EkonomijaVesti

Da li će se porez na imovinu obračunati pet godina unazad ako se preda zahtev za legalizaciju

by bifadmin
Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, pristiglo je ukupno 2.026.310 prijava građana za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom kao „Svoj na svome“.
Prijava neupisanih objekata počela je 8. decembra, a interesovanje građana je, prema podacima RGZ, izuzetno veliko širom Srbije.

Rok produžen do 8. februara

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da će rok za podnošenje prijava biti produžen za još tri dana, pa će građani moći da se prijave do nedelje, 8. februara u ponoć.

Prijave se podnose onlajn putem digitalne platforme svojnasvome.gov.rs, preko naloga na portalu eUprava, u uslužnim centrima lokalnih samouprava, kao i u 547 pošta širom Srbije.

Zabluda o porezu koči građane

Jedna od najčešćih dilema građana odnosi se na strah da će im, nakon upisa prava svojine, biti obračunat porez na imovinu unazad pet godina.

Iz nadležnih institucija poručuju da je reč o netačnoj interpretaciji zakona.

Kako se navodi u objašnjenju, upis prava svojine i naplata poreza na imovinu ne moraju biti povezani. Vlasnici nepokretnosti izgrađenih bez odgovarajuće dozvole i do sada su imali obavezu da plaćaju porez na imovinu, a mnogi su to već činili.

Nema retroaktivne naplate zbog upisa

Cilj donošenja Zakona o upisu nije bio retroaktivna naplata poreza na imovinu, niti postoji takva namera države. Sam upis po osnovu zakona „Svoj na svome“ ne znači automatski obračun poreza za prethodne godine. O tome je u intervjuu za „Blic Biznis“ govorila i ministarka Sofronijević.
Međutim, nadležni ukazuju da, zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha, za gotovo sve objekte u Srbiji postoji mogućnost utvrđivanja površine i spratnosti. To znači da za nepokretnosti koje nisu prijavljene za porez na imovinu, a nisu uvedene u evidenciju, porez može biti utvrđen i bez prijave za upis prava svojine, u skladu sa važećim poreskim propisima, uključujući i prethodnih pet godina.

Poruka građanima

Iz RGZ i nadležnih ministarstava poručuju da građani nemaju razloga da odlažu prijavu zbog straha od retroaktivnog poreza, jer zakon ima za cilj rešavanje imovinsko pravnog statusa objekata, a ne dodatno finansijsko opterećenje onih koji žele da svoju imovinu uvedu u legalne tokove.
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Visoko učešće hrane u izdacima domaćinstava u Srbiji ukazuje na nizak standard stanovništva

by bifadmin
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
To je za 1,5% više nego na početku godine, a za jedan procenat je veći i udeo hrane u prosečnoj potrošačkoj korpi (u januaru je iznosio 40%, sada je 41%) koja se gradi prema potrošnji tročlane porodice, piše Demostat.

U regionu, veći deo prosečne plate za hranu izdvajaju, prema računici tamnošnjih sindikata, samo domaćinstva u Crnoj Gori – oko 47,7%.

Najbolje po tom kriterijumu stoji Slovenija gde se za troškove ishrane odvaja 16,1% prosečne zarade, dok Hrvati, kod kojih se na spisku potrepština uz hranu nalaze i sredstva za higijenu, odvajaju 26,9% prosečne plate. Pri tom, sve tri zemlje potrošnju računaju prema potrebama četvoročlane porodice.

Po pravilu, u Srbiji tek u ponekom od poslednjih meseci desi se situacija da zaposleni sa prosečnom platom pokriju prosečne mesečne troškove ili da radnici na minimalcu savladaju minimalnu potrošačku korpu.

Uglavnom, zafali novca. Jer, u avgustu prošle godine prosečna plata iznosila je 105.590 dinara (902 evra). Prosečna korpa „težila“ je 109.449 dinara (935 evra) a za hranu je, prema prosečnoj potrošnji, odlazilo 44.876 dinara (383 evra).

Prema poslednjoj uporedivoj objavi regionalnih statistika, u avgustu 2025. Slovenija je imala prosečnu neto zaradu od 1.562 evra dok je minimalac za celu tu godinu iznosio 877 evra, plus naknade troškova za obrok u toku rada, prevoz i troškove službenih putovanja (u Srbiji se za te stavke umanjuje iznos isplaćenog minimalca).

Minimalna zarada koja se utvrđuje najkasnije u januaru za tu godinu, mora biti između 20% i 40% iznad minimalnih životnih troškova na šta se dodaje i uvećanje za procenat inflacije.

Takođe, u Sloveniji su poslodavci dužni da svim radnicima isplaćuju godišnji dodatak, najmanje u iznosu minimalne plate, kao i božićni bonus od najmanje polovine najniže zarade, čime se na mesečnom nivou i prosečne i minimalne zarade uvećavaju za najmanje 112 evra. Kad je reč o troškovima, u Sloveniji su od hrane dominantniji izdaci za prevoz i komunikacije kao i troškovi stanovanja.

Koliko košta komotan život

U Hrvatskoj, zaposlenima je u proseku za avgust mesec isplaćeno 1.446 evra dok je minimalna zarada određena za celu godinu i iznosila je 750 evra. Na stavku za hranu, na kojoj se nalaze i osnovna sredstva za higijenu, tročlana porodica mesečno troši 389 evra što je 26,9% prosečne plate.

Crnogorska prosečna zarada u avgustu je iznosila 1.015 evra a četvoročlane porodice samo za hranu izdvajaju 645 evra. Tu računicu su izveli sindikati koji su pre dve godine od zvanične statistike preuzeli da vode tu kategoriju podataka. Ako se grubo preračuna na tročlano domaćinstvo, izdaci za ishranu su oko 480 evra ili 47,7% zarade.

U ove podatke svakako treba uključiti i sezonski faktor, pa u turističkim centrima sve tri države bivše Jugoslavije cene neophodnih namirnica tokom leta mogu da porastu, što se u izvesnoj meri odražava i na povišeni udeo hrane u ukupnim troškovima domaćinstava.

