modernog grada. „To je nas formiralo kao ličnosti i to smo preneli u naše restorane“, kaže Mladen Paunić, generalni direktor kompanije „Walter BBQ“ u razgovoru za B&F kako je ova porodična firma od tradicije napravila inovaciju, a od ćevapa svojevrsnu kulturnu i ekonomsku diplomatiju na tržištu Evropske unije.

Finansije

22. KAKO DOMAĆE INSTITUCIJE PRATE PRIVREDNA KRETANJA: Za podatke putuj u svet
Institucije koje prate ekonomska kretanja nisu uvek dovoljan i pouzdan izvor podataka jer često ne grupišu delatnosti na isti način i drugačije definišu iste pojave, pa se razlikuju i rezultati koje objavljuju kao zvanične. Razlikuju se i metodologije koje se često menjaju, što praćenje određenih grana ili ekonomskih tokova čini komplikovanijim a istraživačima otežava sagledavanje celokupne ekonomije. Objavljeni podaci se periodično koriguju i usaglašavaju, pa nismo sigurni da se to neće dogoditi i sa sadašnjim iskazima o visini privrednog rasta, industrijskoj proizvodnji ili udelu određenih grana u BDP-u.

24. KAKVO JE OSIGURANJE RUDNIKA U SRBIJI: Imovina i odgovornost prepušteni slučaju
Osiguranje rudara i drugih radnika u rudnicima je obavezno u Srbiji, dok je osiguranje imovine i osiguranje od odgovornosti rudarskih kompanija dobrovoljno. Ove vrste dobrovoljnog osiguranja u praksi su skoro nepostojeće, prvenstveno zbog loše regulative. Važeći zakoni ne podstiču rudarske kompanije da koriste ove vidove osiguranja, ali ni osiguravajuće kuće da ponude dovoljno široko i pristupačno osiguravajuće pokriće, naročito u pogledu zaštite životne sredine.

26. PORESKA BITKA ZA MLADE U EU I SRBIJI: Tuđe hoćemo, svoje ne damo
Na mladima svet ostaje, ali sa demografskim trendom da je u svakoj generaciji sve manje dece, države će morati da se bore za svakog novog stanovnika. Zato se u svetu uveliko vodi i poreska bitka za mlade, a „oružje“ su različiti podsticaji da se zaustavi odliv i obezbedi priliv mozgova. Srbija takođe nudi više ovakvih olakšica, ali našoj zemlji trenutno nedostaje opšti poreski podsticaj za mlađu populaciju.

Temat: Mala i srednja preduzeća 

29. KAKO SE POVEĆANJE KONCENTRACIJE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU ODRAŽAVA NA POSLOVANJE MSPP: Mala privreda sve manja
Domaćim tržištem vladaju privatni i državni monopoli, od kojih su neki vidljivi a neki nevidljivi. Jedna od najtežih posledica takve ekonomske politike je slabljenje malih i srednjih preduzeća, upozoravaju preduzetnici. Da se mala privreda smanjuje, a srpska ekonomija postaje sve zavisnija od poslovanja multinacionalnih kompanija potvrđuje i zvanična statistika. Srbija je doživela da čak i strani investitori ističu da je potrebno podstaći ulaganja domaćih firmi.

32. KOLIKO SU ZA MSP IZ SRBIJE ISPLATIVA DALEKA TRŽIŠTA: Iznuđena aleternativa
Zbog krize na tržištu EU, domaći proizvođači su prinuđeni da traže alternative za izvoz širom sveta. Ali što je destinacija udaljenija, to su troškovi veći, naročito u situaciji kada zbog ratnih žarišta roba sve češće „krstari“ zaobilaznim putevima. Ovo je posebno problem za manje firme koje proizvode hranu, od kojih neke poručuju nadležnima da ne menjaju ministra poljoprivrede tri-četiri mandata, da nešto nauči o oblasti o kojoj odlučuje.

34. LIČNE I POSLOVNE FINANSIJE U PORODIČNIM FIRMAMA: Kad novčanik nema pregrade
Domaći preduzetnici, uključujući i porodične firme, po pravilu obezbeđuju početni kapital iz lične ušteđevine ili pozajmicama od rodbine i prijatelja. Međutim, i kada se posao ustali, u Srbiji je teško zadobiti poverenje banaka, te nije retkost da se zbog daljeg razvoja firme ponovo posegne za porodičnim novcem. Ali, ako se privatni novčanik ne razdvoji od onog koji pripada preduzeću što pre, to kasnije može jako zakomplikovati život vlasniku. Najveći rizik od „zbrkanih“ finansija u porodičnim firmama javlja se u trenutku kada posao treba da nasledi druga generacija.

