Ekonomija

Rudnik Soko u trenutku nesreće radio bez odobrenja

by bifadmin

Rudnik Soko je u trenutku kada je u njemu poginulo osam rudara radio bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova.

Ovako pojednostavljeno zvuči presuda Privrednog suda u Kragujevcu koji je zbog ovog dela prvostepeno osudio Javno preduzeće Resavica, bivšeg v.d. direktora Marka Vukovića i sadašnjeg v.d. direktora Sašu Spasića, kaznivši njih dvojicu sa po 120.000 dinara a preduzeće sa dva miliona dinara.

Kako prenosi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), ta presuda još nije konačna jer je izjavljena žalba, pa će konačnu odluku doneti Privredni apelacioni sud u Beogradu.

Da podsetimo, postupak pred Privrednim sudom u Kragujevcu pokrenut je pre dve i po godine na osnovu prijave rudarske inspekcije. Inspektorka rudarstva Zorica Vukadinović je nakon nesreće utvrdila da deo rudnika u kojem se ona dogodila nije imao potrebno odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike.

Pomenuta nesreća se dogodila kada je iz dela kopa, prilikom obrušavanja zida, došlo do curenja opasnog gasa metana. Tada su poginuli rudari Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34), a povređena je još 21. osoba.

Oslobođena firma koja je vršila tehničku kontrolu rudnika Soko

Rudarska inspektorka je nakon te nesreće podnela još jednu prijavu za privredni prestup protiv firme Terragold & Co i njenog direktora Dragana Miloševića. Ova firma je, prema tvrdnjama inspekcije, vršila tehničku kontrolu projekta po kojem je radio Soko i odobrila ga iako ovaj rudnik nije imao svu potrebnu dokumentaciju.

Oni su u maju 2024. prvostepeno oslobođeni odgovornosti, pokazuje presuda Privrednog suda u Beogradu u koju je CINS imao uvid, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.

Izvor: CINS

Foto: Lydia Williams, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta se zapravo desilo sa Saabom?

by bifadmin

Širom sveta odjeknula je vest da fabrika Saaba u švedskom gradu Trolhatanu prodaje svoje poslednje prototipove i razvojne automobile.

Pomenuta fabrika je zbog svog gašenja pokrenula aukciju za osam vozila zasnovanih na modelu Saab 9-3 koji su preteča savremenih inovativnih automobila. U pitanju su testni modeli koje je Saab, čini se pre vremena za to, jedno vreme razvijao. To su autonomna vozila, električna vozila sa motorima u točkovima, hibridi sa produživačem dometa i slično.

Imajući u vidu kakav je ne samo rejting već i ideje imao Saab, logično je postaviti pitanje kako je došlo do toga da jedan takav proizvođač automobila ugasi fabriku?

Po čemu se Saab izdvajao?

Da bismo odgovorili na to pitanje moramo ovu priču ispričati od početka. Saab je prvo bio Saab AB i tada se uopšte nije bavio automobilima. Fabriku u Trolhatanu otvorio je 1937. za proizvodnju letelica, budući da je radio u oblasti avijacije i odbrambene industrije.

Osam godina kasnije počeo je da proizvodi i male automobile pod brendom Saab Automobile. Njegov prvi serijski proizveden automobil pušten je na tržište 1949. godine. Od tada do danas proizveo je nekoliko miliona vozila. Saab nikada nije postao automobilski gigant koji drži veliki deo svetskog tržišta, ali je imao veoma lojalne kupce i dobar imidž. Razlog tome je drugačiji pristup proizvodnji vozila.

Naime, budući da je ova kompanija prvo proizvodila letelice mnoge ideje iz avijacije pozajmljene su za proizvodnju automobila, koji su, primera radi, imali ergonomiju poput pilotske kabine, instrument tablu okrenutu ka vozaču, fokus na preglednost, aerodinamiku, logično raspoređene komande. Vozač je bio u centru svega, skoro kao pilot.

Jedna od najpoznatijih Saab osobina bila je ta što se kontakt brava u koju se stavlja ključ nije nalazila kod ključ nije bio kod volana, već između prednjih sedišta. Razlog za to su bili bezbednost pri sudaru, praktičnost prilikom zaključavanja i slično.

Međutim, ono što je najviše izdvajalo Saab automobile bili su njihovi turbo motori koje je ova kompanija prva popularizovala za vozila koja se koriste svakodnevno. Do tada su turbo motori stavljani uglavnom u sportska kola.

Zašto ovaj model poslovanja nije imao uspeha?

Iako su mu automobili bili kvalitetni i pouzdani, Saab jednostavno nije uspevao da opstane na tržištu. Razloga za to je više. Prvi je činjenica da je bio premali i da je prodavao premalo automobila da bi mogao da opstane jer auto-industrija zahteva velika finansijska ulaganja koja mogu da isprate samo jaki igrači ili oni koje subvencioniše država.

Već devedesetih godina prošlog veka se videlo da je poslovni model Saaba neodrživ pa ga je preuzeo General Motors. Time je švedski proizvođač dobio pristup novcu ali je izgubio deo svog identiteta. Međutim, ispostavilo se da je i pristup novcu bio upitan. Saab nikada nije dobijao prioritet unutar GM-a, američka kompanija je često kasnila sa investiranjem i nije bila oduševljena idejom o razvoju novih modela.

