Javni dug Srbije na kraju aprila ove godine iznosio je oko 38,7 milijardi evra, što je 43,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo Ministarstvo finansija
Na kraju marta javni dug je bio 39,05 milijardi evra, odnosno 44,3 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju 2024. bio oko 38,9 milijardi evra, ili 47,2 odsto BDP.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Istog datuma prestaje da važi stari skoring za period 2019-23, saopšteno iz Agencija za privredne registre
Iz APR-a su naveli i da od istog datuma prestaje da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja od 2019. do 2023. godine, pošto je za privredna društva utvrđena nova ocena boniteta, odnosno skoring, za period od 2020. do 2024. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet stranici APR-a, u delu „finansijski izveštaji“, na linku „evidencija izdatih skoringa“.
Izveštaji o bonitetu rade se za privredna društva, ustanove i preduzetnike i sadrže podatke iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za poslednje tri izveštajne godine, odnosno za period od 2022. do 2024. godine.
Skoring, tj. ukupna ocena boniteta, radi se za privredna društva na osnovu podataka iz redovnih godišnjih izveštaja za poslednjih pet godina, a najmanje tri i izdaje se u formi skoring izveštaja koji sadrži podatke za period od 2020. do 2024. godine.
Iz APR-a korisnicima predlažu da pre naručivanja izveštaja o bonitetu ili skoringa, putem linka „pretraga objavljenih finansijskih izveštaja“ u odeljku „objavljeni finansijski izveštaji“, provere da li je za konkretno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika redovan godišnji finansijski izveštaj za 2024. godinu objavljen kao potpun i računski tačan.
U slučaju da izveštaj nije objavljen, potrebno je da na pomenutom linku, u odeljku „lista primljenih zahteva“, utvrde da li je taj izveštaj dostavljen agenciji i koji je status njegove obrade.
Ako dostavljeni izveštaj ima nedostataka, neophodno je da ih obveznik otkloni, po proceduri za obradu, kako bi mogao biti javno objavljen i uključen u izveštaje o bonitetu i skoring.
Usluge boniteta su dostupne elektronski, preko internet stranice agencije „eNaručivanje izveštaja i potvrda“, kao i podnošenjem zahteva pisanim putem, lično ili poštom, podsećaju iz APR-a.
Dodaju da su detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga boniteta objavljene su na internet stranici agencije u delu „finansijski izveštaji“, u okviru odeljaka „APR bonitet“ i „ePodaci iz finansijskih izveštaja na zahtev korisnika“.
Izvor:24sedam
Foto: Pixabay
Nakon decenije strateškog rada i konkretnih rezultata, privreda očekuje da uskoro počne priprema za novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine, u čijem će fokusu biti – inovacije i digitalna rešenja. Tehnologija se pokazala kao najjači saveznik u jačanju transparentnosti i fer konkurencije, navedeno je na događaju koji su organizovali NALED i kompanija Authentix.
Prvi korak ka novom Programu za suzbijanje sive ekonomije je upravo identifikacija inovacija koje mogu biti deo sistemskog rešenja, naveo je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
– Radimo na analizi najboljih praksi u ovoj oblasti, što je važan elemenat za izradu novog Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2030. Poseban akcenat stavljamo na rad inspekcija. Prosečna starost inspektora u Srbiji iznosi 51 godina, a aktivnih je manje od 3.000 – što ozbiljno ograničava kapacitete sistema. Zato se zalažemo za nova zapošljavanja i modernizaciju rada kroz punu primenu platforme eInspektor, kao i korišćenje inovativnih tehnologija – kaže Vasiljević i ističe da je digitalizacija ključna
Da inovativna rešenja mogu promeniti pravila igre govori i primer međunarodne kompanije Authentix koja je kroz sistem za markiranje goriva u Srbiji pomogla da se u budžet slije preko 1,4 milijarde evra dodatnih prihoda. Između ostalog ova kompanija sarađuje i sa američkim FED-om (Federal Reserve System) na kontroli svih novčanica u njihovom sistemu.
– Već više od decenije pomažemo državama i kompanijama da sačuvaju vrednost svojih resursa i brendova. Kroz pametna rešenja za obeležavanje i praćenje, štitimo lance snabdevanja. U Srbiji i regionu Balkana, poslujemo kroz lokalnog distributera Nanoinspekt koji obezbeđuje sve – od uvoza markera i analizatora, preko tehničke podrške i distribucije, do saradnje s državnim institucijama i podizanja svesti javnosti. Naša misija je jasna: da stvorimo svet sigurne i pouzdane trgovine, kroz nauku, inovacije i poverenje – objasnio je Kevin Mekenna, predsednik i izvršni direktor kompanije Authentix.
Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Petar Stanojević navodi da više od 80% potrošača širom sveta makar jednom je kupilo falsifikovani proizvod, često nesvesno.