36. SERIJSKI PREDUZETNICI: Procvat „instant firmi“
Zarada je svima motiv kada ulaze u preduzetničke vode, ali oni koji žele da pokrenu posao u tradicionalnom smislu, spremni su na godine rada i odricanja, često sa željom da ga ostave u nasleđe i svojoj deci. Digitalizacija je donela i preduzetnike koji podižu „instant firme“ sa potpuno drugačijim ciljem – da bi ih prodali za što veće pare. Ovaj fenomen je odnedavno prisutan i u domaćoj privredi i čini se da ima sve više pristalica.

38. MITOVI O PREDUZETNIŠTVU: Da je lako, to bi mogao svako
U domaćoj javnosti i dalje vladaju brojni stereotipi o preduzetništvu, od toga da kada si sam svoj gazda radiš koliko hoćeš a ne znaš šta ćeš od novca, do optužbi da se domaći privatnici bogate preko noći na račun zaposlenih i „izvrdavajući“ zakonske obaveze. A kako to zaista izgleda kada neko „od nule“ gradi uspešnu firmu? Vlasnik radi po 15 sati dnevno, snosi najveću odgovornost i posledice u kriznim situacijama, mora da bude primer zaposlenima kako treba da se radi i da gradi preduzeće koje će jednog dana uspešno poslovati i bez njega, ističu dugogodišnji preduzetnici.

40. Rang liste preduzeća po dobiti i poslovnom prihodu

Intervju

48. DEJAN ČUPIĆ, EKONOMSKI STRUČNJAK I VELIKI PUTNIK: Istinski sam srećan kada na putovanju naučim nešto novo
„Svima preporučujem da detaljno istraže destinaciju koju planiraju da posete, jer bez toga nikada ne možete znati šta sve možete da vidite. Za putovanje su dve stvari najbitnije – da čovek ume da se dobro organizuje i da zna šta hoće. Kada krenete negde morate da znate gde idete i zašto idete, jer ako ne znate, vama će tamo biti dosadno“, kaže za B&F Dejan Čupić, magistar ekonomije koji je rešio da „doktorira“ na putovanjima. Zanimljivo je da je ovaj stručnjak za pisanje projekata počeo intenzivno da putuje onda kada je ceo svet bio u karantinu – tokom pandemije korona virusa.

Skener

52. BUŠENJE I ODRŽAVANJE BUNARA: Puno posla, a veliki rizik
Bušenje i održavanje malih i srednjih bunara na području Vojvodine je razvijeno tržište, a naručioci su domaćinstva i poljoprivrednici. Ipak, oni koji se bave ovom delatnošću ističu da je to rudarski rad i da nikada nisu sigurni da li će biti vode na mestu gde buše, te da je za njegovu isplativost potrebno sklopiti oko 50 poslova godišnje. Cene se kreću od 25.000 dinara do više miliona, u zavisnosti od veličine i kapaciteta bunara, kao i od dubine iz koje se izvlači voda.

54. POTKIVANJE KONJA: Od pet konjskih srca, o četiri brinu potkivači
Potkivači kažu da konj ima pet srca – jedno u grudima a ostala u kopitima. Prvo srce štite mišići i kosti, a preostala četiri potkovice. Međutim, dok u Srbiji broj konja raste, već godinama postoji svega desetak potkivača koji koriste savremeni alat i nova znanja. Oni su najtraženiji na tržištu, mada i manje poznati potkivači imaju dovoljno mušterija. Cene njihovih usluga kreću se od 50 do 100 evra po konju, u zavisnosti od iskustva, načina rada ali i od toga da li pružaju uslugu ortopedskog potkivanja.

Nove tehnologije

56. BABYFM, PAMETNI UREĐAJ ZA KONTROLU TEMPERATURE KOD DECE: Roditelji će se konačno naspavati
Startap BabyFM napravio je inovativno rešenje za kontinuirano merenje temperature i rano dijagnostifikovanje infekcija kod dece, sa alarmom i podsetnikom za doziranje lekova. Uređaj prati anatomiju deteta i osigurava da ne dođe do prekida signala kada se ono pomera. Sistem podržava i mobilna aplikacija za utvrđivanje koliko je primenjena terapija efikasna i za savetovanje sa pedijatrima. Proizvod bi trebalo da se nađe na tržištu početkom sledeće godine, a pored roditelja – koji će se konačno naspavati – za ovaj proizvod su zainteresovane bolnice i druge zdravstvene ustanove.

