Ekonomija

Na gradilištu BYD-ove fabrike u Mađarskoj poginuo još jedan radnik

by bifadmin

Nakon što je u februaru građevinski radnik izgubio život, nedavno je na gradilištu BYD-ove fabrike u Mađarskoj poginuo još jedan zaposleni, što je podgrejalo priče o lošim uslovima rada kod pojedinih kineskih poslodavaca.

Obe nesreće su se desile na mestu izgradnje fabrike električnih automobila u Segedinu. Pre četiri meseca je na njenom gradilištu stradao prvi radnik, međutim izvršna potpredsednica BYD-a, Stela Li, odbacila je optužbe o zloupotrebi radne snage na ovom projektu i poručila da kompanija pozdravlja inspekcijske kontrole.

No, kako je portal CNBC saznao od mađarske Nacionalne službe hitne pomoći, sledeći radnik je preminuo 18. juna nakon što ga je, prema pisanju lokalnih medija, na gradilištu udario kamion. Na mesto nesreće upućeno je više hitnih ekipa, uključujući i spasilački helikopter, ali pokušaji reanimacije nisu uspeli.

Slična kršenja radničkih prava kao u Srbiji

Da podsetimo, krajem aprila ove godine BYD je postao prva kineska kompanija čije je poslovanje u EU dospelo na dnevni red Evropskog parlamenta zbog navoda o zloupotrebama radne snage u Mađarskoj.

Povod je bila istraga o uslovima rada na gradilištu u Segedinu. Prema izveštaju njujorške organizacije China Labor Watch, objavljenom 14. aprila, izvođači angažovani na izgradnji BYD-ove fabrike navodno su primoravali hiljade radnika da rade sedam dana nedeljno, u smenama dužim od 12 sati dnevno. Postoje navodi i o lošim ugovorima o radu, kašnjenju pri prijavljivanju radnika, zadržavanju njihovih zarada i sličnim zloupotrebama. Organizacija je ovo utvrdila pošto je od oktobra 2025. intervjuisala 50 radnika i tri puta posetila gradilište.

Zanimljivo je da je na izgradnji BYD-ove fabrike u Mađarskoj angažovana kompanija AIM Construction Hungary, povezana sa građevinskom firmom koja je 2024. godine bila umešana u skandal sa nehumanim radnim uslovima prilikom izgradnje BYD-ove fabrike u Brazilu. Utvrđeno je da su i u toj zemlji radnici angažovani po sličnom principu po kom rade neke kineske firme u Srbiji.

Ponižavajući radni i životni uslovi

Konkretno, u Brazil je tada dovedeno više od 160 kineskih državljana koji su radili prekovremeno na izgradnji BYD-ove fabrike, ponekad i sedam dana uzastopno bez odmora, a kako su brazilski inspektori utvrdili bili su smešteni u veoma „ponižavajućim i nehumanim“ uslovima.

Oni nisu smeli da napuste gradilište bez dozvole, a preko stotini njih oduzeti su pasoši. Spavali su na krevetima bez dušeka u prostorijama u kojima je više od 600 zaposlenih delilo svega osam mobilnih toaleta koji su bili u „katastrofalnom stanju“, bez toalet papira i tekuće vode. Nisu imali adekvatan kuhinjski prostor pa su hranu skladištili u nehigijenskim uslovima – u blizini toaleta. Pripremljeni obroci ostavljani su otvoreni na podu, izloženi prljavštini i bez rashladnih uređaja, a većina radnika bila je prinuđena da jede na svojim krevetima.

Iako su kineske investicije postale važan deo industrijskog razvoja mnogih zemalja, više incidenata u poslednjih nekoliko godina otvorilo je pitanje da li pojedine kompanije sa sobom prenose i poslovnu kulturu u kojoj se produktivnost često stavlja ispred bezbednosti i prava zaposlenih. Zbog toga se njihov rad sve češće nalazi pod lupom regulatora, sindikata i organizacija za zaštitu radnika.

Izvor: CNBC, Guardian, Bif

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Za 55% zaposlenih pet-friendly kancelarija može biti razlog za promenu posla

by bifadmin

Dok se širom sveta obeležava Međunarodni dan dovođenja pasa na posao (Bring Your Dog to Work Day), kompanija Mars, globalni lider u oblasti proizvoda i usluga za kućne ljubimce i proizvođač brendova PEDIGREE® i WHISKAS®, ukazuje na sve veći značaj pet-friendly radnih okruženja i njihov pozitivan uticaj na dobrobit zaposlenih, organizacionu kulturu i privlačenje talenata.

Prema istraživanju Pet-Friendly Advantage Workplace 2026, sprovedenom među više od 16.000 zaposlenih u 16 evropskih zemalja, pet-friendly politike više nisu samo dodatna pogodnost, već postaju sve važniji kriterijum prilikom izbora poslodavca. Više od polovine ispitanika (55%) navelo je da bi razmotrilo promenu posla ukoliko bi novi poslodavac omogućio dovođenje ljubimaca na radno mesto.

Pet-friendly kancelarije postaju važan deo iskustva zaposlenih

Čak 81% ispitanika smatra da prisustvo kućnih ljubimaca doprinosi opuštenijoj atmosferi na poslu, dok više od trećine zaposlenih (37%) pet-friendly politike smatra vrednijim od pogodnosti poput besplatnih grickalica, popusta za zaposlene ili organizovanih druženja nakon radnog vremena. Sličan procenat ispitanika (35%) navodi da im je mogućnost dovođenja ljubimca na posao važnija čak i od pojedinih tradicionalnih benefita, poput dodatnog roditeljskog odsustva ili privatnog zdravstvenog osiguranja.

