Da li će odlazak iz radnog odnosa značiti i promenu životnog stila, jedno je od pitanja koje najviše brine građane na korak od penzije. Penzija u Srbiji jeste redovan mesečni prihod i važna osnova sigurnosti, ali u najvećem broju slučajeva nije na nivou zarade na koju su ljudi navikli tokom radnog veka.

Prema zvaničnim podacima, prosečna penzija u Srbiji u aprilu, iznosila je 56.848 dinara, dok je prosečna neto zarada za april iznosila 121.805 dinara. To znači da se prelaskom iz radnog odnosa u penziju mesečni prihod u proseku smanjuje za oko 54 odsto. Drugim rečima, osoba koja je tokom radnog veka raspolagala prosečnom platom, u penziji se suočava sa razlikom od gotovo 65.000 dinara mesečno. Upravo ta razlika pokazuje zašto je državnu penziju važno posmatrati kao osnovu, ali ne i kao jedini izvor prihoda u starosti.

Takav pristup nije nov u evropskoj praksi. U Francuskoj, zaposleni u privatnom sektoru pored osnovne državne penzije obavezno učestvuju i u dopunskom penzijskom sistemu “Agirc-Arrco”, u koji doprinose uplaćuju i poslodavac i zaposleni. U Italiji, pored javnog penzijskog sistema, postoji razvijeno tržište dopunskih penzionih fondova. Drugim rečima, u razvijenim evropskim sistemima očuvanje životnog standarda u starosti ne prepušta se slučaju, već se dodatni izvori prihoda planiraju već u tridesetim, a nekad i dvadesetim godinama.

Što se ranije počne, to je lakše postepeno graditi finansijsku rezervu koja može da pomogne u rastu životnog standarda. To ne znači odricanje od sadašnjosti, već pravljenje plana za period kada plata više neće biti glavni izvor sigurnosti.

Jedna od opcija za dugoročno finansijsko planiranje jesu investicioni, odnosno alternativni investicioni fondovi. Oni omogućavaju da se novac ulaže u različite vrste imovine i da se kroz vreme potencijalno očuva i uveća njegova vrednost. Za građane koji razmišljaju dugoročno, Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, kaže da fondovi mogu biti način da deo današnjih prihoda pretvorimo u finansijsku sigurnost za budućnost.

„Ulaganje nije isto što i klasična štednja. Investicioni fondovi nose određeni nivo rizika, zbog čega je pre ulaganja potrebno informisati se, razumeti sopstvene ciljeve i izabrati rešenje koje odgovara individualnoj finansijskoj situaciji. Ipak, velika prednost alternativnih fondova je što omogućavaju planski pristup, odnosno ulaganje koje se ne zasniva na kratkoročnom čuvanju novca, već na njegovom dugoročnom aktiviranju. Kroz profesionalno upravljanje i ulaganje u različite klase imovine, alternativni investicioni fondovi daju mogućnost da se kapital postepeno gradi tokom godina, što ih čini posebno relevantnim za planiranje dodatnih prihoda u penziji”, navodi Aleksandar Ivanović.

Snaga dugoročnog ulaganja najbolje se vidi na konkretnom primeru. Ukoliko bi osoba tokom 15 godina svakog meseca ulagala po 300 evra, ukupno bi u fond uplatila 54.000 evra. Ako bi se taj novac ulagao uz godišnji prinos od 10,74 odsto, koliko je Vista Rica Invest fond ostvario u 2025. godini, vrednost ulaganja bi nakon 15 godina mogla da dostigne oko 133.000 evra. To znači da bi, pored uplaćenog iznosa, potencijalni prinos iznosio oko 79.000 evra. Taj podatak pokazuje zašto alternativni investicioni fondovi mogu biti važan alat za dugoročno planiranje dodatnih prihoda u penziji. Važno je napomenuti da je ovaj obračun zasnovan na istorijskom godišnjem prinosu fonda, iako prethodno ostvareni prinosi nisu garancija budućih rezultata, mogu poslužiti kao ilustracija.

Na kraju, penzija ne mora da znači pad kvaliteta života, ali zahteva pripremu. Državna penzija je važna baza sigurnosti, dok se razlika između očekivanih i željenih prihoda može planirati kroz dodatne izvore, od štednje do ulaganja u fondove. Osnovno pitanje nije samo kolika će biti penzija, već koliko smo na vreme uradili da život posle plate bude finansijski bezbrižan.

Kakvi su rezultati poslovanja fondova u 2025. godini? 

Razvoj našeg poslovanja od samog početka zasniva se na ideji da različiti investitori imaju različite ciljeve, očekivanja i sklonosti ka riziku. Zato smo fokus usmerili na kreiranje fondova sa jasno definisanim strategijama, koji omogućavaju izbor investicionog rešenja u skladu sa individualnim potrebama.

Zahvaljujući takvom pristupu, 2025. godinu smo zaokružili sa pet fondova pod upravljanjem – tri alternativna i dva novčana – dok je ukupna vrednost imovine pod upravljanjem premašila 150 miliona evra.

U segmentu alternativnih fondova, Vista Rica Invest ostvario je godišnji prinos od 11%, dok je Vista Rica Corporate zabeležio prinos od gotovo 9%. Tokom novembra pokrenut je i Vista Rica Origin, fond usmeren na ulaganja u plemenite metale i robu, koji je već u prvom mesecu poslovanja ostvario rast vrednosti investicione jedinice od skoro 4%.

Doprinos ukupnom rezultatu dali su i novčani fondovi. Od osnivanja u septembru pa do kraja 2025. godine, vrednost investicione jedinice fonda Vista Cash porasla je za 4,3%, dok je Vista Euro Cash zabeležio rast od 5%.

Šta može da se zaključi kada je reč o investitorima i prihvatanju alternativnih odnosno novčanih fondova kao mesta za ulaganje i ostvarivanje prinosa?

Ostvareni rezultati nedvosmisleno ukazuju na pozitivan trend rasta svesti investitora i postepeno jačanje investicione kulture. Međutim, potencijal za dalji rast i dalje je značajan, a njegovo ostvarenje zavisiće pre svega od kontinuiranog ulaganja u edukaciju i unapređenja finansijske pismenosti. Istovremeno, poverenje u fondovsku industriju može se održati i dodatno ojačati samo kroz sistemsko unapređenje tržišnog okruženja, visok nivo transparentnosti i doslednu primenu regulatornih standarda koji štite interese investitora i podstiču održiv razvoj tržišta kapitala.

Kolika je vrednost imovine kojom upravljaju fondovi?

Ukupna imovina pod upravljanjem svih investicionih fondova u Srbiji na kraju 2025. godine premašila je 2,2 milijarde evra, što potvrđuje nastavak solidnog rasta domaće fondovske industrije. Najveći deo ove imovine i dalje se nalazi u novčanim fondovima, a takva struktura ukazuje da na domaćem tržištu i dalje preovlađuje sklonost ka visokoj likvidnosti i nižem nivou rizika. Istovremeno, segment alternativnih investicionih fondova beleži značajan razvoj.

Kakva su vaša očekivanja a koja se odnose na ponašanje investitora?

Očekujemo da će ponašanje investitora u narednom periodu u sve većoj meri biti oblikovano neizvesnošću u globalnom okruženju. Geopolitičke promene, tehnološka transformacija i promene monetarnih politika stvaraju okruženje u kojem ne postoji jedinstven odgovor na pitanje gde će kapital ostvarivati najbolje rezultate.

U takvim okolnostima verujemo da će investitori postajati sve selektivniji i da će veći značaj pridavati profesionalnom upravljanju imovinom, diversifikaciji i fleksibilnosti investicionih strategija. Umesto potrage za „idealnim“ rešenjem, tražiće se proizvodi koji mogu odgovoriti na različite tržišne scenarije i prilagoditi se promenama.

Istovremeno, očekujemo nastavak rasta interesovanja za investicione fondove kao efikasan način dugoročnog upravljanja kapitalom. Ključni preduslov za takav razvoj biće kontinuirana edukacija investitora i dalje jačanje poverenja u domaće tržište kapitala i fondovsku industriju.

Na koje sve načine mogu još dodatno da se unaprede korisnička iskustva klijenata fondova Vista Rica?

Kontinuirano radimo na unapređenju korisničkog iskustva kroz razvoj digitalnih kanala komunikacije, pojednostavljenju procesa ulaganja i pravovremenom informisanju i izveštavanju. Naš cilj je da investitori u potpunosti razumeju investicione strategije, prateće rizike, ali i dugoročne prednosti koje donosi profesionalno upravljanje imovinom. U narednom periodu želimo da dodatno unapredimo digitalnu dostupnost naših usluga, razvijemo personalizovaniji pristup komunikaciji sa investitorima i ponudimo alate koji će im omogućiti lakše praćenje portfolija.

Tokom prethodne decenije finansijske institucije širom sveta intenzivno su ulagale u digitalizaciju poslovanja. Banke su modernizovale korisničke interfejse, razvijale mobilne platforme, automatizovale pojedine procese i ubrzavale prelazak ka digitalnim kanalima komunikacije i poslovanja. Međutim, uprkos značajnim investicijama, veliki broj institucija nastavio je da funkcioniše na fragmentisanoj infrastrukturi, složenim operativnim modelima i zastarelim sistemima koji su često ostajali skriveni iza savremenog digitalnog korisničkog iskustva.

Prema Deloitteovom “FSI Predictions 2026” izveštaju, sektor finansijskih usluga danas ulazi u novu fazu transformacije koju Deloitte opisuje kao „structural reinvention“, odnosno strukturnu reinvenciju poslovanja. Reč je o značajno dubljoj promeni od klasične digitalizacije ili optimizacije troškova. Umesto postepenog unapređenja postojećih procesa, finansijske institucije sve više redefinišu samu osnovu svojih operativnih modela i način na koji funkcionišu.

Ova transformacija dolazi u trenutku kada se sektor suočava sa kombinacijom višestrukih pritisaka. Očekivanja klijenata nastavljaju da rastu, dok digitalno iskustvo postaje personalizovanije, jednostavnije i brže. Istovremeno, regulatorni zahtevi ostaju izuzetno kompleksni, naročito u oblastima operativne otpornosti, sajber bezbednosti, upravljanja rizicima i transparentnosti poslovanja. Paralelno sa tim, konkurentski pritisak dodatno raste usled razvoja fintech kompanija, novih modela finansijskih usluga i alternativnih infrastruktura za plaćanje.

U takvom okruženju tradicionalni programi smanjenja troškova više nisu dovoljni. Tokom prethodnih godina banke su se fokusirale pre svega na povećanje efikasnosti kroz optimizaciju procesa, smanjenje operativnih troškova, konsolidaciju sistema i automatizaciju repetitivnih aktivnosti. Iako su takve inicijative donele određene rezultate, one uglavnom nisu rešavale dublje strukturne izazove ugrađene u same operativne modele finansijskih institucija.

Naredna faza transformacije podrazumeva mnogo fundamentalnije promene. Finansijske institucije počinju da redizajniraju način na koji se proizvodi razvijaju, kako se transakcije obrađuju i kako se donose poslovne odluke. Operativna osnova poslovanja postaje inteligentnija, više zasnovana na podacima i sve autonomnija.

Jedna od ključnih promena koje Deloitte identifikuje jeste razvoj takozvanih AI-native proizvoda i usluga. U prethodnoj fazi digitalne transformacije veštačka inteligencija uglavnom je korišćena kao alat za podršku odnosno za unapređenje korisničkog servisa, otkrivanje prevara, optimizaciju marketinga ili automatizaciju pojedinačnih procesa. Međutim, novi trend podrazumeva da AI postaje sastavni deo samih bankarskih proizvoda i operativnih funkcija.

Veštačka inteligencija više ne predstavlja samo dodatni alat za podršku poslovnim procesima, već postaje deo same operativne infrastrukture finansijskih institucija. Drugim rečima, AI se postepeno ugrađuje u samu osnovu načina na koji finansijske organizacije razvijaju proizvode, upravljaju rizicima i donose poslovne odluke.

Ovakav pristup menja i način na koji institucije posmatraju transformaciju poslovanja. Umesto da tehnologiju tretiraju kao dodatni sloj postojećim strukturama, organizacije sve češće redefinišu svoje operativne modele oko inteligentnih sistema sposobnih za donošenje odluka u realnom vremenu, prediktivnu analitiku, automatizovano izvršavanje procesa i kontinuiranu optimizaciju poslovanja.

Deloitte posebno ističe da bi AI-native proizvodi mogli značajno da redefinišu institucionalno bankarstvo u oblastima kao što su upravljanje likvidnošću, sistemi za inteligentno usmeravanje platnih transakcija, kontinuirano praćenje kreditnog rizika i automatizovana obrada dokumentacije. Reč je o rešenjima u kojima veštačka inteligencija nije dodatna funkcionalnost, već centralni mehanizam oko kojeg je proizvod izgrađen.

Istovremeno, izveštaj ukazuje i na potrebu modernizacije infrastrukture za plaćanja. Novi modeli zasnovani na digitalnoj imovini, blockchain tehnologijama i savremenim platnim infrastrukturama postepeno menjaju način na koji se novac kreće kroz finansijski sistem. Iako regulatorni okviri i dalje evoluiraju, pravac razvoja postaje sve jasniji.

Tradicionalni platni sistemi često se oslanjaju na složene posredničke strukture, spore procese obračuna i realizacije transakcija, kao i visoke transakcione troškove. Nove digitalne infrastrukture imaju potencijal da smanje operativna opterećenja i omoguće fleksibilnije, brže i efikasnije finansijske transakcije.

Za banke ovo predstavlja istovremeno i priliku i izazov. Institucije koje uspešno modernizuju svoje operativne i platne kapacitete mogu otvoriti prostor za nove poslovne modele, unapređenje korisničkog iskustva i jačanje konkurentske pozicije. Sa druge strane, organizacije koje ostanu vezane za zastarele sisteme rizikuju gubitak agilnosti u trenutku kada tržišna očekivanja nastavljaju ubrzano da se menjaju.

Najvažnije promene više se ne dešavaju samo na nivou korisničkog interfejsa i digitalnih kanala komunikacije. Suštinske transformacije odvijaju se unutar same operativne osnove finansijskih institucija. Zastareli sistemi i manuelni procesi koji su godinama ograničavali skalabilnost poslovanja postepeno ustupaju mesto infrastrukturama zasnovanim na cloud tehnologijama, inteligentnoj automatizaciji i integrisanim arhitekturama podataka.

Ovaj proces posebno je važan imajući u vidu da veliki broj finansijskih institucija i dalje funkcioniše kroz fragmentisane tehnološke ekosisteme nastale kao posledica višegodišnjih spajanja, regulatornih prilagođavanja i parcijalnih modernizacija. Rezultat su često duplirani procesi, nekonzistentni podaci i operativni silosi koji usporavaju donošenje odluka i povećavaju operativne rizike.

Koncept strukturne reinvencije upravo pokušava da adresira ove dublje neefikasnosti. Umesto dodavanja novih digitalnih slojeva na postojeće sisteme, finansijske institucije sve više preispituju samu arhitekturu svojih operativnih modela.

Ovakva promena odražava i širi pomak u strateškim prioritetima sektora. Tokom perioda povećane ekonomske neizvesnosti, rasta kamatnih stopa i regulatornih pritisaka, fokus velikog broja institucija bio je prvenstveno na otpornosti poslovanja, očuvanju kapitala i kontroli troškova. Transformacija se uglavnom opravdavala kroz kratkoročne uštede i povećanje produktivnosti.

Danas, međutim, vodeće finansijske institucije sve više posmatraju transformaciju kao pokretača budućeg rasta. Inteligentni operativni modeli mogu omogućiti brži razvoj proizvoda, personalizovanije usluge, unapređeno upravljanje rizicima i efikasnije korišćenje podataka. U tom kontekstu modernizacija više nije samo pitanje optimizacije troškova, već stvaranja fleksibilnosti neophodne za budući razvoj poslovanja.

Ipak, Deloitte naglašava da strukturna reinvencija neće biti brz niti jednostavan proces. Ona zahteva značajne investicije, organizacione promene, regulatorno usklađivanje i visok nivo upravljačke zrelosti. Finansijske institucije moraće da pronađu balans između inovacija i operativne otpornosti, uz očuvanje poverenja, transparentnosti i adekvatnog upravljanja rizicima u sve automatizovanijem okruženju.

Implikacije za menadžment timove su značajne. Lideri više ne donose samo tehnološke odluke — oni redefinišu buduće operativne temelje svojih organizacija. Pitanja upravljanja podacima, upravljanja modelima veštačke inteligencije, sajber otpornosti, međusobne povezanosti sistema i transformacije radne snage postaju centralna strateška pitanja finansijskog sektora.

Deloitte FSI Predictions 2026 jasno ukazuje da sektor finansijskih usluga ulazi u novu fazu razvoja koja prevazilazi klasičnu digitalizaciju. Institucije koje budu uspešne u narednom periodu verovatno neće biti one koje najbrže automatizuju procese ili najagresivnije smanjuju troškove, već one koje budu sposobne da izgrade inteligentne, skalabilne i prilagodljive operativne modele.

Upravo zbog toga naredna faza transformacije finansijskog sektora neće biti definisana samo novim digitalnim kanalima ili pojedinačnim inovacionim inicijativama. Ona će biti određena sposobnošću finansijskih institucija da redefinišu infrastrukturu, sisteme i operativne modele koji čine samu osnovu savremenih finansijskih usluga.

Autor Jelena Čvorović, direktorka Sektor za reviziju, Deloitte

Foto: Depositphotos

Dok se širom sveta obeležava Međunarodni dan dovođenja pasa na posao (Bring Your Dog to Work Day), kompanija Mars, globalni lider u oblasti proizvoda i usluga za kućne ljubimce i proizvođač brendova PEDIGREE® i WHISKAS®, ukazuje na sve veći značaj pet-friendly radnih okruženja i njihov pozitivan uticaj na dobrobit zaposlenih, organizacionu kulturu i privlačenje talenata.

Prema istraživanju Pet-Friendly Advantage Workplace 2026, sprovedenom među više od 16.000 zaposlenih u 16 evropskih zemalja, pet-friendly politike više nisu samo dodatna pogodnost, već postaju sve važniji kriterijum prilikom izbora poslodavca. Više od polovine ispitanika (55%) navelo je da bi razmotrilo promenu posla ukoliko bi novi poslodavac omogućio dovođenje ljubimaca na radno mesto.

Pet-friendly kancelarije postaju važan deo iskustva zaposlenih

Čak 81% ispitanika smatra da prisustvo kućnih ljubimaca doprinosi opuštenijoj atmosferi na poslu, dok više od trećine zaposlenih (37%) pet-friendly politike smatra vrednijim od pogodnosti poput besplatnih grickalica, popusta za zaposlene ili organizovanih druženja nakon radnog vremena. Sličan procenat ispitanika (35%) navodi da im je mogućnost dovođenja ljubimca na posao važnija čak i od pojedinih tradicionalnih benefita, poput dodatnog roditeljskog odsustva ili privatnog zdravstvenog osiguranja.

Ovaj trend posebno je izražen među mlađim generacijama. Čak 41% pripadnika generacije Z aktivno traži informacije o pet-friendly politikama prilikom potrage za poslom, što je gotovo dvostruko više u odnosu na zaposlene starije od 55 godina (24%). Istovremeno, 42% mladih ispitanika ističe da im je mogućnost da ljubimca povedu na posao važnija od pojedinih dodatnih benefita, što potvrđuje da pet-friendly prakse postaju sve značajniji faktor u privlačenju i zadržavanju talenata.

„Odnos ljudi i ljubimaca danas se sve više prepoznaje kao važan izvor svakodnevne podrške, povezanosti i emocionalnog blagostanja, a to se prirodno prenosi i na radno okruženje. Mogućnost da zaposleni povremeno povedu svog psa na posao može doprineti prijatnijoj atmosferi, podstaći neformalne interakcije među kolegama i podsetiti nas koliko su kratke pauze i trenuci radosti važni tokom radnog dana. Upravo zato verujemo da pet-friendly inicijative predstavljaju mnogo više od benefita – one su deo kulture koja ljude i njihove potrebe stavlja u centar pažnje“, izjavila je Vanja Vagić, direktorka komunikacija za Južnu Evropu kompanije Mars.

Istraživanje je deo dugogodišnje inicijative BETTER CITIES FOR PETS™, kroz koju Mars podstiče stvaranje okruženja prilagođenih kućnim ljubimcima – u gradovima, zajednicama i na radnim mestima – sa ciljem da život sa ljubimcima bude jednostavniji i kvalitetniji za što veći broj ljudi.