Hemofarm, farmaceutski lider u zemlji i regionu, obeležio je 65 godina uspešnog rada i kontinuiranog razvoja. Šest i po decenija Hemofarm predano ispunjava svoju osnovnu misiju da brine o zdravlju ljudi, kroz proizvodnju kvalitetnih, efikasnih i dostupnih farmaceutskih proizvoda. Samo u 2024. godini, Hemofarm je proizveo 332 miliona pakovanja, što čini oko 7 milijardi jedinica lekova i suplemenata.

„Tim Hemofarma, od preko 4.300 stručnih i motivisanih zaposlenih u svim našim fabrikama i poslovnim centrima, stoji iza našeg uspeha. Godinama unazad prepoznati smo kao najbolji poslodavac u Srbiji i regionu, što je još jedan dokaz naše posvećenosti ljudima“, rekao je generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger i naglasio da poslednjih godina kompanija beleži važne prekretnice na tržištu:

„Prateći trendove u industriji, prošle godine smo lansirali inovativnu liniju suplemenata pod krovnim brendom „One Two Three“ u Srbiji, a u Bosni i Hercegovini EUNOVA, liniju premijum suplemenata. Ove godine nastavljamo sa strateškim akvizicijama u cilju dodatnog jačanja naših brendova u regionu, a snažan fokus nam je i na tržištu biosimilara. Naša posvećenost ciljevima održivog razvoja upotpunjena je organizacijom prvog ESG festivala u Srbiji, te društveno odgovornom kampanjom „Napišimo priču od početka“ u BiH i Srbiji.“

Svoju posvećenost održivom, odgovornom i inkluzivnom poslovanju Hemofarm pokazuje i kroz podatak da žene čine 56% ukupno zaposlenih. Takođe, u prethodnom periodu povećano je snabdevanje električnom energijom iz obnovljivih izvora energije za 15%. Do sada je objavljeno 13. izveštaja o održivom razvoju, a 14. je u pripremi.

„Naša strategija održivosti zasniva se na konkretnim rezultatima i sistemskim promenama. Verujem da samo odgovornim poslovanjem možemo istinski doprineti zdravijem društvu i boljoj budućnosti“, zaključio je Zeliger.

Osnovan 1. juna 1960. godine u Vršcu, Hemofarm danas pokriva 9,7% tržišnog udela u Srbiji, dok u segmentu proizvoda koji se izdaju bez recepta (OTC) i dodataka ishrani (CHC) zauzima lidersku poziciju sa skoro 10% udela. Bogat portfolio broji 411 proizvoda u različitim farmaceutskim formama i dozama. Od 2006. godine, Hemofarm posluje u okviru nemačke STADA grupe, jednog od globalnih lidera u oblasti generičkih i OTC lekova. Do danas je u razvoj kompanije uloženo više od 475 miliona evra, čime su ojačani svi segmenti poslovanja – od savremenih tehnologija, preko širenja proizvodnih kapaciteta, do društveno odgovornih inicijativa.

Porodica na prvom mestu

Povodom rođendana kompanije, Hemofarm je i ove godine organizovao tradicionalni Porodični dan, okupljajući zaposlene i njihove porodice na jedinstvenom događaju koji slavi vrednosti zajedništva i timskog duha. Na platou u fabrici u Vršcu, uz brojne aktivnosti i druženje, zaposleni kompanije Hemofarm sa članovima porodica uživali su u programu, dok su ih prigodne nagrade dodatno obradovale. I ovog Porodičnog dana Hemofarm je slavio svoje jubilarce, a skoro svaki peti zaposleni obeležio je jubilarnu godinu rada. Pored toga, organizovana je i akcija dobrovoljnog davanja krvi u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine.

Konferencija Digital Day 2025 održana je 29. i 30. maja u Domu omladine u Beogradu. Oko šest stotina stručnjaka iz zemlje i regiona saznalo je najnovije podatke o digitalnom tržištu i načinima na koje AI menja industriju oglašavanja.

Igor Černiševski, izvršni direktor IAB Srbija, zvanično je otvorio konferenciju, a odmah zatim je Đorđe Bukinac iz GroupM Nexus-a predstavio najnoviji AdEx izveštaj. Podaci pokazuju da je digitalno oglašavanje u Srbiji dostiglo vrednost od 132,48 miliona evra, ostvarivši snažan rast od 24%. Srbija je ponovo zauzela treće mesto po procentualnom rastu u Evropi. Display oglašavanje prednjači sa 91,8 miliona evra i rastom od 33%, dok je Paid Search ostvario 27,2 miliona evra uz rast od 35%.

Video segment je posebno uspešan sa 25,55 miliona evra i rastom od 32,3%, a social media marketing je dostigao 46,6 miliona evra uz rast od 28%. Uprkos impresivnim rastom, digitalna potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji iznosi samo 20 evra, što je značajno ispod evropskog proseka od 154 evra.

Prvi panel dana „Digitalni budžeti: Gde i zašto?“ moderirao je Igor Černiševski uz učešće Milene Đorić iz AikBank, Nikole Radosavljevića iz Delhaize i Vladimira Zarića iz Ananas e-Commerce. Razgovaralo se o tome kako brendovi donose odluke o rasporedu digitalnih budžeta i koje faktore uzimaju u obzir pri investiranju. Tokom diskusije, panelisti su se praktično svi složili da se sve više okreću digitalu i da su budžeti za digital veći nego ranije.

Usledilo je keynote predavanje Konstantina Kamarasa, osnivača i počasnog predsednika IAB Europe, koji je kroz „DNA Talk: Big Tent, Bigger Impact“ podelio svoje viđenje budućnosti digitalne industrije. Naglasio je važnost saradnje različitih aktera u ekosistemu i potrebu za zajedničkim pristupom izazovima koje industrija trenutno prolazi.

Google predstavio alate koji menjaju kreativni proces

Filip Baranski iz Google-a održao je jedno od najočekivanijih predavanja dana kroz sesiju „Modern Marketing in AI Era“. Osim što je istakao da moderni marketing prolazi kroz značajne promene koje pokreću i potrošači sa više izbora nego ikad i faktori koje omogućava AI, Baranski je predstavio Veo 3 alat koji pokazuje kako AI text-to-video generator može da napravi celu reklamu. Demonstrirao je i novi interfejs Flow koji će uskoro biti šire dostupan, kao i alate za dubovanje reklama koji omogućavaju brendovima da kreiraju sadržaj na različitim jezicima bez dodatnih troškova snimanja.

Panel „Agencije u 2025: Reset, Reinvent ili Relevance?“ koji je moderirao Andreja Milkić iz Leo Burnett-a, okupio je Predraga Vojinovića iz Method Agency, Nikolu Jovanovića iz Havas Adriatic, Zorku Radlović iz New Moment New Ideas i Selenu Radović iz Media House. Diskusija se dotakla tema kako Gen Z menja poslovno okruženje i kako AI ulazi u kancelarije agencija. Panelisti su se složili da pitching agencije treba da bude naplaćen, a govorili su i o tome kako se fokusiraju na svoje zaposlene i prilagođavaju novim trendovima u industriji.

AI testiranje kreativa sa neverovatnom preciznošću

Kataržina Kabiež iz kompanije Teads predstavila je kako Teads koristi prediktivnu AI za optimizaciju kreativnih materijala. „Sa ovom tehnologijom možemo u potpunosti da zamenimo ljude u kreativnom testiranju. Tačnost je 95%“, objasnila je Kataržina. Tehnologija se bazira na milijardima podataka i omogućava brendovima da testiraju kreative na velikoj skali za samo nekoliko minuta, što značajno smanjuje troškove tradicionalnog testiranja.

Zanimljiv segment programa bio je „Konstrakta ubija avatara“ gde su Ana Đurić i Nikola Jovanović iz Virgin Music Group-a istražili odnos između autentičnosti i digitalne kreativnosti u muzičkoj industriji.

Prvi konferencijski dan je zatvoio Fran Mubrin, kreativni direktor iz 404 Agency, predavanjem „Naïve Artist Meets Artist“ – istraživačkim projektom kroz koji koristi veštačku inteligenciju da nas u eri u kojoj se umetnost može generisati na zahtev podstiče na razmišljanje o autentičnosti umetničkog stvaralaštva.

Drugi dan: Mediji na prekretnici AI transformacije

Drugi dan Digital Day 2025 konferencije započeo je razgovorom o tome kako se medijska industrija suočava sa najvećim promenama od svog nastanka. Panel „Medijski chat: AI, Data, Budućnost“ okupio je predstavnike medijske industrije da diskutuju o budućnosti medija u doba AI. Predrag Roganović iz Telegrafa istakao je da najveća promena koju donosi AI jeste personalizacija vesti – ista priča će biti prikazana različito različitim čitaocima na osnovu njihovih preferencija. Ana Marković iz WMG-a fokusirala se na potrebu da se mediji ponovo pokažu kao bastioni kvalitetnog novinarstva.

Liz Lon iz Financial Times-a držala je zanimljivo predavanje „AI and news: transforming editorial workflows and reader experience“ gde je pokazala konkretne primere kako njen tim koristi AI. Demonstrirala je kako izgleda AI-generisani sažetak vesti – sistem automatski kreira kratke opise članaka koji se prilagođavaju tome šta čitalac traži. Na ekranu je pokazala tri različite verzije iste vesti o situaciji na Bliskom istoku, gde AI automatski izdvaja ključne informacije i pravi sažetke.

Objasnila je kako ova tehnologija omogućava novinarima da rade efikasnije i dosegnu širu publiku bez povećanja tima.
Panel „AI in the Newsroom“ moderirala je Jasmina Koprivica iz Euronews uz učešće Liz Lohn, Pavla Zlatića iz Velike Priče i Nedeljnika i Daniela Fazlića iz Bloomberga. Generalni stav panelista bio je da AI neće zameniti novinare, već će postati alat koji će svi morati da koriste. Nema više mogućnosti izbegavanja – AI je već ušao u redakcije i menja način rada od kreiranja sadržaja do distribucije.

AI agenti kreiraju novu eru marketinga

Đurađ Caranović iz Fundus Heritage Ventures održao je keynote predavanje „Šapat između klika i odluke: Šta 220.000 AI agenata zna, a vi ne smete da ignorišete“. Caranović je otkrio da je tokom poslednje četiri godine sa globalnim brendovima implementiran preko 220.000 generativnih AI agenata koji ne samo automatizuju procese već uče i otkrivaju ponašanje korisnika koje tradicionalna analitika ne može da uhvati. Naglasio je da je sada pravo vreme da se uđe u ovu oblast dok je još uvek relativno jeftina – kasnije će implementacija biti skuplja.

Kolin Luis iz Retail Media Works predstavio je keynote „Retail Media Unpacked“ gde je objasnio zašto je retail media najbrže rastući kanal oglašavanja u istoriji. Trgovci sada kreiraju medijske biznise koji ostvaruju prihod od svojih podataka o kupcima iz prve ruke, dok brendovi dobijaju precizne kanale koji donose direktnu prodaju i dublje uvide o potrošačima. Lewis je naglasio da ova transformacija već menja ceo ekosistem digitalnog oglašavanja.

„Najveći izazov za trgovce kada grade svoje retail media platforme jeste da nauče da razmišljaju kao medijska kompanija. Trgovci su oduvek bili odlični u operacijama, logistici i trgovini – to rade 2.000 godina. Sada im govorimo da monetizuju svoje podatke i da postanu medijski biznis“, objasnio je Luis u razgovoru nakon predavanja.

Aleksandar Petković iz WMG Product & Services predstavio je IAB Serbia istraživanje „Retail Digital Advertising Capability Map 1.0“ koje pokazuje da IAB Europe predviđa potrošnju na retail media oglašavanje u Evropi od 31 milijardi evra do 2028. godine. Srbija već danas ima zreo retail sektor, ali je još uvek na početku transformacije ka naprednim retail media ekosistemima.

Panel „Retail Media – od voblera do klika“ moderirao je Vladimir Zarić iz Ananas E-commerce uz učešće predstavnika ključnih domaćih kompanija – Jelene Feratović iz BENU-a, Igora Martinovića iz Heureka-a, Igora Grmuše iz Planeta Sport-a i Darka Čedića iz Direct Media United Solutions-a. Diskusija se fokusirala na praktične korake za razvoj retail media ekosistema u Srbiji.

Konferenciju je zatvoio Anđelko Trpković iz Publicis Groupe Adriatic predavanjem „Istorija Budućnosti“ koje je istražilo kako evolucija čovečanstva dovodi do trenutka gde AI menja način funkcionisanja u poslovnom i privatnom životu. Govorio je o tome kako inovativnost rešava nedostatke ljudskog dizajna i o važnosti koncepta povezanog identiteta u budućnosti.

Digital Day 2025 jasno je pokazao da se industrija digitalnog marketinga i medija nalazi na istorijskoj prekretnici. AI tehnologije već kreiraju potpuno nove paradigme poslovanja – od prediktivnog testiranja kreativa sa 95% tačnošću do agenata koji razumeju dublje ponašanje korisnika, od retail media kao novog dominantnog kanala do personalizovanih vesti prilagođenih svakom čitaocu.

Prema nedavnom istraživanju koje je MOL Grupa sprovela u šest zemalja Centralne i Istočne Evrope, prosečna starost vozila dostigla je ili premašila 12 godina, a skoro polovina ispitanika (48%) vozi automobile starije od deset godina. I pored toga, većina vozača ne smatra da su njihova vozila „stara” – 44% navodi da njihov automobil „više nije nov, ali nije ni star”.

Istraživanje – zasnovano na odgovorima više od 1.700 članova MOL Move programa lojalnosti iz Srbije, Mađarske, Češke, Slovačke, Rumunije i Slovenije – ispitivalo je navike u održavanju automobila i stavove prema premium gorivima.

Vozači potcenjuju starost svojih automobile

Zvanična statistika EU pokazuje da prosečna starost vozila iznosi 15 godina u Mađarskoj, 15,5 godina u Rumuniji, 15,1 godinu u Slovačkoj i 16,2 godine u Češkoj. Međutim, lične procene vozača u svim ovim zemljama znatno su niže, što ukazuje na to da mnogi vozači ili potcenjuju ili ignorišu stvarnu starost svojih automobila. Na primer, u Mađarskoj više od polovine ispitanika (54%) veruje da je njihovo vozilo i dalje novo ili barem nije staro – iako gotovo dve trećine (62%) vozi automobile starije od 10 godina. U Srbji, ispitivani korisnici MOL Move programa lojalnosti kažu daje prosečna starost njihvoih automobila 13,8 godina.

Odložena zamena vozila, ograničena finansijska fleksibilnost

Istraživanje je takođe otkrilo da skoro polovina vozača u regionu ne planira da zameni svoje vozilo u narednih pet godina – bez obzira na njegovu starost. Alarmantno je što je svaki deseti ispitanik (10%) naveo da trenutno ne može da priušti čak ni manju popravku. Ovaj nedostatak finansijske fleksibilnosti i odlaganje održavanja predstavljaju značajne bezbednosne rizike na putevima regiona.

Jednostavan korak ka pametnijoj vožnji

U tom kontekstu, dostupni i svakodnevni alati koji pomažu u produženju veka trajanja vozila postaju sve važniji — kao što je upotreba premium goriva. U celom regionu, 64% vozača koristi premium goriva bar jednom, a 30% njih to čini četiri ili više puta u deset točenja.

Većina ispitanika veruje u prednosti premium goriva: 60% se slaže da poboljšavaju performanse motora, dok 56% smatra da pomažu u očuvanju veka trajanja motora.

Velika većina vozača, članova MOL Move programa u Srbiji, koristi premium goriva

Po zvaničnoj statistici, prosečna starost automobila u Srbiji je veća od 17 godina. Uz to, studija sprovedena kroz MOL MOVE pokazuje da su vozači u Srbiji, u poređenju sa ostalima u regionu, najmanje u mogućnosti da izdvoje dodatna sredstva za popravku automobila. Zato je vozačima u našoj zemlji najvažnije da im automobil bude pouzdan što duži vremenski period i da ga što duže koriste bez većih kvarova. Ovu činjenicu je potvrdilo čak 90% ispitanika koji su korisnici MOL Move programa lojalnosti. Kako bi taj cilj ostvarili i na duže staze svoj automobil sačuvali i održali mladim, čak 65% MOL Move korisnika u tri od deset slučajeva, bira da natoči premijum gorivo, dok se njih 77% odlučuje za isto to, ali jednom u deset kupovina.

Ovo ne odražava samo savesniji pristup, već i dugoročnu posvećenost brizi o vozilu i pouzdanosti u njegovom radu među članovima MOL MOVE zajednice. Korisnici u Srbiji znaju da premijum gorivo ima smanjenu štetnu emisiju gasova i pozitivbno utiče na dugovečnost i performanse.

„MOL Move program je lojalna zajednica u kojoj članovi ne dobijaju samo popuste, već i aktivno doprinose dugoročnoj održivosti svojih vozila. Činjenica da je upotreba premium goriva znatno veća među MOL Move članovima jasno pokazuje da svest i lojalnost idu ruku pod ruku. Ponosni smo što svakodnevno služimo ovako posvećenu zajednicu u Srbiji,” izjavila je Biljana Mališić Jut, direktor maloprodaje MOL Serbia.

Od prvih kafana do Tik Tok-a, džezva je prešla dug put i menjala svoj izgled, ali nikad nije izašla iz mode i izgubila svoj šarm, jer sve nove i dobre priče počinju tako što pristavimo džezvu i zakuvamo dobru domaću kafu.

Zato je Doncafé zakuvao Džezversku, novu kafu namenjenu svima onima koji veruju da kafa nije samo napitak, već ritual od kojeg se ne odustaje – ritual koji podrazumeva vreme, pažnju i ljude sa kojima se deli.
Džezverska je kafa za Džezvere koji veruju da se prave stvari spremaju polako i sa pažnjom, a dele punog srca i sa osmehom.

Za sve one koji u užurbanom ritmu dana pronalaze prostor za usporavanje, povezivanje i istinsko uživanje u pažljivo skuvanoj kafi iz džezve.

Kafa balansiranog tela, arome i intenziteta ukusa, bez naglašene gorčine ili kiselosti, zahvaljujući čemu pruža nežno, pitko i harmonično iskustvo. Taj efekat postignut je pažljivim izborom optimalno izbalansirane mešavine brazilskih arabika i robusti sa afričkog i azijskog kontinenta, kako bi svaki gutljaj verno preneo duh prave domaće kafe, što je čini idealnim izborom i kod mlađe populacije.

„U kontekstu šire strategije, Džezverska je naš odgovor na novu generaciju potrošača i potrebe tržišta koje traži istovremeno kvalitet, identitet i emociju. Ona podmlađuje kategoriju domaće kafe, donoseći svežinu i stav, dok pokazuje da Doncafé ostaje dosledan onome u šta veruje, kaže Željka Paraušić, category manager Atlantic Grand.
Džezverska je dostupna u maloprodajnim objektima širom Srbije.

Predstavljanje Doncafé Džezverske kafe održano je u prijatnoj atmosferi restorana „Smokvica“ u Beogradu. Gosti su imali priliku da učestvuju u interaktivnom kvizu o kafi i da oslikaju sopstvenu džezvu kao simbol ličnog uživanja u saradnji sa umetnicom Aleksandrom Kostić, dok je za muzički ugođaj okupljenim Džezverima bila zadužena harizmatična Ivana Vukmirović “Manivi”, čiji je jazz-soul nastup dodatno obojio atmosferu.