Nauka

58. KAKO LJUDSKI MOZAK IZLAZI NA KRAJ S NULOM: Ništa koje može sve
„Ako pogledate nulu videćete ništa, ali ako pogledate kroz nulu videćete ceo svet“, govorio je američki matematičar Robert Li Kaplan za broj koji je iznedrio zakone univerzuma, modernu matematiku i računare. Ovaj ekscentrični rođak u porodici brojeva i danas nam zadaje glavobolje, jer su njegova svojstva potpuno suprotna našem svakodnevnom iskustvu. Ali najnovija istraživanja pokazuju da ljudski mozak reaguje na nulu tako što stvara nešto ni iz čega.

Koktel

60. NAJPLAĆENIJE ZANIMANJE NA SVETU: Hvatanje krivina na poslu
Ako je rad stvorio čoveka, šta je onda lenjivac u kancelariji? To je najplaćenije zanimanje na svetu. Koliko god da su zabušanti plaćeni, preplaćeni su jer ne rade gotovo ništa. A ponekad su baš dobro plaćeni da se ne mešaju u svoj posao. Zabušanti „od karijere“ su socijalno izuzetno inteligentni, ali najveće zasluge za to što opstaju, pa čak i napreduju na poslu na štetu onih koji zaista rade – snosi poslovodstvo.

62. PRAZNOVERICE PREMA ŽENAMA U BALKANSKOJ TRADICIJI: Strah od „slabijeg pola“
U patrijarhalnoj balkanskoj kulturi žene su bile potčinjene, prezrene i ponižavane, ali je u isto vreme vladao strah od njihovih magijskih moći, jer sve što je pratilo sposobnost rađanja povezivalo se sa nečistim silama. Ipak, praznoverice su bile najizraženije prema starijim ženama, pa je tako i Vuk Karadžić zapisao da se vešticama nazivaju žene „tek poslije svoje 50. godine, jer nijednoj mladoj i lijepoj ženi ne kažu da je vještica, nego sve babama“.

Komunikacije

64. SUDBINA ŠTAMPANIH VIZITKARATA U DIGITALNO DOBA: Ledolomac i podsetnik
Zagovornici digitalnih vizitkarata tvrde da oni koji u vreme elektronskih komunikacija još uvek koriste štampane vizitke, vode svoje poslovanje u „kliničku smrt“. Protivnici ovakvog stava odgovaraju da je prerano za takvu dijagnozu, jer fizički kontakt u sklapanju iole ozbiljnijeg posla i dalje ništa ne može da zameni. U susretu „licem u lice“, originalna vizitkarta značajno doprinosi prvom utisku, ona je „ledolomac za uspostavljanje poslovne komunikacije i podsetnik koji ostaje za vama kada se sastanak završi“. To naročito važi za vlasnike manjih firmi, tvrde marketinški stručnjaci, ali i preduzetnici.

Reprint

66. AUSTRALIJANAC O SVAKODNEVNOM ŽIVOTU U ARGENTINI: Preselio sam se iz države gde skoro nema inflacije u zemlju sa najvećom inflacijom
Vlasti u Australiji su se uspaničile zbog predviđanja da bi trenutna inflacija od 2,8% mogla sledeće godine da skoči na 3,7%. Preselio sam se iz te države u Argentinu, gde je međugodišnja stopa inflacije u oktobru iznosila 193%. Drugima je potpuno neshvatljivo kako su Argentinci uspeli da se naviknu na život sa astronomskom inflacijom, što sam morao i sam da naučim, piše australijski novinar Gary Nunn. Svakodnevnica koju opisuje dobro je poznata onima koji su preživeli hiperinflaciju devedesetih u Srbiji.

Vremeplov

68. PROTESTI PROTIV ČEŠKOG „KRALJA CIPELA“ U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Ulični obračuni zbog „Batinih“ jeftinih opanaka
Češki „Kralj cipela“ Tomaš Bata, bio je oličenje američkog preduzetničkog duha u međuratnoj Evropi. On je toliko uništio konkurenciju, da su protiv njega protestovali proizvođači cipela u mnogim evropskim zemljama. Švajcarska i Francuska su čak donele specijalne zakone „Lex Bata“ da bi zaštitile domaću industriju. U Kraljevini Jugoslaviji je pokrenut „ustanak“ protiv češke firme, a strasti su se otele kontroli kada su se pojavili „Batini“ jeftini gumeni opanci, kojima su seljaci, za razliku od obućara i njihovih radnika, bili „nepatriotski“ oduševljeni.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Mol grupa ulaže više od 4 milijarde dolara u zelene investicije do 2030.

by bifadmin

Mol Serbia je deo jedne od vodećih kompanija, kada je reč o nafti, ali i zelenoj energiji u regionu, Mol Grupa čije sedište je u Budimpešti. Pored poslovnih aktivnosti u Srbiji, Mol Grupa u svom portfoliu ima tri rafinerije i dva petrohemijska postrojenja uz integrisano upravljanje lancem snabdevanja u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj, dok poseduje mrežu od gotovo 2400 benzinskih stanica u 10 zemalja u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi.

Istraživačke i proizvodne aktivnosti kompanije MOL podržane su sa više od 85 godina iskustva u oblasti ugljovodonika i 30 godina u ubrizgavanju CO2. Trenutno, postoje proizvodne aktivnosti u 8 zemalja i istraživačke u 9 zemalja.

Prethodnih godina dosta smo čitali o ažururanoj strategiji kompanije SHAPE TOMORROW, koja definiše diversifikaciju poslovanja koje Mol Grupa sprovodi, a koja se tiče, između ostalog, obavezujućeg obećanja da kompanija dostigne neutralnost po pitanju ugljenika do 2050. godine.

Na tom putu, kompanija se ozbiljno bavi razvojem i implementacijom različitih tehnologija koje dovode do održivih rešenja i posebnu pažnju posvećuje otpadu i tehnologijama cirkularne ekonomije.

„U 2016. smo bili jedni od prvih u industriji nafte i gasa koji su najavili da će se diverzifikovati od fosilnih goriva i postepeno se razvijati u petrohemiji i potrošačkim uslugama. Osam godina idemo u istom pravcu, ali moramo uzeti u obzir da su poslednje godine donele radikalne izazove i promene u energetskoj industriji. Ciljevi održivosti postali su ambiciozniji dok je potražnja za fosilnim gorivima i dalje velika. Uvek tražimo pametna rešenja. Idemo napred na trezven, pragmatičan način omogućavajući tranziciju zelene energije, dok beskompromisno garantujemo sigurnost snabdevanja energijom i konkurentnost naše kompanije. To znači da ćemo, pored naših tradicionalnih poslovnih aktivnosti, koristiti zelenu energiju da našu kompaniju, a samim tim i ceo region Centralne Evrope, učinimo održivijim, samodovoljnim i konkurentnijim. Stvaramo vrednost od otpada, pokrećemo cirkularnu ekonomiju i dodatno ojačavamo sigurnost snabdevanja“ rekao je Milenko Janković, direktor kompanije Mol Serbia.

Fabrika MOL Groupe u Sasalombati je krajem leta započela proizvodnju i predstavlja najveću fabriku zelenog vodonika u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ova fabrika ima kapacitet od 10 megavata i koristi energiju iz obnovljivih izvora za razlaganje vode na vodonik i kiseonik i proizvodi 1.600 tona čistog, ugljenično-neutralnog zelenog vodonika godišnje, koji se koristi za proizvodnju goriva. Prema planovima MOL Group, uskoro će se isti koristiti direktno i u sektoru transporta.

Tokom procesa ne nastaju zagađujući nusproizvodi, a fabrika zapravo proizvodi 8-9 tona čistog kiseonika po toni vodonika. Na ovaj način, postrojenje će smanjiti emisiju ugljen-dioksida rafinerije Dunav za više od 25.000 tona godišnje, što je ekvivalent godišnjoj emisiji ugljen-dioksida za otprilike 5.400 prosečnih automobila i time ozbiljno napredujemo na našem putu ka ugljeničnoj neutralnosti.

Kompanija stavlja veliki fokus na obnovljiva goriva, zeleni vodonik, biometan i geotermalnu energiju, podržava pametnu energetsku tranziciju kojom ubrzava održivost i obezbeđuje snabdevanje regiona energijom. Kompanija MOL će potrošiti više od 4 milijarde dolara na zelene investicije do 2030. godine sa ciljem da region učini održivijim, samodovoljnim i konkurentnijim

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

17 ljudi na svetu poseduje 2,5 biliona dolara

by bifadmin

„Samo“ 17 ljudi na svetu pripada grupi najbogatijih pojedinaca odnosno onih koji imaju više od 100 milijardi dolara.

Prema Blumbergovom indeksu milijardera, ukupno bogatstvo ove grupice iznosi 2,5 biliona dolara što je preko 33 BDP-a Srbije.

Najbogatiji među pomenutim bogatašima su Ilon Mask i Džef Bezos. Prvi je „težak“ 241 milijardu dolara i na putu je da postane prvi svetski bilioner a sledi ga Bezos sa 212 milijardi koje je mahom zaradio od Amazona.