Ovaj trend posebno je izražen među mlađim generacijama. Čak 41% pripadnika generacije Z aktivno traži informacije o pet-friendly politikama prilikom potrage za poslom, što je gotovo dvostruko više u odnosu na zaposlene starije od 55 godina (24%). Istovremeno, 42% mladih ispitanika ističe da im je mogućnost da ljubimca povedu na posao važnija od pojedinih dodatnih benefita, što potvrđuje da pet-friendly prakse postaju sve značajniji faktor u privlačenju i zadržavanju talenata.

„Odnos ljudi i ljubimaca danas se sve više prepoznaje kao važan izvor svakodnevne podrške, povezanosti i emocionalnog blagostanja, a to se prirodno prenosi i na radno okruženje. Mogućnost da zaposleni povremeno povedu svog psa na posao može doprineti prijatnijoj atmosferi, podstaći neformalne interakcije među kolegama i podsetiti nas koliko su kratke pauze i trenuci radosti važni tokom radnog dana. Upravo zato verujemo da pet-friendly inicijative predstavljaju mnogo više od benefita – one su deo kulture koja ljude i njihove potrebe stavlja u centar pažnje“, izjavila je Vanja Vagić, direktorka komunikacija za Južnu Evropu kompanije Mars.

Istraživanje je deo dugogodišnje inicijative BETTER CITIES FOR PETS™, kroz koju Mars podstiče stvaranje okruženja prilagođenih kućnim ljubimcima – u gradovima, zajednicama i na radnim mestima – sa ciljem da život sa ljubimcima bude jednostavniji i kvalitetniji za što veći broj ljudi.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prosečna neto zarada u aprilu 121.805 dinara, medijalna 94.585

by bifadmin

Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2026. godine iznosila je 168 008 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 121 805 dinara, objavio je RZS.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2026. godine iznosila je 168 008 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 121 805 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar-april 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,5% nominalno, odnosno 8,5% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,6% nominalno, odnosno za 8,6% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za april 2026. godine, nominalno je veća 11,4%, a realno za 7,8%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 11,5%, odnosno za 7,9% realno.

Medijalna neto zarada za april 2026. godine iznosila je 94 585 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Od obroka za decu Mado pasta iz Zemuna stigla do zlatnih medalja sajma za kvalitet

by bifadmin

Mališani koji se mršte na obroke sa povrćem bio je motiv jednom tati da počne da pravi pastu u boji. Šarene rigatone, fusili, pene spremao je za kćerku i sina dodajući u testo spanać, cveklu, celer, šargarepu.

Specijalitet iz kuhinje porodice Brnjas, tada na privremenom radu u Dubaiju, brzo je privukao pažnju njihovih prijatelja. Nasmejana lica kćerke i sina, komplimenti poznanika za ukus, ali i izgled, ručno rađene šarene testenine, supružnicima Nikoli i Maji bili su signal da po povratku u Srbiju, pre osam godina započnu preduzetničku priču zajedno sa Nikolinim bratom Bojanom.

Suve testernine, iz male porodične radionice u Zemunu, nedavno su ovenače značajnim priznanjem.

Na 93. Novosadskom sajmu poljoprivrede Mado pasta je osvojila čak četiri Velike zlatne medalje za kvalitet; Mado fusilli su Šampioni Novosadskog sajma za kvalitet. Njihova testenina je i dobitnik specijalnog priznanja “Dr Rozika Vukobratović” za, kako je žiri obrazložio” unapređenje tehnoloških procesa nastalih kao rezultat privmene savremenih naučnih i stručnih dostignuća” za asortiman testenine s povrćem.

-Ono što smo počeli kao porodični projekat, preraslo je u brend. I dalje nas vodi ista želja, ne samo prema dobroj i zdravoj hrani, već cilju koji smo postavili na samom početku – da Mado postane globalno poznata, kaže Nikola Brnjas, idejni tvorac i glavni “tehnolog” od samog početka.

Prve godine razvijanja posla prošle su, kaže Nikola, po karakterističnoj matrici većine porodičnih biznisa u Srbiji. U proizvodne mašine, sušare testenine, veći prostor, marketing, ulagali su sopstvena sredstva. Istovremeno, uz pomoć članova porodice i prijatelja tražili su svoje mesto na tržištu.

Prvi kanali prodaje Mado paste bile su prodavnice ”zdrave” hrane, pojedini beogradski restorani i firme koje se bave keteringom.

Ubeđeni u potencijal ručno rađene suve testetenine čiju boju postižu dodavanjem prirodnih sastojaka poput povrća i začina, pre dve godine porodični postaje ortački biznis jer se kao investitori priključio prijatelj Miloš Tonšić.

– Svaki od nas trojice ima neku osobinu i kvalitet koji doprinose da nam tim bude jači. Miloš je dobar organizator, Bojan je i ranije pomago oko dizajna, estetike. Ja sam najsrećniji kada sam u proizvodnji.

