Eduardo Lopez-Puertas (Eduardo López-Puertas) imenovan je na poziciju generalnog direktora (CEO) METRO Cash & Carry Srbija. Na čelo ove veletrgovačke kompanije u Srbiji dolazi sa funkcije direktora lanca snabdevanja u MAKRO Španija, gde je takođe bio i član Borda.

Gospodin Lopez-Puertas je u kompaniji MAKRO Španija bio od septembra 2022. godine. Pre toga obavljao je funkciju izvršnog direktora sajma IFEMA Madrid od 2016. godine. Tokom svoje bogate međunarodne karijere imao je niz rukovodećih pozicija u kompanijama kao što su TNT Express, Carrefour, Royal Caribbean/Pullmantur Cruises i Grupo VIPS, gde je bio odgovoran za oblasti operacija, logistike, korisničkog servisa i drugih ključnih poslovnih funkcija.

Bogato profesionalno iskustvo, pre svega u oblasti operacija i logistike, doprineće daljem rastu kompanije METRO na srpskom tržištu, gde veletrgovac više od 20 godina posvećeno neguje partnerstva sa profesionalnim kupcima iz ugostiteljskog i samostalnog trgovačkog sektora.

Nadir Kađi, dosadašnji generalni direktor METRO-a u Srbiji, preuzeo je istu poziciju u kompaniji METRO Turska.

Dugogodišnji društveno odgovorni projekat kompanije MaxBet „Život je krv” nastavlja da okuplja zaposlene, partnere i građane oko zajedničkog cilja – pomoći onima kojima je krv najpotrebnija. Održavanjem 98. akcije dobrovoljnog davanja krvi, projekat je stigao nadomak velikog jubileja i svoje stote akcije, potvrđujući kontinuitet inicijative koja već godinama povezuje ljude kroz solidarnost i humanost.

Dodatnu podršku ovom humanom cilju pružili su fudbaleri Partizana, Marko Milošević i Mario Jurčević, doprinoseći promociji dobrovoljnog davanja krvi i podizanju svesti o njegovom značaju. Njihovo uključivanje još jednom je pokazalo koliko zajedničko delovanje kompanija, sportskih kolektiva i građana može da doprinese inicijativama od značaja za čitavu zajednicu.

Zaključno sa poslednjom akcijom, u okviru projekta „Život je krv” do sada je prikupljeno ukupno 14 669 jedinica krvi, čime je potencijalno pružena pomoć za više od 44 000 ljudi.

Tokom godina, „Život je krv” prerastao je pojedinačne akcije i postao kontinuirana inicijativa koja okuplja zaposlene, partnere i građane. Akcije su otvorene za sve koji žele da daju krv, a pored neposrednog doprinosa obnavljanju zaliha, njihov važan cilj jeste i kontinuirano podizanje svesti o značaju dobrovoljnog davalaštva.

Deo šire strategije društvene odgovornosti

Kao deo Flutter grupe, MaxBet svoje lokalne društveno odgovorne aktivnosti razvija i u skladu sa širim ciljevima jedne od vodećih globalnih kompanija u industriji sportskog klađenja i igara na sreću.

Projekat „Život je krv” doprinosi Flutterovoj globalnoj strategiji „Do More” („Uradi više”), usmerenoj na stvaranje dugoročnog pozitivnog uticaja u zajednicama u kojima kompanije članice posluju. Jedan od ciljeva strategije jeste doprinos poboljšanju života 10 miliona ljudi širom sveta do 2030. godine.

Predstojeća 100. akcija predstavljaće važnu prekretnicu za projekat koji se godinama razvija zahvaljujući ljudima spremnim da izdvoje vreme i učine nešto što za nekoga može imati nemerljiv značaj. Istovremeno, jubilej neće predstavljati završetak inicijative, već još jedan korak u nastavku misije koja je od početka ostala ista – da se kroz kontinuirano dobrovoljno davanje krvi pomogne onima kojima je ona najpotrebnija.

Foto: Stefan Burmazević

Kompanije PepsiCo i KFC su početkom septembra predstavile novi proizvod KFC x Doritos Loaded u Srbiji, inspirisan street food gastronomijom, koji je od avgusta lansiran na 27 evropskih tržišta.

KFC x Doritos Loaded objedinjuje dva kultna brenda, kombinujući sveže pripremljene KFC Stripse od 100% pilećeg belog mesa sa izraženom hrskavošću Doritos kukuruznog tortilja čipsa, uz dodatke poput avokada, jalapeño papričica i soseva inspirisanih meksičkim ukusima.

Proizvod je zamišljen kao kompletan obrok, priprema se svež po porudžbini i služi u posebno dizajniranoj Doritos kesici koja se horizontalno otvara i pretvara u praktičnu posudu za serviranje. Ovakav format osigurava da proizvod zadrži optimalnu temperaturu i teksturu, bilo da se jede u restoranu ili u pokretu.