Iza njih se nalaze Mark Cukerberg, tvorac Fejsbuka koji ima 204 milijarde dolara, Leri Elison, suosnivač Orakla, sa svojih 184 milijarde, Bernar Arno, vlasnik luksuznog brenda LVMH i 177 milijardi dolara. Oni su ostavili iza sebe nekada najbogatije ljude sveta kao što su Bil Gejts, Leri Pejdž, Voren Bafet, Stiv Balmer i Sergej Brin.

Nešto svežije lice na listi milijardera je Jensen Huang, suosnivač Nvidije koji je dostigao bogatstvo od 125 milijardi dolara. Slede ga Majkl Del, vlasnik istoimene kompjuterske kompanije, ali i Amansio Ortega, jedan od retkih bogataša koji ne dolazi iz IT sfere. Ortega je naime osnivač Inditeksa u koji spadaju Zara, Bershka i Massimo Duti. Dalje, Mukesh Ambani možda nije najbogatiji čovek na svetu ali jeste u Aziji. On je direktor indijskog konglomerata Reliance Industries.

Poslednji dodatak ovoj listi su pripadnici porodice Valton koja stoji iza najpopularnijeg američkog trgovačkog lanca Walmarta. Tu se našla i jedna žena, Alis Valton, koja je zahvaljujući nasledstvu od 101 milijardu dolara, postala najbogatija žena na svetu.

Foto: 13smok, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Durov: Aplikacija za razmenu poruka Telegram je postala profitabilna

by bifadmin

Aplikacija za razmenu poruka Telegram je postala profitabilna, a njen ukupan prihod u 2024. je premašio jednu milijardu dolara, objavio je danas osnivač ove društvene mreže Pavel Durov.

Kompanija koja je pokrenula svoju premijum pretplatničku uslugu 2022. godine, sada ima 12 miliona korisnika koji plaćaju, dodao je Durov.

Durov je takođe rekao da firma završava godinu sa više od 500 miliona dolara gotovinskih rezervi, ne računajući svoju imovinu u kripto valutama, prenosi Teh kranč.

Izvršni direktor Telegrama rekao je da je kompanija ove jeseni otplatila značajan iznos svojih dužničkih obveznica, ali dodao da na tom polju „predstoji mnogo posla“.

Ranije ove godine, u intervjuu za Financial Times, Durov je rekao da će kompanija dostići profitabilnost 2025. godine i da je njen cilj da izađe na berzu u budućnosti.

Telegram, koji ima više od 950 miliona aktivnih korisnika mesečno, uveo je nove funkcije za kompanije, dodao uslugu podele prihoda od oglasa, omogućio kreatorima da zarađuju novac putem plaćenog sadržaja na kanalima i pokrenuo mini prodavnicu aplikacija.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto danas autobusi Laste ne voze iz prigradskih naselja

by bifadmin

Veliki broj vozača autobusa Laste iz beogradskih prigradskih naselja odlučio je danas da obustavi rad pa su građani bili prinuđeni da čekaju autobuse drugih prevoznika.

Vozači, kako saznaje agencija Beta, nisu hteli da voze jer tvrde da su autobusi neispravni, da nemaju zimske gume.

Skupština grada Beograda odlučivaće sutra predlogu jednostranog raskida ugovor sa prevoznicima Strela Obrenovac i Strela Ub, Lasta i Lastra, koji su u septembru prošle godine dobili posao prevoza putnika na prigradskim i lokalnim linijama.

Prekršen ugovor

Taj posao vredan je 69,1 milijardu dinara, odnosno 589 miliona evra, i zaključen je na deset godina, ali je Grad Beograd, kako piše u dokumentaciji u koju je Biznis.rs imao uvid, zaključio da je konzorcijum prevoznika prekršio ugovor – i to na način da je bila ugrožena bezbednost putnika.

Gradskim odbornicima se predlaže da podrže jednostrani raskid ugovora uz obrazloženje da je „realizacijom Ugovora, od početka njegove primene do danas, privatni partner prekršio svoje obaveze iz javnog ugovora, odnosno da realizacija Ugovora nije opravdala potrebe javnog interesa, što se odražava na kvalitet i efikasnost obavljanja komunalne delatnosti javnog prigradskog i lokalnog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda“.

Odgovor na to šta stoji iza tako sumiranog zaključka daju drugi dokumenti koje su gradski odbornici dobili, odnosno izveštaji komisija Sekretarijata za saobraćaj koje su kontrolisale sprovođenje ugovora sa „Privatnim partnerom“, odnosno konzorcijumom koga čine Strela Ub i Obrenovac, kao i Lasta i Lastra.