Posle dokapitalizacije, Mado pasta brend je redizajniran. Urađeno je novo rešenje za pakovanja, vizuelni identitet naloga na društvenim mrežama  i osnažena onlajn prodaja. Takođe, trojac iz Zemuna koji sada stoji iza Mado paste uložio je sredstva u novu sušaru za testenine jer su pokrenuli liniju za HORECA kupce.

– Nekad se čini da je jako teško. Još uvek nemamo zaposlene, iako je plan da širimo tim. Šalimo se da ne isplaćujemo plate ni sebi jer je fokus na unapređenju procesa. Verujemo u ovo što radimo, a bolju potvrdu od ovih nagrada na Sajmu nismo mogli da poželimo.

Mado pasta se za sada najviše naručuje preko online priodavnice, u prodavnicama može da se kupi  na više od 30 mesta širom  Srbije, od Subotic,e Loznice,  Aranđelovca, Užica, Pančeva do radnji po Beogradu. U planu imaju dalje širenje na region i Evropu.

Foto Lična arhiva / Mado pasta

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Beograd u vrhu Evrope po troškovima stanovanja u odnosu na plate

by bifadmin

Beograd zauzima peto mesto na listi gradova koji su u pogledu troškova stanovanja najmanje pristupačni samcima za život, rezultati su istraživanja britanskog finansijskog portala Tradingpedia za 2026. godinu.

Pristupačnost stanovanja ostaje jedna od najuočljivijih linija podele među evropskim prestonicama u 2026. godini, zaključak je ovog istraživanja.

Lisabon je grad sa najmanje pristupačnim stanovanjem za podstanare, jer mesečni troškovi nameštenog studio apartmana od 45 kvadratnih metara, uključujući komunalije i internet, u proseku iznose 1.226 evra, što je čak 91,3 odsto prosečne mesečne zarade u gradu od 1.343 evra, navodi se u tekstu ovog britanskoh portala.

U Varšavi isti stan, piše dalje, zajedno sa komunalijama i osnovnim kućnim potrepštinama, košta u proseku 1.303 evra mesečno, odnosno 68,2 odsto prosečnih lokalnih primanja.

Tirana je takođe među gradovima sa najmanje pristupačnim stanovanjem, gde troškovi kirije i komunalija u proseku iznose 504 evra mesečno, što „pojede“ 66,3 odsto prosečne zarade.

Rim i Beograd zauzimaju četvrto i peto mesto, pri čemu troškovi stanovanja čine 62,6 odsto, odnosno 61,5 odsto prosečnih plata, ostavljajući stanovnicima znatno manje raspoloživog dohotka nakon što podmire kiriju i račune.

Prema osnovnim mesečnim troškovima, Sarajevo je najjeftinija evropska prestonica u 2026. godini, sa prosečnim mesečnim troškovima života za jednu osobu od svega 584 evra, pokazuju podaci britnaskog finansijskog portala.

Mesečni troškovi stanovanja za osobu koja iznajmljuje namešten studio od 45 kvadratnih metara, uključujući uobičajene račune, internet i osnovne kućne potrepštine, u proseku iznose 337 evra, što je najniži iznos među svim evropskim prestonicama.

Prema istraživanju, Podgorica zaokružuje listu najjeftinijih evropskih prestonica, sa procenjenim mesečnim troškovima života od ukupno 760 evra. Glavni grad Crne Gore kombinuje umerene troškove stanovanja od oko 443 evra mesečno sa relativno pristupačnim cenama hrane, pri čemu osnovna potrošačka korpa u proseku košta oko 110 evra mesečno. Uprkos rastu cena širom Evrope, Podgorica i dalje ostaje jedna od najjeftinijih prestonica na kontinentu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ilon Mask nema više status bilionera

by bifadmin
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Mask je ovog meseca postao prva osoba u istoriji čije je bogatstvo premašilo bilion dolara, nakon rekordnog izlaska njegove raketne kompanije SpaceX na berzu, prenosi britanski „Telegraph“.

Međutim, akcije SpaceX-a pale su oko 30 odsto u odnosu na prošlonedeljni rekord, dok je Tesla, proizvođač električnih automobila čiji je Mask vlasnik, pogođena rasprodajom tehnoloških akcija.

Prema analizi agencije „Bloomberg“, Maskovo bogatstvo sada iznosi oko 957,1 milijardu dolara.

Procene magazina „Forbes“ pokazuju da je njegova neto vrednost prošle nedelje dostigla vrhunac od 1,45 biliona dolara.

Pad Maskovog bogatstva tokom samo jedne nedelje veći je od ukupne imovine drugog najbogatijeg čoveka na svetu, osnivača Google-a Lerija Pejdža, čije bogatstvo iznosi nešto manje od 297 milijardi dolara.

Maskovo bogatstvo pretrpelo je udar nakon što su berzanski indeksi na Volstritu zabeležili pad dva dana zaredom ove nedelje.

Vrednost Tesle smanjena je za više od 89 milijardi dolara nakon što su akcije kompanije u utorak pale 5,8 odsto.

Akcije Nvidia, najvrednije javno kotirane kompanije na svetu, pale su za 4,1 odsto.

Analitičari upozoravaju da bi Mask mogao da pretrpi dodatne gubitke ukoliko se pad nastavi, nakon što kompanija Micron Technology, čija se vrednost meri bilionima dolara i koja posluje u oblasti čipova za veštačku inteligenciju, objavi rezultate poslovanja za treći kvartal.

Akcije Micron-a pale su u utorak za 13,2 odsto zbog rastuće zabrinutosti da su procene vrednosti kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom postale previsoke.

