Iako živimo u informacionoj eri, svedoci smo širenja trenda vrednovanja neznanja odnosno prevage populizma nad naukom.
Zašto je to tako objašnjava portal Bonitet pozivajući se na reči astrofiziračara Itana Sigla. On tvrdi da ako želimo da rešavamo stvarne probleme društva, potrebno nam je znanje na nivou stručnjaka, a vrednovanje takvog znanja počinje mnogo ranije nego što mislimo.
“Još od detinjstva mnogi osećaju pritisak da ne deluju previše pametno, radoznalo ili upućeno. Takvo ponašanje često dovodi do društvenog odbacivanja i etiketa poput ‘štreber’ ili ‘sveznalica’. Kako odrastamo, isti obrasci ostaju prisutni pa umesto da negujemo znanje, često potiskujemo intelektualnu radoznalost kako bismo se uklopili u okolinu. Upravo ti obrasci doprinose naučnoj nepismenosti i opasnom fenomenu veličanja neznanja. A društvo koje potcenjuje stručnost teško može zdravo da funkcioniše”, rekao je Sigl u jednom od svojih uvodnih predavanja studentima objašnjavajući zašto je važno vratiti nauci mesto u društvu koje ona zaslužuje.
Zašto je bitno imati zdrav odnos prema nauci?
On piše da smo kao vrsta do sada uspeli da upoznamo i razumemo mnoge aspekte funkcionisanje sveta. Mi danas znamo šta je život i kako evoluira, od čega je sačinjena stvarnost, kako se materija ponaša u ekstremnim uslovima, kako je nastao i razvijao se svemir i slično.
Sva ta saznanja potiču iz naučnog metoda: postavljanja pitanja, posmatranja, merenja i eksperimenta. Nauka je najpouzdaniji alat za razumevanje sveta.
Ipak, niko ne može biti stručnjak za sve. Kada čoveku nedostaje znanje, postoje samo dva razumna puta: da ga sam stekne ili da sluša one koji ga imaju. Međutim ljudi sve češće odbijaju da slušaju znanje onih koji ga imaju, smatrajući da bi oni sami trebalo da izgrade svoj stav čak i o stvarima u koje se ne razumeju.
Zašto ljudi odbacuju stručnost?
Prihvatanje naučnih činjenica zahteva neprijatna priznanja po viđenju Sigla:
- da ne znamo sve,
- da možemo pogrešiti,
- da smo možda verovali pogrešnim autoritetima,
- da promena mišljenja zahteva trud i poniznost.
Zbog potrebe da „sačuvaju obraz“, mnogi radije biraju poricanje stvarnosti. Posledice takvog izbora mogu biti ozbiljne – od zanemarivanja bolesti i finansijskih problema do društvenih katastrofa poput gladi izazvane pogrešnim politikama ili ekološke katastrofe usled krčenja šuma.
Kako se odbacivanje nauke pretvara u opasnost?
Sigl navodi i neke druge primere koji pokazuju koliko je naučna nepismenost u bliskoj prošlosti bila štetna.
Jedan od njih je odbacivanje vakcina koje dovodi do epidemija bolesti koje su mogle biti sprečene, zatim uklanjanje uklanjanje fluora iz vode koje karijes čini učestalijim kod najugroženijih, kao i ignorisanje klimatskih promena koje će dovesti do velikih materijalnih šteta u bliskoj budućnosti.
Ovaj naučnik upozorava da kada lično uverenje postane važnije od stručnog znanja, društvo snosi cenu.
Poniznost kao preduslov napretka
Jedna rečenica po mišljenju Sigla često izaziva otpor: “Niste u pravu baš u svemu.”
On podseća da je spremnost da ljudi priznaju grešku i uče iz novih dokaza temelj napretka, i ličnog i civilizacijskog. Suprotno tome, veličanje neznanja i ismevanje znanja čine svet objektivno gorim mestom.
Rešenje nije samo u obrazovnom sistemu ili institucijama. Ono počinje ličnim izborom ljudi da budu otvoreni za učenje, da slušaju stručnjake i da preispituju sopstvena uverenja, jer “u vremenu globalnih kriza, budućnost društva može zavisiti upravo od naše spremnosti da zamenimo neznanje znanjem”.
Izvor: Bonitet
Foto: StockSnap, Pixabay