Novo poglavlje u partnerstvu kompanija PepsiCo i KFC

Lansiranje predstavlja značajnu prekretnicu u strateškoj Away From Home saradnji kompanija PepsiCo i KFC, spajajući dva globalno prepoznatljiva brenda u kreiranju novog i drugačijeg načina uživanja u obroku.

Razvijen sa podjednakim fokusom na potrebe potrošača i zaposlenih u restoranu, ovaj koncept kombinuje intenzivne ukuse i kvalitetne sastojke sa pojednostavljenim procesom pripreme. Na taj način omogućava brzo i dosledno korisničko iskustvo  na svim tržištima na kojima se proizvod lansira.

„Kroz KFC x Doritos Loaded, povezujemo dva kultna brenda kako bismo kreirali hrabro, ukusima bogato iskustvo inspirisano street food gastronomijom“, izjavio je Luiz Perl, direktor marketinga, KFC Europe. „Kombinacija naših sveže pripremljenih Crispy Tendersa, prepoznatljive hrskavosti Doritosa i svežih dodataka donosi jedinstveno iskustvo konzumacije koje izraz “Prste da poližeš” podiže na potpuno novi nivo.“

„Ovo lansiranje je odličan primer kako PepsiCo nastavlja da širi ulogu svojih brendova i izvan tradicionalnih prilika za grickanje.,“ istakla je Ivana Obućina, marketing menadžerka za Zapadni Balkan, PepsiCo. “U saradnji sa KFC-om razvili smo novu ponudu koja spaja prepoznatljivost i privlačnost dva snažna brenda sa novim načinom uživanja u obroku. Drago nam je što ovu inovaciju sada donosimo i potrošačima u Srbiji i što zajedno sa KFC-om kreiramo savremena i relevantna potrošačka iskustva.“

Kreirano za savremene prilike za obrok

KFC x Doritos Loaded kreiran je kao odgovor na rastuću potražnju za ukusnim, praktičnim i obrocima koji se mogu deliti sa drugima, koji odgovaraju različitim prilikama za konzumaciju.. Ovo jelo može da se konzumira kao samostalno ili da se deli sa prijateljima, što ga čini pogodnim za druženja i i zajedničke obroke.

Lansiranje potvrđuje fokus oba brenda na kreiranje nezaboravnih iskustava koja objedinjuju odličan ukus, praktičnost i inovaciju.

 Dostupnost

KFC x Doritos Loaded biće dostupan kao deo ograničene ponude, počev od 1. septembra pa sve do 27. oktobra (ili do isteka zaliha), u KFC restoranima širom Srbije, kao i putem zvanične KFC aplikacije.

Prvog oktobra, na Međunarodni dan kafe, pozivamo vas da svratite na bilo koju od 64 OMV benzinske stanice širom Srbije i uživate u VIVA Single Origin kafi. Na ovaj dan zajedno činimo dobro! Jer 1. oktobar je dan kada kafa vredi više.

OMV Srbija već tradicionalno obeležava Međunarodni dan kafe na poseban način: celokupan prihod od prodaje VIVA kafe biće doniran NURDOR-u i Fondaciji NORBS+, organizacijama koje se svakodnevno bore za bolji život dece obolele od raka i osoba sa retkim bolestima.

Zahvaljujući velikoj posvećenosti zaposlenih i podršci potrošača, koja raste iz godine u godinu, ova akcija je postala lep običaj koji nas sve ujedini u dobroj nameri da pomognemo. Mnogi svraćaju na OMV baš 1. oktobra da uz kafu učine nešto dobro – a i vi možete biti deo te priče! Jer zajedno možemo više.

Zato vas srdačno pozivamo da pronađete najbližu OMV stanicu, naručite svoju VIVA kafu i budete deo ove akcije. Jer svaka šoljica kafe tog dana znači mnogo onima kojima su pomoć, podrška uvek potrebni. Da im bar na neko vreme damo dodatnu snagu, nadu i osmeh.

Hvala.

P.S. Prvog oktobra podelite svoju VIVA kafu na mrežama, kako bismo putem naše stranice @omv_serbia zajedno sa vama pozvali još humanih ljubitelja kafe

Lean se često poistovećuje sa alatima za povećanje produktivnosti, smanjenje troškova i eliminaciju gubitaka. Međutim, njegova suština daleko prevazilazi pojedinačne metode i tehnike. U vremenu digitalizacije, automatizacije i veštačke inteligencije, ključ uspešne Lean transformacije i dalje je u ljudima, njihovom načinu razmišljanja i spremnosti organizacije da se neprestano unapređuje. O tome kako se Lean menjao, zašto tehnologija sama po sebi nije dovoljna i koje prepreke kompanije u Srbiji moraju da prevaziđu razgovarali smo sa Nikolom Marjanovićem iz domaće kompanije Tecor consulting koji se bavi primenom Lean filozofije u poslovanju.

1. Kada se Lean pojavio u našim kompanijama, često se doživljavao pre svega kao skup alata za povećanje produktivnosti i smanjenje gubitaka. Kako biste opisali razliku između Leana „nekada“ i Leana „danas“? Šta je suštinski ostalo isto, a šta se promenilo?

Moram da kažem da i danas mnoge kompanije na Lean gledaju na tradicionalan način, kao na skup međusobno nezavisnih alata, od kojih svaki doprinosi unapređenju određenog segmenta organizacije. Tako se, na primer, 5S povezuje sa uređenim radnim mestima, dok se VA/NVA analiza vezuje za prepoznavanje rasipanja i stvaranje efikasnijih procesa. Međutim, suština svih tih alata jeste promena svesti i organizacione kulture kompanije.

Ono što bi danas trebalo da karakteriše Lean jeste organizacija koja razume svoje procese i u kojoj svaki pojedinac, u okviru svog delokruga rada, nastoji da unapredi ono što radi kako bi njemu bilo lakše, a kompanija poslovala profitabilnije.

2. Pre 10–15 godina bilo je dovoljno govoriti o 5S-u, Kaizenu, SMED-u, OEE-ju i eliminaciji rasipanja. Danas govorimo o digitalizaciji, Industriji 4.0, automatizaciji i veštačkoj inteligenciji. Da li tehnologija menja Lean ili samo daje nove alate za ostvarivanje istih Lean principa?

Naravno, primenom savremenih tehnologija određene stvari mogu lakše da se urade. Međutim, tehnologija možda menja ponašanje, ali ne menja kulturu. Kada to kažem, mislim na to da nam najsavremenije tehnologije omogućavaju da dođemo do izuzetno kvalitetnih podataka o našim procesima, i to u realnom vremenu. Međutim, ukoliko organizacija, od višeg i srednjeg menadžmenta do samih radnika, nije navikla na unapređivanje i nije spremna da menja svoje procese, ti podaci ostaju beskorisni.

Suština Leana ista je i danas kao i pre 15 godina. Tehnologija se menja, ali je zadatak organizacije u oba slučaja isti: da zajedno sa zaposlenima radi na stalnom unapređenju.

3. Iz Vašeg iskustva u radu sa kompanijama u Srbiji, šta je danas najveća prepreka uspešnoj Lean transformaciji: tehnologija, nedostatak podataka, način razmišljanja menadžmenta ili otpor zaposlenih prema promenama?

Otpor prema promenama je prirodna pojava, a zaposleni često teže tome da nastave da rade na način na koji su radili prethodnih pet ili deset godina. To se, međutim, može promeniti, i to uz pomoć dva osnovna faktora:

1.   Potrebno je steći poverenje zaposlenih i objasniti im zašto su promene dobre i za njih i za organizaciju.

2.   Neophodna je čvrsta odluka menadžmenta da se ide u tom pravcu, uprkos tome što proces nije lak i ne može da se sprovodi usput, bez jasne posvećenosti. Nažalost, upravo pojedinci iz menadžmenta često predstavljaju najslabiju kariku.

4. Lean je nekada često bio „projekat“ koji se pokreće da bi se ostvarila određena ušteda ili povećala produktivnost. Kako danas učiniti da Lean postane deo kulture kompanije, odnosno način na koji ljudi svakodnevno razmišljaju i rešavaju probleme?

Čuvena je rečenica: „Lean je put, a ne destinacija.“ Ako pođemo od pretpostavke da uvek može bolje, onda je to sasvim jasno.

Kompanije koje tek prave prve Lean korake često ga posmatraju kao projekat. Kada ostvare dobre rezultate, pokreću novi Lean projekat, pa još jedan, i tako redom. Vremenom, ti projekti postaju deo svakodnevice, a nakon nekoliko godina i sastavni deo organizacione kulture, koju na kraju prihvataju čak i oni koji su joj se u početku najviše protivili.

Tada Lean više nije nešto što treba završiti do određenog roka, već način rada koji primenjujemo u svakodnevnim aktivnostima. U Srbiji zaista postoje kompanije koje mogu da se pohvale razvijenom kulturom stalnog unapređenja i organizacionih promena.

5. Kada biste danas mogli da sednete sa direktorom kompanije koji kaže: „Lean smo probali pre deset godina i nije uspelo“, šta biste mu rekli? Šta je danas potrebno uraditi drugačije da bi Lean zaista dao održive rezultate?

„Ako misliš da neće uspeti – u pravu si. Ako misliš da će uspeti – u pravu si.“

Sve je u stavu. Lean ne može sam od sebe ni da uspe ni da ne uspe. Svaka organizacija može da se unapredi i da radi bolje. Pitanje je da li taj direktor zaista želi promenu i veruje da njegovo preduzeće može da posluje bolje.

„Ko hoće, nađe način, ko neće, nađe izgovor.“ Verovatno bih mu predložio da zajedno obiđemo kompanije koje su zahvaljujući Lean filozofiji ostvarile uštede od više miliona. Odluka je, ipak, na njemu – u kom pravcu želi da vodi svoju kompaniju.