Mask je postao prvi svetski bilioner 12. juna nakon rekordnog izlaska SpaceX-a na berzu.

Akcije kompanije porasle su čak 67 odsto u prva tri dana trgovanja, nakon inicijalne javne ponude kojom je SpaceX procenjen na više od 1,8 biliona dolara.

Nakon toga akcije su pale tri dana zaredom, smanjivši tržišnu vrednost kompanije za oko 928 milijardi dolara, sa najvišeg nivoa od 2,9 biliona na nešto više od dva biliona dolara.

U utorak su porasle za jedan odsto uprkos padu tehnološkog sektora.

Pad Maskovog bogatstva tokom poslednje nedelje najveći je zabeležen u istoriji.

On je prethodno držao rekord po najvećem gubitku bogatstva jedne osobe, kada je njegova imovina 2022. godine smanjena za procenjenih 165 milijardi dolara nakon pada akcija Tesle.

Maskovo bogatstvo uglavnom potiče od njegovog udela od 38 odsto u SpaceX-u, udela od 11 odsto u Tesli, kao i vlasništva u nekoliko drugih startap kompanija.

Izvor: Tanjug
Foto: ChinaImages, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Od 1. jula nove tarife za državne takse

by bifadmin
Od 1. jula 2025. godine menja se iznos republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama, i usklađivanju sa inflacijom.
Tako, usklađeni dinarski iznosi republičkih administrativnih taksi, biće uvećani u skladu sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. Reč je o redovnom godišnjem usklađivanju koje se vrši na osnovu inflacije za period od 1. maja 2025. do 30. aprila 2026. godine.

Novi iznosi odnose se na veliki broj administrativnih postupaka koje građani i privreda obavljaju pred državnim organima, od izdavanja različitih uverenja i potvrda do dozvola, licenci i drugih upravnih postupaka.

Koliko sada koštaju najčešće administrativne usluge

Prema objavljenoj tarifi, osnovna republička administrativna taksa iz Tarifnog broja 1 iznosiće 430 dinara, dok će pojedina uverenja i potvrde koštati od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara.

Pojedine specijalizovane dozvole i saglasnosti za privredu dostižu i više desetina hiljada dinara, dok najskuplje takse prema novoj tarifi premašuju milion dinara. Tako je jedna od najviših propisanih taksi određena u iznosu od 1.137.250 dinara.

Usklađivanje zbog inflacije

U dokumentu u koji je „Blic Biznis“ imao uvid, se navodi da su svi iznosi usklađeni sa godišnjim indeksom potrošačkih cena koji je objavio Republički zavod za statistiku. Za pojedine takse koje su uvedene izmenama zakona krajem 2025. godine obračun je vršen za kraći period, od 1. januara do 30. aprila 2026. godine.
Ovakvo usklađivanje predviđeno je Zakonom o republičkim administrativnim taksama i sprovodi se svake godine kako bi se iznosi taksi prilagodili rastu troškova i inflaciji.

Na šta se odnose nove cene

Nova tarifa obuhvata više od stotinu tarifnih brojeva i praktično sve oblasti državne uprave, uključujući izdavanje različitih potvrda, uverenja, dozvola, licenci, registracija, saglasnosti i drugih upravnih akata koje izdaju ministarstva, agencije i drugi državni organi.

Građani i privreda nove iznose plaćaće prilikom podnošenja zahteva za usluge za koje je propisana republička administrativna taksa.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika

by bifadmin

Iz ugla savremenog upravljanja rizikom, sakralni svet predstavlja pravu zakonsku enigmu. Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika, što ih čini prilično nepodobnim klijentima za banke.

Doktrina Srpske pravoslavne crkve po kojoj sa priličnom teološkom rezervom gleda na zaradu od pozajmljivanja novca, a što je osnovni cilj svake banke, uveliko udaljava ovu instituciju i njene verske službenike od bankarskih šaltera. Ali, uzrok nisu samo metafizička neslaganja. Zbog svog specifičnog unutrašnjeg ustrojstva i radnog statusa, crkveni velikodostojnici bi teško došli do zajma čak i kada bi sekularna želja nadvladala kanonsku uzdržanost.

Naime, crkve i verske organizacije uživaju zakonske olakšice i izuzetke u mnogim oblastima. One formalno jesu pravna lica, ali nemaju zakonsku obavezu da podnose godišnje finansijske izveštaje, pa njihovi realni tokovi novca nisu dostupni javnosti. Crkve i verske organizacije imaju ljude koji za njih rade ali ih formalno ne zapošljavaju, dok se o njihovim doprinosima za socijalno i zdravstveno osiguranje brine država, diskretno ih namirujući iz zajedničke kase svih građana.

Sve to praktično onemogućava banke da sa ovom vrstom klijenata stupe u klasične kreditne ili druge konvencionalne finansijske odnose.

Plivajuće plate i neotuđiva imovina

Univerzalna garancija koju banke traže za odobravanje bilo koje vrste kredita zahteva ili stabilna i lako dokaziva mesečna primanja ili zalaganje odgovarajuće imovine.

Verski poglavari, sveštenici i svi drugi koji rade pod crkvenim krovom, nisu formalno zaposleni u verskoj organizaciji prema odredbama koje propisuje važeći Zakon o radu. Oni nemaju fiksnu platu, već njihovi prihodi zavise od parohijskog prometa i verničkih priloga, što ih u „očima“ algoritama koje banke koriste za procenu kreditne sposobnosti automatski diskvalifikuje.

Kada je reč o imovini koju crkva poseduje i koju bi teorijski mogla da stavi u zalog za kredit, problem postaje još složeniji. Važeći Zakon o crkvama i verskim organizacijama eksplicitno propisuje da sakralna i kulturna baština ne može biti predmet prinudnog izvršenja, niti se može otuđiti u postupku stečaja ili prinudnog poravnanja. Time se logično postavlja pitanje šta bi jedna banka radila sa imovinom, koju u slučaju neizmirivanja obaveza po zakonu ne sme da zapleni, a kamoli da otuđi na tržištu?

Isti zakon propisuje i da crkve i verske zajednice obezbeđuju sredstva za obavljanje svoje delatnosti od prihoda iz sopstvene imovine: zadužbina, legata i fondova, nasleđivanja, poklona i priloga, kao i drugih pravnih poslova i delatnosti na strogo neprofitnim osnovama.

Iako crkvama i verskim zajednicama zakonodavac dozvoljava da samostalno i suvereno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima u skladu sa sopstvenim propisima, u tekstu zakona se nigde ne pominje da bi bankarski kredit uopšte mogao da bude legitimna opcija za finansiranje redovnog poslovanja ili obavljanja privredne delatnosti.

Šarmantni finansijski dvojac

Jedini deo zakona koji kao potencijalni izvor finansiranja stidljivo navodi sredstva obezbeđena van sopstvenih neposrednih prihoda odnosi se na graditeljsku delatnost. Crkve i verske zajednice, naime, mogu samostalno da podižu hramove, parohijske domove, manastirske konake i administrativno-upravne zgrade, ali i klasične stambene zgrade, proizvodne i druge objekte.

Međutim, skorašnji preduzetnički poduhvati Srpske pravoslavne crkve pokazuju da zajmovi komercijalnih banaka nisu opcija ni za ove, čisto investicione poduhvate, jer je u praksi razvijen daleko efikasniji i lakši model finansiranja.

Naime, kada je pre nekoliko godina SPC pribegla stambenoj izgradnji na Novom Beogradu, učinila je to po raširenom modelu suinvestiranja sa privatnom građevinskom firmom. Crkva je ustupila lokaciju, odnosno svoje zemljište, a zauzvrat je dobila čist udeo u izgrađenim kvadratima.

I dok su na zemljištu Hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija tutnjale mašine i dizalice, a građevinski radnici podizali dve stambene i jednu poslovnu zgradu u ekstra zoni sa listom čekanja za kupovinu, na samom ulazu u crkvu stajao je natpis sa apelom vernicima da daju dobrovoljni prilog za dovršetak ovog verskog objekta. Prema pisanju medija, ovakav, „šarmantni“ model finansijskog dvojca primenjivao se i za gradnju luksuznih stanova u drugim delovima Beograda, poput Dorćola i Senjaka.

Šta kažu bankari?

Imajući u vidu ovakve zakonske odredbe, šta o verskim organizacijama i sveštenicima kao potencijalnim klijentima kažu bankari?

„Banke uvek pristupaju svakom klijentu individualno, uz poštovanje važeće regulative i standarda procene kreditnog rizika. U tom smislu, crkve i verske zajednice, iako formalno imaju status pravnog lica, u praksi se često posmatraju slično kao i druge neprofitne organizacije. Razlog za to leži pre svega u specifičnostima njihovog finansiranja i nivou dostupnih finansijskih informacija“, navode u Erste banci za B&F.

Kao i kod ostalih neprofitnih organizacija, ključni faktor u proceni kreditne sposobnosti je transparentnost prihoda i održivost finansijskih tokova, što uvek predstavlja izazov ukoliko ne postoje standardizovani, revidirani i javno dostupni završni računi, objašnjavaju u Erste banci i dodaju: „Iako imamo klijente iz ove delatnosti, oni do sada nisu izražavali interesovanje za kreditno zaduživanje“.

To, međutim, ne znači da su vrata banaka za crkve i verske zajednice hermetički zatvorena. Banke od slučaja do slučaja nastoje da pronađu odgovarajuće modele podrške kroz programe takozvanog socijalnog bankarstva, koji su prilagođeni specifičnostima udruženja i fondacija.

Kada je reč o sveštenicima i zaposlenima u verskim zajednicama kao fizičkim licima, pristup se ne razlikuje od standardnih procedura za sve ostale građane – ključna je stabilnost i dokazivost prihoda. „Ukoliko prihodi nisu u formi klasičnog radnog odnosa, banka može razmotriti dodatne elemente obezbeđenja, ali se odluke donose od slučaja do slučaja, bez unapred definisanih restriktivnijih pravila za ovu grupu klijenata“, ističu u Erste banci.

A od SPC ni reči

Šta o svemu ovome imaju da kažu oni kojih se ova tema najviše tiče, pokušali smo da saznamo u zvaničnom obraćanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Uprkos formalnom obećanju da ćemo dobiti odgovore, a potom i dodatnim obećanjima koja su usledila nakon insistiranja i podsećanja da rokovi ističu, oni nisu stigli sve do zaključenja ovog izdanja. Možda će stići na onome svetu.