A koliko je stvarno potrebno za „komotan“ život na ovim prostorima, izračunao je portal NUMBEO. Njihovi statističari tvrde da bi za pokriće mesečnih troškova, četvoročlana porodica u Beogradu trebalo da pripremi 2.370 evra ili skoro tri, tačnije 2,7 prosečne plate.

U Podgorici bi prošla jeftinije, sa 2.184 evra (neznatno više od dvostruke zarade), u Zagrebu je potrebno 2.811 evra (što je za nekih 80 evra manje od dve prosečne plate) dok je u Ljubljani neophodno 2.919 evra (dve plate za oko 200 evra premašuju taj procenjeni trošak).

Luksuz i siromaštvo

Nasuprot toj “luksuznijoj” varijanti troškova, prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva, kulture, nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor niti ono što je u Evropi standard, da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju.

Drugim rečima, čak ni prosečna korpa ne pokriva stvarne potrebe porodica a još je veći apsurd obračunavanje minimalne potrošačke korpe. Ona kod nas još uvek postoji i obračunava se na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica. Trebalo bi da je “pokriva” minimalna zarada, ali osim što svedoči o siromaštvu, ova korpa je i znatno lakša od prosečne, pa često dobija naziv “gladna”. Podsećamo, Demostat je na početku godine pisao da se osim drugačije strukture namirnica u minimalnoj korpi i njihova količina znatno razlikuje a udeo hrane dostiže više od 47 odsto vrednosti ukupne potrošnje.

U prosečnoj korpi nalazi se 36 kilograma proizvoda od žita, 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina… U minimalnoj nema ni hleba dovoljno: nalazi se 32,7 kilograma proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo hleb, samo 23,9 kilograma povrća, 7,3 kilograma voća, 7,9 kilograma mesa i prerađevina, 18,6 litara mleka… I sindikati, sociolozi i ekonomisti ukazuju da minimalna korpa ne omogućava izlazak iz oskudice a da tako visoko učešće hrane u izdacima domaćinstava, i u grupi “prosečna” i kod “minimalna” – označava nizak standard stanovništva. Poređenja radi, porodice u SAD za troškove ishrane izdvajaju 6% potrošnje, u Velikoj Britaniji 8% a u Nemačkoj oko 11 %.
Izvor: Demostat
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pčelari u Srbiji odustaju od proizvodnje meda zbog uvezenih falsifikata

by bifadmin
Pčelarstvo je jedana od najozbiljnijih poljoprivrednih grana i ne treba je gledati isključivo kroz proizvodnju meda. Njena najveća korist je servis oprašivanja prirode, koji je vredan oko 566 miliona evra na godišnjem nivou, kaže za RTS Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Živadinović, međutim, upozorava da uvozni falsifikati ugrožavaju opstanak domaćih pčelara.
Najveći problem u sektoru pčelarstva su falsifikati koji su oborili cenu pravog meda do te mere da mnogi napuštaju pčelarstvo.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže za RTS da, u zavisnosti od vrste meda, pčelari često ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje.

„Do juče je cena bagremovog meda na otkupu bila na nivou proizvodne cene koja je otprilike 4,5 evra. Najniža proizvodna cena u Srbiji po kilogramu meda je 3,5 evra, ali ponavljam, to je vrlo individualno. Mi smo računali od 2011. do kraja 2023. godine da je proizvodnja meda poskupela 43 odsto. Sad je došlo do dodatnog poskupljenja od 12 posto, jer sve poskupljuje neopravdano, svi koriste priliku, a otkupna cena meda ostaje ista“, ukazuje Živadinović.

Falsifikovani med uvozimo ali ga i sami „proizvodimo“

Živadinović upozorava da je tržište, pored domaćih falsifikata, sada preplavljeno i uvezenim čija se cena kreće od 1,3 evra za kilogram.
„To je 3 do 5 puta manje od proizvodne cene. To su međunarodni falsifikatori, takozvana međunarodna pčelarska mafija. Oni su pre nekoliko godina angaživali hemičare, kako bi zaobišli najmodernije metode utvrđivanja falsifikata“, napominje Živadinović i napominje da će se protiv toga boriti uz pomoć evropske platforme.

Evropska platforma za med

Uskoro se obeležavaju dve godine od osnivanja Evropskog pčelarskog saveza koji je osnovan u Beogradu.

Živadinović je naveo da je Srbija imala laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane koja je koristila inventivnu metodu čiji je autor predložen za Nobelovu nagradu.

„Mi se na nivou Evropske unije borimo da rešimo problem. EU je prihvatila i napravila radnu grupu koja se zove ‘hani platform’ (honey platform) koja bi trebalo da do kraja ove godine dođe do metode za ispitivanje meda, zahvaljujući kojoj bi 100 odsto bili sigurni da je med pravi. To danas uopšte nije lak posao i to možete da utvrdite samo ako uradite čitav spektar posebnih analiza koje postoje i da se nadate da je falsifikator u nekom delu bio neoprezan“, objašnjava predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Napomenuo je da je ta laboratorija na samom početku svog rada, za samo nekoliko dana na granici zaustavila oko 200 tona falsifikovanog meda.

Razlog za prestanak rada te laboratorije vidi u nečijem strahu. Smatra da nije toliko u pitanju strah od otkrića falsifikovanog meda, koliko u potencijalnim otkrićima falsifikatima rakija i vina.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Više ne važi nijedan sporazum o nuklearnom naoružanju između SAD i Rusije

by bifadmin

Juče je prestao da važi poslednji sporazum između SAD i Rusije koji je ograničavao nuklearno naoružavanje dve sile, što znači da one sada slobodno mogu povećavati svoj nuklearni arsenal.

Budući da su poslednjih godina drugi nuklearni sporazumi ukidani, ovo je bio jedini preostali dogovor između Rusije i SAD koji je uključivao mehanizme obaveštavanja, inspekcije, verifikacije i poštovanja sporazuma. Zašto je to važno najbolje se vidi iz podatka da navedene dve zemlje poseduju oko 87% svetskog nuklearnog oružja.

Šta je bio New START?