– Digitalna transformacija inspekcija, uvođenje veštačke inteligencije u analizu rizika i saradnja sa potrošačima kao ‘građanskim inspektorima’, već se primenjuju u razvijenim državama – ističe Stanojević.
Na skupu su predstavljene najbolje međunarodne prakse u domenu procedura oduzimanja i skladištenja robe, modernizacije zakonskih rešenja i jačanje carinskih kapaciteta, uključujući laboratorijsku analizu i javno-privatna partnerstva za specifične vrste oduzete robe.
Drugarice u socijalističkoj Jugoslaviji bile su ravnopravnije od drugova, jer su radile duplo – na poslu i kod kuće. Umesto da nešto od porodičnih obaveza preraspodeli i drugovima, partijski vrh je u emancipaciji žena pribegao formiranju društvenih institucija za pomoć domaćinstvima, uključujući i uslužne servise za kućne poslove. Uprkos znatnim izdvajanjima za njihov rad, ovi servisi nisu se pokazali naročito uspešnim u praksi, uključujući i činjenicu da su se kućnih poslova uglavnom rasteretile one drugarice čiji su muževi zarađivali najviše.
Tokom obnove Jugoslavije posle Drugog svetskog rata i u periodu industrijalizacije rasla je potreba za radnom snagom, pa su nove socijalističke vlasti insistirale na školovanju i zapošljavanju žena, posebno u nerazvijenim i seoskim sredinama. Emancipacija žena postala je jedan od stubova modernizacije društva, ali je problem nastao kada se pokazalo da su patrijarhalne podele uloga u porodici žilavo opstajale i pod komunističkom petokrakom.
Tako su u borbi za ravnopravnost drugova i drugarica, drugarice postale dvostruke udarnice – pored posla za koji su bile plaćene, svaki dan su volontirale još dodatnih šest do osam sati baveći se kućnim poslovima i decom. Ali, kada su žene, zbog kućnih i porodičnih obaveza mahom počele da postižu slabiju produktivnost na plaćenom poslu od svojih muških kolega, vlasti su shvatile da pod hitno nešto mora da se preduzme kako bi se drugarice rasteretile.
Partijski vrh ni u bunilu nije razmatrao mogućnost da se i drugovi malo dohvate varjače, usisivača i povedu računa o bolesnoj deci, već je rešenje potražio u ideji da se osnuje mreža društvenih ustanova za pomoć domaćinstvima. Ona je uključivala institucije za brigu o deci, restorane društvene ishrane, radničke menze u preduzećima po subvencionisanim cenama, školske kuhinje… Formirani su i uslužni servisi, sa idejom da preuzmu dobar deo kućnih poslova koji su do tada obavljale žene.
Prve ovakve servise osnivale su ženske organizacije, na čelu sa Antifašističkim frontom žena (AFŽ), navodi Vera Gudac Dodić sa Instituta za noviju istoriju Srbije. Među „pionirima“ bili su uslužni servisi u Beogradu koji su počeli da rade 1952. godine, ali bez većeg uspeha jer stanovništvo nije ni znalo da tako nešto postoji. Članice AFŽ-a zato su se bacile na propagandu preko plakata i novinskih tekstova, a uskoro su počeli da se organizuju i specijalizovani sajmovi „Porodica i domaćinstvo“, koji u beležili preko milion posetilaca.
U Srbiji je do 1957. godine radilo više od 20 uslužnih servisa, koji su nudili čišćenje stanova, pranje i peglanje veša, prepravku i krpljenje odeće, rublja i čarapa, raznošenje hleba i mleka po kućama, povremeno čuvanje dece, spremanje zimnice i hrane za domaćinstva, pranje izloga i čišćenje lokala.
Cene usluga bile su približne u svim servisima, a najveći promet imali su od rada po kućama i potom od prepravki odeće i veša. U Beogradu je u tom periodu radilo 10 uslužnih servisa, sa više od 250 zaposlenih radnika i godišnjim prometom koji se kretao od četiri do 20 miliona dinara.
Uslužni servisi za domaćinstva bili su registrovani kao ustanove sa samostalnim finansiranjem, ili kao zanatske radnje, što je uticalo i na različite uslove rada. Jedan od prvih beogradskih uslužnih servisa „Radnja za pranje i glačanje rublja Sekcije AFŽ-a opštine Stari Grad“ bio je registrovan kao zanatska radnja. Servis je imao jednu službenicu i 13 radnica koje su primale mesečnu platu od 5.000 dinara, bez obzira na broj radnih sati koje su ostvarile. Bile su socijalno osigurane, mada u prvo vreme radni odnos nije bio regulisan ugovorom.
Istovremeno „Servis za usluge u domaćinstvu Odbora AFŽ-a opštine Palilula“ bio je registrovan kao ustanova sa samostalnim finansiranjem. Ovim servisom upravljao je upravni odbor koga su činile tri članice opštinskog odbora AFŽ-a, jedna radnica servisa i službenica servisa. Radnice u servisu na Paliluli, njih 12, sklopile su ugovor o radu, a plaćane su prema broju ostvarenih radnih sati. Tako su se, na primer, u junu 1953. njihove plate kretale od 5.925 do 6.200 dinara, zavisno od ostvarenih radnih sati. Sledećeg meseca, raspon plata bio je od 5.567 do 7.455 dinara.
Osnovna sredstva za rad servisa najčešće su obezbeđivali nadležni narodni odbori i, mada pojedinačno to nisu bili veliki novčani iznosi, na nivou grada Beograda ukupna sredstva nisu bila mala. Tako su nabavljene mašine za pranje veša servisima na opštinama Palilula, Stari grad i Terazije, gotovo svi servisi su kupili šivaće mašine, a neki usisivače.
Narodni odbor sreza Beograd izdvojio je iz investicionog fonda sredstva za nabavku uvoznih mašina za pranje veša i odobrio sredstva za izgradnju vešernica na pojedinim beogradskim opštinama. Prilikom osnivanja novih uslužnih servisa, opštinski narodni odbori obezbeđivali su im i obrtna sredstva u visini od 100.000 do 300.000 dinara.
Međutim, već u početku je došlo do „gluvih telefona“ između ponude i tražnje, jer je većina servisa nudila krojačke usluge, dok su domaćinstva bila najzainteresovanija za pomoć u kućnim poslovima. Zato su nadležni tražili da se usluge „koordinišu“ sa potrebama korisnika i da se najbolja iskustva iz prakse prenose na novoosnovane servise.
Mada se u društvu koje je propagiralo jednakost nerado govorilo o tome da su neki „jednakiji od drugih“, uslužni servisi za domaćinstva su od početne ideje da se pomogne ženama radnicama, postali jedan od pokazatelja socijalnog raslojavanja stanovništva i u socijalizmu. To se moglo videti po tome ko se zapošljavao u ovakvim organizacijama, ali i ko su bili korisnici njihovih usluga.
U uslužnim servisima uglavnom su radili oni koji su bili materijalno ugroženi, a tu su se često zapošljavale i žene koje su pristizale sa sela u gradove. Većina zaposlenih je bila bez bilo kakvih kvalifikacija, pa su se takvi radnici tek u servisima obučavali za neki posao. Nekvalifikovana, priučena radna snaga, često je pružala usluge koje nisu bile dovoljno kvalitetne, a plate su bile male, znatno niže nego u preduzećima.
Zato je većina zaposlenih rad u javnim servisima videla samo kao privremeno rešenje, pa su mnogi tražili drugo radno mesto čim bi se osposobili za neki posao. Upravo zbog toga, servise je odlikovala velika fluktuacija radne snage. Dodatni problem je predstavljao i nerešen status radnika bez ikakvog zvanja, naročito žena koje su radile po kućama i prale veš, pa su se pojavili predlozi da se nomenklatura u zanatstvu dopuni i zvanjima kao što su peglar, pralja, domaćica.
Iako su zaposleni u servisima radili za male plate, pokazalo se da su njihove usluge bile preskupe za prosečno jugoslovensko domaćinstvo. Najčešći korisnici servisa bila su domaćinstva sa višim standardom, „naročito one žene kojima ovakve usluge uopšte nisu bile namenjene. To su žene zubara, lekara, profesora, čiji muževi dobro zarađuju“, navodi se u jednom izveštaju koji se nalazi u Arhivu Republike Slovenije.
Pored domaćinstava, usluge ovakvih servisa koristile su i različite ustanove i preduzeća, ali ne u velikom broju. Prema anketama koje su sprovedene među radnim organizacijama u Jugoslaviji šezdesetih godina prošlog veka, u preduzeću Partizanka samo dve radnice su koristile ovakve usluge, u Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu nijedna, dok su žene zaposlene u Pošti izjavile da im se više isplati da privatno angažuju nekog za pomoć u kući, jer su cene usluga u servisima previsoke a nedovoljno kvalitetne.
Uslužni servisi kasnije su prešli u nadležnost stambenih zajednica, sa idejom da o prioritetnim uslugama odlučuju sami stanari, u skladu sa svojim potrebama i materijalnim mogućnostima. Ali i u ovakvom modelu organizovanja, novoosnovane servise često su pratile brojne teškoće, od neodgovarajućih, tesnih prostorija i nedostatka savremene opreme, do nedovoljno kvalifikovanih radnika i niske produktivnosti rada.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 233, maj 2025.
Foto: AllaSerebrina, Depositphotos
Sarajevo Film Festival ove godine donosi novo festivalsko iskustvo – zahvaljujući UNIQA osiguranju, kao generalnom sponzoru 31. izdanja Festivala, publika će uživati u projekcijama na infrastrukturno ojačanoj festivalskoj lokaciji – UNIQA Ljetnom kinu Stari Grad, koje će sada moći da primi dvostruko više gledalaca.
Produžetak strateške saradnje na konferenciji za medije održanoj u bioskopu Meeting Point u Sarajevu, najavili su Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala, Adel Bahtanović, predsednik UNIQA SEE regiona i Irfan Čengić, predsednik Opšine Stari Grad, u Sarajevu.
„Sarajevo Film Festival razvija prostore za gledanje filmova na otvorenom kao mesta susreta publike i filmskih autora. Uz podršku UNIQA osiguranja, predstavljamo novu viziju Ljetnog kina Stari Grad – tehnički unapređenu, prostorno proširenu i programski snažnu. Posebno nas raduje što će regionalni naslovi u sklopu Open Air Premijera upravo ovde doživeti svoje prve festivalske trenutke i publici priuštiti novo festivalsko iskustvo na produkciono i prostorno unapređenoj lokaciji“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.
Partnerstvo UNIQA osiguranja i Sarajevo Film Festivala obuhvata i dodatno unapređenje festivalske infrastrukture, uključujući različite aktivnosti i edukativni program koji će se održavati u Festivalskoj bašti u organizaciji UNIQA osiguranja.
„Za UNIQA osiguranje, saradnja sa Sarajevo Film Festivalom daleko prevazilazi klasično sponzorstvo – reč je o strateškom regionalnom partnerstvu koje se zasniva na zajedničkim vrednostima poput razvoja kulture, društvene odgovornosti i podizanja svesti o važnim temama u našoj zajednici. Kroz ovu saradnju, otvorile su se brojne nove mogućnosti koje su već počele da donose konkretne rezultate. Tako smo prošle godine, upravo na Sarajevo Film Festivalu, najavili zajednički projekat Female Filmmakers u saradnji sa UNIQA SEE Fondacijom i Slano Film Days, a već ove godine ćemo imati prve dobitnice koje će moći da realizuju svoje filmske projekte zahvaljujući ovom programu. Ovo je jasan dokaz da i UNIQA i Sarajevo Film Festival dele istu viziju – stvaranje boljeg sutra i pružanje prilika mladim talentima da ostvare svoje ideje i snove. Ponosni smo što ove godine, kao generalni sponzor, imamo priliku da dodatno doprinesemo razvoju Festivala i pretvorimo popularni bioskop u Starom Gradu, u Sarajevu u još kvalitetnije i nezaboravno filmsko iskustvo za sve gledaoce“, naglasio je Adel Bahtanović, predsednik UNIQA SEE regiona.
Načelnik Opštine Stari Grad u Sarajevu, Irfan Čengić takođe je izrazio zadovoljstvo unapređenjem ove bioskopske lokacije.
„Sarajevo Film Festival daje dodatnu vrednost razvoju naše lokalne zajednice i turizma u Starom Gradu. Ponosni smo što se najvažniji festivalski trenuci dešavaju upravo ovde. Zato je posebno značajno što Ljetno kino Stari Grad ove godine dobija novi izgled, proširene kapacitete i dodatnu vrednost zahvaljujući partnerstvu sa UNIQA osiguranjem. Ovo je potvrda da je Stari Grad nezaobilazna festivalska lokacija i kulturna tačka Sarajeva. Opština Stari Grad godinama snažno podržava Sarajevo Film Festival, a ova saradnja predstavlja nastavak zajedničke vizije razvoja kulture, turizma i javnog prostora koji živi s građanima“, rekao je Čengić.
Za UNIQA osiguranje, Sarajevo Film Festival predstavlja mnogo više od filmskog događaja – reč je o prostoru za povezivanje, razmenu ideja i stvaranje novih vrednosti. Kao jedan od vodećih osiguravača u regionu, UNIQA je i ove godine zvanično osiguranje Festivala, i nastavlja svoju posvećenost sigurnosti svih učesnika – od posetilaca i filmskih radnika, do partnera i međunarodnih gostiju.
Na konferenciji za medije objavljen je i dobitnik Počasnog Srca Sarajeva i gost programa „Posvećeno“ 31. Sarajevo Film Festivala, proslavljeni italijanski autor Paolo Sorrentino. Sorrentino će na Festivalu održati i Masterclass, i u razgovoru s publikom podeliti svoja razmišljanja o umetnosti danas.
31. Sarajevo Film Festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025.
Ilon Mask i Donald Tramp, dva dojučerašnja bliska saradnika, više nisu na istoj talasnoj dužini. Naime, Mask uporno zagovara smanjenje javne potrošnje a Tramp pokušava da progura zakon koji će povećati istu.
Istini za volju, zakon još nije potpuno usvojen, očekuje se da će se to desiti 4. jula odnosno da će tada stupiti na snagu, ali u skorije vreme nije bilo glasnije kritike nekog zakona, Mask ga je čak nazvao sramotnim. Razloga za to je više – on će smanjiti naplatu poreza za nekoliko biliona dolara i povećati potrošnju na odbranu zemlje.
Javnost nagađa da je upravo pomenuti zakon bila „kap koja je prelila čašu“ posle koje je tehnološki milijarder odlučio da napusti svoj položaj u novoj američkoj administraciji. Da podsetimo, Mask je za Belu kuću vodio Službu za efikasnu administraciju (DOGE) čiji cilj je bilo smanjenje javne potrošnje, ali je prestao sa radom krajem prošlog meseca, baš kada je ovaj zakon došao u žižu medijskog interesovanja.
Prema proračunima ekonomista, pomenuti zakon će povećati budžetski deficit za oko 600 milijardi dolara u narednoj fiskalnoj godini, čime će Maskov rad biti poništen. On sam je predvideo da će budžetski deficit dostići brojku od 2,5 biliona dolara koju smatra neodrživom. Zakon će takođe podići granicu zaduživanja države na četiri biliona dolara, što je izazvalo lavinu nezadovoljstva kod opozicije.
Njegove posledice koje bi Amerikanci vrlo brzo mogli osetiti na svojoj koži tiču su zdravstvenog osiguranja Medicaid koje omogućava milionima građana SAD, a posebno onima sa niskim primanjima, njihovoj deci, trudnim ženama i osobama sa invaliditetom, pristup zdravstvenoj nezi. Ovaj zakon, kao i većina republikanskih, predlaže smanjivanje izdvajanja za Medicaid. Zapravo predlaže smanjivanje javne potrošnje na ugrožene kategorije, ali i poreza kako bi vlasnicima preduzeća, dakle manje ugroženim kategorijama, ostajalo više novca.
Foto: mhouge, Pixabay
Jedan od dobitnika Nacionalne nagrade za društvenu odgovornost „Đorđe Vajfert“ za 2024. je i kompanja McDonald’s.
Nagradu dodeljuje Privredna komora Srbije, a kompanija McDonald’s je nagradu dobila za projekat „Integracija mladih sa intelektuanim teškoćama u socijalnu sredinu“, koji više od 20 godina sprovodi sa Kreativno edukativnim centrom. McDonald’s je bila prva kompanija u Srbiji koja je omogućila mladima sa intelektualnim teškoćama da ostvare pravo na rad i aktivan život u zajednici. Saradnja se godinama razvijala, pa je do danas više od 250 mladih radilo u Mek restoranima. Tokom više od dve decenije, McDonald’s kontinuirano podržava KEC – kroz zajedničke aktivnosti, donacije hrane i novčanu pomoć. U planu je dalji razvoj saradnje kako bi više mladih sa intelektualnim teškoćama dobilo priliku za rad.
Kompanija McDonald’s u Srbiji pokrenula je pre godinu dana platformu pod nazivom „Malim koracima do velikih promena“ sa ciljem da se u okviru ove platforme objedine sve inicijative i projekti koji se tiču očuvanja životne sredine, prelaska na održivu ambalažu i podrške lokalnoj zajednici. Mnogo toga je urađeno za godinu dana i kompanija će nastaviti da i dalje smanjuje emisiju ugljen dioksida kroz smanjenje emisija u radu restorana, angažovanju dobavljača koji takođe vode računa o smanjenju emisije CO2 u lancima snabdevanja, ali i da inspirišemo ostale kompanije da se aktivno uključe u akcije protiv klimatskih promena. Takođe je tokom prethodne godine u Mek restoranima u Srbiji izvršena zamena plastičnih kašičica i viljuškica drvenim, kao i zamena plastičnih čaša za sladoled kartonskom ambalažom.
McDonald’s u Srbiji nastavlja aktivno da radi i na smanjenju potrošnje energije sistemom planskog uključivanja opreme, postepeno i u terminima kada je potrebno, kao i planom održavanja opreme. Takođe, kompanija radi na reciklaži otpada, počev od reciklaže ulja do kartonske ambalaže.
Podrška koju Mek svakodnevno pruža lokalnoj zajednici ogleda se kroz donaciju obroka, donaciju novca iz „humanitarnih kasica“, stipendiranje studenata u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, osnaživanje mladih sa intelektualnim smetnjama u saradnji sa Kreativno edukativnim centrom.
McDonald’s volonteri, nastavljaju da kroz različite akcije pružaju pomoć svima kojima je potrebna podrška, ali se trude i da doprinesu smanjenju CO2 sadnjom drveća i ozelenjavanjem gradskih površina. Tokom prethodnih godinu dana imali smo više akcija u kojima su naše kolege, McDonald’s volonteri, pomagali u sređivanju senzornog vrta u OŠ „Radivoj Popović“ u Zemunu. Postavljena su didaktička učila i oprema u Montesori kabinet, što je bila Mek donacija, u školi „Bubanj“ u Nišu.
Čuvena juvelirska kompanija potvrdila da je bila izložena sajber napadu
Juvelirska kompanija Kartije (Cartier), koja je u vlasništvu holding kompanije Rišmon (Richemont), prijavila je da je njen vebsajt hakovan i da su neki podaci o klijentima ukradeni, preneo je Rojters.
Kompanija, koja je poznata po svojim satovima, ogrlicama i narukvicama koje nose poznate ličnosti poput pevačice Tejlor Svift, glumice Anđeline Džoli, kao i bivše prve dame Sjedinjenih Američkih Država, Mišel Obame, obavestila je svoje kupce o tom hakovanju putem imejla.
Kako je naveo Kartije „neovlašćena strana“ privremeno je imala pristup njihovim sistemima.
Prema informacijama iz imejla, ukradeni su samo „ograničeni podaci o klijentima“, uključujući imena, imejl adrese i zemlje prebivališta.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
Kompanije u industriji marihuane u SAD imaju velika očekivanja od rasta na tržištu EU, zbog blaže regulative i nižih poreza. Evo zašto bi ono moglo da procveta i preraste u industriju vrednu 50 milijardi dolara, nadmašujući čak i Sjedinjene Države
Aleks Kvon, suosnivač i izvršni direktor proizvođača opreme za vejpove Active iz Kalifornije, počeo je da prodaje svoju tehnologiju za vejp uređaje sa THC uljem kanabisa kompanijama u Velikoj Britaniji pre oko dve godine.
„Prvo smo samo zakoračili na evropsko tržište, ali sada smo obukli kupaći. I stigli smo do stomaka,“ kaže 40-godišnji Kvon, koji je kompaniju osnovao 2018. „Uskoro ćemo zaroniti.“
Active, za koji Forbes procenjuje da ostvaruje više od 100 miliona dolara godišnjeg prihoda, prodaje vejp uređaje za ulja nekim od najvećih kanabis kompanija u SAD-u. Tu su Trulieve, Green Thumb Industries i Curaleaf.
Pre nekoliko godina, kompanija nije imala nikakav posao u Evropi. Danas, više od pet odsto njenog prihoda dolazi od kanabis firmi iz Velike Britanije. Ta zemlja legalizovala je medicinsku marihuanu 2018. Nemačka je legalizovala medicinsku upotrebu 2017. i otvorila ograničeno rekreativno tržište 2024. Kvon trenutno pregovara o ugovoru sa jednim brendom iz EU. On bi dodatno proširio poslovanje Active-a u Evropi. „Evropa lako može postati 20 odsto našeg prihoda“, kaže on.
Ekspanziju van Amerike Kvon ne shvata olako. Evropska unija, u kojoj oko 25 zemalja ima neki oblik legalizacije ili dekriminalizacije kanabisa, mogla bi postati tržište od 50 milijardi dolara godišnje, prema podacima Whitney Economics. Uslov je proširenje reformi po celom kontinentu. A Kvon želi da Active bude deo te industrije od samog početka.
„Mislim da je Evropa bojno polje na kojem će se odlučiti sudbina kanabisa. To je kapija ka ostatku sveta“, kaže Kvon.
Očekuje se da će tržište kanabisa u SAD-u porasti sa 32 milijarde dolara godišnje prodaje na oko 46 milijardi dolara. I to u naredne tri godine. To predstavlja stopu rasta od 44 odsto, prema podacima firme BDSA.
Sa druge strane, očekivanja su da će tržište EU porasti za čak 115 odsto u istom periodu. Američke kanabis kompanije ne mogu da transportuju proizvode preko granica saveznih država. U EU je dozvoljeno da se biljka uzgaja u jednoj zemlji i izvozi širom kontinenta.
Za sada je tržište kanabisa u EU još uvek malo. Prema predstojećem izveštaju firme Prohibition Partners, očekuje se da će godišnja prodaja ove godine dostići 1,2 milijarde dolara. Prognozira se da će tržište porasti na 2,6 milijardi dolara do 2028. U narednih deset godina će se popeti na šest milijardi dolara što je više od 400 odsto rasta u odnosu na sadašnji nivo.
Nemačka, najveća ekonomija EU i najrazvijenije legalno tržište marihuane na kontinentu, prošle godine je ostvarila oko 500 miliona dolara prodaje. Očekivanja su da će do kraja 2025. dostići gotovo milijardu dolara.
Velika Britanija, koja nije deo EU od Bregzita 2020. trenutno ima medicinsko tržište vredno oko 255 miliona dolara godišnje. Holandija i Švajcarska su pokrenule pilot-programe za testiranje rekreativne upotrebe kanabisa. Poljska, Češka i druge zemlje su pokrenule medicinske programe. Malta i Luksemburg trenutno imaju programe za rekreativnu upotrebu. Francuska je predložila mere za legalizaciju medicinskog kanabisa.
U SAD 38 saveznih država ima neki oblik legalizacije i one su prošle godine generisale 32 milijarde dolara legalne prodaje kanabisa. Tržište Evrope je trenutno veličine ekonomije kanabisa u saveznoj državi Nju Džerzi. Ipak, potencijal za rast i praktične regulative koje dozvoljavaju da se kanabis legalno uzgaja u zemljama poput Španije i Portugala i izvozi u druge države, stvorili su snažnu investicionu osnovu za neke američke kompanije koje su uložile stotine miliona dolara u EU tržište.
Bo Vitni, osnivač firme Whitney Economics za analizu tržišta kanabisa, kaže da je Evropa tržište koje je previše važno da bi bilo zanemareno. Dok su SAD imale veliku prednost — Kalifornija je legalizovala medicinsku marihuanu još 1996. evropsko tržište karakteriše saradnja sa vladama i finansijski podsticaji koje SAD nemaju. (Ulazak na tržište Evrope je skup i zahtevan. Firme moraju imati proizvodne pogone sa EU GMP sertifikatom, što je zapravo prednost za investitore jer smanjuje konkurenciju. Neke zemlje dozvoljavaju isključivo farmaceutske proizvode od kanabisa.)
U SAD-u, samo 27 odsto kanabis kompanija je profitabilno. Opterećeni su saveznim zabranama, preteranom regulacijom i visokim porezima na nivou saveznih država i lokalnih zajednica. Bivši predsednik Džo Bajden pokrenuo je federalni pregled s ciljem da marihuana bude prekategorizovana kao manje opasna supstanca. Podsetimo, trenutno je u istoj kategoriji kao heroin i LSD. Ipak, taj proces je Američka agencija za borbu protiv droga (DEA) zaustavila. A sada, sa Donaldom Trampom reforme su stavljene na čekanje, uprkos činjenici da je Tramp tokom kampanje podržao promene u zakonima o marihuani.
„Tržište u SAD-u funkcioniše od države do države i disfunkcionalno je“, kaže Vitni. „Iz investicione perspektive, to je visok rizik sa niskim prinosom – što je potpuno pogrešno.“
Nasuprot tome, zemlje poput Nemačke pristupile su legalizaciji na praktičan način, integrišući kanabis u postojeći medicinski sistem. U Velikoj Britaniji i Nemačkoj, pacijenti mogu otići kod svog redovnog lekara po recept za marihuanu. Mogu je podići u običnim apotekama ili naručiti iz onlajn apoteka, koje im kanabis šalju poštom na kućnu adresu.
Kompanija Curaleaf, sa sedištem u saveznoj državi Masačusets, trenutno je najveći američki igrač na evropskom tržištu. Proširila se na UK i EU 2021. kada je kupila firmu Emmac Life Sciences. Reč je o vertikalno integrisanom lancu za medicinski kanabis koji ima lokacije za uzgoj, proizvodne i distributivne pogone širom Nemačke, Italije, Portugala, Španije i Velike Britanije za 286 miliona dolara (od čega 50 miliona u gotovini i 17,5 miliona akcija Curaleafa).
Boris Džordan, osnivač i izvršni direktor kompanije Curaleaf, izjavio je tokom konferencijskog poziva povodom akvizicije firme Emmac da će evropsko tržište „na kraju parirati američkom“.
Firma Emmac je od tada integrisana u Curaleaf-ovu strategiju za inostrano poslovanje i postala je Curaleaf International. Kada se pogleda rast prihoda, međunarodno poslovanje Curaleafa daleko nadmašuje rast u SAD-u. Prošle godine, Curaleaf International je ostvario prihod od 105 miliona dolara, što je povećanje od 72 odsto u odnosu na 2023. kada je prihod iznosio 61 milion dolara. U SAD-u, s druge strane, Curaleaf je ostvario prihod od 1,2 milijarde dolara u 2024. što je 1.000 odsto više od prihoda evropskog ogranka, ali je to ipak blagi pad u odnosu na 1,3 milijarde dolara u 2023. godini.
Huan Pablo Martinez, izvršni direktor kompanije Curaleaf International, veruje da se Džordanova prognoza ubrzano ostvaruje. „Ukupno tržište koje možemo da obuhvatimo definitivno postoji, stope rasta su tu i uveren sam da će ovo tržište postati veće,“ kaže Martinez.
U međuvremenu, Cookies, kultni brend kanabisa koji su osnovali muzičar i preduzetnik Berner, prodaje kanabis u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Izraelu i Tajlandu, a uskoro planira lansiranje prodaje i u Australiji. Radeći po licenci, Cookies ima ugovore sa tri kompanije koje uzgajaju njihove sorte u Portugalu, Nemačkoj i Kanadi.
Parker Berling, predsednik Cookies-a, kaže da je na početku međunarodna ekspanzija bila deo strategije da budu prvi američki brend u svakoj zemlji gde je marihuana legalna. Sada, „međunarodni sektor je najbrže rastući deo naše kompanije“, kaže Berling. „Godinama prodajemo na međunarodnom nivou, ali u poslednjih nekoliko meseci i do kraja ove godine, to postaje značajan deo našeg poslovanja.“
Vil Mjuk, suosnivač londonske privatne investicione firme Artemis Growth Partners, koja upravlja imovinom vrednom skoro 400 miliona dolara, udvostručuje fokus na Evropu. Mjuk kaže da Artemis, koji je od 2018. uložio 200 miliona dolara u američke kanabis kompanije, više ne traži aktivno prilike za ulaganje u Severnoj Americi. Od 2022. godine, Artemis je uložio oko 25 miliona dolara u evropske kompanije, uključujući dansku firmu Valcon, koja se bavi ekstrakcijom kanabisa, a Mjuk smatra da postoji prilika da ulože još do 50 miliona dolara u EU.
„Naša [evropska] strategija stvarno daje rezultate,“ kaže on. „Razbija.“
Naravno, nisu svi optimistični po pitanju Evrope. Kristofer Inton, analitičar iz Morningstar-a koji prati kanabis kompanije, kaže da je toliki priliv interesa iz SAD i posebno Kanade, koje legalno mogu da izvoze marihuanu u EU, neodrživ.
„Perspektive za međunarodnu medicinsku marihuanu su obećavajuće, ali je to takođe mesto gde svi koji se bore vide priliku kao božiji dar,“ kaže Inton. „Ako svi vide to kao božiji dar, verovatno neće biti božiji dar ni za koga.“
Uostalom, industrija je već čula slična obećanja. Kada je Kanada 2019. federalno legalizovala kanabis, investitori su preplavili tržište kapitalom verujući da Kanada može snabdevati svoje domaće tržište, SAD i ostatak sveta. Dok su reforme u SAD stale, kanadski proizvođači su ostali sa viškom zaliha, cena kanabisa po kilogramu je pala, i kompanije se bore za opstanak od tada. Isto se može desiti i u Evropi, ali sa populacijom od 745 miliona ljudi, trebalo bi mnogo kanabisa da bi se tržište srušilo.
Izvor: Vil Jakovic, novinar Forbes
Foto: Pixabay
Na atraktivnoj lokaciji u srcu Novog Beograda, na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Omladinskih brigada, niče biznis centar b40 – prostor koji spaja dizajn, tehnologiju i održivost, postavljajući nove standarde savremenog poslovanja na srpskom tržištu.
Iako još u izgradnji i u finalnoj fazi spoljnih radova na fasadi, b40 već privlači pažnju prolaznika svojim jedinstvenim arhitektonskim izrazom – prepoznatljivim po kaskadnim terasama, jedinstvenim u poslovnim objektima u Srbiji, kao i zaobljenim uglovima koji stvaraju harmoniju sa okruženjem. Završetak radova planiran je za kraj godine, kada će objekat, okružen zelenilom i smešten u blizini parka, zasijati punim sjajem kroz minimalističku i modernu arhitekturu.
Pored inovativnog dizajna eksterijera, b40, izgrađen od ekološki prihvatljivih materijala, na srpsko tržište donosi i niz funkcionalnih rešenja i energetski efikasne tehnologije. U vreme kada tržište poslovnog prostora beleži povećanu potražnju, podržanu rastom stranih investicija i stabilnim ekonomskim pokazateljima, b40 donosi održiv odgovor na izazove urbanog razvoja.
Biznis centar b40 nalazi se na izuzetno dostupnoj, a mirnoj lokaciji, sa neposrednim pristupom autoputu, aerodromu i železničkoj stanici. Takva povezanost čini ga idealnim za zaposlene, klijente i posetioce iz svih pravaca. Dodatno, visok nivo tehnološke opremljenosti – KONE liftovi, pametni sistemi kontrole pristupa, automatizovano grejanje i osvetljenje, kao i monitoring kvaliteta vazduha – omogućiće sigurnost, udobnost i doprineti dobrobiti korisnika, a istovremeno obezbediti optimizaciju operativnih troškova.
b40 pokazuje kako novi talas gradnje poslovnih prostora u Srbiji može da ide ka održivoj transformaciji koja ne pravi kompromise kada je u pitanju kvalitet poslovanja. Više informacija možete naći na sajtu.