„Saobraćajno preduzeće (SP) Lasta angažuje vozila za rad na ugovorenim prigradskim i lokalnim linijama koja nemaju saglasnost za rad po javnom ugovoru„, stoji u dokumentu pod nazivom – Upozorenje pred jednostrani raskid ugovora, koji je, prema materijalu podeljenom gradskim odbornicima uoči zasedanja beogradske skupštine, datiran na sredu, 4. decembar.

Vozila koja nemaju saglasnost za rad

U njemu Sekretarijat za javni prevoz citira sopstveni izveštaj od 21. novembra, u kome je navedeno da Lasta, jedna od kompanija članica konzorcijuma u delimičnom vlasništvu Strele Obrenovac, angažuje vozila koja nemaju saglasnost za rad po „javnom ugovoru“.

Radi se upravo o 69,1 milijardu dinara vrednom ugovoru kojim je grad Beograd konzorcijumu prevoznika koje zastupa Miroslav Nikolić u okviru javno-privatnog partnerstva ustupio prevoz na lokalnim i prigradskim linijama u Mladenovcu, Sopotu, Obrenovcu, Grockoj, Barajevu i Lazarevcu, naveo je Biznis.rs.

„Uočeno je da je, od 23 vozila kojima je SP Lasta bez saglasnosti Sekretarijata realizovala prevoz putnika na linijama po ugovoru za ITS2 u oktobru 2024. godine, sedam vozila starije od 10 godina. Neka od navedenih vozila su starija i nego što je to propisano Odlukom o javnom linijskom prevozu putnika (vozila do 15 godina starosti), stoji u Izveštaju koji je deo Upozorenja pred raskid ugovora.

Osim što su vozila bez saglasnosti Sekretarijata evidentirana kroz realizaciju, pojedina vozila se, kako piše u tom izveštaju, prema podacima zabeleženim u staničnim dnevnicima AS Sopot, bila i u planu da se njima vrši prevoz na poverenim linijama, suprotno javnom ugovoru, iz čega proizlazi da je SP Lasta Beograd svesno kršio ugovorne odredbe“.

Sekretarijat za javni prevoz u toj dokumentaciji navodi i da je na osnovu Izveštaja o vanrednom pregledu vozila od 28. novembra utvrđeno da je van saobraćaja i nefunkcionalno u trenutku vanrednog pregleda bilo 26 vozila.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Nismo tako mentalno brzi kao što volimo da mislimo

by bifadmin

Brzina kojom naš mozak obrađuje informacije istražena je u novoj studiji, a rezultati pokazuju da i nismo tako mentalno brzi kao što volimo da mislimo. U stvari, istraživanje je pokazalo da naš mozak obrađuje informacije brzinom od samo 10 bita u sekundi.

Istraživanje koje su sproveli neurobiolozi Đijeji Dženg i Markus Majster sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju ukazuje da je ova sporost našeg mozga rezultat načina na koji interno obrađujemo misli u jednoj datoteci, što stvara izvesno zagušenje.

S druge strane, brzina obrade informacija je u potpunoj suprotnosti sa načinom na koji funkcioniše naš periferni nerni sistem koji paralelno prikuplja senzorne podatke pri ∼1⁢09 bita/s, daleko brže od našeg 10-bitnog kognitivnog računara.

Šta to naš mozak radi

Za Dženga i Majstera ova neusklađenost unosa i brzine obrade predstavlja misteriju.

– Svakog trenutka izvlačimo samo 10 bitova iz triliona koje naša čula uzimaju i koristimo tih 10 da bismo sagledali svet oko nas i donosili odluke – ističe Majster dodajući: – Ovo je paradoksalno: šta to naš mozak radi da filtrira sve ove informacije?

U svom nedavno objavljenom radu, Dženg i Majster izvode hipotezu da uprkos bogatstvu pejzaža u našem umu, postojanju fotografskog pamćenja i potencijalno nesvesne obrade podataka, naš mozak zaista funkcioniše zapanjujuće sporo i veoma retko dostiže vrhunac iznad desetina bitova u sekundi.

Kako su ustanovili tokom istraživanja, za rešavanje Rubikove kocke sa povezom preko očiju za obradu je potrebno nešto manje od 12 bitova u sekundi. Igranje strateške kompjuterske igre Starkraft na profesionalnom nivou – oko 10 bita u sekundi. Čitanje ovog članka – najviše 50 bita u sekundi i to privremeno.

Pod pretpostavkom da su dobijeni rezultati tačni, neurobiolozi smatraju da disparitet između obrade spoljašnjih stimulusa u našem „spoljnom mozgu“ i proračuna „unutrašnjeg mozga“ pokazuje koliko malo znamo o sopstvenim kognitivnim sposobnostima.