Sporazum New START, poznat i kao Praški sporazum, potpisali su tadašnji predsednik SAD Barak Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev u Pragu 8. aprila 2010. godine. Na snagu je stupio naredne godine.

On je zamenio sporazum iz 2002. godine, kojim su se Rusija i Sjedinjene Države obavezale da do kraja 2012. smanje broj operativno raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava na između 1.700 i 2.200.

New START je predviđao dodatna smanjenja dalekometnog nuklearnog naoružanja i uneo veću preciznost u pogledu različitih tipova nosača. Zahvaljujući njemu do 2018. smanjen je broj interkontinentalnih balističkih raketa, nuklearnih bojevih glava i lansirnih sistema raspoređenih širom sveta.

Sporazum je uključivao i mehanizme za nadzor nad poštovanjem i verifikaciju, koji su se pokazali kao efikasni. Predviđao je razmenu podataka dva puta godišnje, kao i kontinuirano uzajamno obaveštavanje o kretanju strateških nuklearnih snaga, što se u praksi odvijalo gotovo na dnevnom nivou.

Propisivao je i nenajavljene, kratkoročne inspekcije na licu mesta raketa, bojevih glava i lansirnih sistema obuhvaćenih sporazumom.

Ograničenja sporazuma

New START je u vreme potpisivanja bio kritikovan zbog relativno skromnih smanjenja i zbog toga što je obuhvatao ograničen broj tipova nuklearnog oružja.

Međutim, najtrajnija negativna posledica bila je politička cena koju je Barak Obama platio kako bi obezbedio ratifikaciju u američkom Senatu. Da bi dobio dovoljnu podršku republikanaca, pristao je na dugoročni program obnove i modernizacije celokupnog američkog nuklearnog arsenala, kao i postrojenja i programa za proizvodnju i održavanje nuklearnog oružja. Ukupni trošak tog programa procenjen je na više od 2 biliona američkih dolara.

Time je, prema nekim ocenama, naneta veća šteta jer je dodatno učvršćeno posedovanje nuklearnog oružja od strane SAD i umanjene su šanse za nuklearno razoružanje.

Kako se sporazum približavao isteku 2021. godine, Rusija je ponudila njegovo produženje za još pet godina, međutim, tadašnji američki predsednik Donald Tramp odbio je da uzvrati istom merom. Nakon pobede na predsedničkim izborima 2020. godine, Džo Bajden je pak pristao da produži sporazum 3. februara 2021, samo dva dana pre njegovog isteka.

U februaru 2023. godine Rusija je suspendovala primenu ključnih delova sporazuma, uključujući razmenu podataka o nuklearnim zalihama i inspekcije na licu mesta. Ipak, nije se formalno povukla iz sporazuma i obavezala se da će i dalje poštovati numerička ograničenja za bojeve glave, rakete i lansirne sisteme.

Šta bi moglo da se dogodi dalje?

Znajući da se bliži istek važenja sporazuma, ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru 2025. objavio da je spreman da još godinu dana poštuje numerička ograničenja, pod uslovom da SAD učine isto. No, osim Trampove usputne izjave – „zvuči mi kao dobra ideja“ – Sjedinjene Države nisu formalno odgovorile na rusku ponudu.

Tramp je dodatno zakomplikovao situaciju insistirajući da pregovori o budućim sporazumima o kontroli nuklearnog naoružanja uključe i Kinu. Kina to, međutim, dosledno odbija. Ne postoji ni presedan za takve trilateralne pregovore o kontroli ili razoružanju, koji bi bez sumnje bili dugi i složeni. Iako u porastu, kineski nuklearni arsenal i dalje je manji od 12% američkog i manji od 11% ruskog.

Dakle, New START je istekao bez ikakvog dogovora o nastavku poštovanja njegovih ograničenja dok se ne ispregovara novi sporazum. To znači da bi Rusija i SAD mogle da povećaju broj raspoređenih bojevih glava za 60%, odnosno 110%, u roku od samo nekoliko meseci, jer obe zemlje imaju kapacitet da na svoje rakete i bombardere postave znatno veći broj bojevih glava nego što je to trenutno slučaj. Obe takođe raspolažu velikim brojem bojevih glava u rezervi ili namenjenih za demontažu, ali koje su i dalje funkcionalne.

Ukidanje mehanizama verifikacije, razmene podataka, kontrole poštovanja sporazuma i sistema obaveštavanja dovelo bi i do povećane neizvesnosti i nepoverenja. To bi, zauzvrat, moglo da podstakne dalje jačanje ionako ogromnih vojnih kapaciteta obe države.

Izvor: The Conversation

Foto: geralt, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

NLB Komercijalna banka: Saopštenje povodom informacija u medijima

by bifadmin

Povodom informacije koja je danas objavljena u pojedinim medijima, a odnosi se na hapšenje D. I. zbog sumnje na zloupotrebu položaja, navodimo da je reč o bivšoj zaposlenoj protiv koje je NLB Komercijalna banka podnela krivičnu prijavu.

Banka je u potpunosti obeštetila sve pogođene klijente.

Napominjemo da sarađujemo sa istražnim organima i da se u interesu nesmetanog vođenja postupka nećemo dodatno oglašavati.

Autor fotografije: Ivanka Bukvić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Tradicionalno regionalno poslovno okupljanje: „Biznis priče“ 2. i 3. aprila u Vrnjačkoj Banji

by bifadmin

Najveća biznis konferencija u Jugoistočnoj Evropi „Biznis priče“ ove godine biće održana u Vrnjačkoj Banji, u hotelu Zepter, 2. i 3. aprila. Posetioce sada već tradicionalno očekuje više od 20 predavanja istaknutih domaćih i svetskih biznis lidera i liderki, tematske radionice sa stručnjacima, organizovano umrežavanje, kao i dve „Dance & Connect“ žurke. 

Ovo okupljanje je kroz godine rasta steklo reputaciju mesta za upoznavanje potencijalnih klijenata, investitora i poslovnih partnera. Do sada su održane tri konferencije, a njihova najveća vrednost je u tome što su povezale regionalnu poslovnu zajednicu. Događaj je upravo sa tim ciljem osnovao digitalni preduzetnik, edukator i voditelj podkasta „Biznis priče“ Vladimir Stanković, dok je organizator konferencije BIT Events. Ulaznice za Konferenciju Biznis Priče 2026 dostupne su za rezervisanje na konferencija.biznisprice.com. Moguće je uživo i online praćenje događaja.

Teme „Biznis priča“ su, kao i do sada, u najvećoj meri posvećene razvoju i unapređivanju poslovanja, kao i alatima potrebnim za to, poput prodaje, marketinga i veštačke inteligencije. Govornici i predavači donose najsvežije aktuelnosti iz sveta biznisa, finansija i prodaje, u kombinaciji sa svojim dragocenim iskustvom. Dodatno, stručne, fokusirane radionice idealne su za praktično učenje i kvalitetno umrežavanje, dok aplikacija Biznis priče služi direktnom povezivanju za potencijalne buduće saradnje.

Prva objavljena imena su osnivač brenda restorana Nusr-Et Mitko Murić, osnivač i direktor Brand Sapiens Dubai Miša Lukić, osnivač i direktor agencije Bigburg GmbH Nedim Šabić, finansijski ekspert i suosnivač ACP Investment Partners LLP Ivan Gavanski, vodeći ekspert za liderstvo u oblasti neuro-nauka i neuromarketinga dr Nikolaos Dimitriadis, globalna liderka u komunikacijama i biznis partnerka Hyperfacade Tanja Tatomirović, osnivač agencije Real Media Factory Željko Janković, ekspertkinja za digitalne medije Jasmina Koprivica, osnivač i direktor studija Flow Ninja Uroš Mikić, AI Konsultant Luka Trikić, autorka podkasta BizBalans i vlasnica B2B marketing agencije Digital way Ana Brzaković. Moderatorka konferencije biće Nastasija Stošić. Još govornika i ceo program konferencije biće objavljeni uskoro.

„Jedan od glavnih utisaka posle prošlogodišnje konferencije bio mi je da su stigle nove, izuzetne generacije, koje kada udruže snage sa iskusnim liderima i preduzetnicima, mogu da naprave čuda. Voleo bih da na ovom izdanju još jednom pokažemo koliki potencijal, snagu, ali i opipljive rezultate imamo. Obećavamo da ćemo događaj podići na još viši nivo“, poručio je osnivač Vladimir Stanković.

U cilju dragocenog povezivanja, za sve učesnike konferencije i ove godine biće obezbeđena aplikacija Biznis priče, koja će omogućiti komunikaciju sa potencijalnim klijentima i partnerima pre, tokom i nakon događaja. Cilj aplikacije je da olakša umrežavanje učesnika, a sve radi maksimalnog korišćenja benefita događaja.

Standard, Livestream i VIP (Premium) ulaznice dostupne su za rezervisanje na sajtu konferencija.biznisprice.com. Kapaciteti su ograničeni, a na raspolaganju je i grupna akcija 4 + 1 – na četiri ulaznice, peta je gratis.

Foto: Vladimir Veličković

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Digitalni račun u službi prirode: Lidl potrošačima daje mogućnost kupovine bez štampanja računa

by bifadmin

Lidl Srbija uvodi mogućnost preuzimanja digitalnog računa za sve korisnike Lidl Plus programa lojalnosti, kao deo kontinuiranih napora da kupovinu učini praktičnijom, a poslovanje održivijim. Od sada, potrošači mogu da izaberu da li će dobiti tradicionalni papirni ili potpuno digitalni račun, čime im se pruža prilika da aktivno doprinesu očuvanju životne sredine.

Odabirom mogućnosti „Ne štampaj moj račun“ u Lidl Plus aplikaciji, potrošači na kasi neće dobiti papirni račun, već im se račun automatski čuva u digitalnom formatu unutar aplikacije. Ova inicijativa predstavlja važan korak u strategiji društveno odgovornog poslovanja, sa ciljem direktnog očuvanja prirodnih resursa i modernizacije iskustva kupovine.

„Kao društveno odgovorna kompanija, razvoj novih rešenja za kupce planiramo uz jednaku pažnju prema njihovoj praktičnosti i uticaju na životnu sredinu. Naši papirni računi su već izrađeni od FSC sertifikovanog, reciklabilnog papira, ali smo odlučili da odemo korak dalje. Želimo da ponudimo izbor onima koji, poput nas, veruju da tehnologija može biti u službi prirode“, istakla je Aleksandra Mirić, ispred CSR odeljenja kompanije Lidl Srbija.

Na štampanje fiskalnih računa na nivou godine, samo u Lidlu, potroši se materijal, tj. papir za čiju je izradu potrebno oko 136 stabala. To je čitav jedan park koji nestane, a koji često završi zaboravljen u džepovima ili kantama za smeće.

Lidl poziva svoje potrošače da budu deo rešenja jer ukoliko bi svaki drugi korisnik Lidl Plus aplikacije odabrao digitalni umesto papirnog računa, svake godine bi se sačuvalo 68 stabala.

Šta digitalni račun znači za potrošače?

Prelazak na digitalno preuzimanje računa donosi višestruke benefite – račun postaje trajno dostupan potrošačima i „neuništiv“, on se ne može zagubiti i, za razliku od papirnog, nikada ne bledi, što ga čini pouzdanim dokazom kupovine i punopravnom i dostojnom zamenom. Pored toga, potrošači na ovaj način dobijaju potpun i trenutan uvid u svoje troškove, jer svojoj istoriji kupovina mogu pristupiti u bilo kom trenutku putem mobilnog telefona. Kompanija Lidl ističe i da odabir digitalnog računa ni na koji način ne umanjuje prava kupaca. Uz e-račun je, kao i do sada, moguće ostvariti povraćaj sredstava ili reklamaciju proizvoda, uz punu pravnu važnost dokumenta.

Kako aktivirati „Ne štampaj moj račun“

Aktivacija ove mogućnosti je jednostavna – u okviru Lidl Plus aplikacije, u delu Lidl Plus kartice gde se nalazi QR kod korisnika, aktivira se opcija „Ne štampaj moj račun“, čime potrošač bira da dobije samo digitalni račun nakon obavljene kupovine. Prilikom sledeće kupovine, nakon skeniranja aplikacije na kasi, papirni račun se neće štampati, već će se automatski pojaviti u digitalnom formatu.

Lidl Plus je aplikacija koja Lidl potrošačima omogućava da budu deo digitalnog programa lojalnosti i tako ostvare personalizovane popuste i lakše upravljanje kupovinom putem mobilne aplikacije. Umesto klasičnih plastičnih kartica, sve pogodnosti se nalaze unutar pametnog telefona: digitalni kuponi koji se aktiviraju pre kupovine, Kupon Plus (program nagrađivanja na osnovu nivoa potrošnje), virtuelne Grebalice, digitalni računi za lakšu evidenciju, nedeljni flajeri, ekskluzivni popusti kod partnera (gorivo, tehnika, osiguranje), kao i učešće u nagradnim igrama.

 

Foto: Dušan Petković

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Fantomska preduzeća koja finansira Grad Beograd

by bifadmin

U našoj prestonici posluje više javnih preduzeća koja nemaju jasnu ulogu u društvu, tržišne prihode ili konkretne rezultate, ali ih Grad i dalje finansira.

Postoje naravno i preduzeća koje je osnovao Grad Beograd a koja su bitna za njegovo funkcionisanje. Međutim, njihovo finansiranje nije sporno, tema medija ovaj put su bile fantomske kompanije.

Nepostojeći metro zapošljava 75 ljudi

Kako piše Danas, najpoznatiji primer fantomskog preduzeća je JKP „Beogradski metro i voz“, koje je osnovano još 2018. godine i posluje iako metro još nije ni na vidiku.

Ovo preduzeće registrovano je za razvoj i realizaciju projekta beogradskog metroa i unapređenje BG voza. Na kraju 2024. godine imalo je 75 zaposlenih, što je rast u odnosu na 2023. godinu, kada ih je bilo 67.

„Beogradski metro i voz“ skoro da se u potpunosti finansira iz budžeta Beograda, preko Sekretarijata za javni prevoz. Ukupni poslovni prihodi u 2024. godini iznosili su 437,6 miliona dinara, od čega 434,8 miliona na ime usluga Sekretarijatu za javni prevoz. Dakle, gotovo svi prihodi preduzeća dolaze iz jednog izvora, a to je Grad Beograd.

S druge strane, kada su u pitanju rashodi, najviše novca odlazi na zarade i lične troškove i to 208 miliona dinara. Manji deo rashoda odlazi na zakupe i spoljne usluge i konsultante. Ipak, „Beogradski metro i voz“, ostavio je neto dobit u 2024. godini od oko 37 miliona dinara.

Međutim, iako postoji već osam godina i uprkos izdvajanjima Grada za usluge koje ovo preduzeće obavlja, ono još ne pruža nikakvu konkretnu uslugu građanima, a projekat izgradnje metroa napreduje vrlo sporo.

Nova kompanija za brigu o parkovima

Iako se zelenilom u prestonici već decenijama bavi JKP „Zelenilo Beograd“, Grad je 2022. osnovao i JKP „Beogradski park“ koje služi za upravljanje, uređenje, održavanje i zaštitu parkova. Delokrug preduzeća obuhvata 10 gradskih opština – Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica.

Na kraju 2024. godine JKP „Beogradski park“ imalo je 20 zaposlenih. Dominantno se finansiralo iz budžeta Grada Beograda, kroz ugovore sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove. Dodatno, preduzeće je dobijalo i direktne dotacije iz budžeta.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, ukupni prihodi ostvareni 2024. godine iznosili su 121 milion dinara. Od toga 116,3 miliona došlo je od usluga Gradu, a 4,8 miliona dinara kroz subvencije. To znači da gotovo kompletni prihodi dolaze iz budžeta Grada, na ovaj ili onaj način.

I kod ovog preduzeća najveći deo rashoda ide na zarade i lične rashode u iznosu od 59,2 miliona dinara. Preduzeće je ostvarilo i sličnu neto dobit od 38,6 miliona dinara.

I Sava Centar na spisku

Preduzeće “Sava Centar” osnovano je davne 1974. godine za kulturno-umetničku i kongresnu delatnost. Ono je nastavilo da postoji i nakon prodaje kompleksa Sava centra Miroslavu Miškoviću. Doduše ima samo dvoje zaposlenih i dva člana Nadzornog odbora, koji umesto iz kongresnog centra „posao“ obavljaju iz lokala od 26 kvadrata.

Preduzeću su nagomilani gubici, koji su sada veći od 13,7 miliona evra. Fotelju još uvek zauzima dugogodišnji v. d. direktora Đorđe Mazinjanin, koji je, prema zvaničnim podacima, penzioner. Radar piše da je Mazinjanin 29. decembra na sednici beogradske Skupštine ponovo izabran za direktora JP Sava centar, gde prima mesečnu platu od 236.000 dinara ili oko 2.000 evra.

Preduzeće danas nema operativnu delatnost u punom smislu, već služi da vodi tekuće administrativne i pravne poslove, bavi se naplatom starih potraživanja, učestvuje u sudskim sporovima i servisira zaostale poreske i druge obaveze.

Njegov opstanak zavisi isključivo od odluke i pomoći Grada Beograda, jer je na ime subvencija u 2024. godini dobilo 7,8 miliona dinara. Ostvareni su prihodi i na osnovu zakupa od 3,4 miliona i kamata od 2,7 miliona dinara. Međutim, na zarade i lične rashode 2024. godine otišlo je 13,3 miliona dinara, a na kamate čak 119,6 miliona. Dakle, u ovoj godini ostvaren je neto gubitak od 121,1 milion dinara.

Gubitaši koje Grad Beograd pokriva

Na spisku lokalnih gradskih preduzća je i preduzeće „Arena Beograd“ osnovano još 2006. godine, a vlasnik je, takođe, Grad Beograd. Na kraju 2024. godine brojalo je 35 zaposlenih.

