Planovi bi sadržali i okvirne rokove za završetak grupa poglavlja koje se u pregovorima nazivaju klasterima. Time bi kandidati dobili konkretnije međuciljeve umesto dosadašnjeg procesa bez jasnog vremenskog roka. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) već je najavila da će posebnu podršku dobiti zemlje koje su ostvarile najveći napredak.

Ovakav pristup u ovom trenutku neće biti ponuđen svim kandidatima. Kosovo, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina ostaju izvan sistema mapa puta, kao i Gruzija, Turska i Srbija. Kod poslednje četiri zemlje pregovori ili napredovanje u procesu ozbiljno su usporeni zbog primedbi Brisela na stanje demokratije, pravosuđa i vladavine prava. Evropska komisija navodi da će nove mape puta biti usmerene na najnaprednije kandidate kako bi im pomogle da završe preostale reforme.

Razlog za ubrzavanje procesa nije samo ekonomski, već i geopolitički. U Briselu strahuju da predugo čekanje može da izazove razočaranje u zemljama kandidatima i ostavi više prostora za uticaj drugih sila, u trenutku kada su odnosi EU sa SAD složeniji, Kina predstavlja ekonomskog konkurenta, a Rusija bezbednosni izazov. Istovremeno, Komisija želi da izmeni način funkcionisanja EU kako bi buduće proširenje bilo lakše. Među mogućim merama pominju se zaštitne klauzule i prelazni periodi pre nego što nove članice dobiju sva prava.

O tome koliko brzo i pod kojim uslovima bi proširenje trebalo da napreduje lideri država članica razgovaraće na samitu u Briselu od 15. do 16. oktobra. Komisija očekuje političku podršku za ubrzavanje procesa, dok Irska, koja predsedava pregovorima u Savetu EU, nastoji da do decembra postigne dogovor o novim pravilima. Ursula fon der Lajen će ove nedelje posetiti Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo, dok neće putovati u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju zbog njihovih nacionalnih izbora.

Zbog toga proizvođači automobila od SAD do Evrope pokušavaju da pronađu svoje mesto u novom talasu vojne potrošnje. Neki nude postojeće pikapove i terenska vozila vojskama. Drugi prodaju neiskorišćene fabrike odbrambenim kompanijama.

Promena je dovoljno velika da se postavlja pitanje koje bi pre samo nekoliko godina zvučalo neobično: mogu li praznije fabrike automobila postati deo evropske i američke vojne industrije? Najnovija analiza Rojtersa pokazuje da taj proces već traje.

Ford, General Motors i Jaguar Land Rover učestvuju u trci za ugovor britanskog Ministarstva odbrane vredan 900 miliona funti, odnosno oko 1,2 milijarde dolara. Prva faza predviđa nabavku oko 3.000 vozila.

Ford nudi modifikovanu verziju Ranger pikapa. General Motors računa na Chevrolet Silverado, dok Jaguar Land Rover u vojnu utakmicu ulazi sa Defenderom.

Logika je jednostavna. Ove kompanije već imaju vozila, fabrike, inženjere i globalne lance snabdevanja. Za vojnu upotrebu potrebno je prilagoditi postojeće modele, umesto razvijati potpuno novi proizvod od nule.

Za automobilsku industriju, koja je decenijama uglavnom napuštala vojne poslove, to predstavlja povratak na tržište koje ponovo brzo raste.

Odbrambenim kompanijama dešava se gotovo suprotno. Njima je potreban novi proizvodni prostor. Tu nastaje potencijalni spoj dve industrije.

Stellantis planira da neaktivnu fabriku u Kanadi proda proizvođaču oklopnih vozila Roshel. Volkswagen je ovog meseca postigao preliminarni dogovor o budućnosti fabrike u Osnabriku, gde bi odbrambena proizvodnja trebalo da zameni deo automobilske.

Plan za Volkswagenovu fabriku posebno dobro pokazuje razmere transformacije. Proizvodnja automobila u Osnabriku trebalo bi da prestane 2027. godine, dok bi novi projekat bio povezan sa proizvodnjom komponenti za sisteme protivvazdušne odbrane.

Prema ranijem izveštaju Rojtersa o fabrici u Osnabriku, promena namene mogla bi da sačuva oko 1.400 od približno 1.800 radnih mesta.

To je važna ekonomska dimenzija priče. Odbrambena industrija ne dobija samo fabriku. Dobija infrastrukturu, industrijsko znanje i kvalifikovane radnike.

Auto-kompanija, sa druge strane, dobija izlaz za pogon koji joj više nije potreban u nekadašnjem obimu.

Zbog toga bi veliki dobitnici mogli da budu dobavljači auto-industrije. Njihove fabrike su manje i fleksibilnije. Proizvodne linije mogu lakše da se prilagode komponentama potrebnim odbrambenom sektoru.

Francuski Valeo već vidi vojnu industriju kao tržište koje pruža ono što automobilski sektor trenutno ne može — rast i potencijalno veće profitne marže.

Forvia takođe istražuje vojne poslove koristeći postojeće kapacitete. Kompanija je nedavno dogovorila prenos fabrike u Nemačkoj i oko 300 zaposlenih američkom General Dynamicsu.

Planirana proizvodnja trebalo bi da dostigne oko 1.000 dronova mesečno od naredne godine.

Broj deluje impresivno, ali poređenje pokazuje koliko je odbrambeni posao još mali za velike proizvođače automobila. Renault dnevno proizvodi oko 10.000 vozila.

Drugim rečima, vojni poslovi mogu biti atraktivni, ali još nisu zamena za osnovni biznis.

To je možda najvažnija stvar u celoj priči.

Ako se takva stopa održi, prihod bi 2029. mogao da bude oko 1,5 milijardi dolara. Veliki posao? Svakako.

Ali GM je 2025. imao grupni prihod od oko 185 milijardi dolara. Čak i milijardu i po dolara iz odbrambenog sektora predstavljalo bi manje od jedan odsto tog iznosa. Zato vojna industrija neće spasiti proizvođače automobila od svih njihovih problema. Ali može da im pomogne da reše neke od njih.

Tradicionalni evropski i američki proizvođači gube tržišni udeo u Kini. Istovremeno, kineske kompanije ubrzano šire poslovanje u Evropi i na drugim tržištima.

Evropske kompanije zbog toga imaju dvostruki problem. Gube deo nekada veoma profitabilnog kineskog tržišta, dok kineske konkurente sve češće dobijaju pred vratima sopstvenih fabrika.

Nemačka auto-industrija posebno oseća taj pritisak. Mercedes-Benz je samo nekoliko dana ranije upozorio na visoke troškove proizvodnje u Nemačkoj i potrebu povećanja konkurentnosti svojih pogona. Rojters je izvestio da su pod pritiskom i pojedine nemačke fabrike Mercedesa.

Istovremeno, kineske kompanije razmatraju i dodatna ulaganja u proizvodnju unutar Evrope. Kinesko Ministarstvo trgovine podržalo je ulaganja svojih proizvođača automobila u Evropi.

Drugoj kapaciteti hitno nedostaju. Proizvođači automobila imaju fabrike, radnike, inženjere, logistiku i razvijene lance dobavljača. Odbrambene kompanije imaju rastuće narudžbine i političku podršku za povećanje proizvodnje.

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku dodatno su ubrzali potražnju za vojnom opremom. Na ovogodišnjem sajmu Farnborough kompanije su, između ostalog, predstavljale nove sisteme protivvazdušne odbrane i jeftinije presretačke rakete. Rojters je tada ukazao na snažan fokus industrije na povećanje kapaciteta protivvazdušne odbrane.

Zbog toga prelazak dela automobilskih kapaciteta ka odbrani nije samo poslovna improvizacija. To može postati deo mnogo šire reorganizacije zapadne industrije.

Prodaja fabrike specijalizovanoj odbrambenoj kompaniji često je jednostavnije rešenje od pokušaja da proizvođač automobila sam postane proizvođač vojne opreme.

To objašnjava i oprez kompanija. Jaguar Land Rover, na primer, vidi vojna vozila kao priliku, ali ne namerava da napusti ono što najbolje poznaje. Automobile. I upravo tu se krije možda najvažniji poslovni zaključak.

Odbrambeni bum neće rešiti krizu zapadne auto-industrije. Neće ukloniti kinesku konkurenciju. Neće rešiti problem visokih evropskih troškova. Niti će vratiti potražnju za automobilima. Ali može da pretvori deo problema u imovinu.

A pikap razvijen za građevinu, poljoprivredu ili kupca koji želi veliki terenac može, uz relativno male izmene, završiti u vojnoj koloni.

Za industriju koja očajnički traži nove izvore rasta, to nije malo.

U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja suncokreta za 1,8 odsto, a manja šećerne repe za 21,7 odsto, i soje za 9,5 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2016–2025), proizvodnja pšenice je veća za 31,8 odsto, a manja suncokreta za 4,7 odsto, soje za 44,1 odsto, kukuruza za 20,5 odsto, i šećerne repe za 33,7 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje šljiva za 75,7 odsto i jabuka za 22,5 odsto.

Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji viša je za 6,3 odsto od prošlogodišnje, što je za 0,6 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.

Kako je za CNBC objasnio Džon Gatergud, profesor ekonomije na Univerzitetu u Notingemu, poskupljenje se vidi u različitim izdacima, od goriva za vikend putovanje do sladoleda na odmoru.

Zvanični američki podaci pokazuju da su cene u kategoriji rekreacije, koja obuhvata i video i audio opremu, kućne ljubimce, sportsku opremu, fotografiju i knjige za čitanje u slobodno vreme, u 12 meseci zaključno sa avgustom porasle 2,7 odsto.

Prema podacima američkog Biroa za popis koje navodi CNBC, prodaja u prodavnicama sportske opreme, hobi proizvoda, muzičkih instrumenata i knjiga porasla je 10,7 odsto za godinu dana.

Prema podacima navedenim u tekstu CNBC, cena avionskog goriva u nedelji završenoj 18. septembra iznosila je 194 dolara po barelu, što je 116 odsto više od prošlogodišnjeg proseka. Cene avionskih karata u SAD bile su u avgustu 26,5 odsto više nego godinu ranije.

„Ako odustanu od putovanja u inostranstvo, potrošačima može da ostane znatna suma koju će potrošiti na hobije kod kuće“, objasnio je Gatergud. On dodaje da se potrošnja može premeštati između aktivnosti: boravak kod kuće zamenjuje putovanje, a priprema hrane kod kuće odlazak u restoran.

Den Vasiolak, analitičar kompanije Morningstar, ocenio je za CNBC da je pandemija ubrzala okretanje potrošača iskustvima umesto kupovini stvari. Skuplji život, međutim, ne utiče jednako na sve: domaćinstva sa višim prihodima nastavljaju da putuju uprkos rastu cena.

Rast bruto zarada u periodu januar–jul 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,3 odsto nominalno, odnosno 8,4 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,4 odsto nominalno, odnosno za 8,5 odsto realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jul 2026. godine, nominalno je veća 11,1 odsto, a realno za devet odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 11,3 odsto, odnosno za 9,2 odsto realno.

Prosečna neto plata u javnom sektoru u prvih sedam meseci, u odnosu na isti period lane povećana je za 12,2 odsto, dok je u privatnom sektoru rast bio 11,1 odsto.

Najbrže su rasle plate kod preduzetnika i zaposlenih kod njih, za 15,8 odsto.