Mada se vrednost globalnog tržišta iznajmljene odeće udvostručila za manje od decenije, iskustva firmi iz ove branše čak i u najrazvijenijim zemljama pokazuju da nije lako održati i razvijati poslovanje. Slično kao i u svetu, u Srbiji su najveći troškovi u ovoj delatnosti nabavka, skladištenje i održavanje odeće koja redovno mora na hemijsko čišćenje, a potrebna su i značajna sredstva za promociju. Kod nas se potvrdilo i pravilo da na tržištu bolje prolazi davanje u najam odeće koja se nosi samo u određenim prilikama.

Prema nalazima američke Boston konsalting grupe, u svetu je prošle godine bačeno dovoljno odeće da se napuni više od 200 olimpijskih stadiona. Ovo je rezultat takozvane brze mode, odnosno masovne proizvodnje jeftine odeće koja kratko ostaje u trendu, a još kraće traje. UN procenjuju da se u periodu između 2000. i 2015. godine proizvodnja odeće udvostručila, dok je rok njene upotrebe skraćen za više od trećine.

Pored apela na potrošače da smanje kupovinu, u svetu se sve više promoviše unajmljivanje odeće, kako bi se barem donekle usporilo gomilanje tekstilnog otpada. Prema izveštaju kompanije „GlobalData“, vrednost tržišta iznajmljene odeće u svetu za nepunih deset godina se više nego udvostručila, sa 2,6 milijardi dolara na 6,2 milijarde dolara.

To ne znači da je ovaj poslovni model koji promoviše održivu modu po definiciji održiv za svaku firmu koja se odluči za iznajmljivanje odeće. Istraživanje Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj pokazuje da se preduzetnici u ovoj industriji najviše žale na visoke troškove nabavke, promocije, skladištenja i održavanja robe koja zahteva redovno hemijsko čišćenje, kao i na veoma otežan pristup bankarskim kreditima. Rezultati studije upućuju i da na tržištu bolje prolazi davanje u najam odeće koja se nosi samo u određenim prilikama.

Svečana odeća se kod nas traži i za balove

Kako ovaj poslovni model funkcioniše u Srbiji? Kristina Zuliani, vlasnica salona za iznajmljivanje svečane odeće „Rent-a-Porter“ kaže za B&F da se za ovaj posao odlučila jer je tokom studiranja u Austriji i Švajcarskoj imala priliku da se uveri u brojne koristi koje donosi koncept „odeća na dan“. Međutim, da bi prikupila potreban kapital morala je da štedi šest godina, jer početna ulaganja u nabavku luksuzne odeće, izložbeni prostor i sajt za promociju, iznose nekoliko desetina hiljada evra.

Najveći trošak je nabavka originalne brendirane odeće, jer je „Rent-a-Porter“ od samog osnivanja pre godinu i po dana u ponudi imao skupocene haljine, koje potpisuju najčuvenije modne kuće u svetu, Dolce&Gabbana, PINKO, Versace, Givenchy…

Vlasnica salona je kasnije u asortiman uvrstila i neke cenovno pristupačnije modele, za sve generacije i građe. Sada u ponudi ima i tašne, naočare za sunce i luksuznu obuću koju ne iznajmljuje već prodaje, zato što se pokazalo da naše žene ne žele da koriste nošene čizme i cipele. „To sam shvatila tek kroz rad sa klijentima, pošto je ovo mlad posao i nemate od koga da ga učite“, priča Zuliani.

Svečana odeća se ne traži podjednako tokom cele godine, već ima udarne sezone u vreme održavanja matura, svadbi, poslovnih dešavanja poput kongresa… To je očekivano za ovakvu vrstu tržišta, komentariše Zuliani, ali ono što je za nju bilo iznenađenje je informacija da se u Beogradu redovno održavaju balovi. Tako je otkrila još jednu „zahvalnu“ tržišnu nišu za iznajmljivanje svečanih haljina.

Računica za stabilne prihode

Da bi poslovala u plusu, Zuliani mora da iznajmi najmanje šest haljina nedeljno. Tu kvotu „Rent-a-Porter“ je premašio u aprilu ove godine, i od tada beleži stabilan rast. Ovo znači da van udarne sezone, njen salon poseti u proseku pet žena dnevno, od kojih dve do tri unajme haljinu. Zuliani veći deo posla obavlja sama, osim u jeku sezone, kada privremeno angažuje još jednu saradnicu.

Nepisano pravilo u većini ovakvih salona u svetu jeste da odevni predmeti koji se iznajmljuju budu makar tri puta jeftiniji od novih. Zato se cene u salonu „Rent-a-Porter“ kreću u rasponu od 1.000 dinara do 900 evra, koliko košta jedna ručno rađena venčanica od bisera i svile.

Osim mušterija koje unajmljuju odeću, povremeno se pojave i one koje žele da otkupe već nošenu haljinu. „U tom slučaju klijentkinji smanjim cenu za iznos iznajmljivanja, pošto je deo već platila. Mislim da je to pošteno”, ističe Zuliani, kojoj 80% poslovanja čini iznajmljivanje, a ostatak prodaja odeće i obuće.

Ovaj salon u centru Beograda posećuju žene svih godina, od devojaka do onih u penziji. Ipak, među mušterijama preovlađuju poslovne žene, od 30 do 50 godina starosti, koje najviše prisustvuju događajima za koje je neophodna svečana odeća. Često dolaze i žene iz drugih gradova Srbije, a Zuliani napominje da ima klijentkinje koje uzimaju i po više haljina odjednom, jer se u nekim mestima zadržao običaj da se žene na svadbama presvuku po nekoliko puta.

Osim što su veoma praktične, žene u Srbiji su i vrlo savesne, ističe Zuliani, jer do sada nijedna od mušterija nije oštetila haljinu koju je unajmila.

Ljudi u Srbiji vole maskenbale

Beogradska radnja „Party Box“ iznajmljuje i prodaje maske, rekvizite i kostime za maskenbale još od 2014. godine. Vlasnica radnje Danka Armenko, koja se bavi produkcijom u kulturi i medijima, kaže za B&F da je tokom rada na projektima koji su uključivali tematske kostime i rekvizite uočila da našem tržištu nedostaju mesta za iznajmljivanje ovakvih proizvoda, iako se oni ne koriste samo za snimanja, već i za razne vrste zabava.

Armenko ističe da je u posao krenula sa malim brojem kostima i rekvizita, jer nije bila sigurna kako će naše tržište reagovati na ovakvu ponudu. Početnički rizik je donekle umanjila tako što je sklopila ugovor sa proizvođačem opreme za maskenbale iz SAD, od koga je dobila značajan popust.

Ispostavilo se da je potražnja znatno premašila očekivanja beogradske preduzetnice. Zbog velikog interesovanja klijenata na domaćem i regionalnom tržištu, osim u proširenje asortimana, Armenko je uložila značajna sredstva u različite vidove promocije, kako bi pojednostavila naručivanje preko interneta.

Danas u svojoj ponudi ima više od 900 kostima za decu i odrasle. Polovina klijenata ih unajmljuje, pri čemu je minimalna cena za celokupni kostim 2.000 dinara. „Party Box“ se bavi i prodajom, a novi kostimi koštaju od 6.000 dinara pa naviše.

Svakodnevici je potrebno malo magije

„Naši najveći izdaci su nabavka i uvoz robe, ali nisu zanemarljivi ni iznosi poreza i drugih redovnih troškova poslovanja, uključujući redovno hemijsko čišćenje iznajmljenih kostima“, navodi Armenko. S druge strane, prihodi nisu ravnomerno raspoređeni tokom cele godine, jer je ovakva odeća najtraženija uoči Noći veštica i tradicionalnog Maskenbala u KST-u, koji posećuje na hiljade ljudi.

Kako bi obezbedila stabilno poslovanje, vlasnica radnje „Party Box“ je svoju ponudu proširila rekvizitima za različite vrste zabava kao što su rođendani, devojačke i momačke večeri, jubileji, tematske žurke, tematska venčanja, maskenbali u školama i vrtićima, kampovi, festivali i priredbe.

Armenko ukazuje da poslovanje sa ovakvom vrstom odeće zahteva da se prate trendovi u popularnoj kulturi, jer su najtraženiji kostimi superheroja, posebno nakon premijera novih filmova ili serija. „Naše mušterije su izuzetno maštovite i traže kostime iz različitih epoha – od starog Egipta i Rima, preko Vikinga i pećinskih ljudi, do futurističkih svemirskih junaka. Popularni su i likovi iz stripova, anime, kao i kostimi radnih profesija poput doktora, policajaca, stjuardesa i pilota“, nabraja Armenko.

Ona ističe da su upravo klijenti ti koji je najviše motivišu za ovaj posao, „jer to su osobe koje vole da se opuste, da unesu dozu magije u svakodnevnicu i, makar na kratko, budu neko drugi”. Ponekad se sa „magijom“ pretera, pa mušterije nepovratno unište kostim ili masku. U tom slučaju, radnja zadržava depozit, ali srećom po „Party Box“, to se retko dešava.

Marija Dukić

Biznis & finansije 237, septembar 2025. 

Foto: photoagents, Depositphotos