Doduše, „Arena Beograd“ služi za upravljanje i korišćenje Beogradske arene, te ostvaruje prihode od zakupa prostora i prodaje usluga, dok s druge strane ima velika javna i poreska opterećenja, koja dugoročno opterećuju poslovanje. Ukupni poslovni prihodi u 2024. godini iznosili su 402,5 miliona dinara, od čega 30 miliona na ime subvencija.

Za razliku od prethodnih preduzeća, „Arena“ ima realne tržišne prihode, ali i dalje zavisi od Grada. Što se tiče rashoda, najveća stavka obuhvata troškove zarada i ličnih rashoda i to 122,5 miliona dinara.

U 2024. godini „Arena Beograd“ ostvarila je neto gubitak od 62,5 miliona dinara, dok akumulirani gubitak iznosi više od 1,2 milijarde dinara. Dakle, i to je jedno od preduzeća koje crpi sredstva iz budžeta, dok se s druge strane gubici akumuliraju.

Dalje, tu je i preduzeće „Bebi servis“, koje je osnovao Grad Beograd 2016. godine i čija je delatnost čuvanje i nega u porodici. Ono ima dva glavna izvora prihoda – budžetske dotacije grada kao ključni izvor finansiranja i prihode od pružanja usluga, što znači da su opstanak i poslovanje dominantno oslonjeni na budžetska sredstva.

Preduzeće je 2024. godine ostvarilo prihode od usluga u iznosu od 48,4 miliona dinara, dok su iz budžeta dobili 55,1 miliona. Kao i kod većine drugih navedenih preduzeća, najviše novca odlazi na zarade, poreze i lične rashode zaposlenih i to 99,2 miliona dinara u 2024.

Preduzeće je iste godine ostvarilo gubitak od 64.000 dinara, dok preneti gubici iz ranijih godina čine 1,7 miliona dinara.

„Čemu ovo služi a uz to i ne radi?“

Među ovim preduzećima je i „BG Hala“, osnovano 1991. godine za konsultantske i upravljačke usluge, dok mu je prosečan broj zaposlenih 2024. godine bio dva. Finansijski izveštaj pokazuje da je ovo operativno vrlo ograničena firma, bez klasične tržišne delatnosti.

Prihodi preduzeća bili su nula dinara te godine, dok su rashodi bili nekoliko miliona dinara, od čega 4,3 miliona čine troškovi zarada i lični rashodi. Ipak, izveštaj pokazuje da preduzeće ima značajnu imovinu, gde vrednost nekretnina iznosi 1,3 milijarde dinara.

Na spisku ima još novoosnovanih preduzeća kao što je JP „Projektni biro grada Beograda“ osnovano krajem 2024. godine i za koje još uvek ne postoji finansijski izveštaj za prošlu godinu.

Takođe, tu je i bivše JKP „Naplata prevozne usluge Beograd“, koje je nastavilo da postoji i nakon što je gradski prevoz u Beogradu postao besplatan, ali sa promenjenim imenom. Naime, naziv ovog preduzeća sada je JKP Upravljanje javnim prevozom i još uvek nije u potpunosti jasno koja će njegova uloga biti.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Danasa

Foto: RichardsDrawings, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Retki minerali postaju sinonim za moć u svetu

by bifadmin

Svetska proizvodnja sirovih retkih minerala porasla je sa 220.000 tona 2019. na 390.000 tona 2024. godine, odnosno za 77 % tokom pet godina, prema podacima francuske istraživačke grupe Cercle CyclOpe.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa organizuje veliki sastanak sa ministrima Evropske unije i drugih država o „ključnim mineralima“.

Reč je o širokoj kategoriji koja obuhvata desetine materijala poput kobalta, nikla, mangana, grafita i litijuma, ali i „retke zemne minerale“, odnosno niz od 17 elemenata ključnih za mnoge visokotehnološke uređaje, u čijoj proizvodnji prednjači Kina.

Za vetroturbine i avione

Većina ekonomske vrednosti ovog sektora odnosi se na četiri elementa: neodimijum, praseodimijum, disprozijum i terbijum.

Ova četiri „magnetna“ retka zemna minerala uglavnom se koriste za proizvodnju trajnih magneta, od kojih su najpoznatiji neodimijumski, a oko deset puta su snažniji od konvencionalnih.

– Upotrebom retkih zemnih minerala povećava se snaga magneta, a smanjuju njegova veličina i težina – izjavio je Damijen Ambroaz iz francuske energetske konsultantske kompanije Bartle.

Jedna turbina za priobalnu (ofšor) vetroelektranu sadrži i do jedne tone takvih magnetnih retkih zemnih minerala.

Proizvođači aviona veliki su potrošači retkih zemnih minerala, naročito kada je reč o borbenim avionima.

Prema američkom biltenu Rare Earth Exćanges, kompanija Lockheed Martin najveći je američki korisnik samarijuma, koji omogućava magnetima da izdrže ekstremno visoke temperature.

Svaki borbeni mlazni avion F-35 zahteva više od 400 kilograma retkih zemnih minerala, navodi se u izveštaju istraživačke službe američkog Kongresa.

Neophodni i za pametne telefone

Skandijum se koristi za izradu lakih, ali izuzetno čvrstih legura sa aluminijumom, koje se, osim u avio-industriji, primenjuju i u proizvodnji palica za golf i bejzbol, kao i bicikala, piše Pd.

Retki zemni minerali nalaze se i u svakom pametnom telefonu, gde poboljšavaju kvalitet ekrana i omogućavaju vibraciju uređaja.

Svaki telefon sadrži oko tri grama ovih minerala, što znači da je u 1,24 milijarde uređaja prodatih širom sveta 2024. godine ukupno bilo oko 3.700 tona.

Svaki motor u hibridnom ili električnom vozilu sadrži između 1,2 i 3,5 kilograma retkih zemnih minerala, prema proceni Francuskog biroa za geološka i rudarska istraživanja.

Oni se takođe koriste u proizvodnji malih motora, poput onih koji automatski pomeraju retrovizore automobila nakon parkiranja.

Od ekologije do kozmetike

Vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem takođe sadrže retke minerale, naročito u katalizatorima.

Lantan i cerijum smanjuju štetne emisije automobila. U hemijskoj industriji cerijum se široko koristi u preradi nafte i poliranju stakla.

Erbijum ima primenu u različitim medicinskim oblastima, uključujući stomatologiju, dermatologiju i oftalmologiju.

Erbijum i neodimijum takođe su važni u proizvodnji lasera za industrijsko graviranje i sečenje.

– Dodavanje različitih zemnih metala menja talasnu dužinu lasera, a time i njegovu namenu i boju. To obezbeđuje lepe boje za svetlosne efekte – objasnio je Ambroaz.

Izvor: BizPortal

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Veštačka inteligencija izazvala masovnu rasprodaju softverskih akcija

by bifadmin

Volstrit je već neko vreme skeptičan prema softverskim akcijama, ali se raspoloženje poslednjih dana preokrenulo iz negativnog u gotovo apokaliptično.

Trgovci masovno prodaju akcije kompanija širom industrije, dok se gomilaju strahovi od razaranja koje bi veštačka inteligencija mogla da nanese tom sektoru.

„Mi to zovemo ‘Saasapokalipsa’, apokalipsa za akcije softvera kao usluge“, rekao je Džefri Favuca, koji radi na trgovačkom pultu za akcije u kompaniji Džefriz.

„Trgovanje je u potpunosti u fazonu: samo me izvucite napolje. Ljudi prodaju bez razmišljanja.“

Nervoza je dodatno pojačana u utorak, nakon što je startap za veštačku inteligenciju Antropik predstavio alat za povećanje produktivnosti namenjen internim pravnim timovima. To je izazvalo nagli pad akcija firmi koje se bave pravnim softverom i izdavaštvom.

Akcije Londonske berze, koja ima veliki biznis u oblasti analitike podataka, pale su 13 odsto, dok je Tomson Rojters potonuo 16 odsto. Kompanija Si-Es Disko zabeležila je pad od 12 odsto, a Legalzum čak 20 odsto.

Strahovi tinjali mesecima, sada su eskalirali

Percepcija rizika u softverskoj industriji tinja već mesecima, ali je januarsko lansiranje alata Klod Kouork iz Antropika dodatno pojačalo strah od poremećaja. Prošle nedelje u pad su uvučene i akcije proizvođača video-igara, nakon što je Alfabet počeo da uvodi Projekat Džini, alat koji može da stvara imerzivne svetove na osnovu tekstualnih ili slikovnih zahteva.

Sve ukupno, indeks severnoameričkog softverskog sektora u okviru indeksa S i P beleži gubitke već tri nedelje zaredom, što je dovelo do pada od 15 odsto u januaru, najvećeg mesečnog pada još od oktobra 2008. godine.

„Pitam klijente: gde vam je granica kada biste zapušili nos i kupili? Čak i uz svu ovu kapitulaciju, nisam čuo jasnu uverenost gde je taj nivo“, rekao je Favuca. „Ljudi jednostavno prodaju sve i ne zanima ih cena.“

Privatni kapital proverava ranjivost portfelja

Zabrinutost se širi i na sektor privatnog kapitala. Fondovi poput Arkmont Aset Menadžmenta i Hejfina Kapital Menadžmenta angažuju konsultante kako bi proverili da li u njihovim portfeljima postoje kompanije koje bi mogle biti posebno ranjive, tvrde izvori upoznati sa situacijom. Apolo je tokom 2025. godine gotovo prepolovio izloženost softveru u svojim fondovima direktnog kreditiranja, sa oko 20 odsto početkom godine.

Među američkim javnim kompanijama, u dosadašnjoj sezoni objavljivanja rezultata samo 67 odsto softverskih firmi iz indeksa S i P 500 nadmašilo je očekivanja u pogledu prihoda, prema podacima koje je prikupio Blumberg. U celokupnom tehnološkom sektoru taj procenat iznosi 83 odsto. Iako su sve softverske kompanije premašile očekivanja zarade, to je malo značilo u svetlu zabrinutosti za dugoročne perspektive.

Volstrit je već neko vreme skeptičan prema softverskim akcijama, ali se raspoloženje poslednjih dana preokrenulo iz negativnog u gotovo apokaliptično.

Mladi inovatori napravili AI alat koji bira smeštaj koji sve rešava za 30 sekundi: „Ne moraš čekati sledeći GPT da bi napravio nešto revolucionarno“!
Krastafarijanizam: Nova „religija“ razvijena od strane veštačke inteligencije“ – samo za AI agente?
Trgovci masovno prodaju akcije kompanija širom industrije, dok se gomilaju strahovi od razaranja koje bi veštačka inteligencija mogla da nanese tom sektoru.

„Mi to zovemo ‘Saasapokalipsa’, apokalipsa za akcije softvera kao usluge“, rekao je Džefri Favuca, koji radi na trgovačkom pultu za akcije u kompaniji Džefriz.

„Trgovanje je u potpunosti u fazonu: samo me izvucite napolje. Ljudi prodaju bez razmišljanja.“

Nervoza je dodatno pojačana u utorak, nakon što je startap za veštačku inteligenciju Antropik predstavio alat za povećanje produktivnosti namenjen internim pravnim timovima. To je izazvalo nagli pad akcija firmi koje se bave pravnim softverom i izdavaštvom.

Akcije Londonske berze, koja ima veliki biznis u oblasti analitike podataka, pale su 13 odsto, dok je Tomson Rojters potonuo 16 odsto. Kompanija Si-Es Disko zabeležila je pad od 12 odsto, a Legalzum čak 20 odsto.

Strahovi tinjali mesecima, sada su eskalirali

Percepcija rizika u softverskoj industriji tinja već mesecima, ali je januarsko lansiranje alata Klod Kouork iz Antropika dodatno pojačalo strah od poremećaja. Prošle nedelje u pad su uvučene i akcije proizvođača video-igara, nakon što je Alfabet počeo da uvodi Projekat Džini, alat koji može da stvara imerzivne svetove na osnovu tekstualnih ili slikovnih zahteva.

Sve ukupno, indeks severnoameričkog softverskog sektora u okviru indeksa S i P beleži gubitke već tri nedelje zaredom, što je dovelo do pada od 15 odsto u januaru, najvećeg mesečnog pada još od oktobra 2008. godine.

„Pitam klijente: gde vam je granica kada biste zapušili nos i kupili? Čak i uz svu ovu kapitulaciju, nisam čuo jasnu uverenost gde je taj nivo“, rekao je Favuca. „Ljudi jednostavno prodaju sve i ne zanima ih cena.“

 

Privatni kapital proverava ranjivost portfelja

Zabrinutost se širi i na sektor privatnog kapitala. Fondovi poput Arkmont Aset Menadžmenta i Hejfina Kapital Menadžmenta angažuju konsultante kako bi proverili da li u njihovim portfeljima postoje kompanije koje bi mogle biti posebno ranjive, tvrde izvori upoznati sa situacijom. Apolo je tokom 2025. godine gotovo prepolovio izloženost softveru u svojim fondovima direktnog kreditiranja, sa oko 20 odsto početkom godine.

Među američkim javnim kompanijama, u dosadašnjoj sezoni objavljivanja rezultata samo 67 odsto softverskih firmi iz indeksa S i P 500 nadmašilo je očekivanja u pogledu prihoda, prema podacima koje je prikupio Blumberg. U celokupnom tehnološkom sektoru taj procenat iznosi 83 odsto. Iako su sve softverske kompanije premašile očekivanja zarade, to je malo značilo u svetlu zabrinutosti za dugoročne perspektive.

Majkrosoft je, na primer, prošle nedelje objavio solidne poslovne rezultate, ali su se investitori fokusirali na usporavanje rasta prihoda od klaud usluga i rastuće troškove ulaganja u veštačku inteligenciju. To je dovelo do pada akcija od 10 odsto u četvrtak. Januar je bio najgori mesec za akcije Majkrosofta u više od decenije. U međuvremenu, izveštaji o zaradi ServisNaua i Sapa dodatno su podstakli oprez investitora kada je reč o budućem rastu softverskih kompanija.

Akcije Majkrosofta pale su dodatnih 2,9 odsto u utorak, četvrti dan zaredom u minusu.

S druge strane, Palantir Tehnolodžis je ponudio optimističnu prognozu prihoda kada je u ponedeljak nakon zatvaranja tržišta objavio rezultate. Kompanija je zabeležila rast prihoda u četvrtom kvartalu od 70 odsto, znatno iznad očekivanja Volstrita, a akcije su skočile 6,9 odsto.

„Strah u vezi sa veštačkom inteligencijom je u tome što ona donosi više konkurencije, veći pritisak na cene i pliće zaštitne rovove oko poslovnih modela“, rekao je Tomas Šip, šef istraživanja tržišta kapitala u LPL Fajnenšlu, koji upravlja sa 2,4 biliona dolara brokerske i savetodavne imovine. „Raspon mogućih ishoda za rast je postao širi, što otežava određivanje fer vrednosti ili procenu šta je zaista jeftino.“

Obaranja rejtinga i traženje pobednika

Zbog tih strahova povezanih sa veštačkom inteligencijom, Pajper Sendler je u ponedeljak snizio preporuke za kompanije Adobe, Frešvorks i Verteks. „Naša zabrinutost je da narativi o kompresiji broja korisnika i takozvanom vajb kodiranju mogu da postave plafon valuacijama“, napisao je analitičar Bili Ficsimons. Vajb kodiranje se odnosi na korišćenje veštačke inteligencije za pisanje programskog koda.

Ipak, neki investicioni profesionalci smatraju da je rasprodaja softverskih akcija prilika. Fond Sajkomor Sastejnbel Tek, evropski otvoreni fond koji je u poslednje tri godine nadmašio 99 odsto konkurenata, kupovao je akcije Majkrosofta tokom pada, uz očekivanje da će kompanija dugoročno izaći kao pobednik u trci veštačke inteligencije.

Akcije trenutno deluju jeftino

Akcije softverskog giganta trenutno deluju jeftino, jer se njima trguje po manje od 23 puta procenjene zarade, što je najniži nivo u poslednje tri godine. Tehnički pokazatelji, poput indeksa relativne snage za 14 dana, ukazuju da je akcija u zoni preprodatosti. Šire gledano, i ceo softverski indeks trguje se po najnižim multiplikatorima u poslednjih nekoliko godina.

„Softverski sektor je verovatno dovoljno preprodat da bi došlo do tehničkog oporavka“, napisao je prošle nedelje Džonatan Krinski, glavni tržišni tehničar u BTIG-u. Ipak, dodao je da će „biti potrebno mnogo vremena da se stanje popravi i izgradi nova baza“, kao i da njegova kuća već neko vreme nije naklonjena softveru zbog pogoršanja relativne snage koje se ubrzalo u četvrtom kvartalu prošle godine.

Neke kompanije će nesumnjivo napredovati

Ključno pitanje za investitore koji razmatraju kupovinu softverskih akcija jeste razdvajanje pobednika i gubitnika u eri veštačke inteligencije. Neke kompanije će nesumnjivo napredovati, što znači da su njihove akcije možda na rasprodaji nakon nedavnog kraha. Ipak, za sada je verovatno prerano da se sa sigurnošću kaže koje su to firme.

„Najdrastičniji pogled je da će softver postati sledeći štampani mediji ili robne kuće, kada je reč o perspektivama“, zaključio je Favuca iz Džefriza.

„Činjenica da se klatno toliko pomerilo ka strategiji ‘prodaj sve’ sugeriše da će se pojaviti izuzetno privlačne prilike. Ali svi čekamo ubrzanje, a kada gledam projekcije za 2026. ili 2027. godinu, teško je videti veliki potencijal rasta. Ako Majkrosoft ima problema, zamislite koliko bi loše moglo biti za kompanije koje su direktnije izložene poremećajima ili nemaju njegovu dominantnu poziciju.“

Izvor: Blic biznis/finance.yahoo

Foto: olly18, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci