Pod geslom “Biznis mozAIk” je 6. i 7. novembra u hotelu Metropol u Beogradu održana jedanaesta BIZIT konferencija. Kroz dvadeset sati dinamičnog programa kreirana je slikovita demonstracija digitalnih tehnologija i izloženi brojni načini na koje nove tehnologije pomažu i unapređuju poslovanje.

Konferenciju je, po tradiciji, otvorila direktorka PC Press-a, Vesna Čarknajev, koja je govorila o vodećim trendovima i dešavanjima u industriji, ali se i osvrnula na proteklih jedanaest godina koliko BIZIT traje.

“PC Press organizuje ovu manifestaciju godinama, a kada je neko u zrelim godinama pre ili kasnije uđe u fazu kada se posvećuje jubilejima. Mi naredne godine slavimo 30 godina postojanja, protekle godine smo objavili 300. broj magazina PC, prošle godine smo održali1 10. jubilarni BIZIT, a slavimo i 40. godišnjicu Galaksije, legendarnog računara iz osamdesetih godina prodatog u 10 hiljada primeraka 1985. godine u čijem su kreiranju učestvovali osnivači PC Press-a i koga smo ove godine – oživeli. Danas svedočimo neverovatnom napretku i upotrebi veštačke inteligencije koja se polako uvlači svuda oko nas.”

Posebnu pažnju posvetila je projektu oživljavanja Galaksije, legendarnog jugoslovenskog računara iz prve polovine osamdesetih godina, u čemu su važnu ulogu imali pre svih Voja Antonić, jedan od osnivača PC Press-a, kao i Dejan Ristanović, takođe jedan od osnivača i aktuelni glavni i odgovorni urednik PC Press-a. Naročito su istaknute informacije objavljene o ovom računaru u svetskim medijima, poput The Guardian-a. Paralelno s ovim projektom, štampana je i posebna edicija-reprint prvog broja časopisa Računari, što ukupno predstavlja vrlo konkretan projekat očuvanja i digitalizacije istorijskog nasleđa od značaja za domaću IT scenu od strane PC Press-a.

Pozdravni govor je održao Milan Dobrijević, državni sekretar ministarstva informisanja i telekomunikacija, koji je tom prilikom govorio o planovima i prioritetima ministarstva u narednom periodu.

“Želim da prenesem pozdrave ministra Dejana Ristića, i velika mi je čast što nosim ovaj bedž danas na ovom skupu, jer smo sa ljudima koji su pratili naše odrastanje u fizičkom i stručnom životu u proteklih 30, 40 godina i koji su nas inspirisali da se bavimo ovim poslom. Danas vidimo da srpska IT industrija predstavlja brend koji je prepoznat i uvažen od strane čitavog sveta. Želimo da Beograd ostane centar ICT sveta u ovom delu Evrope i radimo na tome uporno i konstantno. Broj kadrova u IT industriji je podignut sa 50 na 135 hiljada u proteklim godinama i to najbolje ilustruje ogroman rast koji se beleži. Naš posao je da vam omogućimo da radite to što najbolje znate, a ove godine očekujemo – baš kao i prethodnih – dvocifreni rast, te da bi dostignuta vrednost izvoza IT usluga trebala dostići čitavih 4 milijarde dolara. Hvala vama na tome, jer je to uspeh svih vas, na nama je da vam ne smetamo već da vas dodatno podržimo.”

Uvodno stručno predavanje na temu “Ekonomski trendovi i dedolarizacija” održao je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner Narodne Banke Srbije, Dejan Šoškić. Njegovo predavanje je bilo posvećeno mogućim pravcima razvoja globalnog finansijskog sistema.

“Srbija je od 2001. do 2011. rasla tempom od oko 4.4% godišnje, prema zvaničnim podacima Svetske banke, a od 2001. do 2008. prosečna stopa rasta je iznosila 6.6% godišnje. Nakon toga kreće eho svetske krize i prošlo je nekoliko godina prilično skromnih rezultata. Od 2012. do 2016. godine je Srbija imala najnižu kumulativnu stopu rasta u okruženju, a kumulativno od 2012. do 2023. godine Srbija ima prosečnu stopu rasta od 2.37% – naravno, uz brojne izazove koji su pratili taj period, uključujući koronu i druge krize. Kumulativno, Srbija za čitav ovaj period raste 39%.

Prvog dana BIZIT-a govorili smo o ERP, CRM i drugim poslovnim rešenjima, o internetu kao bazi poslovanja, o digitalnim servisima i eZdravlju. Drugi dan je bio rezervisan za Cloud tehnologije, infrastrukturu i bezbednost.
Posebna pažnja, kao i svake godine, je posvećena bogatim i sadržajnim panelima. Prvog dana smo na BIZIT skupu imali dva panela, posvećena eZdravlju, kao i domaćem Internetu. Prvi panel je imao za temu Digitalne tehnologije i budućnost zdravstva, dok je domaćin drugog panela prvog dana bio RNIDS, a na njemu se govorilo o aktuelnim trendovima u razvoju domaćeg Interneta. Drugog dana je održan panel Pametno i bezbedno, u čijem su fokusu bila rešenja za pametne gradove i smart tehnologijama u najširem smislu.

Više od dve hiljade građana, kako onih koji su lično prisustvovali, tako i onih koji su javnu prezentaciju pratili putem onlajn platforme, govori u prilog tome koliko je projekat „Investiram na kvadrat“ potreban našem tržištu.

Građani, koji su se u proteklom periodu raspitivali i interesovali za ovu novu vrstu investiranja u stanogradnju, imali su mogućnost da se bolje upoznaju sa kompletnom investicijom, njenom dinamikom i računicom, kao i prvim konkretnim projektom. U pitanju je stambeno-poslovna zgrada u Ustaničkoj ulici u Beogradu, planirane površine 1880 kvadrata, koja će obuhvatiti 21 stambenu jedinicu, 3 poslovna prostora i 28 garažnih mesta. Investicioni kvadrat za ovaj projekat iznosi 1862 evra, a projektovani profit 431 evro po kvadratu.

– Svi ovi ljudi, koji su došli na današnju prezentaciju, sa ovoliko postavljenih pitanja i aktivnim učestvovanjem u diskusiji, sa ovolikom željom da saznaju više o direktnom zajedničkom investiranju u nekretnine, dokazuje da je ova tema ljudima interesantna i da ovaj model uliva poverenje da će na adekvatan način uposliti „srpsku slamaricu“. Ovo je mlada tema, nov način investiranja u Srbiji, zato i treba da postoji ovako otvorena komunikacija – naveo je autor projekta „Investiram na kvadrat“ Dušan Uzelac, osnivač finansijskog portala Kamatica.

– Nakon održane javne prezentacije projekta sledi „Prodajni dan“, kada će svi zainteresovani moći zvanično da rezervišu svoje investicione kvadrate. To će se konkretno desiti u četvrtak 14. novembra u 18 časova na platformi investiram.rs. I tada svako ko je zainteresovan može i tehnički da postane građevinski investitor, na nivou i od samo jednog kvadrata – najavio je Uzelac.

„Investiram na kvadrat“ je dostupan svakome ko želi da uposli svoju ušteđevinu, ko želi da investira u biznis i ostvari zaradu veću od do sada dostupnih vidova štednje i ulaganja. Prednost ovog modela je i u tome što je on transparentan, u smislu da svaki investitor ima uvid u to kako se njegov uloženi novac koristi i kako se ceo investicioni ciklus realizuje od strane nosilaca projekta. Kako navodi stručni tim, sve potrebne analize, i to imovinsko-pravna, urbanistička, građevinska, finansijska i tržišna, su urađene, i tek sa prikupljenih 100 odsto investicionih sredstava se kreće u realizaciju.

– Mi smo kao nosioci projekta već uložili potreban kapital da projekat može da zaživi. Plac u Ustaničkoj ulici je ugovoren i upisan u katastar, zajedno sa kompletnom predprojektnom dokumentacijom. Nakon što zainteresovani investitori rezervišu željene kvadrate i kada se konstatuje da postoji dovoljan broj investitora za finansiranje 100 odsto investicije, sledi potpisivanje ugovora, koji je već sada dostupan na uvid. Onda slede uplate novca, i tada projekat i zvanično može da počne – objasnio je celu proceduru autor projekta zajedno sa članovima pravnog i građevinskog tima.