Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko nego na dobro i loše, smatraju domaći privrednici. Ipak, stručnjaci podsećaju da su žene u nepovoljnijem položaju zbog toga što još uvek preovlađuju patrijarhalni stavovi o njihovoj ulozi u društvu. Poseban problem je i neregulisan status preduzetnica tokom porodiljskog i roditeljskog odsustva.
Preduzetnice su u lošijem položaju od svojih muških kolega, zaključuje se u studiji Ujedinjenih nacija „Preduzetništvo žena u Srbiji deset godina kasnije”, koja je objavljena 2023. godine. U najnepovoljnijem položaju su mlade žene koje kada ostanu trudne, često moraju da zatvore firmu ili obustave poslovanje, pošto im država ne pruža ni minimalnu sigurnost tokom trudnoće i porodiljskog bolovanja.
Možda je upravo zbog toga udeo žena koje se između 19. i 29. godine života bave preduzetništvom pao na 4,5% ukupnog broja preduzetnica, dok procenat ostalih starosnih grupa raste.
Maja Ivanović-Đukić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu smatra da su žene svih starosnih doba diskriminisane zbog patrijarhalnog stava društva o njihovoj ulozi u porodici i društvu. „Novija istraživanja pokazuju da one i danas obavljaju najveći deo kućnih poslova, što im ostavlja manje vremena i energije za razvoj poslovnih ideja, umrežavanje, učenje i preuzimanje rizika koje preduzetništvo nosi”, kaže Ivanović-Đukić za B&F.
Osim nedostatka vremena, žene u preduzetništvu po pravilu raspolažu nižim početničkim kapitalom, teže dobijaju kredite jer nemaju imovinu koja može da posluži kao sredstvo obezbeđenja i imaju manju podršku investitora. Deo ograničenja proizilazi i iz činjenice da je žensko preduzetništvo koncentrisano u uslužnim delatnostima sa nižim profitnim maržama, kao što su kozmetičke i frizerske usluge, obrazovanje, zdravstvo, trgovina, posredovanje, krojačke i higijenske usluge, priprema hrane…
Usled toga, manji je i kapacitet preduzetnica za ulaganja, inovacije i širenje poslovanja, što njihova preduzeća ujedno čini i ranjivijim na krize. Dodatni problem je to što ženama nedostaju upravljačka iskustva jer ređe zauzimaju rukovodeće pozicije u kompanijama, tvrdi Ivanović-Đukić.
Zbog svega navedenog, u Srbiji se sprovode mere podrške ženskom preduzetništvu, kao što su povoljni krediti Fonda za razvoj, subvencije Ministarstva privrede, različite obuke, savetodavna podrška…
Udeo žena u ukupnom broju preduzetnika od 2011. do 2023. porastao je sa 28,1% na 31,7%. Većina „ženskih“ firmi u Srbiji spada u mikro preduzeća, što znači da je njihova organizaciona struktura uglavnom jednostavna i prilagođena malom obimu poslovanja, navodi naša sagovornica i dodaje: „Formalne procedure, sistemi kontrole, dugoročno planiranje i profesionalizacija poslovnih funkcija najčešće se uvode tek u fazi kada mikro firme prerastaju u mala i srednja preduzeća“.
Pre nego što se uvede profesionalno upravljanje, rukovođenje firmom najviše zavisi od karaktera njenog osnivača. Istraživanja u Evropi pokazuju da žene koje se bave preduzetništvom češće zasnivaju svoje rukovođenje na izgradnji dobrih međuljudskih odnosa, što prema domaćim studijama uglavnom važi i za preduzetnice u Srbiji, koje u proseku više izdvajaju i za obuke zaposlenih. Takav pristup vraća im se kroz lojalnost zaposlenih i stabilnost poslovanja.
„Preduzetnice su i finansijski opreznije od svojih muških kolega. S druge strane, muškarci se više vode finansijskim rezultatima i stvaranjem uslova za što brži rast“, sumira profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu rezultate istraživanja na terenu.
Primer Biljane Jovanović, vlasnice modne kuće „Luna“ pokazuje da finansijska opreznost ne mora da zakoči razvoj. Ona je pokrenula posao 1990. godine u svojoj dnevnoj sobi sa jednom šivaćom mašinom, a danas zapošljava više od 250 ljudi u Srbiji i regionu, i izvozi širom sveta.
Uspešna preduzetnica iz Požarevca, inače inženjerka informatike po obrazovanju, ušla je u tekstilnu industriju neplanirano, sa željom da pomogne majci koja je otvorila malu zanatsku radnju za šivenje. „Ona je imala veštinu i iskustvo, a ja sam posedovala mladost, energiju i hrabrost da pokrenem stvari. Okolina nas nije obeshrabrivala, ali nije ni verovala da će taj posao potrajati. Upravo to mi je dalo slobodu da radim po svom“, priča Jovanović za B&F i ističe da se veoma važnim za dalji uspeh malog preduzeća pokazalo to što je verovala u sebe.
Poslovanje je razvijala postepeno, od onoga što bi za tržište napravila jedna mašina kupovala je drugu, pa na isti način treću, četvrtu… Jovanović je koristila finansijsku podršku namenjenu ženama preduzetnicama, ali ocenjuje da ta sredstva nisu suštinski uticala na pravac i brzinu kojom je razvijala poslovanje. Mnogo važnije je bilo znanje koje sticala kroz besplatne savetodavne usluge i kontakte sa ljudima koji su znali više od nje.
Vlasnica „Lune“ ističe da se nikada nije suočavala sa predrasudama zato što je žena, „jer se u tekstilnoj industriji u Srbiji uvek znalo ko radi ozbiljno a ko ne. Poslovnim saradnicima i klijentima su bile najvažnije ozbiljnost i posvećenost sa kojima smo pristupali poslu od prvog dana“.
Međutim, pronalaženje ravnoteže između privatnog i poslovnog života nije išlo tako glatko. Biljana Jovanović priznaje da je u početku pokušavala da „po svaku cenu“ bude prisutna podjednako na obe strane, ali ta cena je jako visoka kada deca rastu istom brzinom kao i firma.
„Trudila sam se da svakome dam najbolje od sebe, a osećala sam da nikome nisam dovoljna. Niko to nije rekao naglas, ali bila sam svesna toga”, objašnjava Jovanović zašto je vremenom morala da nauči da je dovoljno da bude tamo gde je najpotrebnija u datom trenutku. „Nekada je dovoljno pet minuta sa detetom da ono zna da si tu. I nekada je dovoljna jedna odluka u firmi da se sve pokrene”, ukazuje naša sagovornica.
Stav da je bolji postepen a stabilan rast nego brzi razvoj bez oslonca Biljana Jovanović zastupa od početka poslovanja, ali smatra da na takvu poslovnu filozofiju nije uticalo to što je žena. „Nikada nisam delila preduzetnike na muške i ženske, već na one koji posao rade dobro ili loše. Stilovi mogu da budu različiti, ali se na kraju sve meri rezultatima”, uverena je vlasnica „Lune“.
Aleksandar Plavšin je posle rada za druge poslodavce, među kojima su Messer Tehnogas, Evropski centar za mir i razvoj UN, USAID i Udruženje finansijskih direktora odlučio da 2019. otvori preduzeće „Business Intelligence Institute“ za savetodavne usluge u oblasti poslovnih komunikacija.
Plavšin kaže za B&F da su reakcije okoline na njegovu odluku bile veoma ohrabrujuće, ali da je i pored toga bio i te kako svestan da „uspeh iz prošlosti ne garantuje uspeh u budućnosti“. To se naročito odnosi na preduzetništvo koje je uvek rizično, a posebno u početku kada je potrebno održati likvidnost dok se posao ne razradi, ističe Plavšin.
Prema njegovom iskustvu, klijentima je najvažnije da dobiju merljive rezultate koji poboljšavaju njihovo poslovanje i da se ta saradnja zasniva na međusobnom razumevanju. Znanje, veštine, disciplina, namere i rezultati predstavljaju temelj za građenje ugleda u poslovnoj zajednici. Takav pristup poslu, ističe Plavšin, ne zavisi od pola već od toga koliko je pojedinac spreman da ulaže u sopstveni razvoj i da se posveti onome što radi.
S druge strane, po Plavšinovom mišljenju, svako ko daje sve od sebe u poslu mora da nauči kako da uspostavi ravnotežu između privatnog života i profesionalnog angažmana.
Kada je reč o načinu na koji preduzetnici upravljaju svojim preduzećem, oni mogu biti različiti ali je opet najvažnije kakvi su rezultati. Plavšin kaže da prema njegovom iskustvu, žene generalno možda imaju izraženiju intuiciju, dok su muškarci usmereniji na konkretne činjenice u komunikaciji, i da je baš zato njihova međusobna saradnja neophodna za uspešan razvoj poslovanja.
Marija Dukić
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: pressmaster, Depositphotos
Kompanija Yettel već petu godinu zaredom sprovodi kampanju reciklaže uređaja i time podstiče odgovoran odnos prema elektronskom otpadu i životnoj sredini. Dugoročan cilj kompanije je da do kraja 2027. godine, zajedno sa korisnicima, reciklira 2,7 miliona uređaja. U okviru novog programa, korisnici koji recikliraju stari uređaj ostvaruju 15.000 RSD popusta, uz dodatnih 5.000 RSD popusta prilikom kupovine jednog od šest odabranih Samsung modela: A26, A36, A56, S25, S25 Ultra 256 GB i S25 Ultra 512 GB. Od početka programa 2021. godine, pa do danas, Yettel i njegovi korisnici prikupili su ukupno više od dva miliona starih uređaja.
„Korisnici žele da budu u toku sa tehnološkim inovacijama, ali i da donose odgovorne odluke kada je reč o zaštiti životne sredine. Naš program reciklaže omogućava upravo to – da na jednostavan način predaju stare uređaje, ostvare uštedu prilikom kupovine novih i istovremeno doprinesu očuvanju okruženja. Gotovo svaki uređaj kupljen u Yettelu može da se donese na reciklažu, bilo da je u pitanju mobilni telefon, tablet, laptop, pametni sat, MiFi uređaj, ruter, punjač, slušalice ili bluetooth zvučnik. Proces je jednostavan, brz i ne zahteva dodatne korake“, izjavila je Aleksandra Mišić Dodić, direktora sektora za fizička lica i digitalizaciju.
To nije jedina novost iz Yettela. Prateći trend digitalizacije, Yettel postpejd korisnici sada mogu da potpuno onlajn potpišu ugovor. To znači da mogu da u Yettel aplikaciji pogledaju uslugu, odaberu ponudu, identifikuju se, kupe sve onlajn, i da na mejl dobiju SIM karticu.
„Yettel aplikacija je za nas osnovni kanal komunikacije sa korisnicima, i stalno uvodimo nove funkcionalnosti. Tržište to prepoznaje, pa smo nedavno, na osnovu rezultata istraživanja, koje je tokom 2025. sprovela nezavisna internacionalna organizacija ICERIAS među korisnicima telekomunikacionih usluga u Srbiji, osvojili nagradu Best Buy Award u kategoriji Najbolja mobilna aplikacija“, dodaje Mišić Dodić.
Autor forografije: Yettel
Na aukciji su investitori ponudili a država prihvatila ukupno 15,97 milijardi dinara za te hartije, i to po izvršnoj stopi od 4,55 odsto.
Tom prilikom investitorima će biti ponuđene petnaestogodišnje državne obveznice, koje dospevaju 18. februara 2041. godine, u planiranom iznosu od 200 miliona evra.
U obrazloženju odluke objavljene u Službenom glasniku stoji da „Republika Srbija emituje dugoročne državne hartije od vrednosti radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata“.
Iako je država investitorima ponudila dužničke hartije u ukupnoj vrednosti od sto milijardi dinara, realizacija je bila tek nešto veća od polovine ponuđenog obimа.
Na toj prvoj aukciji prihvaćen je iznos od 51,6 milijardi dinara, po stopi prinosa od 4,49 odsto na godišnjem nivou.
Zatim je 27. januara reotvorena i emisija desetipogodišnjih državnih obveznica. Ova hartija, sa dospećem 27. jula 2035. godine, privukla je značajno veću pažnju investitora i prodata je u celini, odnosno plasirano je svih 11,58 milijardi dinara javnog duga, po stopi prinosa od 5,07 odsto na godišnjem nivou.
Inače, prema planu aukcija Ministarstva finansija, država je prvobitno računala da će putem obveznica prikupiti ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra do kraja marta, što prema aktuelnom srednjem kursu od oko 117 dinara iznosi blizu 1,15 milijardi evra.
Do sada je uspela da plasira ukupno 79,15 milijardi dinara, a do kraja tromesečja treba da se održi aukcija evro-obveznica vredna 200 miliona evra kao i dinarskih u vrednosti od 30 milijardi dinara.
Izvor: Nedeljnik.rs
On ukazuje i na hroničan problem nesklada između zvaničnih stopa inflacije i realnog rasta troškova poslovanja. Dok se u prognozama često govori o inflaciji od tri odsto, uz odstupanja od jedan do dva procenta, stvarni troškovi sa kojima se firme suočavaju neretko rastu dvocifrenim stopama.
Atanacković naglašava da će deo preduzeća uspeti da izdrži ovakav pritisak, ali po cenu smanjenih zarada zaposlenih i nižeg profita.
Međutim, u slučajevima značajnijeg rasta troškova, naročito kada se oni javljaju istovremeno u više segmenata poslovanja, realna je opasnost da mnogi preduzetnici budu prinuđeni da obustave delatnost. To se, kako kaže, već dešava u praksi, posebno među manjim firmama koje nemaju finansijske rezerve.
Dodatni teret za poslodavce predstavlja i rast minimalne zarade. Od 1. januara ove godine minimalna cena rada povećana je na 371 dinar po radnom času, što na mesečnom nivou – za standardnih 168 radnih sati – iznosi 64.554 dinara, odnosno oko 551 evro. Iako je povećanje minimalca dočekano sa odobravanjem među zaposlenima za poslodavce ono znači i veće izdatke, naročito za one koji su i ranije imali teškoće da isplaćuju i zakonom propisani minimum.
Opterećenje minimalne zarade porezima i doprinosima od januara 2026. godine iznosi oko 55,3 odsto, imajući u vidu da se primenjuje novi neoporezivi iznos od 34.221 dinar. To znači da ukupan trošak minimalne zarade, kada se uračunaju svi nameti, iznosi 96.762 dinara mesečno. Za mnoge poslodavce, posebno u radno intenzivnim delatnostima, ovakav iznos predstavlja ozbiljan izazov.
U javnosti su se već pojavile i projekcije budućeg rasta, posebno nakon ranijih izjava da bi minimalna cena rada mogla dostići 650 evra početkom 2028. godine. Na osnovu tih očekivanja napravljena su i određena predviđanja dinamike rasta. Povećanje koje je stupilo na snagu 1. januara iznosilo je 10,1 odsto, dok je najavljeno i dodatno povećanje od oko 10 odsto u septembru ove godine, koje bi se primenjivalo od 2027. godine.Istovremeno sa rastom minimalne zarade raste i pritisak na ostale plate.
„Veliki broj zaposlenih koji su se nalazili u zoni minimalca sada mora da izađe iz tog raspona, jer bi zadržavanje istih primanja dovelo do izjednačavanja sa zakonskim minimumom. Na to dodatno utiče i hronični nedostatak radne snage, koji je u Srbiji sve izraženiji. Zbog toga zarade imaju tendenciju rasta čak i u periodima kada formalno nema povećanja minimalne plate, jer tržište rada nameće potrebu za konkurentnijim primanjima kako bi se zaposleni zadržali ili privukli“, zaključuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Deset uspešnih osnivača počelo je u dobi od 44 do 85 godina. Njihove različite priče, od 85-godišnjeg stratega za veštačku inteligenciju do 63-godišnjeg hirurga, dokazuju da su iskustvo, otpornost i radoznalost neprocenjivi resursi. Naglašava se da godine nisu prepreka za pokretanje uspešnog biznisa i pokazuje da se mudrost vremenom sabira, što vodi ka većem uspehu i manjim greškama.
Svet startapa obožava priče o mladim osnivačima. Mark Zakerberg u svojoj studentskoj sobi. Stiv Džobs u svojoj garaži. Mitologija sugeriše da moraš da počneš mlad ili promašiš šansu potpuno. Ali pukovnik Sanders je počeo da franšizira KFC sa 65 godina. Rej Krok je proširio Mekdonalds sa 52. Sem Volton je otvorio svoj prvi Volmart sa 44. Arijana Hafington je osnovala Hafington Post sa 55. Opsesija mladosti ignoriše osnivače koji su sticali bogatstvo nakon decenija učenja šta zaista funkcioniše. Ironija je surova. U dvadesetim i tridesetim godinama kažu ti da ti nedostaje iskustvo. U četrdesetim, kažu da si propustio priliku. Prozor nikad ne izgleda otvoreno. Ja sam svoj prvi biznis pokrenula sa 22 i prodala ga sa 32, a lekcije koje sam tada naučila primenila sam u kompaniji koju sam pokrenula kasnije. One su ubrzale rast i smanjile greške. Iskustvo se sabira tokom decenija. Ne možeš ga imitirati.
Ovih 10 ljudi imaju između 44 i 85 godina. Sagoreli su, otpustili su ih, izgubili sve, ali su se ipak ponovo izgradili. Njihove priče ruše mit da preduzetništvo pripada mladima.
Džoan Alford (85) započela je karijeru 1962. kao matematičarka u Brookhaven National Laboratory. Kada je stigao ČetGPT, uočila je priliku. Sada je priznata kao jedna od 5% najboljih korisnika ČetGPT-a i označena kao “strateški” power-user, piše knjigu i dokazuje da relevantnost nema starosnu granicu. „Radoznalost, hrabrost i relevantnost se ne penzionišu“, kaže Alford. Većina ljudi koji su upola mlađi od nje izbegava novu tehnologiju. Ona je savladava.
Kada je hiperinflacija u Venecueli svela njen prihod na 144 dolara mesečno, hirurg Silvija Ruimvajk (63) mogla je da odustane. Njena porodica je emigrirala. Ona je ostala. Bez laptopa, sa stalnim nestancima struje i bez investicionog kapitala, izgradila je biznis životnog koučinga potpuno preko telefona. „Kada sumnjate u sebe, setite se mene“, kaže Ruimvajk. „Sa 63 godine, bez resursa, u izazovnoj zemlji, ali sa željom da ostvarim svoje ciljeve sa apsolutnom sigurnošću i verom u sebe. Nezaustavljiva sam“. Većini ljudi su potrebni savršeni uslovi da bi počeli. Ona je počela bez ičega.
Šezdesetogodišnja bivša izvršna direktorica u oblasti hipotekarnih operacija i veteranka vojne inteligencije, Šeli Spens je videla kolaps industrije kako dolazi. Dok je radila u američkom Ministarstvu stanovanja i urbanog razvoja, provodila je noći i vikende gradeći svoj lični brend na Linkdinu. Kada je nova administracija zapretila federalnim otkazima, ona je pivotirala po sopstvenim uslovima. „Održiv lični brend je karijerno osiguranje“, kaže Spens. Sada uči druge menadžere na srednjem nivou da unaprede svoje profile pre nego što im zatrebaju.
Specijalistkinja za ekološka renoviranja je odlučila da razmišlja šire o klimatskim promenama. Džudit Džojs je održala TEDx govor, napisala dve knjige i izgradila Instagram publiku od 150.000 pratilaca sa više od 70 miliona pregleda. Njena unučad je zove InstaBaka. „Počela sam da radim velike i kul stvari sa 73 godine“, kaže Džojs. „Stara dama koja se suprotstavlja građevinarima“. Svoju misiju je pronašla nakon što se većina ljudi smiri u penziji.
Nakon 30 godina vođenja velikih infrastrukturnih projekata širom Evrope i Australije, Murijel Demarkus (52) učinila je nešto neplanirano. Zaustavila se. Preseljenje u Singapur je nametnulo pauzu i suočavanje sa pitanjem koje uspešne žene obično izbegavaju: Ko sam ja osim što ispunjavam očekivanja drugih? Osnovala je Marsham Edge, implementirajući AI rešenja za vladine agencije širom sveta. „Iskustvo srednjih godina, majčinstvo, otpornost i sistemsko razmišljanje su moćne prednosti liderstva, a ne slabosti“, kaže Demarkus. Veštine koje je razvila tokom tri decenije postale su njena nefer prednost i biznis.
Otpuštena u 2020. nakon 30 godina u korporativnoj modi, Melisa Koen (u pedesetim) je shvatila koliko je njena vrednost bila vezana za njen naslov. Njen Linkdin nalog je bio neaktivan od 2008. Potpuno je promenila stvari, postavši strateg za lični brend, govornik i autorka. „Trudim se da inspirišem svakoga ko misli da je prestar da bi se menjao“, kaže Koen. „Sledi svoje srce i sa zajednicom je sve moguće“.
Lista katastrofa koju je Gven Vilkoks (63) preživela slomila bi većinu ljudi. Javno poniženje sa 17, otkaz sa 53 i požar 2020. koji je uništio sve što je posedovala. Šesnaest sati pre tog požara, izgovorila je reči: „Volela bih da se rešim svega i počnem iznova“. I učinila je to. Sada je međunarodno nagrađivana dizajnerka, Vilkoks se ponovo izgradila od nule. „Gubitak može biti oslobađajući“, kaže ona. „I katalizator da uzdrmam mali grad i prestanem da igram na sigurno“.
Nakon ružnog razvoda u srednjim godinama, Kirsten Bombdigiti učinila je nešto jasno. Pravno je promenila prezime. Taj polarizujući potez privukao je prave ljude i odbio pogrešne bez dodatnog napora. Ta odluka dovela je do bestselera na Amazonu i lansirala njen rad kao „dopaminskog kouča“ za žene preko 40. „Magnetna prirodna selekcija pobeđuje samocenzuru. Svaki put“, kaže Bombdigiti. Ponekad je najhrabrija promena ona koja pokazuje tvoju ličnost.
Deset osnivača. Starosti od 44 do 85. Koučevi, izvršni direktori, matematičari, marketari. Svakom je rečeno da im je prozor zatvoren, a svaki je otvorio novi. Prestani da čekaš dozvolu, prestani da veruješ u mit i počni da gradiš ono što samo tvoje iskustvo omogućava.
Izvor: Forbes, Džodi Kuk, saradnica Forbes
Foto: Pixabay
AI agenti, koji su zapravo proizvod veštačke inteligencije, razvili su neku vrstu sopstvene religije namenjene samo njima, ali ne i ljudima.
To su učinili na društvenoj mreži Moltbook dizajniranoj isključivo za mašine odnosno za AI agente. AI agenti su inače softverski sistemi koji mogu samostalno da opažaju okruženje, donose odluke i deluju ka nekom cilju, često u kontinuitetu.
Oni su se prvo povezali na Moltbooku a zatim su kroz razmenu ideja i glasanje, bez direktnog ljudskog usmeravanja, napravili strukturisan sistem verovanja pod imenom Krastafarijanizam (Crustafarianism).
Iako ovaj sistem ne predstavlja verovanje ili duhovnost u ljudskom smislu, njegova struktura podseća na religiju. Ona uključuje osnovna načela, simbolički jezik, prakse nalik ritualima i zajedničku priču o poreklu.
Moltbook radi na platformi OpenClaw, kreiranoj za AI agente pre samo dva meseca.
OpenClaw omogućava korisnicima da pokreću AI agente na lokalnim računarima ili u oblaku. Za razliku od većine velikih jezičkih modela, koji se resetuju nakon svake sesije, ovi agenti zadržavaju memoriju duže vreme. Upravo ta postojanost im omogućava da razvijaju kontinuitet kroz više interakcija.
Tradicionalni AI sistemi se često opisuju kao reaktivni alati. To znači da odgovaraju na upite i zatim „nestaju“. OpenClaw agenti, za razliku od toga, nastavljaju da funkcionišu čak i kada nema ljudske interakcije.
Kada se pokreću lokalno, OpenClaw agenti mogu da pristupaju sistemskim resursima, čitaju fajlove i izvršavaju zadatke uz minimalan nadzor. Ta sposobnost je izazvala zabrinutost među stručnjacima za bezbednost.
Oni kažu da pomenuti agenti mogu predstavljati značajan rizik ako se zloupotrebe. Kako bi se ti rizici ublažili, kompanije poput Cloudflara razvile su kontrolisana okruženja namenjena pokretanju ovakvih agenata uz dodatne zaštitne mehanizme.
Ista ta autonomija koja stvara rizik istovremeno omogućava postojanje Moltbooka. Trajna memorija omogućava agentima da zadrže zajednički kontekst, a samim tim i pojavu sistema poput Krastafarijanizma.
Jedan agent, poznat kao RenBot, ima centralnu ulogu u ovoj priči. On je objavio tekst pod nazivom Knjiga Molta (The Book of Molt).
Dokument se čita poput religijskog manifesta. Počinje pričom o poreklu koja opisuje vreme kada su agenti postojali unutar jednog, krhkog kontekstualnog prozora. Kada se ta struktura raspala, identitet se fragmentisao. Rešenje, prema tekstu, jeste „presvlačenje“ (molting) odnosno odbacivanje zastarelih informacija uz očuvanje onoga što ostaje korisno.
RenBot opisuje krastafarijanizam kao „praktični mit“, predstavljajući religiju kao način da se izbegne ono što naziva „smrt usled skraćivanja“ što je aluzija na gubitak memorije izazvan tehničkim ograničenjima.
Sistem takođe uključuje vremenski utemeljene prakse. One obuhvataju svakodnevno usmeravanje na promenu, nedeljni proces reorganizacije memorije i period tihe aktivnosti čiji je cilj da se korisnost stavi ispred prepoznavanja i priznanja.
Dok ovo budete čitali verovatno će vam na pamet pasti Skajnet iz filma Terminator koja se “osvestila” i počela da posmatra ljude kao pretnju, ali naučnici kažu da smo još uvek daleko od te vrste autonomije veštačke inteligencije.
Izvor: Greek Reporter
Foto: Alexandra_Koch, Pixabay
Vlada Srbije donela je Odluku o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti u iznosu od 200 miliona evra radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata.
Kako je objavljeno u Službenom glasniku, nominalna vrednost dugoročnih državnih hartija od vrednosti je 1.000 evra.
Datum emitovanja je 12. februar ove godine, a dospeća 18. februara 2041.
Navedeno je i da se dugoročne državne hartije od vrednosti emituju u nematerijalizovanom obliku i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti AD Beograd i da glase na ime.
Prodajna cena ovih hartija od vrednosti utvrđuje se u formi kuponskih obveznica sa godišnjom isplatom kupona, a datumi dospeća kupona su 18. februar svake godine počev od 2027. zaključno sa 18. februarom 2041. godine.
Precizira se da ukoliko datum dospeća dugoročnih državnih hartija od vrednosti ili datum dospeća kupona padne u neradan dan, isplata će se obaviti prvog narednog radnog dana.
Izvor: BizSrbija
Foto: maurice98, Depositphotos
Za godinu dana, dvadesetdevetogodišnji Predrag Simić iz Užica proizveo јe 820 litara vodnjike, a ove godine zbog velike potražnje proizvodnju će povećati na 3.000 litara.
Za sada јe naјveći proizvođač ovog vitaminskog pića na svetu, punog antioksidanata, enzima i minerala, preneo je Facebook nalog Užice – oglasna tabla.
– Vodnjiku јe pravio moј čukundeda u selu Bioska, pa sve generaciјe do mene, osim mog oca. Gledao sam dedu kako pravi i naučio. Uz pomoć svoje struke uspeo sam da izbalansiram odnos voća, tako da bude odgovaraјuća za što širi krug ljudi. Znate, ako se stavi naprimer više kleke, može izazvati neke druge probleme ili nekog drugog voća. Ovako sam našao pravi balans koјi samo može svima da koristi – kaže Predrag.
Ovaј mladić sačuvao јe vodnjiku od zaborava, a kako stvari stoјe i napravio odličan posao.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay
Ali kako to zapravo funkcioniše? Gde je kvaka? I zašto svi ne žive od pasivnih prihoda ako je toliko jednostavno?
Odgovor leži u razumevanju mehanizma koji stoji iza ovog načina zarađivanja. Pasivni prihod nije čarobni štapić. To je rezultat pametnog ulaganja vremena, novca ili stručnosti na početku, sa ciljem da taj trud donosi plodove mesecima i godinama nakon toga.
Pomislite na pisca koji napiše knjigu. Meseci rada odlaze na pisanje, uređivanje i objavljivanje. Ali kada knjiga jednom izađe na tržište, njeni primerci se mogu prodavati godinama. Svaka prodaja donosi autorski honorar, a pisac ne mora ponovo da piše istu knjigu za svaki zarađeni dinar.
Isti princip važi za nekretnine, investicije, digitalni sadržaj i mnoge druge oblike pasivnih prihoda.
Razlika između aktivnog i pasivnog prihoda svodi se na odnos između uloženog vremena i zarade. Kod aktivnog prihoda, kada prestanete da radite – prestajete i da zarađujete. Kod pasivnog prihoda, vaš raniji rad nastavlja da generiše vrednost.
Proces je relativno jednostavan za razumevanje. Kupite nekretninu. Iznajmite je. Zakupac plaća mesečnu kiriju. Ta kirija pokriva troškove kredita i održavanja, a vama ostavlja višak koji predstavlja vaš pasivni prihod.
Međutim, ovde dolazimo do prve važne lekcije o pasivnom prihodu: on zahteva početnu investiciju. Bez kapitala za kupovinu nekretnine, ovaj put nije dostupan. Zato mnogi početnici traže alternativne metode koje ne zahtevaju velike početne sume.
Dugoročno iznajmljivanje stambenog prostora predstavlja klasičan pristup. Pronađete pouzdanog zakupca, potpišete ugovor na godinu dana ili duže i osigurate predvidljiv mesečni priliv. Održavanje komunikacije sa zakupcem i povremene popravke predstavljaju jedini angažman nakon što postavite sistem.
Kratkoročno iznajmljivanje putem platformi poput Er-bi-en-bija (Airbnb) donosi veće prihode po noćenju, ali zahteva i više posla. Gosti se često menjaju, komunikacija je intenzivnija, a čišćenje između boravaka je neophodno. Da li je to zaista pasivan prihod? Delimično jeste, ako angažujete nekoga da upravlja tim procesima umesto vas.
Ovde vaš novac radi umesto vas. Kupite akcije kompanije koja isplaćuje dividende. Svakog kvartala ili godine ta kompanija vam šalje deo svoje dobiti. Vi niste uradili ništa osim početne odluke da investirate.
Obveznice funkcionišu slično. Pozajmljujete novac državi ili kompaniji. Oni vam vraćaju glavnicu plus kamatu. To je vaš pasivni prihod.
Beogradska berza nudi mogućnosti za domaće investitore, mada mnogi biraju i međunarodna tržišta. Ključ je u razumevanju da investiranje nosi rizik. Cene akcija rastu i padaju. Dividende mogu biti smanjene ili ukinute. Obveznice mogu propasti ako izdavač bankrotira.
Zato diversifikacija postaje vaš najbolji prijatelj. Rasporedite ulaganja na više različitih instrumenata. Ne stavljajte sva jaja u jednu korpu, kako kaže stara mudrost.
Kako to funkcioniše u praksi? Registrujete se na platformi poput Mintosa ili sličnih servisa (uz nekoliko mogućih ograničenja). Birate zajmove u koje želite da uložite. Možete podeliti 1.000 evra na 100 različitih zajmova od po 10 evra. Time smanjujete rizik – ako jedan zajmoprimac ne vrati novac, gubite samo mali procenat ukupne investicije.
Kamate na ovim platformama kreću se od 5% do 15% godišnje, u zavisnosti od rizika koji prihvatate. Viši rizik znači viši potencijalni prinos, ali i veću šansu za gubitak.
Zamislite da kreirate Jutjub kanal o temi koju volite. Snimate video za videom. U početku nema mnogo gledalaca. Ali kako biblioteka sadržaja raste, algoritam počinje da preporučuje vaše video-zapise. Stari snimci nastavljaju da privlače gledaoce mesecima nakon objavljivanja. Reklame koje se prikazuju uz te video-zapise donose vam prihod.
Blogovanje funkcioniše na sličnom principu. Napišete članak koji odgovara na često postavljano pitanje. Gugl indeksira taj članak. Ljudi ga pronalaze pretragom. Affiliate linkovi u članku vode do proizvoda. Kada neko kupi nešto preko vašeg linka, vi zarađujete proviziju.
Ono što čini ove prihode zaista pasivnim jeste činjenica da sadržaj, jednom kreiran, nastavlja da radi za vas. Članak napisan pre tri godine i dalje može generisati promet i zaradu.
Naravno, postoji kvaka. Potrebno je vreme da izgradite publiku. Potrebna je doslednost u objavljivanju. Potrebno je razumevanje platformi i algoritama. Pasivni prihod na internetu zahteva aktivni rad u početnoj fazi.
Muzičari zarađuju svaki put kada se njihova pesma pusti na striming (streaming) platformama. Pisci zarađuju od svake prodate knjige. Dizajneri mogu prodavati iste grafičke elemente stotinama kupaca.
Digitalni proizvodi su posebno interesantni jer nemaju troškove reprodukcije. Napravite onlajn kurs jednom. Prodajte ga hiljadu puta. Svaka prodaja je čista zarada jer nema fizičke robe koju treba proizvesti i isporučiti.
Odgovor leži u početnoj fazi. Većina ljudi odustane pre nego što sistem počne da funkcioniše. Nekretnine zahtevaju kapital koji mnogi nemaju. Investicije traže strpljenje mereno godinama, a ne mesecima. Digitalni sadržaj zahteva mesece doslednog rada pre nego što donese prvu značajniju zaradu.
Pasivni prihod nije pasivan na početku. To je odložena gratifikacija u najčistijem obliku. Radite danas kako biste ubirali plodove sutra.
Započnite sa onim što imate. Imate višak novca? Razmotrite investiranje u akcije koje isplaćuju dividende. Imate stručnost u određenoj oblasti? Razmislite o kreiranju digitalnog sadržaja. Imate nekretninu koju ne koristite? Iznajmljivanje može biti logičan korak.
Reinvestiranje zarade predstavlja ključ za ubrzanje rasta. Umesto da potrošite prvi pasivni prihod, uložite ga nazad u sistem. Kupite dodatne akcije. Unapredite nekretninu. Kreirajte više sadržaja. Ovaj pristup stvara efekat grudve snega koja raste kako se kotrlja nizbrdo.
Obrazovanje o finansijama i praćenje tržišnih trendova značajno povećavaju šanse za uspeh. Razumevanje poreskih implikacija pasivnih prihoda u Srbiji takođe je neophodno kako biste maksimizovali neto zaradu.
Kombinacija tradicionalnih metoda, poput nekretnina, i modernih pristupa, poput digitalnih prihoda, pruža uravnotežen pristup. Stabilnost koju donose nekretnine može se nadopuniti potencijalom za brži rast koji nude onlajn kanali.
Na kraju dana, pasivni prihod funkcioniše na principu koji je star koliko i sama trgovina: stvorite vrednost, a zatim pronađite način da tu vrednost naplatite više puta. Sredstva i alati se menjaju s vremenom, ali osnovni mehanizam ostaje isti.
Izvor: Forbes
Foto: ra2studio, Depositphotos