Spoljni dug značajno veći od unutrašnjeg

Koliko je bila dužna lokalna vlast u 2025

U kojim valutama se zadužuje država

Rast duga u domaćoj valuti

Smanjenje izloženosti dolaru, pretvaranje u evre

Javni dug na kraju marta 2026

Kome smo dužni za infrastrukturu

Krediti kod stranih banaka

Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže uređuje način ocene nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Dokument detaljno razrađuje primenu Zakona o trgovačkim praksama i precizira kako će Komisija utvrđivati da li su kupci postupali suprotno propisima.

Uputstvo, objavljeno u Službenom glasniku razvrstava nepoštene trgovačke prakse na one sa „crne liste“, koje su zabranjene u svim okolnostima, prakse sa „sive liste“, koje su dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, kao i slučajeve komercijalne odmazde prema dobavljačima.

Među najvažnijim pravilima ističe se da kupci za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode ne smeju da ugovaraju ili vrše plaćanje kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Uputstvo naglašava da se ti rokovi ne mogu produžavati ni uz saglasnost dobavljača, niti pozivanjem na poslovnu praksu ili komercijalne razloge, piše Ekapija.

Kupcima se zabranjuje i otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Čak i kada je otkazivanje izvršeno ranije, Komisija će procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da robu proda drugom kupcu ili je sav tržišni rizik neopravdano prebačen na njega.

Uputstvo detaljno uređuje i zabranu jednostranih izmena ugovora. Kupci neće moći da menjaju rokove isporuke, količine, cenu, način plaćanja ili druge bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača, dok se pristanak dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće smatrati dobrovoljnim.

Na „crnoj listi“ nalaze se i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica.

Posebno je naglašeno da kupci ne smeju da odbiju da potvrde ugovor u pisanom obliku ukoliko to dobavljač zatraži, pri čemu se kao pisani trag priznaje i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje se jasno vide cena, količina i rokovi plaćanja.

Na „sivoj listi“ nalaze se prakse koje mogu biti dozvoljene samo pod jasno definisanim uslovima, među kojima su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti, dostavljanje podataka o prodaji, kao i prenošenje troškova promotivnih akcija na dobavljače. U svim tim slučajevima kupac će morati da dokaže da je usluga zaista pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Dokument uvodi i preciznije kriterijume za ocenu značajnog smanjenja narudžbina. Kao značajnim smatraće se smanjenje veće od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine, ukoliko ono ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili ostavlja dobavljača sa viškom zaliha i neiskorišćenim kapacitetima.

Posebno poglavlje posvećeno je zabrani komercijalne odmazde. Kao neprihvatljivim smatraće se svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja. To podrazumeva uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe, uskraćivanje marketinške podrške ili bilo koju drugu meru kojom bi kupac mogao da ugrozi poslovanje dobavljača.

Kako je navedeno u Uputstvu, Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju ceniti sve relevantne okolnosti, uključujući sadržinu ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana, kako bi utvrdila da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse. Dokument stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Privreda Srbije ostvarila je u prvom kvartalu međugodišnji rast od 3,2 odsto, što je solidan rezultat u postojećim okolnostima, navodi se u danas objavljenom izdanju Kvartalnog monitora, u kojem se ukazuje i da je od marta inflacija blago ubrzana usled rasta cena energenata i ukidanja administrativne kontrole cena.

Rast privrede Srbije u prvom kvartalu bio je među najbržima u Evropi, ali se na osnovu rezultata jednog kvartala ne mogu izvoditi zaključci o stanju i perspektivama domaće privrede, navode autori Kvartalnog monitora, koji će sutra biti predstavljen na Ekonomskom fakultetu.

Od marta je inflacija u Srbiji blago ubrzana usled rasta cena energenata i ukidanja administrativne kontrole cena. Smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i kontrola maloprodajnih cena energenata ublažili su uticaj rasta svetskih cena energenata na inflaciju u Srbiji.

Blago ubrzanje bazne inflacije, kao i rast cena usluga od početka godine, ukazuju na postojanje sistemskih pritisaka na rast cena.

Ukoliko izostanu novi poremećaji na svetskom tržištu i ne dođe do većeg predizbornog trošenja, inflacija će ostati u okvirima projekcije Narodne banke Srbije, odnosno do pet odsto godišnje.

Fiskalna politika za sada ne ugrožava makroekonomsku stabilnost, ali problem i dalje predstavljaju siva ekonomija, loša selekcija prioriteta i rasipanje javnih sredstava kroz korupciju i neefikasno trošenje.

Nije izvesno u kojoj meri će najavljeno predizborno trošenje povećati rashode i deficit, navodi se u Kvartalnom monitoru, uz ocenu da je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu relativno nizak, ali da su troškovi kamata visoki.

Nosioci rasta u prvom kvartalu bili su poljoprivreda i usluge, dok je industrija stagnirala, a građevinarstvo beležilo pad. Sa strane tražnje, rast su pokretali privatna i državna potrošnja i izvoz, dok su investicije stagnirale.

U narednim kvartalima očekuje se oporavak industrije, pre svega zahvaljujući Stelantisu, i građevinarstva kroz Ekspo, ali postoje brojni unutrašnji i spoljni faktori koji usporavaju rast. Autori procenjuju da bi privredni rast u celoj 2026. godini mogao da iznosi oko tri odsto.

U prvom kvartalu nastavljeno je blago pogoršanje stanja na tržištu rada – zaposlenost opada, nezaposlenost stagnira, dok realne zarade snažno rastu.

Kvartalni monitor navodi da je u prvom kvartalu nastavljen visok rast realnih zarada, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, dok je rast troškova rada izraženih u evrima bio nešto brži.

Visoke cene energenata od aprila su negativno uticale na trgovinski i tekući bilans. U prvom kvartalu odliv stranog kapitala iznosio je 866 miliona evra usled pada stranih direktnih investicija za oko 40 odsto, odliva trgovačkih kredita i povlačenja portfolio investicija.

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i nastavila prodaju deviza kako bi sprečila slabljenje dinara.

Realne kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite opadale su u prva četiri meseca, a povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke za 0,25 procentnih poena neće imati značajniji uticaj na kamatne stope u Srbiji, zaključuje se u analizi.

Izvor: Fonet

Foto: dusanpetkovic, Depositphotos

Ukupno 32,9 miliona internet kupovina realizovano je u prvom tromesečju 2026. godine. Ukupan broj onlajn-kupovina, prema podacima Narodne banke Srbije, povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 

Građani Srbije više su kupovali na domaćim internet sajtovima, jer je 23,8 miliona kupovina realizovano u Srbiji dok je 9,1 milion transakcija obavljeno na stranim sajtovima.

Najviše zastupljene transakcije su u dinarima, evrima i dolarima i zajedno čine 98,2 odsto ukupnog broja plaćanja.

Kada je reč o kupovini na domaćim sajtovima, u odnosu na prvo tromesečje 2025. godine, broj kupovina koji je realizovan porastao je za 44, 5 odsto (sa 16,4 miliona na 23,8 miliona), dok je broj kupovina realizovan na stranim sajtovima porastao za 41,8 odsto (sa pet miliona na 7,2 miliona) u istom periodu.

Prema podacima Narodne banke, broj internet kupovina u američkim dolarima smanjen je za 15,1 odsto u odnosu na prvo tromesečje.

U poslednjih pet godina broj onlajn kupovina raste i na domaćim ali i stranim sajtovima.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Iako se beli luk smatra jednom od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, Srbija i dalje najveći deo potreba podmiruje iz uvoza. Na domaćim njivama godišnje se proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto potrošnje obezbeđuje iz uvoza, pre svega iz Kine i Španije.

Istovremeno, sve veći broj proizvođača u ovoj kulturi vidi priliku za sigurnu zaradu.

Nekadašnja proizvodnja bila je višestruko veća. Rekord je zabeležen 1984. godine, kada je u Srbiji proizvedeno čak 34.890 tona belog luka.

– Danas se ova kultura gaji na oko 1.300 hektara, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima u Vojvodini i na jugu zemlje. Prosečni prinosi kreću se od osam do 15 tona po hektaru, a uz kvalitetan sadni materijal i navodnjavanje mogu biti i znatno veći – navodi agroanalitičar Branislav Gulan.

Da domaća proizvodnja može biti veoma isplativa potvrđuju i primeri sa terena. Porodica Kanački iz sela Sakule više od tri decenije uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučila je da proširi proizvodnju i na pasulj. Uprkos činjenici da Srbija uvozi velike količine obe kulture, oni smatraju da domaći proizvođači mogu da zadovolje znatan deo potreba tržišta.

Ove godine ostvarili su prinos od 4,5 tone belog luka po hektaru, dok se otkupna cena kreće između 450 i 500 dinara za kilogram. Prema njihovim procenama, prihod po hektaru može da dostigne 2,25 miliona dinara. Kada se odbiju troškovi proizvodnje, koji iznose između 700.000 i milion dinara, ostaje zarada veća od milion dinara po hektaru.

Međutim, situacija je znatno složenija kada je reč o pasulju. Kanački su ove godine pod ovom kulturom imali 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod. Dodatni problem predstavlja uvoz jeftinijeg pasulja iz Kirgistana, koji obara cenu domaćeg proizvoda. Kako navode proizvođači, troškovi rada u Srbiji znatno su veći nego u zemljama iz kojih dolazi konkurentska roba, što domaće proizvođače stavlja u nepovoljan položaj.

Porodica Kanački ističe da su za uspešnu proizvodnju ključni kvalitetno zemljište, vrhunski sadni materijal i stalna briga o usevu. Sopstveni sadni materijal za beli luk koriste više od 30 godina, a dugogodišnjom selekcijom uspeli su da dobiju krupne i kvalitetne glavice.

Među proizvođačima koji očekuju izuzetne rezultate ove godine je i Goran Lazić iz Kikinde. Na nešto više od pola hektara zasadio je domaću sortu „Bosut“, koju godinama umnožava i selektuje. Uz sistem navodnjavanja „kap po kap“ očekuje veoma visok prinos. Kako objašnjava, upravo kvalitet genetskog materijala omogućava formiranje krupnih glavica težih od 150 grama, što kasnije daje i krupan rod.

– Beli luk je kultura koja relativno dobro podnosi različite uslove proizvodnje. Otporan je na brojne bolesti i štetočine, uspeva na različitim tipovima zemljišta, a proizvođačima omogućava dve setve i dve berbe godišnje – jesenju i prolećnu – objašnjava Gulan i dodaje da značaj belog luka prevazilazi upotrebu u domaćinstvima.

Ova namirinica ima široku primenu u prehrambenoj industriji, ali i u farmaceutskoj proizvodnji, gde se koristi za izradu preparata, dodataka ishrani i drugih proizvoda. Upravo zbog stalne tražnje i široke primene stručnjaci ga vide kao jednu od najperspektivnijih povrtarskih kultura.

– Prema procenama proizvođača i stručnjaka, ulaganja u proizvodnju belog luka iznose oko 5.000 evra po hektaru, dok prihodi mogu biti pet do šest puta veći. Zbog toga se ova kultura sve češće pominje kao ozbiljna poslovna prilika za poljoprivrednike koji su spremni da ulože znanje, rad i kvalitetan sadni materijal – zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Koje zemlje su najskuplje, a koje najjeftinije?

Cene i zarade zajedno daju pravu sliku