– Trenutno razumevanje nije srazmerno ogromnim raspoloživim resursima za obradu i nismo videli nijednu održivu hipotezu šta stvara neuronsko usko grlo koje nas primorava da razmišljamo samo o jednoj stvari u isto vreme – pišu autori.

Analitička moć

Ljudski mozak je „zver“ kada je u pitanju čista analitička moć. Njegovih osamdesetak milijardi neurona formira trilione veza grupisanih na načine koji nam omogućavaju da osećamo, zamišljamo i planiramo svoj put kroz postojanje sa drugim ljudima pored sebe.

Voćne mušice, s druge strane, imaju možda stotinak hiljada neurona, što je dovoljno za njih da pronađu hranu, mlataraju krilima i komuniciraju sa drugim mušicama. Zašto jedan ljudski mozak ne bi mogao da se ponaša kao roj muva, pri čemu svaka jedinica obrađuje pregršt bitova svake sekunde zajedno velikom brzinom?

Iako nema očiglednih odgovora, Dženg i Majster predlažu da bi to moglo jednostavno imati veze sa potrebama. Ili bolje rečeno, nedostatkom potreba.

– Naši preci su izabrali evolutivnu nišu u kojoj je svet dovoljno spor da omogući preživljavanje. U stvari, 10 bita u sekundi je potrebno samo u kritičnim situacijama, a većinu vremena naše okruženje se menja mnogo ležernijim tempom – navode neurobiolozi.

Istraživanja uporedivih stopa prerade podataka kod drugih vrsta su izuzetno ograničena, objašnjavaju istraživači, iako izgleda da ono što su mogli da lociraju potvrđuju gledište da se generalno naše spoljašnje okruženje menja brzinom koja zahteva da se donošenje odluka dešava samo u nekoliko bitova u sekundi.

Poznavanje načina na koji je naš mozak evoluirao moglo bi da nam da uvid kako u poboljšavanje veštačke inteligencije tako i za njeno oblikovanje tako da odgovara našoj posebno specifičnoj neuronskoj arhitekturi. U najmanju ruku, moglo bi da otkrije dublje prednosti usporavanja i obrade jednog po jednog jednostavnog pitanja.

Izvor: Ekapija.com/RTS
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Krenuli pregovori, spajanjem postaju treći svetski proizvođač automobila

by bifadmin

Japanski proizvođači automobila Nissan i Honda objavili su u ponedeljak da su ušli u zvanične pregovore o spajanju i stvaranju trećeg najvećeg svetskog proizvođača automobila po prodaji.

O predloženom dogovoru prvi put je izvestio japanski list Nikkei 17. decembra.
Obe kompanije se bore sa intenzivnom globalnom konkurencijom na tržištu električnih vozila poput Tesle i kineskog BID-a.

Akcije Nissana su skočile nakon prvobitnog izveštaja. Analitičari kažu da je potencijalno povezivanje rezultat finansijskih loših performansi kompanije i restrukturiranja njenog dugogodišnjeg partnerstva sa francuskim Renoom.

U svojim najnovijim kvartalnim rezultatima, Nissan je rekao da će otpustiti 9.000 radnih mesta i smanjiti globalni proizvodni kapacitet za petinu.

Proizvođač automobila se „mučio na tržištu, mučio se kod kuće, nema pravu liniju proizvoda“, rekao je Piter Vels, profesor poslovanja i održivosti u Centru za istraživanje automobilske industrije Cardiff Business School, za CNBC „ Street Signs Europe” prošle nedelje.

„Postoji toliko znakova upozorenja, toliko crvenih zastavica oko Nissana u ovom trenutku da se nešto moralo dogoditi. Da li je ovo odgovor, drugo je pitanje“, dodao je Vels.

Izvor:CNBC
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kina najveći strani investitor u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi

by bifadmin

Direktna strana ulaganja (FDI) u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi pala su 2024. na nivoe neviđene od vrhunca pandemije COVID-19, pri čemu su se nemački ulagači naglo povukli, a kineski kapital dominirao, navodi se u novom izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw).

wiiw istraživanje pronalazi pad od 44% u broju grinfield investicionih projekata najavljenih u regionu u prva tri kvartala 2024. u poređenju s istim razdobljem prošle godine, dok je vrednost obećanih ulaganja pala za 39%, što je zabrinjavajući trend.

– Kriza u nemačkoj industriji i geopolitičke neizvesnosti sada se u potpunosti osećaju – rekla je Olga Pindjuk, ekonomista pri wiiwu i autorka izveštaja.