U međuvremenu, na ovozemaljskom Vračaru, Srpska pravoslavna crkva se u tišini priprema za svoj do sada najveći graditeljski i preduzetnički poduhvat u neposrednoj okolini Hrama Svetog Save. Tamo planira izgradnju čak 400 stambenih jedinica, poslovnu zonu i prateće komercijalne sadržaje na prostoru od devet hektara.

Kao zvanični investitor navedena je upravo SPC. Dok deo javnosti izražava sumnju da eparhijski autoriteti ovde služe samo kao prigodan paravan iza kojeg gradske vlasti kriju prave, svetovne investitore luksuznih vračarskih kvadrata, sasvim je izvesno da će bar jedan objekat u ovom kompleksu biti finansiran isključivo crkvenim novcem. Reč je o novom parohijskom domu od skoro 500 kvadrata. On bi trebalo da zameni onaj koji je izgrađen 2004. godine i, po svemu sudeći, više ne zadovoljava narasle potrebe moderne eparhije.

S druge strane, odgovor na pitanje da li će se luksuzni stanovi namenjeni „sekularnim“ klijentima sa podubokim džepom i ovog puta graditi kroz razmenu parcela za kvadrate ili će crkva ipak zakoračiti u banku trenutno predstavlja svetu tajnu vračarskih finansija.

Jelena Stjepanović

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: emiphoto111, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Duži životni vek menja svaku industriju

by bifadmin

Novo istraživanje koje je naručila UniCredit Grupa pokazuje da veštačka inteligencija, robotika, kvantne tehnologije i interfejsi nove generacije postaju ključna poslovna infrastruktura u svetu sa sve starijim stanovništvom.

Duži životni vek više nije samo pitanje zdravstvene zaštite. On ubrzano postaje jedna od najvažnijih ekonomskih i poslovnih transformacija ovog veka. Prema najnovijem izveštaju UniCredit Horizons Observatory pod nazivom „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“, organizacije u svim sektorima – od finansija i proizvodnje do maloprodaje, energetike i infrastrukture – moraće da preispitaju način na koji stvaraju vrednost u svetu u kojem ljudi žive, rade i troše duže nego ikada ranije.

Izveštaj ističe da se dugovečnost razvija od pukog demografskog trenda u međusektorsku ekonomsku priliku koja utiče na investicione odluke, strategije nabavke, regulatorne okvire, dizajn proizvoda i očekivanja korisnika. Kompanije koje se na vreme prilagode biće u najboljoj poziciji da iskoriste mogućnosti rasta koje donosi starenje stanovništva, uz istovremeno jačanje otpornosti i dugoročne konkurentnosti.

U središtu ove transformacije nalaze se četiri tehnologije koje UniCredit prepoznaje kao stubove koncepta „LongevityTech“:

Veštačka inteligencija (AI)

Robotika

Kvantne tehnologije

Kontrolni sistemi i interfejsi čovek-mašina nove generacije

Zajedno, ove tehnologije trebalo bi da unaprede dugoročne organizacione kapacitete, poboljšaju donošenje odluka, podrže starenje radne snage i omoguće razvoj inkluzivnijih proizvoda i usluga, dok veštačka inteligencija postaje kognitivna infrastruktura ekonomije dugovečnosti

Veštačka inteligencija već prelazi iz faze eksperimentisanja u široku primenu. Prema izveštaju, 88% kompanija širom sveta koristi AI u najmanje jednom segmentu svog poslovanja, dok se očekuje da globalno tržište veštačke inteligencije do 2030. godine dostigne vrednost od 813,8 milijardi dolara, što predstavlja više nego trostruki rast u odnosu na 244 milijarde dolara procenjenih za 2025. godinu.

UniCredit naglašava sve značajniju ulogu AI tehnologija u predviđanju rizika, podršci starijim zaposlenima, unapređenju korisničkog iskustva i omogućavanju dugoročnog finansijskog planiranja. Primeri primene uključuju prediktivno održavanje, otkrivanje prevara, personalizovane zdravstvene preporuke i podršku finansijskom odlučivanju.

Roboti izlaze iz fabrika

Opservatorija takođe prepoznaje robotiku kao ključni pokretač dužeg i produktivnijeg radnog veka. Očekuje se da će globalno tržište robotike porasti sa 74,1 milijarde dolara u 2024. godini na čak 476 milijardi dolara do 2035. godine. Takođe se procenjuje da će do 2030. godine čak 80% ljudi svakodnevno komunicirati sa pametnim robotima, u poređenju sa manje od 10% danas. Pored industrijske automatizacije, robotika se sve više koristi u zdravstvu, logistici, održavanju infrastrukture i bezbednosti na radu, pomažući organizacijama da prošire operativne kapacitete uz istovremeno smanjenje fizičkog opterećenja zaposlenih.

Kvantne tehnologije ulaze u mejnstrim

Iako su još u razvoju, kvantne tehnologije privlače rekordne investicije. Izveštaj navodi da bi tržište kvantnog računarstva moglo da dostigne vrednost od 7,3 milijarde dolara, dok su vlade širom sveta već opredelile 44,5 milijardi dolara javnih sredstava za razvoj kvantnih tehnologija. UniCredit očekuje da će kvantne tehnologije igrati sve značajniju ulogu u finansijskom modeliranju, upravljanju rizicima, planiranju infrastrukture, sajber bezbednosti i rešavanju složenih optimizacionih problema koje tradicionalni računari teško mogu da obrade.

Tehnologije usmerene na čoveka dobijaju na značaju

Kako društva stare, pristupačnost postaje strateško poslovno pitanje. Izveštaj posebno ističe interfejse nove generacije, uključujući glasovne komande, prepoznavanje pokreta, nosive uređaje i interfejse mozak–računar, kao ključne alate za očuvanje upotrebljivosti proizvoda i usluga tokom različitih životnih faza korisnika. Samo tržište interfejsa mozak–računar procenjuje se da će do 2029. godine dostići vrednost od 506 miliona dolara, gotovo dvostruko više u odnosu na 262 miliona dolara iz 2024. godine.

Strateška prilika za svaku industriju

Prema UniCreditu, dugovečnost više ne treba posmatrati kao izazov koji se tiče isključivo zdravstvenih sistema. Stanovanje, mobilnost, proizvodnja, finansijske usluge, infrastruktura, energetika, potrošački proizvodi i digitalne usluge imaju važnu ulogu u podršci dužem, zdravijem i produktivnijem životu.

Izveštaj zaključuje da će konkurentsku prednost sve više imati organizacije koje mogu da:

Dizajniraju proizvode i usluge prilagođene dužim životnim fazama;

Održavaju performanse i poverenje tokom dužih vremenskih perioda;

Smanjuju rizike koji se mogu izbeći;

Prilagođavaju poslovanje demografskim promenama.

Kako dugovečnost menja društva širom sveta, kompanije se suočavaju sa jednostavnim pitanjem: da li su spremne za svet u kojem kupci, zaposleni i investitori očekuju sisteme dizajnirane ne samo za godine, već za decenije?

Foto: Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kako zaštiti najvažniji onlajn resurs – naziv domena poslovnog veb-sajta

by bifadmin

Danas je gotovo neizbežno da nam se neko požali kako je prevaren putem interneta, što i nije čudno s obzirom na vreme koje provodimo koristeći ga. Kriminalci su tamo gde su potencijalne žrtve, pa su internet prevare postale veoma efikasan način za tehnički „potkovane“ kriminalce da ostvare profit, a pritom koliko je moguće smanje rizik da budu uhvaćeni i ostanu anonimni. Uz neizbežan napredak veštačke inteligencije, njenu dostupnost i uvođenje u svakodnevne aktivnosti, dolazimo do tačke gde postaje jako teško razlikovati šta je prevara, a šta nije.

Prevarni imejl, SMS poruku ili veb-sajt više nije tako jednostavno identifikovati, s obzirom na dostupnost i raznovrsnost alata koje zlonamerni akteri mogu iskoristiti kako bi obmanuli svoju žrtvu. Često se spominje da se treba fokusirati na pravopisne greške ili greške u kucanju kako bi se otkrila prevara. To je do nedavno i bio značajan indikator da je reč o fišing porukama, ali danas se samo na to ne možemo osloniti. Dostupnost veštačke inteligencije omogućila je da bilo koji korisnik na internetu može sastaviti gramatički ispravnu poruku, na bilo kom jeziku, a uz to i generisati sadržaj u vidu slika i video zapisa.

Nacionalne domene je teže zloupotrebiti

Različiti alati i tehnike kojima se zlonamerni akteri služe u većini slučajeva nastoje da navedu korisnika da poseti određenu internet adresu, što se najčešće postiže slanjem zlonamernog linka. Linkovi mogu biti maskirani i na razne načine manipulisani, posebno u imejl porukama, ali ono što je neizbežno jeste da moraju sadržati i voditi do određenog naziva domena. Domen je jedinstveni identifikator adrese na internetu, put do veb-sajta ili internet servisa, određuje gde korisnik zaista stiže, bez obzira na to kako link izgleda na prvi pogled. Zbog toga je domen jedan od retkih elemenata koji napadač ne može u potpunosti da prikrije. Treba napomenuti da postoje i slučajevi gde se zlonamerni sadržaj isporučuje bez klika na link, na primer kroz priloge u imejlu, ali i u tim slučajevima zlonamerni akteri često koriste domene kao deo napada.

Koliko će neki domen biti izložen zloupotrebi zavisi pre svega od toga ko njime upravlja i pod kojim se pravilima domen registruje, a upravo tu nacionalni internet domeni prave razliku. Nacionalni registri domena čuvaju svoju infrastrukturu, primenjuju stroža pravila registracije i brže reaguju na zloupotrebe, pa je broj zloupotreba nacionalnih domena u Evropi izuzetno nizak u odnosu na generičke domene.

Statistika potvrđuje nivo bezbednosti

Nacionalni .rs i .срб domeni, kojima upravlja Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), već godinama spadaju među najbezbednije u Evropi. Statistički podaci potvrđuju da domaće internet adrese beleže jedan od najnižih nivoa zloupotreba među evropskim domenima najvišeg nivoa. Tokom 2025. godine, na nešto manje od 160.000 registrovanih naziva domena, RNIDS je primio svega 465 prijava, od kojih je čak 211 neosnovano.

U 2026. godini situacija je malo drugačija, tokom prve polovine godine RNIDS je primio 574 prijava zloupotrebe nacionalnih internet domena, od kojih je 480 bilo neosnovano, što je znatno više nego tokom cele prethodne godine, ali i dalje manje od 1% u odnosu na ukupan broj registrovanih nacionalnih internet domena. U vremenu u kojem su sajber napadi sve češći, porast broja prijava je očekivan, ali nije nužno loš znak. Šta više, govori o tome da korisnici i organizacije sve opreznije postupaju i prijavljuju ono što im deluje sumnjivo.

S obzirom na rastući broj prijava i posvećenost zaštiti domaćih domenskih prostora, RNIDS je krajem 2025. godine usvojio „Pravilnik o procedurama i postupanju u slučaju zloupotrebe nacionalnih internet domena“. Ovaj pravilnik daje mogućnost RNIDS-u da u slučaju zloupotrebe domena efikasnije identifikuje, reaguje i primeni mere koje za cilj imaju zaštitu korisnika interneta od zlonamernih sadržaja i aktera. Zloupotrebu može prijaviti svako zainteresovano lice, a kod slučajeva koji predstavljaju neposrednu opasnost, poput fišinga ili malvera, RNIDS može ažurnije reagovati, čak privremeno suspendovati sporni domen i sprečiti dalju štetu.

Prevencija je najbolja zaštita: Vrste zaštite domena

RNIDS takođe pruža mogućnost registrantima .rs i .срб domena da dodatno zaštite svoje domene primenjivanjem nekih od mehanizma zaštite domena.

Ovi mehanizmi služe da zaštite registrovane domene od neovlašćenog preuzimanja kontrole, to jest „kidnapovanja“, koje može prouzrokovati nedostupnost servisa ili preusmeravanje korisnika na zlonamerne internet adrese i obezbeđivanje kredibiliteta komunikacije digitalnim potpisivanjem. Najčešće mete ove vrste napada su domeni poznatih kompanija, organizacija, banaka ili finansijskih ustanova, ali i drugi domeni koji napadačima mogu doneti korist. Posledice ovakvih napada mogu prouzrokovati gubitak reputacije, poverenja korisnika, finansijski gubitak i gubitak poverljivih i važnih poslovnih podataka.

„Siguran režim“ je osnovna vrsta zaštite, nešto poput dvofaktorske autentifikacije za naziv domena. Za svaku promenu kritičnog podatka poput promene DNS servera, vidljivosti podataka u WHOIS-u, i sl. potrebno je odobrenje, odnosno potvrda administrativnog kontakta. Kada se pokrene zahtev za promenom podataka domena, na imejl adresu administrativnog kontakta stiže poruka sa iniciranim promenama i link sa vremenski ograničenim kodom za verifikaciju promene. Iako ne predstavlja 100% zaštitu, ovaj mehanizam umanjuje rizik od kompromitacije domena, osim ako imejl nalog administrativnog kontakta nije kompromitovan.

„Zaključavanje na strani klijenta“ podrazumeva zabranu svih izmena nad domenom koji se nalazi u ovom statusu, isključujući produženje registracije. Ovaj mehanizam predstavlja visok stepen zaštite, ali poput sigurnog režima takođe ne predstavlja 100% zaštitu, pošto zavisi i od načina implementacije na strani ovlašćenog registra. Ukoliko ovlašćeni registar omogućava otključavanje domena kroz svoj portal, bez adekvatne zaštite, korisnički nalog može biti kompromitovan i bezbednosni mehanizam isključen.

„Zaključavanje naziva domena na strani Registra“ predstavlja najviši bezbednosni nivo pošto uvodi dodatnu proveru u slučaju prijema zahteva za otključavanje ovako zaključanih domena i vršenje izmena nad njima. To znači da se svaki zahtev, za domen koji ima aktiviran ovaj nivo zaštite, ručno proverava autentičnost, što praktično eliminiše mogućnost krađe domena.

Aktivacija DNSSEC-a (DNS Security Extension) je preporučljiv put za zaštitu domena i verodostojnosti komunikacije. Ova tehnologija, dostupna za nacionalne domene, podrazumeva zaštitu od izmene DNS odgovora i preusmeravanja korisnika na internet lokacije koje mogu biti opasne za njih u smislu krađe ličnih podataka, brojeva kreditnih kartica, poverljivih poslovnih podataka ili širenja lažnih informacija i vesti koje navodno dolaze od „proverenog“ izvora. Verifikacija DNS odgovora obavlja se upotrebom PKI (Public Key Infrastructure), a DNS server koji ima aktiviranu validaciju DNSSEC potpisa prihvata samo odgovor koji ima odgovarajući kriptografski ključ.

DNSSEC potpisivanje naziva domena može se obaviti na sopstvenoj infrastrukturi ili preko DNS provajdera koji pruža takvu uslugu. To može biti ovlašćeni registar, internet ili hosting provajder, a može se koristiti i usluga nekog od komercijalnih ili besplatnih DNS provajdera.

Da bi korisnici interneta imali potpunu zaštitu potrebno je da koriste DNS razrešivače (DNS serveri kompanije, ISP‑a, serveri na kućnim ruterima…) koji validiraju DNSSEC potpise.

Informisan korisnik je prva linija odbrane

Naravno i pored svih mera zaštite, najvažnije je da sami korisnici budu oprezni i informisani. Tehnički mehanizmi zaštite, pravilnici i brza reakcija registra mogu značajno smanjiti rizik, ali nijedan sistem ne može u potpunosti da zameni oprez i zdrav razum krajnjeg korisnika.

Autor: Matija Radunović, Koordinator za poslove RNIDS CERT-a

Foto: Depositphotos

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci