Slivovi velikih reka su u boljoj situaciji od rekordno niskog Dunava, a za Srbiju najveći značaj ima Drina koja „dohranjuje“ Savu i Dunav, kaže sagovornik portala N1 hidrolog Igor Leščešen.
Dok je fokus naše, ali i evropske javnosti usmeren ka vodostaju Dunava, u Srbiji se manje pažnje obraća na domaće i regionalne reke poput Save, Drine, Velike Morave, Tise.
One, prema rečima Igora Leščešena, hidrologa sa Institutu za hidrologiju Slovačke akademije nauka, izuzimajući Moravu, nisu toliko kritične. Ipak, kada se ovih dana pogleda vodostaj Save kod Sremske Mitrovice, on je prilično nizak.
Prvi znaci hidrološke suše na Savi, sliv Morave blizu biološkog minimuma
– Nije još na kritičnom nivou kao što je to situacija sa Dunavom, ali ukoliko se ove visoke temperature nastave, postoji mogućnost da će i Sava biti ugrožena. Javljaju se prvi znakovi hidrološke suše – kaže portal N1 Leščešen koji je master i doktorske studije završio na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
On navodi da je celokupan sliv Morave sada veoma blizu biološkog minimuma, što znači da je ugrožen živi svet u reci. Biološki minimum je najniži nivo vode pri kojem reka još može da funkcioniše, odnosno da nekako održi život u sebi.
– Zbog niskih vodostaja nema dovoljno kiseonika u reci, povećavaju se temperature, što značajno remeti biološki sistem koji postoji u rekama – objašnjava.
Drina ima najbolju hidrološku situaciju
Sa druge strane, Drina ima najbolju hidrološku situaciju ovih dana. Razlog tome je što su drugačiji izvori vodosnabdevanja. Izvorni deo reke je u Dinarskim planinama, dinarskom kršu, koji zbog blizine Jadranskog mora ima veće količine padavina.
One, prema rečima Leščešena, u nekim delovima dostižu 2.000 do 3.000 mm po m2, što je četiri do pet puta više od količine padavina u Vojvodini.
– Tako da je Drina još sigurna, dok se kod ostalih velikih reka – Save, Velike Morave, pa čak i Tise, koja dolazi iz Ukrajine preko Mađarske u Srbiji, na nekim delovima javljaju minimumi. U pitanju je mnogo širi problem od lokalnog – naglašava Leščešen.
Osim kiša, koje su glavni izvor, reke se pune i podzemnim vodama. Leščešen kaže da one nisu neiscrpne, kao i da se i one pune padavinama.
– Pošto ima veliku količinu kiše i podzemnih voda, Drina se obnavlja. Istovremeno, Dunav se zbog nedostatka snega i padavina u Alpima ne obnavlja. Uticaj ima i veliko isparavanje usled visokih temepratura. Dunav trenutno crpi vodu iz podzemnih voda. Sada i da krene kiša u izvorišnom delu Dunava, bilo bi potrebno dosta vremena da se vrati u normalu, dok se ponovo napune podzemni rezervoari, koji, da se tako izrazim, dohranjuju Savu, Dunav, Tisu – poručuje Leščešen.
Meteorološka suša nastaje kada duže vreme nema padavina.
Poljoprivredna suša javlja se kada u zemljištu nema dovoljno vlage za razvoj biljaka.
Hidrološka suša dolazi kasnije. Ona znači da su reke, jezera, akumulacije i podzemne vode izgubile znatan deo svojih rezervi. Upravo tada nastaju problemi u vodosnabdevanju, navodnjavanju i očuvanju ekosistema.
Neophodno zabraniti izgradnju u delovima sa podzemnim rezervoarima
Veoma je važno, ističe hidrolog, čuvati podzemne izvore vode i onemogućiti zagađenje, jer se one mnogo teže dopunjuju, ali i teže čiste i saniraju. On kaže, da je neophodno zabraniti izgradnju u delovima gde se nalaze podzemni rezervoari vode.
– Podzemna zagađenja se mogu desiti i preteranom upotrebom pesticida u poljoprivredi. Ili kao što je bila priča oko Jadarskog i Mačvanskog basena, odnosno rudnika litijuma. Jadar se uliva u Drinu, ova u Savu i eto problema u Beogradu. Nije samo Beograd u problemu, već sva naselja uz Savu, ali i dalje od Beograda prema Rumuniji i Bugarskoj. Sve što je nizvodno o toga. U slučaju havarije sigurno bi imali domino efekat – smatra Leščešen.
Kako navodi, Drina je posebno značajna, jer osim što ima nabolji vodostaj ona se uliva u reku Savu i obezbeđuje velike količine vode, kako za savski, tako i za dunavski sliv.
– Drinska voda je i čistija, pa i osvežava reku od zagađivača, koji već postoje u Savi – kaže Leščešen.
„Morava je često na biološkom minimumu, nisam primetio da se nešto priča o tome“
On ističe da je dobra stvar što u Srbiji imamo reke koje dolaze sa različitih strana. Sava i Dunav sa zapada, Tisa sa Karapata, a sa Dinarida dolazi Drina, tako da je teško zamisliti situaciju da sve reke budu pogođene sušom.
– Nešto će da izvuče. Kao recimo sada sa Drinom. S druge strane, naša Morava, koja je nacionalna reka i isključivo zavisi od padavina i hidrološke situacija u našoj zemlji, u poslednjih desetak godina, četiri ili pet puta je bila na ivici biološkog minimuma, ali nisam primetio da se nešto priča o tome – dodao je.
Kao jedan od razloga za tu situaciju, on navodi vađenje šljunka sa dna, što značajno utiče na promenu same strukture korita, zatim se menjaju tokovi reke, dubina, što sve značajno utiče na količinu proticaja, a to opet ima uticaj na povećanje temperature i smanjenje kiseonika u vodi.
Dunav je nezamenljiv
Reke poput Save, Drine ili Morave ne bi mogle da dobiju na značaju u odnosu na Dunav, kada su u pitanju prevoz, proizvodnja električne energije, poljoprivreda…
– Dunav je glavna arterija koja povezuje od Severnog (kanal Rajna-Majna-Dunav) do Crnog mora. Taj kanal je plovan celim tokom kroz našu zemlju. Sava je plovna samo delom, Drina uopšte nije za komercijalna plovila, bilo da su u pitanju transportna ili turistička. Morava je plovna nekih 20 kilometara, tako da nam ostaje Dunav kao glavna reka, dok donekle mogu da se koriste Tisa i Sava, i to je to – poručuje Leščašek.
Iako i dalje pada približno ista količina kiše, one su ređe, ali intenzivnije i sa čestim nevremenima. Kako navodi naš sagovornik, situacija se mora prihvatiti, ali bi mogla da bude manje teška, ako bi se u Srbiji rešili neki od problema u vodosnabdevanju, poput smanjivanja ogromnog gubitka vode u transportu, od izvora ka potrošačima. To znači da je potrebno obnoviti celu infrastrukturu, dodaje.
– Tu je i racionalnije korišćenje vode, pre svega vode za piće. Mi smo država koja istu vodu sa slavine koju pije, pušta u vodokotlić, dok se u drugim zemljama primera radi prečišćavana otpadna voda, koja se posle koristi za navodnjavanje – navodi.
Takođe bi se moglo iskoristiti da kada ima viška vode, tokom padavina zimu ili na proleće, da se naprave akumulacije koje bi držale vodu za ovakve situacije, dodaje.
– Ukoliko je, recimo, „normalna“ godina, onda se ta voda što se čuva može koristiti, recimo, za vodosnabdevanje sistema za navodnjavanje – objašnjava+.
Leščešek kaže da je potrebno sistemsko rešenje. U pitanju su višegodišnja ulaganja i planiranje, jer klimatske promene neće nestati, a mi sad moramo da se adaptiramo za ono što nam predstoji i „što duže to odlažemo, biće nam sve teže“, dodaje.
Kada su u pitanju međunarodne reke, a pre svega Dunav, ovaj problem mora da se rešava međunarodno.
– Mora se naći međunarodna zajednička strategija, pošto smo svi u ovome. Da ne bude „doći će do rumunske granice, i sad je to problem Rumuna“ ili „prešao je Dunav u Srbiju, to više nije naš problem“. Zajednički problem zahteva zajedničko rešenje. Mora da se deluje od Nemačke, pa sve do Crnog mora. Priroda ne priznaje državne granice – zaključio je Leščašek.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