Potom je nastupila finansijska kriza 2008. godine kada je GM zamalo bankrotirao zbog čega je počeo da se rešava manjih i problematičnih brendova u koje je spadao i Saab. Kupila ga je mala holandska firma Spyker Cars ali ispostavilo se da ni ona nije finansijski dovoljno jaka da održi proizvodnju vozila u Švedskoj. Zato 2011. Saab morao da potegne za bankrotom. Ostatke njegove imovine naredne godine kupio je Nevs (National Electric Vehicle Sweden) koji je planirao da fabriku u Trolhatanu pretvori u centar za proizvodnju električnih vozila i to zasnovanih na Saab 9-3 platformi. Plan je bio da se ta vozila prodaju u Kini međutim Kina je za veoma kratko vreme iznedrila nekoliko sopstvenih marki električnih vozila koja su bila veoma konkurentna po ceni.

Kada je postalo jasno da nema ništa od kineskog tržišta, ugasila se i poslednja nada o spašavanju Saaba čija fabrika u Trolhatanu će i zvanično postati prošlost kada se završi pomenutih aukcija testnih automobila.

Saab i dalje dobro posluje

Međutim ovo je priča samo o Saab Automobile. Drugi delovi Saab Grupe i dalje dobro posluju.

Originalni Saab AB je veoma uspešan. On proizvodi vojne avione, radare, podmornice, odbrambene sisteme… Iz godine u godinu, posebno sada kada je geopolitička situacija u svetu nestabilna, rastu mu i prihodi i profit i broj zaposlenih. Prošle godine zapošljavao je 26.100 ljudi a čini se da će taj broj i ove godine rasti.

Foto: Alvis Taurens, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Večne hemikalije“ u 98,8 % testiranih uzoraka ljudske krvi

by bifadmin
„Večne hemikalije“, koje su ranije povezivane sa višestrukim štetnim posledicama po zdravlje, zaista su svuda – sada su otkrivene u 98,8 % od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.

Tehnički, večne hemikalije su perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS), a toksikolozima je poznato više od 15.000 njih.

Otporne na razgradnju

Nadimak „večne“ odnosi se na njihovu otpornost na razgradnju i njihovu postojanost u životnoj sredini.

Ove hemikalije, koje se decenijama široko koriste u velikom broju proizvodnih procesa, pronašle su put do naše hrane, naših izvora vode i ekoloških sistema planete, prenosi Science alert.

Već smo znali da PFAS mogu da prodru u ljudski organizam.

U ovoj novoj analizi, istraživači iz laboratorije za toksikologiju NMS Labs u SAD želeli su da ispitaju koliko je različitih kombinacija PFAS prisutno u našoj krvi.

Podaci u ovom izveštaju dobijeni su iz 10.566 uzoraka seruma i plazme dostavljenih laboratoriji NMS Labs u Pensilvaniji radi testiranja na PFAS.

– Ovaj veliki skup podataka pruža uvid iz stvarnog sveta u to kako se više PFAS supstanci često javlja zajedno kod ljudi – kaže toksikološkinja Lora Labej iz NMS Labs, a prenosi Science alert.

Iako korišćeni skup podataka nije precizirao da li je više uzoraka uzeto od iste osobe, on predstavlja veliki uzorak populacije SAD, koji su istraživači analizirali koristeći postojeće PFAS testne panele.

– Identifikovanjem ovih zajedničkih obrazaca izloženosti, studija pruža bolje razumevanje toga šta široko rasprostranjena, kombinovana izloženost PFAS može da znači za ljudsko zdravlje – dodaje Labej.

Rizične za jetru i imunitet

Istraživači su otkrili da je samo 0,18 % uzoraka sadržalo jednu PFAS hemikaliju.
Većina uzoraka sadržala je složenu mešavinu više PFAS hemikalija.

– Procena hemijskih mešavina ključna je prilikom procene bioloških efekata zbog mogućih aditivnih, sinergijskih ili antagonističkih interakcija – pišu Labej i njen kolega toksikolog iz NMS Labs Li Blum u svom radu.

Mnoge iste PFAS supstance pojavile su se u ogromnoj većini uzoraka krvi. Jedna od hemikalija, perfluoroheksan sulfonska kiselina (PFHxS), koja se koristi u tekstilu, nameštaju i lepkovima, otkrivena je u 97,9 % testiranih uzoraka.

Zabrinutost u vezi sa PFHxS – uključujući efekte na jetru i imuni sistem pokazane u studijama na životinjama – dovela je do toga da je njena upotreba u mnogim zemljama sada ograničena ili potpuno zabranjena, ali je šteta možda već učinjena.

Većina ljudi je verovatno bila izložena širokom spektru PFAS supstanci, dok istraživači još pokušavaju da utvrde kumulativne efekte više PFAS hemikalija.

– Ovi nalazi potvrđuju da se izloženost PFAS retko javlja kao izloženost izolovani jedinjenjima – kaže Labej.

Kaže da umesto toga, ljudi obično nose opterećenje u organizmu koje čini pet ili više PFAS supstanci sa različitim svojstvima bioakumulacije i različitim vremenom poluraspada.

Visoka zastupljenost i doslednost specifičnih kombinacija PFAS naglašavaju značaj tumačenja zasnovanog na mešavinama u biomonitoringu, posebno imajući u vidu potencijal PFAS da utiču na više bioloških sistema u organizmu.

Istraživači su uglavnom testirali 13 najčešćih PFAS supstanci, pa nalazi verovatno potcenjuju ukupno hemijsko opterećenje.

Ipak, treba imati u vidu da ova studija nije merila nivoe PFAS supstanci – već samo da li mogu biti detektovane pomoću masene spektrometrije.

Opasnije kad deluju zajedno

Još nije jasno kolika izloženost večnim hemikalijama može biti dovoljna da nam naškodi. Ono što za sada znamo o efektima PFAS dolazi iz ćelijskih i životinjskih modela, kao i opservacionih studija, a dokazi se gomilaju.

Studije su povezale PFAS sa bržim starenjem ćelija, promenama u mozgu i većim rizikom od pojedinih vrsta raka – iako direktna uzročno-posledična veza još nije potvrđena.

Deo problema je u tome što su PFAS veoma korisne. One štite proizvode od vode, toplote i ulja, ali te prednosti takođe znače da im je potrebno veoma, veoma dugo vremena da se razgrade kada dospeju u životnu sredinu.

Regulatori i vlade ozbiljno shvataju potencijalne opasnosti, ali zabrana upotrebe ovih večnih hemikalija, pronalaženje bezbednih zamena ili njihovo uklanjanje iz životne sredine predstavlja izazov – mada nije nemoguće.

Ono što ovi novi nalazi pokazuju jeste koliko je problem rasprostranjen i sa koliko različitih koktela potencijalno toksičnih supstanci imamo posla: Više od 70 jedinstvenih kombinacija PFAS otkriveno je kroz dva korišćena testna panela.

– Nadamo se da će ovi nalazi pomoći budućim procenama rizika, usmeriti istraživanja o štetnim mešavinama PFAS i na kraju doprineti jasnijim kliničkim i javnozdravstvenim smernicama – kaže Labej, a prenosi Science alert.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Occupational and Environmental Hygiene.

Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto se sve više seje sirak u odnosu na kukuruz

by bifadmin
Poljoprivrednici koji su se odlučili da seju sirak privode setvu kraju. Poslednjih godina sirak je sve zastupljeniji na poljima jer dobro podnosi sušu i toplu klimu. I skuplji je od kukuruza (33 dinara kilogram), dok su troškovi setve neznatno niži, zbog semena koje je jeftinije u odnosu na kukuruz i manje ga treba.

Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.

„Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i u potpunosti zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini odličnom stočnom hranom. Prednost sirka ogleda se i u tome šta ga ne napada kukuruzna zlatica“, kazao je Zorki Delić za Dnevnik.
„Sirak se malo kasnije seje nego kukuruz, ali se ranije žanje. Otporniji je na tropsku klimu i skuplji nego kukuruz. Sada je kilogram zrna sirka 33 dinara, a kukuruza 24 dinara. Uvek je sirak za trećinus kuplji nego kukuruz.“

Spevak je u žetvi prošle godine imao oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan prinos imajući u vidu da je rod kukuruza lane podbacio zbog suve i tople klime.

Po rečima dr Vladimira Sikore s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poljoprivredna praksa, u zavisnosti od primene, razlikuje više agronomskih formi sirka.
„Sirak metlaš predstavlja sirovinu za metlarsku industriju i kao takav se gaji u regionima u kojim se proizvode metle. Površine pod tim sirkom zavise od potreba za sirovinom – sirkovom slamom, i svake godine su između 500 i 800 hektara – kaže sagovornik.

Na tržištu ima i domaćeg i stranog semena

U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš seju na dve lokacije: na severu, na potesu Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Površine koje zauzimaju sirkovi nisu poznate. Evidenciju ne vodi Republički zavod za statistiku, dok podaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad nisu pouzdani, jer osim domaćeg semena na tržištu ima i stranih.

Poznato je da poljoprivrednici zbog tropske klime traže alternativne biljne vrste u zasnivanju poljoprivredne proizvodnje i da sirak iz godine u godinu postaje zamena za kukuruz. Posebno na područjima gde je lošiji kvalitet zemljišta.

Sirak za zrno, dodaje, gaji se radi zrna koje se koristi isto kao i zrno kukuruza i menja ga u krmnim smešama. Površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima, u kojim se ne mogu postići odgovarajući prinosi kukuruza.
„U stresnim uslovima kakve smo imali prošle godine, prinosi zrna sirka su bili od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi služe za proizvodnju kabaste stočne hrane i kao takvi su veoma cenjeni kod stočara“, veli Sikore.

Kako kaže, ovi sirkovi su značajni pre svega u regionima u kojim je proizvodnja kabaste stočne hrane od ostalih biljnih vrsti limitirana uslovima sredine, odnosno stresom usled nedostatka vlage i visokih temperatura.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Decenija digitalizacije usluga Agencije za privredne registre

by bifadmin

Agencija za privredne registre (APR) upućuje važan podsetnik korisnicima svojih usluga, da će počev od 15. maja 2026. godine sistem prijavljivanja na Portalu sa eServisima APR-a biti omogućen isključivo sa korisničkim nalogom kreiranim putem Portala za elektronsku identifikaciju (eID.gov.rs), nakon čega će korisnici biti automatski preusmereni na sistem APR-a. Cilj ove izmene je povećanje bezbednosti elektronskog identiteta i standardizacija pristupa uslugama elektronske uprave u Republici Srbiji.

Agencija je 23. marta 2026. godine uvela i interaktivnog digitalnog asistenta- servis dostupan 24/7, putem koga je do sada primljeno 3.149 pitanja korisnika. Najviše pitanja postavljeno je u vezi sa elektronskim osnivanjem privrednih društava (25%), prijavom problema i digitalnim potpisivanjem (20%), podnošenjem finansijskih izveštaja (18%) i eRegistracijom preduzetnika (15%). Digitalni asistent, kao novi kanal komunikacije, uveden je radi olakšavanja procesa registracije i pružanja tehničke podrške prilikom korišćenja eServisa, u nastavku procesa digitalne transformacije APR-a.

Iako je Agencija za privredne registre od uspostavljanja vodila svoje registre kao elektronske baze podataka, zasnivajući svoj rad na informacionim tehnologijama, prve digitalne usluge uvedene su pre jedne decenije. To su bili sistemi za elektronsko sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja, kao i za izdavanje eGrađevinskih dozvola (Centralna evidencija objedinjenih procedura-CEOP). Od tada do danas, APR je uveo na desetine digitalnih usluga za privredu i pravna lica, koje olakšavaju sprovođenje administrativnih postupaka, skraćujući vreme i troškove registracije. Tako se danas, isključivo u elektronskoj formi, sprovodi osnivanje privrednih društava, evidentiranje stvarnih vlasnika i registracija pružalaca računovodstvenih usluga. Elektronska registracija je omogućena i u Registru finansijskog lizinga, Registru založnog prava, Registru ponuđača, a to je i jedan od načina kako se može registrovati preduzetnik. Od juna 2024. godine, državnim organima je omogućeno korišćenje podataka putem veb portala za isporuke podataka, koji je od prošle godine na raspolaganju i svim ostalim zainteresovanim korisnicima, kojima su potrebni poslovni i finansijski podaci i pokazatelji iz zvaničnog izvora- baza podataka APR-a.

Agencija za privredne registre priprema i usluge elektronske registracije udruženja, zadužbina i fondacija, ustanova kulture, sportskih društava i zdravstvenih ustanova, koje će biti omogućene nakon ispunjenja svih uslova za njihovu primenu, dok je u planu i dalja digitalizacija preostalih usluga, sa ciljem uspostavljanja potpune elektronske registracije kao najlakšeg i najefikasnijeg načina registracije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Humanost na aukciji – Ekipa emisije „Državni posao“ stavlja na aukciju kultne rekvizite iz emisije za podršku NURDOR

by bifadmin

Publika koja je godinama uz osmeh pratila dogodovštine iz kancelarije „Državnog posla”, sada će imati priliku da deo te istorije ponese kući i istovremeno pomogne onima kojima je podrška najpotrebnija.

Pogledajte najavu ekipe Državnog posla na njihovoj instagram stranici https://www.instagram.com/reel/DYRqKT6tGR2/?igsh=MTA1Y3VmMGNjMDF0YQ==

Članovi ekipe emisije Državni posao zajedno sa NURDOR-om organizuju veliku humanitarnu aukciju na kojoj će biti ponuđeni originalni predmeti iz studija u kom je emisija snimana, od čuvenih telefona, kancelarijskog nameštaja i rekvizita, do garderobe, šešira i drugih prepoznatljivih detalja koji su godinama bili deo jednog od najvoljenijih domaćih TV formata.

Aukcija će biti održana 6. juna u Dorćol Platz, a sav prihod namenjen je organizaciji NURDOR za razvoj i unapređenje palijativnog zbrinjavanja dece obolele od raka, kao i podršku njihovim porodicama.

Ova akcija ima poseban značaj jer skreće pažnju na temu o kojoj se retko govori, a koja pogađa veliki broj porodica u Srbiji. Prema rezultatima nacionalnog istraživanja o stanju palijativnog zbrinjavanja dece u Srbiji, koje je sproveo NURDOR, roditelji često prolaze kroz najteže trenutke bez sistemske i kontinuirane podrške, dok kvalitet pomoći u velikoj meri zavisi od individualnog angažmana zdravstvenih radnika, a ne od razvijene podrške sistema.

„Palijativno zbrinjavanje dece nije pitanje luksuza, već osnovno pitanje dostojanstva, humanosti i odgovornosti društva”, navodi se u istraživanju NURDOR.

Koliko podrška znači porodicama koje prolaze kroz iskustvo bolesti i gubitka deteta, svedoči i emotivna ispovest Biljane Kurevije, majke koja je izgubila sina Andriju, a koja je svoje iskustvo pretočila u „Iskustveni vodič za roditelje”. Njene reči „Želim da znate da niste sami” postale su snažna poruka svim roditeljima koji prolaze kroz sličnu borbu.

Pozivamo sve ljude dobre volje, fanove emisije Državni posao, kolekcionare i sve koji žele da podrže rad NURDOR-a da budu deo ove jedinstvene humanitarne večeri.

Prijave za učešće na aukciji dostupne su putem linka:
https://forms.gle/YwEd3sb6EG1mF6b68

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UniCredit pokreće Prime: Novi model usluga za Affluent klijente širom Centralne i Istočne Evrope

by bifadmin

UniCredit je danas pokrenuo Prime by UniCredit, novi model usluga za Affluent klijente širom Centralne i Istočne Evrope, koji se u isto vreme uvodi na devet tržišta – Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj i Sloveniji.

Kombinujući napredne digitalne usluge i stručnu podršku, Prime by UniCredit želi da unapredi iskustvo modernog bankarstva za klijente širom CIE regiona. Klijentima donosi jednostavno i elegantno mobilno iskustvo sa posebnim Prime delom u aplikaciji, ekskluzivnim pogodnostima, personalizovanim savetima kroz direktnu komunikaciju sa Prime savetnikom, kao i prioritetnu uslugu u filijalama i kontakt centru.

Prime klijenti širom CIE imaće pristup posebnim pogodnostima, poput prilagođenih investicionih rešenja, povoljnijih uslova za stambene kredite, putnog zdravstvenog osiguranja, ekskluzivnih Prime zona u filijalama, kao i analizama i investicionim strategijama koje priprema The Investment Institute by UniCredit. Dodatne pogodnosti uključuju pristup aerodromskim salonima, VIP događajima i partnerstvima iz oblasti wellness-a i lifestyle-a.[1]

Uz snažne digitalne mogućnosti i razvijenu mrežu širom CIE regiona, Prime by UniCredit predstavlja važan deo UniCredit Unlimited strategije Grupe, čiji je cilj da postavi nove standarde modernog evropskog bankarstva – spajajući sigurnost i snagu univerzalne banke sa agilnošću i inovativnošću tehnoloških kompanija.

Teodora Petkova, direktorka za CIE u UniCredit-u, izjavila je: „Cilj nam je da, sa našom UniCredit Unlimited strategijom, idemo dalje od standarda, preispitujući operativni model pomoću tehnologije i veštačke inteligencije, dok istovremeno podižemo uslugu klijentima izvan ograničenja tradicionalnog bankarstva. Prime je opipljiv izraz kako to obećanje ispunjava potrebe klijenta, pružajući digitalnu brzinu kada je najvažnije, ljudsku stručnost kada je najvažnije. Bez kompromisa. Kada kombinujemo naše digitalne mogućnosti sa savetima stručnih bankara i dosledno ih isporučujemo u zemljama Centralne i Istočne Evrope, možemo ubrzati rast ne samo za UniCredit, već i za naše klijente.“

Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji, rekao je: „Naši klijenti u Srbiji danas očekuju mnogo više od klasičnih bankarskih usluga – žele brzinu i jednostavnost digitalnih rešenja, ali istovremeno i pouzdan savet i podršku kada donose važne finansijske odluke. Upravo zato smo razvijali Prime model, kako bismo spojili najbolje od oba sveta i ponudili iskustvo koje je prilagođeno njihovim svakodnevnim potrebama i životnom stilu. Verujemo da će naši klijenti posebno prepoznati vrednost personalizovanog pristupa, direktne komunikacije sa savetnicima, ekskluzivnih pogodnosti i jednostavnijeg upravljanja finansijama kroz digitalne kanale. Naš cilj je da nastavimo da podižemo kvalitet usluge i da budemo banka koja razume kako se očekivanja klijenata menjaju i razvijaju.“

 Model oblikovan istraživanjem

Digitalna finansijska rešenja putem mobilnih aplikacija ili online bankarstva smatraju se brzim i praktičnim, ali često deluju udaljeno i bezlično, bez ljudskih saveta ili podrške – zaključak je istraživanja koje je UniCredit sproveo na 11.000 klijenata na različitim tržištima.

Sa druge strane, isto istraživanje pokazalo je da se tradicionalno bankarstvo doživljava kao lično, ali dosta sporije – zbog redova u filijalama ili dužeg čekanja na telefonu. Ispitanici smatraju da kvalitet usluge i ljudska komponenta – dostupnost, konsultacije, profesionalizam – ostaju ključni pokretači zadovoljstva. Iako bitne, digitalne mogućnosti same po sebi nisu dovoljne.

Klijenti, stoga, ne žele da biraju između digitalnog i tradicionalnog bankarstva – oni pridaju vrednost korisničkom iskustvo koje im nudi oba.

Premašena očekivanja u testiranju

Prema istraživanju, klijenti kažu da bi izabrali Prime na osnovu tri elementa: brzine, jednostavnosti i značajne ljudske veze kada potrebe postanu složenije. Prime ispunjava sva tri u formatu koji klijenti prihvataju: kontinuiranu vrednost kroz fer cene sa jednostavnim modelom pretplate.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

ArchFix: Stop ravnim stopalima

by bifadmin

Startap ArchFix iz Niša je u saradnji sa dečjim lekarima i terapeutima razvio inovativnu aplikaciju koja omogućava da se rano utvrdi problem ravnih stopala kod dece uzrasta od tri do 12 godina. Rešenje je zasnovano na jedinstvenom algoritmu koji koristi dokazane medicinske metode za uspostavljanje preciznog uvida o stepenu deformiteta stopala, preporučuje odgovarajuće vežbe za svako dete i prati napredak u lečenju, a ceo proces se realizuje u kućnim uslovima.

Muškarci sa ravnim stopalima u nekadašnjoj Jugoslaviji oslobađani su vojske jer se to smatralo ozbiljnim fizičkim ograničenjem. Otkako je ukinuto redovno služenje vojnog roka, ovaj problem je zapostavljen u našem društvu, iako je on sve prisutniji i kod nas i u svetu. Procenjuje se da 65% dece širom sveta ima ovu zdravstvenu smetnju.

Kako bi pomogli deci da na vreme koriguju tu nepravilnost, mladi inovatori okupljeni u firmi ArchFix osmislili su aplikaciju jedinstvenu u Srbiji. Ona omogućava da se u kućnim uslovima utvrdi koliko je spušten svod stopala kod deteta, a potom se na osnovu uvida u stanje stopala preporučuju odgovarajuće korektivne vežbe. Aplikacija je namenjena deci uzrasta od tri do 12 godina, kaže za B&F direktor i suosnivač ovog startapa Dimitrije Zdravković.

Sve je počelo kada su petorica momaka iz Pirota, četvorica inženjera i jedan student elektronike predstavili početnu verziju svoje aplikacije na takmičenju „Hakaton&Mejkaton – personalizovana medicina“. Na ovom takmičenju u prostorijama Elektronskog fakulteta u Nišu osvojili su prvo mesto. Ohrabreni podrškom u naučno-tehnološkim parkovima u Nišu i Beogradu i po savetu njihovog tadašnjeg mentora Filip Ivančića, članovi tima su nastavili da razvijaju svoje tehnološko rešenje, a pre dve godine su registrovali firmu koja posluje u okviru Naučno-tehnološkog parka Niš.

Aplikacija pomaže i lekarima i roditeljima

Autori aplikacije su kontaktirali roditelje sa kojima su razgovarali o tome koliko su upoznati sa problemom svog deteta, da li ga rešavaju ili ne, i ukoliko to ne čine šta je razlog. Na taj način komunicirali su sa više od 700 roditelja i iskoristili saznanja do kojih su došli za dalji razvoj aplikacije.

„Naš zdravstveni sistem prepoznaje problem ravnog stopala. On se utvrđuje na sistematskim pregledima. Ali, korekcija ravnih stopala traje dugo, pa deci posle nekog vremena te vežbe dosade i zato odustaju, što nam je potvrdilo čak 90% roditelja. Tako smo došli na ideju da se ceo proces, od utvrđivanja ove zdravstvene smetnje do odgovarajućih vežbi, odvija u kućnim uslovima, ali tako da to deci bude zabavno. Naša aplikacija pomaže i lekarima i roditeljima. Lekarima omogućava da preciznije detektuju problem, a roditeljima olakšava da se izbore sa njim, jer deca neće odustati od vežbi“, objašnjava Zdravković.

Prema njegovim rečima, posebna prednost ove aplikacije je u tome što algoritam koji su napravili koristi dokazane medicinske metode za uspostavljanje preciznog uvida u stepen deformiteta stopala, uključujući i granične vrednosti koje zahtevaju preventivno vežbanje.

„U zdravstvenim ustanovama se uzima otisak stopala na papiru, pa se onda povlače određene linije, ali ceo taj proces je podložan greškama. Naš algoritam je zasnovan na veštačkoj inteligenciji koja je naučena na ogromnom broju otisaka dečjih stopala kako da uspostavi mnogo precizniji uvid u stanje stopala. Validaciju našeg algoritma radili smo u saradnji sa lekarima u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, tako što su oni, kao i mi, radili procenu stanja na određenom broju otisaka. Naši i njihovi rezultati poklopili su se u velikoj meri, što potvrđuje da aplikacija koju smo napravili daje istu ocenu kao i lekar u toj ustanovi“, ističe naš sagovornik.

Vežbe prilagođene svakom detetu

Aplikacija startapa ArchFix omogućava roditeljima da sve što je potrebno urade u kućnim uslovima. Prvi korak je da na svom pametnom telefonom instaliraju aplikaciju sa android ili IOS uređaja, uz objašnjenje kako da što pravilnije naprave otisak detetovog stopala. Kada korisnik pošalje fotografiju koja pokazuje oblik stopala, utvrđuje se zdravstvena slika o tome u kakvom stanju je stopalo i na osnovu tog uvida preporučuju se odgovarajuće korektivne vežbe.

„Aplikacija određuje koliko puta dete treba da vežba, koje vežbe treba da radi i kako da ih izvede pravilno. Ukoliko ipak imaju neke nedoumice, roditelji mogu da kontaktiraju nas i naš tim lekara za dodatna pojašnjenja“, navodi Zdravković.

Prema njegovim rečima, vežbe su osmišljene tako da budu što jednostavnije, kako bi mogle da se izvedu u kućnim uslovima. Deca hodaju na prstima i na petama, prenose neke predmete, kotrljaju loptice, stimulišu stopalo neravnom površinom… Zdravković naglašava da je veoma važno da se vežbe izvode pravilno, jer je to osnovni preduslov za uspešnu korekciju stopala.

„Aplikacija prilagođava vežbe svakom detetu ponaosob, na osnovu stepena deformiteta stopala, detetovog uzrasta i njegovih fizičkih sposobnosti. Vežbe se koriguju shodno povratnim informacijama korisnika. Recimo, ako se dete požali da mu je neka vežba teška i da zato nije moglo da je uradi, naš algoritam to pamti i prilagođava je detetu na način koji mu omogućava da je izvede nakon nekoliko treninga. Ta vrsta prilagođavanja osobenostima svakog deteta je nešto na čemu smo mnogo radili“, naglašava Zdravković i dodaje da je zahvaljujući ovoj aplikaciji, moguće pratiti napredak u lečenju stopala.

Planovi za druga tržišta

Ceo proces traje u proseku oko godinu dana. „Pošto je to dug vremenski period, nastojimo da motivišemo decu na najrazličitije načine. Napravili smo viber grupu u kojoj roditelji međusobno razmenjuju iskustva, a deci dajemo različite izazove kako bi im bilo zabavno i kako bi istrajala u vežbanju“, kaže naš sagovornik. On navodi kao primer akciju u kojoj su decu nagrađivali novogodišnjim paketićima, a tokom tri nedelje koliko je ovaj izazov trajao, jedno dete je uradilo 42 treninga za 21 dan.

Zdravković ukazuje da je pravo vreme da se proveri stopalo deteta nakon njegove treće godine, jer bi do tada trebalo da se formira luk stopala. Kada se utvrdi problem, potrebno je krenuti sa vežbama što pre, pošto je ravna stopala moguće korigovati kod dece i mladih dok ne navrše 16 godina.

„Roditelji često zanemaruju ravna stopala kod svoje dece, jer u tom periodu ona više predstavljaju estetski problem i nisu dovoljno vidljive zdravstvene posledice. Međutim, stopalo je naš jedini oslonac koji imamo sa podlogom. Ako taj oslonac nije dobar, to će poremetiti statiku tela. U odraslom dobu prvo se javlja bol u kolenima, ali dolazi i do promene cele biomehanike tela. Kada su stopala iskošena na unutra, vuku kolena da to nadoknade, da telo bude pravo, a potom i kukove, pa postoji rizik da kičma i ramena ne budu u dobroj ravnoteži. Kada tome dodamo da deca danas mnogo više sede nego ranije, problemi u odraslom dobu zbog ravnih stopala su neminovni“, upozorava Zdravković.

Prema njegovim rečima, medicina i dalje traga za preciznim odgovorom zašto sve veći broj dece ima ravna stopala, ali dosadašnja istraživanja ukazuju da su neki od najverovatnijih razloga vezani za njihove fizičke aktivnosti. Činjenica je da deca danas kasnije prohodavaju, manje se kreću i ređe učestvuju u igrama koje zahtevaju fizičku aktivnost. S druge strane, roditelji im rano kupuju obuću, što omogućava detetu da lakše hoda, ali to destimuliše prirodan tok – da se mišići i stopala sami izbore za uspostavljanje oslonca.

Imajući u vidu koliko je ovaj problem prisutan kod dece širom sveta, Zdravković najavljuje da on i njegove kolege u firmi „ArchFix“ nameravaju da svoju aplikaciju, osim na domaćem, plasiraju na regionalnom, evropskom i tržištu SAD.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: Privatna arhiva

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

U najtežim trenucima Grčkoj su predlagali da proda Akropolj

by bifadmin

Dok se Grčka uspešno izvlači iz dugova bivši evropski zvaničnici prisećaju se šta joj je u trenucima najveće krize predlagano iza zatvorenih vrata.

Ove godine grčki javni dug će se smanjiti na 137% njenog BDP-a sa tendencijom daljeg pada, što će ovu zemlju učiniti manje zaduženom od Italije. To nije slučajnost jer Grčka je, pošto je dotakla dno, napravila ozbiljnu strategiju za smanjenje dugovanja koje se dosledno držala.

Ali pre toga nije bila ovako oprezna. Njen dug se između 2009. i 2012. kretao između 175–180% BDP-a i bio je među najvišima u svetu. Da ne bi bankrotirala dobila je tri paketa finansijske pomoći u ukupnom iznosu od oko 280 milijardi evra od EU, Evropske centralne banke i MMF-a. Zauzvrat, morala je godinama da primenjuje bolne mere štednje, uključujući smanjenja penzija, plata i javnih usluga, što je izazvalo dugotrajnu recesiju i visoku nezaposlenost. Ali ispostavilo se da je iz tog dela svoje istorije izvukla pouke.

„Svako je mislio da može da govori šta hoće o Grčkoj“

Jedna od tih pouka je i kako se moćnici ponašaju prema onima kojima je potrebna pomoć. O tom ponašanju upravo je svedočio Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije, u veoma otvorenom intervjuu za dokumentarac To the Millimeter.

Prema njegovim rečima za vreme pregovora o prvom paketu pomoći Grčkoj nisu svi zvaničnici bili oduševljeni idejom da pomažu nekome ko je neodgovorno vodio ekonomiju i falsifikovao podatke o njoj. Jedna evropska ministarka je tada predložila da Grčka proda Akropolj kako bi izmirila svoje dugove.

Prema Junkeru, najveći problem te zemlje nije bio samo dug, već potpuni kolaps poverenja. „Nakon što je Grčka priznala da je obmanjivala svoje partnere, njen kredibilitet bio je na nuli“, rekao je Junker. „To je bio suštinski problem. Zbog toga je svako mislio da može da govori šta god želi o toj zemlji.“

Nije loše podsetiti se s vremena na vreme ovoga ni ako niste Grčka.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Konstantynov, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Mesta koja su zabranjena za obične ljude

by bifadmin
Postoje mesta u svetu koja su iz različitih razloga nedostupna javnosti – od posledica nuklearnih katastrofa i ratova, preko strogo čuvanih vojnih zona, do područja koja se štite zbog izuzetne istorijske, naučne ili prirodne vrednosti. Iako se nalaze na različitim kontinentima i imaju različitu namenu, zajedničko im je to što su pod posebnim režimom kontrole i pristup njima nema niko ili jako mala grupa ljudi.

„Slonovo stopalo“ u Černobilju

 
Jedan od najopasnijih radioaktivnih objekata na svetu nalazi se ispod četvrtog reaktora nuklearne elektrane u Černobilju u Ukrajini. Takozvano „Slonovo stopalo“ predstavlja skoro dvotonsku masu očvrslog rastopljenog materijala nastalu posle katastrofe 1986. godine u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani. Sastoji se od jezgra – mešavine nuklearnog goriva i istopljenog reaktorskog jezgra. Pri otkriću, osam meseci posle nesreće, zračenje je bilo toliko snažno da bi boravak u blizini bio smrtonosan u roku od nekoliko minuta. Iako radioaktivnost vremenom opada, područje je i dalje strogo ograničeno i pod stalnim nadzorom, uz masivne zaštitne konstrukcije koje sprečavaju širenje radijacije.

„Područje 51“

 
Područje 51 je strogo čuvana vojna zona u američkoj državi Nevadi, koja decenijama privlači pažnju javnosti i izaziva brojne spekulacije. Zvanično, baza se koristi za testiranje i razvoj vojnih aviona i naprednih tehnologija američkog ratnog vazduhoplovstva. Međutim, njen visok stepen tajnosti i priče ljudi kao što je Bob Lazar doprineo je da postane centar brojnih teorija zavere, uključujući i one o vanzemaljskim aktivnostima i tajnim projektima.
Područje oko baze je potpuno zabranjeno za civile, a pristup je strogo kontrolisan i nadgledan. Svaka aktivnost u blizini se prati, a upozorenja o zabrani ulaska jasno su istaknuta duž cele zone. Iako je američka vlada poslednjih godina delimično priznala postojanje baze, detalji o njenom stvarnom radu i dalje ostaju nedostupni javnosti.

Globalni trezor semena na Svalbardu

 
Duboko ispod arktičkog leda, na norveškom arhipelagu Svalbard, nalazi se jedno od najvažnijih skladišta biološkog materijala na svetu – Globalni trezor semena. Ovo postrtojenje nazivaju još i „skladištem sudnjeg dana“ i savremenom „biološkom Nojevom barkom“. Više od 1,3 miliona uzoraka semena čuva se na ovom mestu, a predstavljaju hiljade sorti useva koje se gaje već milenijumima. Svako seme nosi genetske osobine od ključnog značaja za proizvodnju hrane i prilagođavanje klimatskim promenama – što je od presudne važnosti za buduće izazove u poljoprivredi. Cilj je očuvanje genetskog materijala u slučaju ratova, klimatskih katastrofa ili globalnih epidemija. Pristup je strogo ograničen i dozvoljen samo malom broju ovlašćenih stručnjaka.

Pećine Lasko

 
Na jugu Francuske nalazi se jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta praistorijske umetnosti – Pećine Lasko. Naseobine čuvaju više od 600 crteža starih oko 17.000 godina. Masovni turizam je, međutim, ugrozio njihovo očuvanje: ugljen-dioksid i promena mikroklime doveli su do pojave gljivica koje su počele da oštećuju zidne slike. Zbog toga su 1963. godine zatvorene za javnost, a uvedeni su sistemi klimatske kontrole kako bi se umetnost sačuvala.

 

„Crvena zona“ u Francuskoj

 
Više od jednog veka nakon Prvog svetskog rata, 1.000 kilometara kvadratnih severoistočne Francuske i dalje su opasni za život. Takozvana „Crvena zona“ oko opštine Verden obuhvata područja prepuna municije i toksičnih ostataka poput žive i arsena. Zemljište je bilo toliko razoreno da je na pojedinim mestima ostala velika količina neeksplodiranih granata, municije i drugih vojnih ostataka. Pored fizičkog razaranja, tlo je bilo kontaminirano otrovnim materijama i hemijskim sredstvima korišćenim tokom rata. Zbog toga je francuska država odlučila da neke površine označi kao „crvenu zonu“, što je podrazumevalo zabranu naseljavanja, poljoprivrede i izgradnje.

Ostrvo Surtsej

Južno od Islanda nalazi se vulkansko ostrvo Surtsej, nastalo 1963. godine nakon podmorske erupcije. Danas je to jedna od najvažnijih prirodnih laboratorija na svetu. Naučnici prate kako se život postepeno razvija od nule – od prvih biljaka do složenijih ekosistema. Zbog naučne vrednosti i opasnosti od lošeg uticaja ljudi, pristup je strogo ograničen i dozvoljen samo istraživačima.

Vatikanska apostolska arhiva

 
Apostolska arhiva jedna je od najčuvanijih arhivskih institucija na svetu, koja pripada Svetoj stolici i nalazi se u Vatikanu. Dugo je bila poznata kao „Tajni arhiv Vatikana“, ali je 2019. zvanično preimenovana u sadašnji naziv. Arhiva čuva ogromnu zbirku dokumenata papske administracije, prepiske, diplomatske izveštaje i istorijske spise koji se protežu više od 1.500 godina unazad. Među materijalom su i važni dokumenti iz perioda srednjeg veka, renesanse, kao i iz moderne istorije. Pristup arhivi nije potpuno zabranjen, ali je strogo ograničen. Istraživači mogu da podnesu zahtev za uvid u materijal, uz odobrenje i pod određenim uslovima. Deo fondova postaje dostupan nakon isteka određenog vremenskog perioda, u skladu sa pravilima institucije.

Grobnica prvog kineskog cara

 
Mauzolej Cin Ši Huangdija čuva čuvenu terakota vojsku, ali centralna grobnica samog cara nikada nije otvorena. Iako je kompleks otkriven 1974. godine, istraživanja su se uglavnom zadržala na spoljnim delovima, dok je unutrašnji deo grobnice ostao netaknut. Prema istraživačima, razlozi za to su višestruki: strah od oštećenja izuzetno osetljivih artefakata, tehnička ograničenja savremene arheologije, ali i moguće prisustvo opasnih supstanci unutar grobnice.
Istorijski izvori, koje su zabeležili drevni hroničari, navode da je unutrašnjost osmišljena kao minijaturni prikaz carevog carstva, sa palatama, blagom koje čuvaju smrtonosne zamke i simboličnim prikazima reka od žive. Iako ovi navodi nikada nisu potvrđeni, oni dodatno podstiču interesovanje i oprez naučne zajednice.
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci