Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra. Ali, dok u „pomahnitaloj“ geopolitičkoj situaciji svi brinu o energetskoj bezbednosti, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava kao i moguću krizu snabdevanja malo ko pominje.
Ekonomisti različito procenjuju u kojoj meri će eskalacija geopolitičke krize uticati na srpsku ekonomiju, ali su saglasni da ukoliko ona potraje, biće ugrožene sve privredne grane. Građane će najviše pogoditi problemi u strateškim oblastima – energetici, finansijskom sektoru, nekim delovima prehrambene i farmaceutske industrije.
Najnoviji sukob na Bliskom istoku podigao je uzbunu u javnosti oko mogućih nestašica i cena goriva, budući da je Srbija izrazito zavisna od nabavke nafte iz inostranstva, koja čini najveću stavku u strukturi srpskog uvoza sa nešto više od 1,9 milijardi evra.
Međutim, mnogo manje se govori o tome da naftu u stopu prati uvoz farmaceutskih proizvoda. To proizvodnju lekova, medicinskih sredstava i suplemenata u Srbiji čini posebno osetljivom na turbulencije koje potresaju svetsko tržište.
Sa rasprodajom domaćih fabrika, prodata i kontrola
Brigu uvećava činjenica da naša zemlja više nema nijednu farmaceutsku kuću u domaćem vlasništvu. Ekonomista Božo Drašković smatra da je to posledica politike koja se posle 2000. godine vodila pod sloganom „sve treba rasprodati“.
„Nekada smo imali velike farmaceutske kompanije, od Galenike koja je držala 40% tržišta u državi sa 22 miliona stanovnika, do Jugoremedije, Hemofarma, Zdravlja, Zorke, a tu su bili i zagrebačka Pliva, pa Lek iz Ljubljane, Alkaloid iz Skoplja… Sankcije jesu ’odradile’ svoje, ne samo u toj grani, ali su i kreatori ekonomske politike propustili da definišu strateške oblasti koje ne treba da budu tek tako prepuštene tržištu“, kaže Drašković za B&F.
„Sada, kada je sve rasprodato, izgubljena je kontrola u ključnim resursima i dovedeni smo u kolonijalni položaj sa teškim posledicama. Pozivanje tadašnjih i sadašnjih vlasti na stav da je država loš menadžer samo je izgovor“, ocenjuje ovaj ekonomista, „jer ako politika ne može da upravlja strateškim sektorima, zašto svoju vlast ne prenese na nekog drugog?”
Indirektni uticaj energetike na farmaciju
Drašković podseća da je farmaceutska industrija imala jako nasleđe, ali da je to grana u kojoj se mnogo ulaže u inovacije, istraživanja, da je visoko profitabilna ali i sklona da ponekad manipuliše tržištem, čak i lekovima i bolestima. To jeste drugi aspekt priče, ali je bio razlog više da se neke poluge zadrže u domaćoj ekonomiji.
„Tu stratešku granu prepustili smo stranim kompanijama i zato smo izloženi visokom riziku od mogućih nestašica nekih medikamenata, što dovodi u pitanje zdravlje stanovništva u Srbiji. S druge strane, nemar kojim smo ugasili nekoliko fabrika, poput Jugoremedije, kao i smanjena proizvodnja lekova u nekim od postojećih pogona, za posledicu ima daleko veći uvoz od izvoza. Iako ova industrija nikad nije imala suficit u spoljnoj trgovini jer smo mala zemlja i ne možemo da proizvodimo sve, ranije je deficit bio značajno manji nego sada”, upozorava Drašković.
On tvrdi da se mogu očekivati problemi u snabdevanju, posebno onom koje je oslonjeno na svetska tržišta, jer ako se poremeti jedna karika u globalnom lancu, počinje da deluje takozvani domino efekat.
„Neposredan odnos između farmaceutske industrije i energetike ne postoji, ali posredno je energetika jedan od ključnih faktora u tokovima transporta. Kad tu dođe do zastoja, a konflikt na Bliskom istoku upravo na tome ’radi’, dovodi se u pitanje doprema sirovina i gotovih proizvoda. To može podjednako da pogodi i nas, ali i velike svetske proizvođače lekova, pa bi se problem preko uvoza prelio i na domaće tržište”, predviđa Drašković.
Izvori sirovina daleko od ratnih zona
Stručnjaci u farmaceutskoj industriji potvrđuju da bi rizik sa energentima poremetio sve, pa i proizvodnju i uvoz sirovina, polufabrikata i lekova, ali tvrde da se taj scenario još ne nazire. Transport jeste realan problem, ali sirovine koje se uvoze uglavnom se dopremaju avionima, kao vredan materijal, retkost je da dolaze brodovima.
Uz to, glavni izvori sirovina nalaze se relativno daleko od zona sa ratnim dejstvima, pa dotok roba za sada nije ugrožen. Velike kuće uglavnom vode računa o kontinuitetu i uvek drže pristojne zalihe, bar za nekoliko meseci proizvodnje, tvrde farmaceuti.
Predstavnici struke priznaju da ova industrija uveliko zavisi od uvoza sirovina, ali ukazuju da to nije slučaj samo kod nas. Ranije su se potrebne komponente kupovale u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, dok su Italijani imali prilično razvijenu proizvodnju raznih sinteza, složenih hemijskih jedinjenja koja su osnova za lekove.
Ta proizvodnja se vremenom gasila jer je isplativa jedino u slučaju velikih količina, pa su se glavne sinteze preselile u Južnu Koreju, Kinu i Indiju. Od njih sve ostale zemlje uvoze, čak i Amerika koja sirovine za lekove kupuje od Kine.
Samo sedam fabrika proizvodi u „kompletu“
Nekolicina domaćih fabrika, koliko ih je preostalo u statusu proizvođača, nije smanjila svoj asortiman, a neke su i širile listu sopstvenih lekova. Ali, druga je priča to što su se pojedine fabrike sa značajnim licencama gasile, pa se u Srbiji proizvodi manje generičkih lekova nego ranije. To upražnjeno mesto popunili su uvoznici.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), na našem tržištu posluje 130 kompanija sa dozvolom Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije za promet u zemlji bar jednog leka. To ne znači da je reč o proizvođačima, jer osim domaće fabrike, nosilac dozvole za lek može biti i predstavnik ili zastupnik strane kompanije.
„Od preduzeća koja su nosioci dozvole za lek, proizvodnjom se u Srbiji bave 24 firme, pojedine i na više lokacija, ali samo sedam fabrika obavlja celokupan proizvodni postupak. Ostali sprovode deo proizvodnog procesa u svojim pogonima, najčešće primarno i sekundarno pakovanje lekova i to uglavnom čvrstih farmaceutskih oblika”, kaže za B&F Mirjana Vučićević iz PKS.
Ona navodi da se u Srbiji proizvode sve vrste lekova, uključujući i neke biološke (vakcine, serumi i lekovi iz krvi), biljne, radiofarmaceutske lekove i medicinske gasove. Fabrike koje ispunjavaju uslove potrebne za celokupan postupak obavljaju i uslužnu proizvodnju određenih lekova, poput onih iz grupe penicilina, a za potrebe drugih domaćih i stranih proizvođača.
Od 3.828 proizvođača medicinskih sredstava iz 68 zemalja, koliko ih je upisano u registar koji vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, svega je 61 iz Srbije. Od ukupno 56.667 upisanih medicinskih sredstava dostupnih na domaćem tržištu, samo 1.308 se proizvodi u Srbiji, navodi Vučićević.
Uvoz i izvoz suplemenata skoro izjednačeni
Kada je reč o dijetetskim suplementima, od 623 upisanih nosilaca dijetetskih suplemenata, njih 264 je iz Srbije, od kojih 110 ima sopstvenu proizvodnju. Od tog broja, 40 kompanija ima kapacitete i pruža uslugu ugovorene proizvodnje, pa se tržištu isporučuje 11.597 vrsta suplemenata, ističe Vučićević.
Prema njenim rečima, na godišnjem nivou uvoz lekova, medicinskih sredstava i suplemenata vredan je nešto više od 1,90 milijardi evra, a najznačajnija uvozna kategorija, lekovi, pripremljeni u odmerene doze ili za maloprodaju bila je vredna 1,58 milijardi. Izvoz je vredan 739,6 miliona evra, a i u njemu dominiraju lekovi na koje se odnosi više od 553 miliona. Deficit u razmeni premašuje 1,16 milijardi evra.
Najznačajnija tržišta sa kojih se dopremaju farmaceutski proizvodi su Mađarska, Švajcarska, Nemačka, Slovenija i Francuska. Istovremeno, iz Srbije se izvozi u 56 zemalja, najviše u Nemačku, Sloveniju, Crnu Goru, BiH, Rusiju i Severnu Makedoniju. Interesantno je, napominje Vučićević, da je uvoz dijetetskih suplemenata u vrednosti od preko 78 miliona evra gotovo izjednačen sa izvozom, koji iznosi nešto više od 79 miliona evra.
Mirjana Stevanović
Biznis i finansije 244, april 2026.
Foto: John Amy, Unsplash
