Kako je jedno ostrvo postalo centar sveta?

Zašto se oko Tajvana nadmeću Kina i Amerika?

Od borbenih aviona do televizora u dnevnoj sobi

Šta bi se dogodilo kada bi proizvodnja stala?

Globalna tražnja za zlatom porasla je za 2% u prvih šest meseci 2026. godine, dostigavši 2.522 tone, ukupne vrednosti od približno 380 milijardi dolara, prema podacima Svetskog saveta za zlato.

Investiciona tražnja za fizičkim zlatom ostala je jedan od ključnih pokretača tržišta. Tražnja za zlatnim polugama i zlatnicima dostigla je 307 tona samo u periodu april-jun. Centralne banke su takođe nastavile da pružaju snažnu podršku tržištu, kupivši 289 tona zlata u istom periodu.

Zlatom pokriveni fondovi kojima se trguje na berzi (ETF), koji obično snažnije reaguju na kratkoročno raspoloženje investitora, kretali su se u suprotnom smeru. Količina zlata koju ETF fondovi drže smanjena je za 45 tona tokom drugog kvartala 2026. godine.

Prvi znaci preokreta pojavili su se u julu, kada su globalni zlatni ETF fondovi uvećali svoje zalihe za 23 tone, pre svega zahvaljujući prilivima kapitala u evropske fondove. Ukupna vrednost zlata koje drže ETF fondovi potom je dostigla približno 530 milijardi dolara.

Zlato u avgustu poskupelo za više od 200 dolara po trojskoj unci

Cena zlata ostala je relativno stabilna tokom čitavog jula, krećući se oko nivoa od 4.027 dolara po unci, bez većih pomeranja u bilo kom smeru. Međutim, avgust je doneo obnovljeno interesovanje investitora i stabilan rast od više od 200 dolara po unci, čime je cena zlata dostigla raspon od 4.260 do 4.270 dolara po unci.

Uprkos nedavnom rastu, zlato je i dalje značajno ispod najviših nivoa zabeleženih početkom godine. Tokom prethodnih šest meseci cena je pala za približno 15–16%. Dugoročnija slika, međutim, izgleda znatno drugačije. U poređenju sa avgustom prošle godine, zlato je skuplje za gotovo 25%, dok je njegova cena u poslednjih pet godina porasla za približno 146%.

Globalna proizvodnja električne energije iz nuklearnih elektrana dostigla je rekordni nivo 2025. i iznosila je 2.845 teravat-sati (TWh). To je povećanje od 1,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Celokupan rast potekao je iz Kine, koja je povećala proizvodnju za više od 34 TWh. Bez kineskog doprinosa, globalna proizvodnja nuklearne energije zapravo bi opala.

SAD i dalje su najveći proizvođač nuklearne energije na svetu. Ipak, Kina ubrzano smanjuje zaostatak, pošto je za samo deset godina gotovo utrostručila svoju proizvodnju. Francuska i Japan zabeležili su skroman rast, dok je proizvodnja u Evropi i dalje ispod nivoa od pre desetak godina.

Uprkos rekordnoj proizvodnji, udeo nuklearne energije u globalnom energetskom miksu blago je opao, jer je ukupna svetska potrošnja energije rasla brže. Ovaj rekord, stoga, pre svega odražava ubrzanu ekspanziju Kine, a ne širu globalnu renesansu nuklearne energije.

Najnoviji pregled

Globalna proizvodnja električne energije iz nuklearnih elektrana dostigla je rekordni nivo 2025. pri čemu je Kina zaslužna za celokupan neto rast. Prema najnovijem Statističkom pregledu svetske energetike, nuklearne elektrane su prošle godine proizvele ukupno 2.845 teravat-sati električne energije. To je za 30 TWh, odnosno 1,3 odsto više nego 2024.

Kina je povećala proizvodnju za više od 34 TWh, što znači da bi, bez njenog doprinosa, globalna proizvodnja nuklearne energije bila u padu.

Ovi podaci bolje oslikavaju stanje u sektoru od čestih tvrdnji o globalnoj renesansi nuklearne energije. Proizvodnja jeste u porastu, ali je taj rast izrazito koncentrisan. SAD i dalje imaju najveći nuklearni park na svetu, dok Kina ubrzano smanjuje razliku. Japan postepeno obnavlja proizvodnju nakon godina stagnacije. Ipak, veliki deo Evrope je i dalje ispod nivoa proizvodnje zabeleženog pre deset godina.

Rekord koji se čekao skoro dve decenije

Novi rekord treba posmatrati u širem kontekstu. Globalna proizvodnja nuklearne energije dostigla je 2.803 teravat-sata još 2006. godine. Tako je rezultat iz 2025. svega oko 1,5 odsto viši, uprkos tome što je prošlo čak 19 godina.

Drugim rečima, nuklearna energija je konačno premašila svoj prethodni rekord, ali taj period nije obeležen brzom globalnom ekspanzijom.

Posmatrano u novijem periodu, proizvodnja je porasla sa 2.576 TWh u 2015. na 2.845 TWh prošle godine. To predstavlja rast od 10,5 odsto tokom jedne decenije, odnosno prosečno oko jedan odsto godišnje.

Kina je zaslužna za više od celokupnog povećanja. Njena proizvodnja nuklearne energije porasla je sa 171 TWh u 2015. na 485 TWh u 2025. godini. Dok je globalna proizvodnja u tom periodu povećana za oko 270 TWh, sama Kina je dodala gotovo 314 TWh.

Ukoliko se iz ukupnih podataka izuzme Kina, ostatak sveta je 2025. proizveo oko 44 teravat-sata manje električne energije iz nuklearnih elektrana nego pre deset godina. To ne umanjuje činjenicu da je globalni rekord postignut, ali jasno pokazuje koliko ukupni rezultat danas zavisi od rasta proizvodnje u samo jednoj zemlji.

SAD i dalje na prvom mestu

SAD proizvele su 2025. godine 826 teravat-sati električne energije iz nuklearnih elektrana, što predstavlja 29 odsto svetske proizvodnje. Time su zadržale prvo mesto u svetu, sa proizvodnjom koja je gotovo 70 odsto veća od kineske.

Kina je na drugom mestu sa 485 teravat-sati, odnosno 17,1 odsto globalne proizvodnje, dok je Francuska treća sa 390 teravat-sati, što čini 13,7 odsto svetskog ukupnog obima.

Slede Rusija sa 219 TWh, Južna Koreja sa 185 TWh, Japan sa 94 TWh, dok je Kanada proizvela gotovo 85 TWh.

Ove zemlje zajedno ostvaruju najveći deo svetske proizvodnje nuklearne energije, što odražava ogromna ulaganja i dug vremenski period potreban za izgradnju nuklearnih elektrana, zbog čega samo mali broj država može da razvija ovaj sektor u većem obimu.

Američke nuklearne elektrane i dalje rade veoma efikasno, ali proizvodnja se poslednjih godina gotovo nije menjala. SAD su 2015. proizvele 839 TWh, što je tek neznatno više nego prošle godine.

Nasuprot tome, Kina je za deset godina gotovo utrostručila proizvodnju, uz prosečnu godišnju stopu rasta od gotovo 11 odsto.

SAD i dalje imaju ubedljivu prednost, ali se razlika ubrzano smanjuje. Ako obe zemlje nastave da rastu sadašnjim tempom, Kina bi za oko pet godina mogla da postane najveći svetski proizvođač nuklearne energije.

Francuska i Japan doprineli rastu

Iako je Kina bila glavni pokretač rasta tokom 2025, povećanje proizvodnje zabeležilo je još nekoliko zemalja.

Francuska je povećala proizvodnju za 9,6 TWh, na ukupno 390 TWh. Time se delimično oporavila od slabih rezultata iz prve polovine decenije, ali je i dalje oko 47 TWh ispod nivoa iz 2015. godine.

Japan je dodao još 9,2 TWh, pa je proizvodnja porasla za 11,1 odsto, na ukupno 94 TWh. Zemlja se postepeno oporavlja nakon nesreće u Fukušimi i gašenja velikog broja reaktora, ali je i dalje daleko od nekadašnjih nivoa. Japan je 2010. godine proizvodio oko 292 TWh, više od tri puta više nego danas.

SAD povećale su proizvodnju za oko 3,1 TWh, a Rusija za 2,9 TWh.

Manji rast zabeležile su i Južnoafrička Republika, Češka, Belorusija, Ukrajina, Slovačka i Pakistan.

S druge strane, proizvodnja je opala u više zemalja. Tajvan je proizveo gotovo 9 TWh manje nego godinu ranije, Belgija 7,5 TWh manje, dok su pad zabeležili i Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Južna Koreja i Švedska.

Rast nuklearne energije seli se u Aziju

Regionalni podaci pokazuju koliko se centar razvoja nuklearne energije pomerio ka Aziji.

U regionu Azije i Pacifika proizvodnja je porasla sa oko 420 TWh u 2015. na gotovo 845 TWh u 2025. godini. Region je više nego udvostručio proizvodnju i sada obezbeđuje skoro 30 odsto svetske nuklearne energije.

Severna Amerika i dalje proizvodi nešto više – 921 TWh prošle godine – ali je to manje nego 952 TWh koliko je proizvela 2015.

Evropa beleži znatno izraženiji pad. Proizvodnja je sa 968 TWh u 2015. pala na 759 TWh u 2025, što predstavlja smanjenje od gotovo 22 odsto.

Velike razlike vide se i između razvijenih zemalja i ekonomija u razvoju.

U državama članicama OECD-a proizvodnja nuklearne energije opala je za oko 96 TWh tokom protekle decenije, dok je u zemljama koje nisu članice OECD-a porasla za gotovo 366 TWh.

Iako zemlje OECD-a i dalje proizvode oko dve trećine svetske nuklearne energije zahvaljujući velikom broju postojećih elektrana, više nisu glavni pokretač rasta.

Rekordna proizvodnja, ali ne i veći udeo u energetskom miksu

Rekord izgleda drugačije kada se nuklearna energija uporedi sa ukupnom svetskom potrošnjom energije.

Nuklearna energija je 2025. obezbedila 31 EJ energije, u odnosu na 30,7 EJ godinu ranije.

Međutim, ukupna svetska potrošnja energije porasla je još brže – sa 592,2 na 600,3 EJ.

Zbog toga je udeo nuklearne energije u globalnom energetskom miksu blago pao, sa 5,19 odsto na 5,17 odsto.

Drugim rečima, nuklearne elektrane jesu proizvele više energije nego ikada ranije, ali nisu povećale svoj udeo u odnosu na naftu, prirodni gas, ugalj, hidroenergiju i obnovljive izvore.

Razlike među državama su velike.

Nuklearna energija je 2025. činila oko 47 odsto ukupnog energetskog snabdevanja Francuske, oko 33 odsto u Finskoj, 31 odsto u Švedskoj, 25 odsto u Ukrajini i 23 odsto u Češkoj.

U SAD njen udeo iznosio je oko 9,6 odsto.

U Kini, uprkos snažnoj ekspanziji i drugom mestu u svetu po proizvodnji, nuklearna energija učestvovala je sa svega 3,3 odsto u ukupnom energetskom snabdevanju zemlje.

To znači da je kineski nuklearni sektor već dovoljno veliki da određuje globalne trendove, ali da i dalje predstavlja relativno mali deo ogromnog kineskog energetskog sistema, ostavljajući značajan prostor za dalji rast ukoliko se nastavi sadašnji tempo izgradnje novih reaktora.

Šira slika

Rekord iz 2025. godine potvrđuje da nuklearna energija ponovo beleži rast, ali to još uvek nije široka globalna ekspanzija.

SAD i dalje proizvode više nuklearne energije nego bilo koja druga zemlja, iako je njihova proizvodnja praktično nepromenjena već deset godina.

Francuska i Japan ostvarili su značajan napredak tokom prošle godine, ali je evropska proizvodnja i dalje daleko ispod nivoa iz 2015. godine. Istovremeno, udeo nuklearne energije u ukupnoj svetskoj potrošnji energije gotovo da se nije promenio.

Kina je, međutim, izuzetak. Tokom protekle decenije povećala je proizvodnju za više nego što iznosi ukupan neto rast na globalnom nivou, a samo njen rast u 2025. bio je veći od ukupnog povećanja svetske proizvodnje.

Zbog toga rekord iz 2025. godine manje govori o globalnom procvatu nuklearne energije, a više o izuzetno brzom širenju kineskog nuklearnog sektora, dok se veliki deo razvijenog sveta i dalje oslanja na elektrane izgrađene pre mnogo godina, pa i decenija.

Izvor: Robert Rejpir, saradnik Forbes

Foto: Pixabay