Pad odražava šire probleme u evropskim industrijskim ulaganjima, kako u državama članicama EU-a tako i na zapadnom Balkanu. Podaci otkrivaju značajan pad novih stranih grinfild ulaganja u većem delu regiona, s izuzetkom Moldavije, koja je zabeležila rast.

Među državama članicama EU-a, Bugarska, Poljska i Estonija doživele su neka od najoštrijih smanjenja, s prepolovljenim obvezama ulaganja. Albanija je, uprkos procvatu turizma, zabeležila pad od 88% u broju grinfeld investicionih projekata.

Samo je sedam zemalja prijavilo povećani priliv stranog kapitala u poređenju s prethodnom godinom, a prednjače Estonija i Litvanija. Nasuprot tome, Crna Gora, Ukrajina i Bosna i Hercegovina zabeležile su brži pad vrednosti obećanih ulaganja nego broja projekata, što ukazuje na pomak prema manje kapitalno intenzivnim ulaganjima usmerenim na usluge.

Nemačko usporavanje uzima danak

Nemačka, koja je dugo bila temeljni investitor u regionu, oštro je ograničila svoje obveze. Broj najavljenih nemačkih projekata pao je sa 171 na 96 – što je pad od 44 % – dok je obećani kapital pao za još oštrijih 67%, s preko 9 mlrd EUR 2023. na samo 3 mlrd EUR ove godine.

U međuvremenu, austrijski ulagači, istorijski među najaktivnijima u regionu, smanjili su broj svojih projekata s 34 na 15. Ipak, Austrija je obećala 20% više kapitala – 965 mil EUR u poređenju s 804 mil EUR prošle godine – što ukazuje na fokus na manje, ali više značajne projekte.

– Dok vidimo kako se nemački ulagači okreću od istočne Europe prema SAD-u, Austrija ostaje snažno predana – rekla je Pindjuk, dodajući da austrijski kapital teče uglavnom u Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku.

Kinezi postaju vodeći investitori

Uprkos sopstvenim ekonomskim poteškoćama, Kina je postala najveći ulagač u nove projekte u celom regionu, nadmašivši Nemačku. Kineska ulaganja u regionu pala su za samo 30% u smislu obećanog kapitala, u poređenju s padom Nemačke od 67%. Naime, kineski projekti i dalje su kapitalno intenzivni, često se fokusirajući na sektore kao što su električna vozila i baterije.

Rumunija je ove godine privukla najviše kineskih projekata, dok bi Slovačka trebalo da primi najveći priliv kineskog kapitala, podstaknuta obvezama poput plana proizvođača automobila SAIC sa sedištem u Pekingu da proizvodi električna vozila u toj zemlji.

– Vrednost kineskih ulaganja u regionu sada premašuje vrednosti nemačkih projekata za faktor osam – navodi se u izveštaju.

Međutim, ukupni uticaj kineskog kapitala ostaje ograničen.

– Kineske zalihe direktnih stranih ulaganja u regionu čine samo 1% ukupnih, u poređenju s oko 70% iz zemalja EU – rekla je je Pindjuk.

Predstoji neizvesnost

Izveštaj upozorava da bi se pad mogao produbiti. Prilivi direktnih stranih ulaganja bili su posebno slabi u trećem tromesečju 2024, što se poklopilo s povećanom neizvesnošću uoči predsedničkih izbora u SAD-u i šireg usporavanja globalnih ulaganja.

– Čini se da su ulagači imali još manje povjerenja u trećem kvartalu 2024. nego na vrhuncu pandemije COVID-19 ili nakon rata u Ukrajini – rekao je Pindjuk.

SAD sve više odvlači nemačke i druge evropske ulagače iz Evrope, podstaknuti atraktivnim podsticajima prema Zakonu o smanjenju inflacije i nižim troškovima energije. Nemačka ulaganja u SAD-u su, na primer, porasla, s kapitalnim obvezama koje su sada gotovo tri puta veće od onih u srednjoj i istočnoj Europi tokom istog razdoblja.

Dugoročni trendovi ukazuju na strukturne izazove za region. Pindjuk je primetila da model „produženog radnog stoa“ – gde srednja i istočna Evropa služe kao proizvodno središte za zapadne kompanije – pokazuje znakove zastarelosti.

Zemlje poput Slovačke, koje su se istorijski oslanjale na automobilski sektor, imale su neke od najslabijih priliva direktnih stranih ulaganja u odnosu na BDP. Izveštaj poziva na usmeravanje prema ulaganjima u obrazovanje, istraživanje i industrijsku politiku kako bi se osigurao održivi rast.
Izvor:srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi

Izvor: seebiz.eu
Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci