EkonomijaVesti

Od 1. jula nove tarife za državne takse

by bifadmin
Od 1. jula 2025. godine menja se iznos republičke administrativne takse, u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama, i usklađivanju sa inflacijom.
Tako, usklađeni dinarski iznosi republičkih administrativnih taksi, biće uvećani u skladu sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. Reč je o redovnom godišnjem usklađivanju koje se vrši na osnovu inflacije za period od 1. maja 2025. do 30. aprila 2026. godine.

Novi iznosi odnose se na veliki broj administrativnih postupaka koje građani i privreda obavljaju pred državnim organima, od izdavanja različitih uverenja i potvrda do dozvola, licenci i drugih upravnih postupaka.

Koliko sada koštaju najčešće administrativne usluge

Prema objavljenoj tarifi, osnovna republička administrativna taksa iz Tarifnog broja 1 iznosiće 430 dinara, dok će pojedina uverenja i potvrde koštati od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara.

Pojedine specijalizovane dozvole i saglasnosti za privredu dostižu i više desetina hiljada dinara, dok najskuplje takse prema novoj tarifi premašuju milion dinara. Tako je jedna od najviših propisanih taksi određena u iznosu od 1.137.250 dinara.

Usklađivanje zbog inflacije

U dokumentu u koji je „Blic Biznis“ imao uvid, se navodi da su svi iznosi usklađeni sa godišnjim indeksom potrošačkih cena koji je objavio Republički zavod za statistiku. Za pojedine takse koje su uvedene izmenama zakona krajem 2025. godine obračun je vršen za kraći period, od 1. januara do 30. aprila 2026. godine.
Ovakvo usklađivanje predviđeno je Zakonom o republičkim administrativnim taksama i sprovodi se svake godine kako bi se iznosi taksi prilagodili rastu troškova i inflaciji.

Na šta se odnose nove cene

Nova tarifa obuhvata više od stotinu tarifnih brojeva i praktično sve oblasti državne uprave, uključujući izdavanje različitih potvrda, uverenja, dozvola, licenci, registracija, saglasnosti i drugih upravnih akata koje izdaju ministarstva, agencije i drugi državni organi.

Građani i privreda nove iznose plaćaće prilikom podnošenja zahteva za usluge za koje je propisana republička administrativna taksa.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika

by bifadmin

Iz ugla savremenog upravljanja rizikom, sakralni svet predstavlja pravu zakonsku enigmu. Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika, što ih čini prilično nepodobnim klijentima za banke.

Doktrina Srpske pravoslavne crkve po kojoj sa priličnom teološkom rezervom gleda na zaradu od pozajmljivanja novca, a što je osnovni cilj svake banke, uveliko udaljava ovu instituciju i njene verske službenike od bankarskih šaltera. Ali, uzrok nisu samo metafizička neslaganja. Zbog svog specifičnog unutrašnjeg ustrojstva i radnog statusa, crkveni velikodostojnici bi teško došli do zajma čak i kada bi sekularna želja nadvladala kanonsku uzdržanost.

Naime, crkve i verske organizacije uživaju zakonske olakšice i izuzetke u mnogim oblastima. One formalno jesu pravna lica, ali nemaju zakonsku obavezu da podnose godišnje finansijske izveštaje, pa njihovi realni tokovi novca nisu dostupni javnosti. Crkve i verske organizacije imaju ljude koji za njih rade ali ih formalno ne zapošljavaju, dok se o njihovim doprinosima za socijalno i zdravstveno osiguranje brine država, diskretno ih namirujući iz zajedničke kase svih građana.

Sve to praktično onemogućava banke da sa ovom vrstom klijenata stupe u klasične kreditne ili druge konvencionalne finansijske odnose.

Plivajuće plate i neotuđiva imovina

Univerzalna garancija koju banke traže za odobravanje bilo koje vrste kredita zahteva ili stabilna i lako dokaziva mesečna primanja ili zalaganje odgovarajuće imovine.

Verski poglavari, sveštenici i svi drugi koji rade pod crkvenim krovom, nisu formalno zaposleni u verskoj organizaciji prema odredbama koje propisuje važeći Zakon o radu. Oni nemaju fiksnu platu, već njihovi prihodi zavise od parohijskog prometa i verničkih priloga, što ih u „očima“ algoritama koje banke koriste za procenu kreditne sposobnosti automatski diskvalifikuje.

Kada je reč o imovini koju crkva poseduje i koju bi teorijski mogla da stavi u zalog za kredit, problem postaje još složeniji. Važeći Zakon o crkvama i verskim organizacijama eksplicitno propisuje da sakralna i kulturna baština ne može biti predmet prinudnog izvršenja, niti se može otuđiti u postupku stečaja ili prinudnog poravnanja. Time se logično postavlja pitanje šta bi jedna banka radila sa imovinom, koju u slučaju neizmirivanja obaveza po zakonu ne sme da zapleni, a kamoli da otuđi na tržištu?

Isti zakon propisuje i da crkve i verske zajednice obezbeđuju sredstva za obavljanje svoje delatnosti od prihoda iz sopstvene imovine: zadužbina, legata i fondova, nasleđivanja, poklona i priloga, kao i drugih pravnih poslova i delatnosti na strogo neprofitnim osnovama.

Iako crkvama i verskim zajednicama zakonodavac dozvoljava da samostalno i suvereno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima u skladu sa sopstvenim propisima, u tekstu zakona se nigde ne pominje da bi bankarski kredit uopšte mogao da bude legitimna opcija za finansiranje redovnog poslovanja ili obavljanja privredne delatnosti.

Šarmantni finansijski dvojac

Jedini deo zakona koji kao potencijalni izvor finansiranja stidljivo navodi sredstva obezbeđena van sopstvenih neposrednih prihoda odnosi se na graditeljsku delatnost. Crkve i verske zajednice, naime, mogu samostalno da podižu hramove, parohijske domove, manastirske konake i administrativno-upravne zgrade, ali i klasične stambene zgrade, proizvodne i druge objekte.

Međutim, skorašnji preduzetnički poduhvati Srpske pravoslavne crkve pokazuju da zajmovi komercijalnih banaka nisu opcija ni za ove, čisto investicione poduhvate, jer je u praksi razvijen daleko efikasniji i lakši model finansiranja.

Naime, kada je pre nekoliko godina SPC pribegla stambenoj izgradnji na Novom Beogradu, učinila je to po raširenom modelu suinvestiranja sa privatnom građevinskom firmom. Crkva je ustupila lokaciju, odnosno svoje zemljište, a zauzvrat je dobila čist udeo u izgrađenim kvadratima.

I dok su na zemljištu Hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija tutnjale mašine i dizalice, a građevinski radnici podizali dve stambene i jednu poslovnu zgradu u ekstra zoni sa listom čekanja za kupovinu, na samom ulazu u crkvu stajao je natpis sa apelom vernicima da daju dobrovoljni prilog za dovršetak ovog verskog objekta. Prema pisanju medija, ovakav, „šarmantni“ model finansijskog dvojca primenjivao se i za gradnju luksuznih stanova u drugim delovima Beograda, poput Dorćola i Senjaka.

Šta kažu bankari?

Imajući u vidu ovakve zakonske odredbe, šta o verskim organizacijama i sveštenicima kao potencijalnim klijentima kažu bankari?

„Banke uvek pristupaju svakom klijentu individualno, uz poštovanje važeće regulative i standarda procene kreditnog rizika. U tom smislu, crkve i verske zajednice, iako formalno imaju status pravnog lica, u praksi se često posmatraju slično kao i druge neprofitne organizacije. Razlog za to leži pre svega u specifičnostima njihovog finansiranja i nivou dostupnih finansijskih informacija“, navode u Erste banci za B&F.

Kao i kod ostalih neprofitnih organizacija, ključni faktor u proceni kreditne sposobnosti je transparentnost prihoda i održivost finansijskih tokova, što uvek predstavlja izazov ukoliko ne postoje standardizovani, revidirani i javno dostupni završni računi, objašnjavaju u Erste banci i dodaju: „Iako imamo klijente iz ove delatnosti, oni do sada nisu izražavali interesovanje za kreditno zaduživanje“.

To, međutim, ne znači da su vrata banaka za crkve i verske zajednice hermetički zatvorena. Banke od slučaja do slučaja nastoje da pronađu odgovarajuće modele podrške kroz programe takozvanog socijalnog bankarstva, koji su prilagođeni specifičnostima udruženja i fondacija.

Kada je reč o sveštenicima i zaposlenima u verskim zajednicama kao fizičkim licima, pristup se ne razlikuje od standardnih procedura za sve ostale građane – ključna je stabilnost i dokazivost prihoda. „Ukoliko prihodi nisu u formi klasičnog radnog odnosa, banka može razmotriti dodatne elemente obezbeđenja, ali se odluke donose od slučaja do slučaja, bez unapred definisanih restriktivnijih pravila za ovu grupu klijenata“, ističu u Erste banci.

A od SPC ni reči

Šta o svemu ovome imaju da kažu oni kojih se ova tema najviše tiče, pokušali smo da saznamo u zvaničnom obraćanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Uprkos formalnom obećanju da ćemo dobiti odgovore, a potom i dodatnim obećanjima koja su usledila nakon insistiranja i podsećanja da rokovi ističu, oni nisu stigli sve do zaključenja ovog izdanja. Možda će stići na onome svetu.

U međuvremenu, na ovozemaljskom Vračaru, Srpska pravoslavna crkva se u tišini priprema za svoj do sada najveći graditeljski i preduzetnički poduhvat u neposrednoj okolini Hrama Svetog Save. Tamo planira izgradnju čak 400 stambenih jedinica, poslovnu zonu i prateće komercijalne sadržaje na prostoru od devet hektara.

Kao zvanični investitor navedena je upravo SPC. Dok deo javnosti izražava sumnju da eparhijski autoriteti ovde služe samo kao prigodan paravan iza kojeg gradske vlasti kriju prave, svetovne investitore luksuznih vračarskih kvadrata, sasvim je izvesno da će bar jedan objekat u ovom kompleksu biti finansiran isključivo crkvenim novcem. Reč je o novom parohijskom domu od skoro 500 kvadrata. On bi trebalo da zameni onaj koji je izgrađen 2004. godine i, po svemu sudeći, više ne zadovoljava narasle potrebe moderne eparhije.

S druge strane, odgovor na pitanje da li će se luksuzni stanovi namenjeni „sekularnim“ klijentima sa podubokim džepom i ovog puta graditi kroz razmenu parcela za kvadrate ili će crkva ipak zakoračiti u banku trenutno predstavlja svetu tajnu vračarskih finansija.

Jelena Stjepanović

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: emiphoto111, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Duži životni vek menja svaku industriju

by bifadmin

Novo istraživanje koje je naručila UniCredit Grupa pokazuje da veštačka inteligencija, robotika, kvantne tehnologije i interfejsi nove generacije postaju ključna poslovna infrastruktura u svetu sa sve starijim stanovništvom.

Duži životni vek više nije samo pitanje zdravstvene zaštite. On ubrzano postaje jedna od najvažnijih ekonomskih i poslovnih transformacija ovog veka. Prema najnovijem izveštaju UniCredit Horizons Observatory pod nazivom „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“, organizacije u svim sektorima – od finansija i proizvodnje do maloprodaje, energetike i infrastrukture – moraće da preispitaju način na koji stvaraju vrednost u svetu u kojem ljudi žive, rade i troše duže nego ikada ranije.

Izveštaj ističe da se dugovečnost razvija od pukog demografskog trenda u međusektorsku ekonomsku priliku koja utiče na investicione odluke, strategije nabavke, regulatorne okvire, dizajn proizvoda i očekivanja korisnika. Kompanije koje se na vreme prilagode biće u najboljoj poziciji da iskoriste mogućnosti rasta koje donosi starenje stanovništva, uz istovremeno jačanje otpornosti i dugoročne konkurentnosti.

U središtu ove transformacije nalaze se četiri tehnologije koje UniCredit prepoznaje kao stubove koncepta „LongevityTech“:

Veštačka inteligencija (AI)

Robotika

Kvantne tehnologije

Kontrolni sistemi i interfejsi čovek-mašina nove generacije

Zajedno, ove tehnologije trebalo bi da unaprede dugoročne organizacione kapacitete, poboljšaju donošenje odluka, podrže starenje radne snage i omoguće razvoj inkluzivnijih proizvoda i usluga, dok veštačka inteligencija postaje kognitivna infrastruktura ekonomije dugovečnosti

Veštačka inteligencija već prelazi iz faze eksperimentisanja u široku primenu. Prema izveštaju, 88% kompanija širom sveta koristi AI u najmanje jednom segmentu svog poslovanja, dok se očekuje da globalno tržište veštačke inteligencije do 2030. godine dostigne vrednost od 813,8 milijardi dolara, što predstavlja više nego trostruki rast u odnosu na 244 milijarde dolara procenjenih za 2025. godinu.

UniCredit naglašava sve značajniju ulogu AI tehnologija u predviđanju rizika, podršci starijim zaposlenima, unapređenju korisničkog iskustva i omogućavanju dugoročnog finansijskog planiranja. Primeri primene uključuju prediktivno održavanje, otkrivanje prevara, personalizovane zdravstvene preporuke i podršku finansijskom odlučivanju.

Roboti izlaze iz fabrika

Opservatorija takođe prepoznaje robotiku kao ključni pokretač dužeg i produktivnijeg radnog veka. Očekuje se da će globalno tržište robotike porasti sa 74,1 milijarde dolara u 2024. godini na čak 476 milijardi dolara do 2035. godine. Takođe se procenjuje da će do 2030. godine čak 80% ljudi svakodnevno komunicirati sa pametnim robotima, u poređenju sa manje od 10% danas. Pored industrijske automatizacije, robotika se sve više koristi u zdravstvu, logistici, održavanju infrastrukture i bezbednosti na radu, pomažući organizacijama da prošire operativne kapacitete uz istovremeno smanjenje fizičkog opterećenja zaposlenih.

Kvantne tehnologije ulaze u mejnstrim

Iako su još u razvoju, kvantne tehnologije privlače rekordne investicije. Izveštaj navodi da bi tržište kvantnog računarstva moglo da dostigne vrednost od 7,3 milijarde dolara, dok su vlade širom sveta već opredelile 44,5 milijardi dolara javnih sredstava za razvoj kvantnih tehnologija. UniCredit očekuje da će kvantne tehnologije igrati sve značajniju ulogu u finansijskom modeliranju, upravljanju rizicima, planiranju infrastrukture, sajber bezbednosti i rešavanju složenih optimizacionih problema koje tradicionalni računari teško mogu da obrade.

Tehnologije usmerene na čoveka dobijaju na značaju

Kako društva stare, pristupačnost postaje strateško poslovno pitanje. Izveštaj posebno ističe interfejse nove generacije, uključujući glasovne komande, prepoznavanje pokreta, nosive uređaje i interfejse mozak–računar, kao ključne alate za očuvanje upotrebljivosti proizvoda i usluga tokom različitih životnih faza korisnika. Samo tržište interfejsa mozak–računar procenjuje se da će do 2029. godine dostići vrednost od 506 miliona dolara, gotovo dvostruko više u odnosu na 262 miliona dolara iz 2024. godine.

Strateška prilika za svaku industriju

Prema UniCreditu, dugovečnost više ne treba posmatrati kao izazov koji se tiče isključivo zdravstvenih sistema. Stanovanje, mobilnost, proizvodnja, finansijske usluge, infrastruktura, energetika, potrošački proizvodi i digitalne usluge imaju važnu ulogu u podršci dužem, zdravijem i produktivnijem životu.

Izveštaj zaključuje da će konkurentsku prednost sve više imati organizacije koje mogu da:

Dizajniraju proizvode i usluge prilagođene dužim životnim fazama;

Održavaju performanse i poverenje tokom dužih vremenskih perioda;

Smanjuju rizike koji se mogu izbeći;

Prilagođavaju poslovanje demografskim promenama.

Kako dugovečnost menja društva širom sveta, kompanije se suočavaju sa jednostavnim pitanjem: da li su spremne za svet u kojem kupci, zaposleni i investitori očekuju sisteme dizajnirane ne samo za godine, već za decenije?

Foto: Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kako zaštiti najvažniji onlajn resurs – naziv domena poslovnog veb-sajta

by bifadmin

Danas je gotovo neizbežno da nam se neko požali kako je prevaren putem interneta, što i nije čudno s obzirom na vreme koje provodimo koristeći ga. Kriminalci su tamo gde su potencijalne žrtve, pa su internet prevare postale veoma efikasan način za tehnički „potkovane“ kriminalce da ostvare profit, a pritom koliko je moguće smanje rizik da budu uhvaćeni i ostanu anonimni. Uz neizbežan napredak veštačke inteligencije, njenu dostupnost i uvođenje u svakodnevne aktivnosti, dolazimo do tačke gde postaje jako teško razlikovati šta je prevara, a šta nije.

Prevarni imejl, SMS poruku ili veb-sajt više nije tako jednostavno identifikovati, s obzirom na dostupnost i raznovrsnost alata koje zlonamerni akteri mogu iskoristiti kako bi obmanuli svoju žrtvu. Često se spominje da se treba fokusirati na pravopisne greške ili greške u kucanju kako bi se otkrila prevara. To je do nedavno i bio značajan indikator da je reč o fišing porukama, ali danas se samo na to ne možemo osloniti. Dostupnost veštačke inteligencije omogućila je da bilo koji korisnik na internetu može sastaviti gramatički ispravnu poruku, na bilo kom jeziku, a uz to i generisati sadržaj u vidu slika i video zapisa.

Nacionalne domene je teže zloupotrebiti

Različiti alati i tehnike kojima se zlonamerni akteri služe u većini slučajeva nastoje da navedu korisnika da poseti određenu internet adresu, što se najčešće postiže slanjem zlonamernog linka. Linkovi mogu biti maskirani i na razne načine manipulisani, posebno u imejl porukama, ali ono što je neizbežno jeste da moraju sadržati i voditi do određenog naziva domena. Domen je jedinstveni identifikator adrese na internetu, put do veb-sajta ili internet servisa, određuje gde korisnik zaista stiže, bez obzira na to kako link izgleda na prvi pogled. Zbog toga je domen jedan od retkih elemenata koji napadač ne može u potpunosti da prikrije. Treba napomenuti da postoje i slučajevi gde se zlonamerni sadržaj isporučuje bez klika na link, na primer kroz priloge u imejlu, ali i u tim slučajevima zlonamerni akteri često koriste domene kao deo napada.

Koliko će neki domen biti izložen zloupotrebi zavisi pre svega od toga ko njime upravlja i pod kojim se pravilima domen registruje, a upravo tu nacionalni internet domeni prave razliku. Nacionalni registri domena čuvaju svoju infrastrukturu, primenjuju stroža pravila registracije i brže reaguju na zloupotrebe, pa je broj zloupotreba nacionalnih domena u Evropi izuzetno nizak u odnosu na generičke domene.

Statistika potvrđuje nivo bezbednosti

Nacionalni .rs i .срб domeni, kojima upravlja Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), već godinama spadaju među najbezbednije u Evropi. Statistički podaci potvrđuju da domaće internet adrese beleže jedan od najnižih nivoa zloupotreba među evropskim domenima najvišeg nivoa. Tokom 2025. godine, na nešto manje od 160.000 registrovanih naziva domena, RNIDS je primio svega 465 prijava, od kojih je čak 211 neosnovano.

U 2026. godini situacija je malo drugačija, tokom prve polovine godine RNIDS je primio 574 prijava zloupotrebe nacionalnih internet domena, od kojih je 480 bilo neosnovano, što je znatno više nego tokom cele prethodne godine, ali i dalje manje od 1% u odnosu na ukupan broj registrovanih nacionalnih internet domena. U vremenu u kojem su sajber napadi sve češći, porast broja prijava je očekivan, ali nije nužno loš znak. Šta više, govori o tome da korisnici i organizacije sve opreznije postupaju i prijavljuju ono što im deluje sumnjivo.

S obzirom na rastući broj prijava i posvećenost zaštiti domaćih domenskih prostora, RNIDS je krajem 2025. godine usvojio „Pravilnik o procedurama i postupanju u slučaju zloupotrebe nacionalnih internet domena“. Ovaj pravilnik daje mogućnost RNIDS-u da u slučaju zloupotrebe domena efikasnije identifikuje, reaguje i primeni mere koje za cilj imaju zaštitu korisnika interneta od zlonamernih sadržaja i aktera. Zloupotrebu može prijaviti svako zainteresovano lice, a kod slučajeva koji predstavljaju neposrednu opasnost, poput fišinga ili malvera, RNIDS može ažurnije reagovati, čak privremeno suspendovati sporni domen i sprečiti dalju štetu.

Prevencija je najbolja zaštita: Vrste zaštite domena

RNIDS takođe pruža mogućnost registrantima .rs i .срб domena da dodatno zaštite svoje domene primenjivanjem nekih od mehanizma zaštite domena.

Ovi mehanizmi služe da zaštite registrovane domene od neovlašćenog preuzimanja kontrole, to jest „kidnapovanja“, koje može prouzrokovati nedostupnost servisa ili preusmeravanje korisnika na zlonamerne internet adrese i obezbeđivanje kredibiliteta komunikacije digitalnim potpisivanjem. Najčešće mete ove vrste napada su domeni poznatih kompanija, organizacija, banaka ili finansijskih ustanova, ali i drugi domeni koji napadačima mogu doneti korist. Posledice ovakvih napada mogu prouzrokovati gubitak reputacije, poverenja korisnika, finansijski gubitak i gubitak poverljivih i važnih poslovnih podataka.

„Siguran režim“ je osnovna vrsta zaštite, nešto poput dvofaktorske autentifikacije za naziv domena. Za svaku promenu kritičnog podatka poput promene DNS servera, vidljivosti podataka u WHOIS-u, i sl. potrebno je odobrenje, odnosno potvrda administrativnog kontakta. Kada se pokrene zahtev za promenom podataka domena, na imejl adresu administrativnog kontakta stiže poruka sa iniciranim promenama i link sa vremenski ograničenim kodom za verifikaciju promene. Iako ne predstavlja 100% zaštitu, ovaj mehanizam umanjuje rizik od kompromitacije domena, osim ako imejl nalog administrativnog kontakta nije kompromitovan.

„Zaključavanje na strani klijenta“ podrazumeva zabranu svih izmena nad domenom koji se nalazi u ovom statusu, isključujući produženje registracije. Ovaj mehanizam predstavlja visok stepen zaštite, ali poput sigurnog režima takođe ne predstavlja 100% zaštitu, pošto zavisi i od načina implementacije na strani ovlašćenog registra. Ukoliko ovlašćeni registar omogućava otključavanje domena kroz svoj portal, bez adekvatne zaštite, korisnički nalog može biti kompromitovan i bezbednosni mehanizam isključen.

„Zaključavanje naziva domena na strani Registra“ predstavlja najviši bezbednosni nivo pošto uvodi dodatnu proveru u slučaju prijema zahteva za otključavanje ovako zaključanih domena i vršenje izmena nad njima. To znači da se svaki zahtev, za domen koji ima aktiviran ovaj nivo zaštite, ručno proverava autentičnost, što praktično eliminiše mogućnost krađe domena.

Aktivacija DNSSEC-a (DNS Security Extension) je preporučljiv put za zaštitu domena i verodostojnosti komunikacije. Ova tehnologija, dostupna za nacionalne domene, podrazumeva zaštitu od izmene DNS odgovora i preusmeravanja korisnika na internet lokacije koje mogu biti opasne za njih u smislu krađe ličnih podataka, brojeva kreditnih kartica, poverljivih poslovnih podataka ili širenja lažnih informacija i vesti koje navodno dolaze od „proverenog“ izvora. Verifikacija DNS odgovora obavlja se upotrebom PKI (Public Key Infrastructure), a DNS server koji ima aktiviranu validaciju DNSSEC potpisa prihvata samo odgovor koji ima odgovarajući kriptografski ključ.

DNSSEC potpisivanje naziva domena može se obaviti na sopstvenoj infrastrukturi ili preko DNS provajdera koji pruža takvu uslugu. To može biti ovlašćeni registar, internet ili hosting provajder, a može se koristiti i usluga nekog od komercijalnih ili besplatnih DNS provajdera.

Da bi korisnici interneta imali potpunu zaštitu potrebno je da koriste DNS razrešivače (DNS serveri kompanije, ISP‑a, serveri na kućnim ruterima…) koji validiraju DNSSEC potpise.

Informisan korisnik je prva linija odbrane

Naravno i pored svih mera zaštite, najvažnije je da sami korisnici budu oprezni i informisani. Tehnički mehanizmi zaštite, pravilnici i brza reakcija registra mogu značajno smanjiti rizik, ali nijedan sistem ne može u potpunosti da zameni oprez i zdrav razum krajnjeg korisnika.

Autor: Matija Radunović, Koordinator za poslove RNIDS CERT-a

Foto: Depositphotos

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Štefan Šulte: „Prestanite da se pretvarate da EES radi“

by bifadmin
Prvi čovek lobističke grupe ACI Europe, koja pred institucijama EU zastupa evropske aerodrome, izjavio je da zbog problema sa novim digitalnim sistemom granične kontrole (Entry-Exit-system, EES) on i ostali rukovodioci iz ove industrije bukvalno nemaju sna, piše BBC.

Evropska unija je ranije ove godine počela implementaciju novog sistema ulaska i izlaska koji zahteva od putnika koji dolaze van EU da registruju svoje biometrijske podatke prilikom ulaska u većinu evropskih zemalja, nakon čega se ti podaci proveravaju i prilikom njihovog odlaska.

Iako EES u pojedinim zemljama funkcioniše bez poteškoća, u velikom broju vazdušnih luka označen je kao glavni krivac za ozbiljna kašnjenja, zbog kojih su neki putnici čak propustili svoje letove.

Štefan Šulte, predsednik udruženja ACI Europe, poručio je političarima da „prestanu da se pretvaraju kako EES funkcioniše sasvim u redu, jer to nije istina”.

Šulte, koji je ujedno i izvršni direktor kompanije u čijem je vlasništvu aerodrom u Frankfurtu, izjavio je na industrijskom skupu u Pragu:

„Putnici u špicevima čekaju u redovima satima. Zaista ne znam kako ćemo uspeti da se izborimo sa situacijom u narednim nedeljama, kada se očekuje dodatni porast saobraćaja.”

Evropska komisija, koja nadgleda primenu EES-a, pozvana je da prokomentariše ove navode.

Zbog čega novi sistem unosi paniku u sezoni odmora?

Ranije ovog meseca, na desetine putnika aviokompanije Ryanair ostalo je na aerodromu u Atini nakon što je njihov avion za London Luton poleteo bez njih.

Ryanair je za ovaj incident okrivio zagušenja na graničnoj kontroli, dok je uprava aerodroma saopštila da su se suočili sa gužvama usled „dodatnih zahteva u proceduri obrade podataka”. Ipak, ni jedni ni drugi nisu eksplicitno imenovali EES kao uzrok.

Međutim, ovo je samo poslednji u nizu incidenata u kojima putnici ostaju na terminalima otkako je EES stupio na snagu. U aprilu je deo putnika koji je trebalo da leti sa milanskih aerodroma Bergamo i Linate za Mančester takođe zakasnio na let zbog kolapsa na pasoškoj kontroli.

Novi sistem obavezuje većinu putnika koji dolaze izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA) da registruju biometrijske podatke, uključujući skeniranje lica i otiske prstiju. Ovi podaci se potom proveravaju svaki put kada putnik prelazi granice Šengenske zone.

Zbog ogromnih redova koje uzrokuju ove nove provere, avio-kompanija Wizz Air je prethodno apelovala na britanske turiste da na evropske aerodrome dolaze čak tri sata pre planiranog povratka kući.

Neophodno hitno preispitivanje odluka

„Hitno nam je potrebna potpuna fleksibilnost kako bi granične službe mogle da suspenduju primenu EES-a kad god je to potrebno da bi se izbegao dalji haos. Uporedo s tim, moramo iz korena da promenimo ove procese”, naglasio je Šulte.

„Ovde je reč o pokazivanju elementarnog poštovanja i pristojnosti prema ljudima koji su odlučili da putuju u EU, ali i o očuvanju naše reputacije kao gostoljubive i efikasne destinacije.”

Grčka ministarka turizma, Olga Kefalogijani, izjavila je ranije ove godine da ne želi da posetioci budu „opterećeni” birokratskim procedurama prilikom ulaska ili izlaska iz zemlje, obećavši da se britanski putnici tokom ovog leta neće suočavati sa biometrijskim proverama u Grčoj.

Ipak, situacija je i dalje nejasna, pošto je grčko Ministarstvo spoljnih poslova kasnije osporilo postojanje bilo kakvog izuzeća od pravila.

Takođe su se pojavile informacije da Portugal i Italija razmatraju opciju da državljane Velike Britanije izuzmu od EES provera na svojim aerodromima, ali je Evropska komisija demantovala te navode, istakavši da takvi planovi ne postoje.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako je e-sport postao jedan od najbrže rastućih fenomena današnjice

by bifadmin
Proteklog vikenda oči gejming sveta bile su uprte u Keln, grad koji već godinama nosi nadimak Counter-Strike katedrala. Hiljade navijača okupile su se u LANXESS Areni kako bi uživo pratile završnicu tzv. Mejdžora, jednog od najvećih i najprestižnijih Counter-Strike 2 turnira na svetu, dok je gotovo tri miliona gledalaca mečeve pratilo putem interneta. Atmosfera je više podsećala na finale velikog sportskog prvenstva nego na takmičenje u video igri a pobedu je odneo najbolji e-sport igrač regiona Nikol NiKo Kovač iz BiH.
Navijanje, transparenti, komentatori, analitičari i igrači koji imaju status pravih zvezda još jednom su pokazali koliko se svet e-sporta promenio za svega dve decenije.

Za mnoge koji nisu deo gejming zajednice ovakvi prizori i dalje deluju pomalo nestvarno. Ideja da ljudi pune arene kako bi gledali druge kako igraju video igre nekada je zvučala kao nešto rezervisano za mali krug entuzijasta. Danas je to globalna industrija koja vredi milijarde dolara, okuplja stotine miliona fanova i predstavlja jedan od najbrže rastućih segmenata industrije zabave.

Od internet kafea do sportskih hala

Transformacija e-sporta iz hobija u ozbiljan biznis dogodila se postepeno, ali neverovatnom brzinom. Početkom dvehiljaditih godina takmičenja su uglavnom organizovana u manjim salama ili internet kafeima, a nagradni fondovi retko su prelazili nekoliko hiljada dolara.
Profesionalni igrači tada su uglavnom igrali iz ljubavi prema igri, bez garancije da od toga mogu da izgrade karijeru. Danas je situacija potpuno drugačija. Najveći turniri nude milionske nagradne fondove pa je tako turnir u igrici Dota2, The International 2021. imao fond od preko 40 miliona dolara, što je više od nagradnih fondova brojnih tradicionalnih sportskih prvenstava. Profesionalni timovi funkcionišu gotovo identično kao sportski klubovi: igrači imaju ugovore, trenere, psihologe, nutricioniste i stručnjake za fizičku pripremu.
Velike e-sport organizacije poput Team Liquid ili Fnatic danas imaju svoje trening centre, stručne štabove i analitičare koji proučavaju protivnike na isti način kao što to rade profesionalni sportski klubovi, ulažu ogromna sredstva u razvoj talenata, marketing i infrastrukturu, dok pojedini profesionalci ostvaruju prihode koji bi pre samo deset godina bili nezamislivi.

Rast e-sporta ne može se posmatrati odvojeno od razvoja celokupne industrije video igara. Prema procenama analitičara, globalno tržište video igara tokom prošle godine premašilo je vrednost od 200 milijardi dolara, što ga čini većim od filmske i muzičke industrije zajedno. U takvom okruženju bilo je gotovo neminovno da se razvije i profesionalna takmičarska scena. Međutim, novac nije jedini razlog zbog kojeg e-sport raste tolikom brzinom. Jedan od ključnih faktora jeste generacijska promena koja se događa širom sveta.

Mladi koji danas ulaze u odraslo doba odrasli su uz video igre na isti način na koji su prethodne generacije odrastale uz televizijske prenose fudbala, košarke ili tenisa. Za njih je potpuno prirodno da navijaju za profesionalni Counter-Strike tim ili da vikend provedu gledajući finale League of Legends prvenstva.
Istovremeno, e-sport ima prednost koju tradicionalni sportovi teško mogu da dostignu. Dok za odlazak na stadion često treba izdvojiti vreme i novac, gejming turniri dostupni su svakome ko ima internet vezu. Publika iz Beograda, Tokija, Sao Paula ili Los Anđelesa može u istom trenutku da prati isti događaj, da komentariše mečeve i učestvuje u zajedničkom iskustvu. Upravo ta globalna povezanost predstavlja jednu od najvećih snaga industrije.

Brendovi su prepoznali potencijal e-sporta

Posebno zanimljivo je to što e-sport nije samo sport, niti samo zabava već je negde na preseku nekoliko različitih svetova. U njemu se prepliću tehnologija, društvene mreže, influenserska kultura, marketing i tradicionalni sportski elementi. Profesionalni igrači danas nisu samo takmičari. Oni su istovremeno i kreatori sadržaja, influenseri i javne ličnosti koje okupljaju milione pratilaca. Mnogi od njih imaju veću prepoznatljivost među pripadnicima generacije Z nego pojedini sportisti iz tradicionalnih disciplina.Najbolji primer je južnokorejski igrač Lee Sang-hyeok, poznatiji kao Faker, koji među fanovima League of Legends-a ima gotovo mitski status.
Njegovi prenosi uživo privlače stotine hiljada gledalaca, a svaki potez na društvenim mrežama prati armija fanova. Upravo zbog toga su velike kompanije poslednjih godina počele da ulažu značajna sredstva u e-sport a brendovi koji žele da dopru do mlađe publike shvatili su da se pažnja nove generacije sve više seli sa televizije na digitalne platforme. Zato kompanije poput Red Bull-a, Intel-a, Mastercard-a i Mercedes-Benz-a, godinama ulažu u sponzorstva timova i velikih turnira.

Pandemija koronavirusa dodatno je ubrzala ovaj proces. Dok su brojna sportska takmičenja bila suspendovana ili odložena, e-sport je uspeo relativno brzo da nastavi sa radom zahvaljujući onlajn formatima. Milioni ljudi koji su tokom tog perioda provodili više vremena kod kuće počeli su intenzivnije da prate gejming sadržaje, a značajan deo te publike ostao je veran e-sportu i nakon povratka normalnim životnim navikama.

Tržište koje zapošljava desetine hiljada ljudi širom sveta

Danas postoje čitavi ekosistemi izgrađeni oko pojedinačnih igara. Counter-Strike, League of Legends, Valorant i Dota 2 imaju svoje profesionalne lige, regionalna prvenstva i svetske turnire. Oko njih se razvijaju mediji, produkcijske kuće, marketinške agencije i specijalizovane platforme za prenos uživo. Ono što je nekada bila niša sada predstavlja tržište koje zapošljava desetine hiljada ljudi širom sveta. Posebno je zanimljivo što se granice između tradicionalnog sporta i e-sporta sve više brišu.
Mnogi poznati sportski klubovi (poput Paris Saint-Germain, Manchester Cityi Schalke 04 ) već godinama imaju svoje e-sport timove, dok pojedini fudbaleri, košarkaši i teniseri javno ulažu u gejming organizacije. Sve češće se može čuti i pitanje da li će e-sport jednog dana postati deo Olimpijskih igara. Iako odgovor na to pitanje još nije potpuno jasan, sama činjenica da se o tome ozbiljno razgovara pokazuje koliko se percepcija ove industrije promenila.

Naravno, e-sport se i dalje susreće sa različitim izazovima. Konkurencija je ogromna, karijere profesionalnih igrača često su kraće nego u tradicionalnim sportovima, a industrija se neprestano menja kako se pojavljuju nove igre i nove tehnologije. Ipak, uprkos tim izazovima, trendovi ukazuju da će tržište nastaviti da raste i narednih godina jer za generacije koje dolaze profesionalni gejmeri nisu neobična pojava, već nova vrsta sportskih heroja. A ako je suditi po brojkama, publici i interesovanju investitora, priča o usponu e-sporta tek ulazi u svoje najuzbudljivije poglavlje.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kada bankarstvo i tehnologija igraju u istom timu

by bifadmin

Digitalna transformacija bankarstva omogućila je klijentima da koriste proizvode i usluge  banke, kroz mBanking aplikaciju, instant plaćanja, online otvaranje računa, ili apliciranje za kredit, bez odlaska u filijalu. Kako bi se postiglo brzo i jednostavno korisničko iskustvo, koje je prilagođeno savremenom korisniku, iza svakog naizgled jednostavnog „klika“ nalaze se složeni sistemi procesa, koji su kreirani na naprednim tehnologijama i potpuno usklađeni sa regulativom.

Više se ne postavlja pitanje da li će banke digitalizovati svoje usluge,  već ko će i na koji način pronaći najbolji način da odgovori na očekivanja korisnika u pogledu brzine i jednostavnosti korišćenja usluge, jer će kvalitet digitalnih usluga biti jedan od faktora konkurentnosti za banke.

„Korisnici više ne porede samo iskustvo korišćenja aplikacije jedne ili druge banke, već očekuju da korisničko iskustvo bude podjednako jednostavno kao korišćenje bilo koje digitalne platforme, od striming servisa, aplikacije za kupovinu ili prevoz. Finansijski sektor mora da nađe način da se prilagodi očekivanjima tržišta u pogledu praktičnosti“, ističe Maja Mikić, članica Izvršnog odbora za tehnologije i operacije u AikBank.

Danas klijenti očekuju da im proizvodi i usluge banke budu dostupni na način koji njima odgovara, u vreme kada im odgovora i bez komplikovanih procedura i birokratije. Sa druge strane, bankarski sektor posluje u okvirima regulative koja do detalja reguliše svaki proces i svaka inovacija mora uskladiti sa visokim standardima u pogledu bezbednosti, upravljanja rizicima i zaštite podataka.

Kada se kreiraju rešenja, najvažniji zadatak jeste pronaći način da ona budu u potpunosti prilagođena očekivanjima korisnika, a da istovremeno ispunjavaju regulatorne zahteve. Klijentima je potrebno jednostavno korisničko iskustvo, kod koga svi pozadinski procesi, od identifikacije korisnika i svih bezbednosnih provera, funkcionišu neprimetno i u nekoliko sekundi. Kako se sve više usluga banke digitalizuje, tehnološka rešenja moraju da budu naprednija, kako bi ceo proces funkcionisao normalno.

Zbog toga se poslednjih godina menja i uloga tehnoloških partnera u finansijskoj industriji. Bankama više nisu potrebni samo dobavljači softvera, već kompanije koje razumeju način funkcionisanja finansijskog sektora, regulatorni okvir i potrebe krajnjih korisnika.

Takva promena dovela je i do drugačijih očekivanja koja banke imaju od svojih tehnoloških partnera. Nekada je fokus bio na pojedinačnim projektima i izolovanim rešenjima. Danas finansijske institucije traže kompanije koje mogu da im budu partneri i koje mogu da integrišu čitav sistem na kojima počiva digitalna ponuda banke.

U takvom okruženju posebno mesto imaju kompanije koje godinama razvijaju ključnu infrastrukturu finansijskog sektora.

Među njima je i ASEE, koja kroz bankarske sisteme, digitalne kanale i rešenja za digitalizaciju bankarskih procesa učestvuje u transformaciji brojnih finansijskih institucija širom regiona.

Posebna vrednost takvog pristupa leži u činjenici da se tehnološka modernizacija više ne posmatra kao skup odvojenih projekata, već kao kontinuiran proces unapređenja celokupnog korisničkog iskustva.

Za banke to znači da različiti sistemi i servisi moraju da funkcionišu kao jedinstvena celina. Klijenti ne razmišljaju o tome koliko je tehnologije potrebno da bi otvorili račun, podneli zahtev za kredit ili izvršili plaćanje. Oni očekuju da proces bude brz, intuitivan i pouzdan. Upravo zato sposobnost povezivanja različitih tehnologija i procesa postaje jedna od najvažnijih konkurentskih prednosti u finansijskom sektoru.

Da uspešna transformacija nastaje kroz saradnju banke i tehnološkog partnera pokazuje i primer najveće domaće privatne banke, AikBank. U okviru ove saradnje, nedavno je omogućeno potpuno digitalno otvaranje računa, koji korisnicima omogućava da bez odlaska u filijalu postanu klijenti banke.

Dok iz ugla korisnika proces deluje jednostavno i brzo – jer se sve završava sa mobilnog telefona, za 15 minuta i bez ijedne posete filijali, iza njega se nalazi čitav niz tehnoloških i regulatornih procedura koje se odvijaju u realnom vremenu. Na ovaj način, klijentima je omogućeno da otvore račun kad i gde god njima, bez kompromisa po pitanju sigurnosti.

„Otvaranje računa online još uvek je diferencijator na tržištu, ali će u bliskoj budućnosti to postati nešto što se očekuje od banaka“, ističe Maja Mikić. „Klijenti su u tolikoj meri okruženi tehnologijama da očekuju podjednaki nivo komfora, praktičnosti i brzine i od banke i od striming servisa i online trgovca. Zato nam je prioritet u kreiranju procesa online otvaranja računa bio da klijentima pružimo jednostavno iskustvo, uz minimalni broj potrebnih koraka, bez frikcije i uz pružanje dodatnih benefita koje će klijente ohrabriti da isprobaju prednosti savremenih, digitalnih tehnologija.“

Rezultati pokazuju da interesovanje za ovakav način pristupa bankarskim uslugama nastavlja da raste među različitim generacijama korisnika. Time se dodatno potvrđuje da digitalno bankarstvo odavno nije privilegija mlađih ili tehnološki naprednih klijenata, već standard koji prihvata sve širi krug klijenata.

Ovakvi trendovi ukazuju da će se veza između bankarstva i tehnologije u narednim godinama dodatno produbljivati. Razvoj veštačke inteligencije, napredne analitike i personalizovanih finansijskih usluga dodatno će povećavati očekivanja korisnika, dok će regulatorni zahtevi i bezbednosni standardi postajati sve složeniji.

U takvom okruženju, bankarstvo će se sve više oslanjati na tehnologije, dok će konkurentsku prednost imati banke koje uspeju da kreiraju jednostavno i intuitivno korisničko iskustvo, prilagođeno korisniku, a koje se oslanja na poverenje kao najvredniju valutu bankarstva.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Beograd dobija granični prelaz na Železničkoj stanici „Prokop“

by bifadmin

Vlada Srbije donela je odluku da se otvara stalni granični prelaz za međunarodni železnički saobraćaj putnika i robe „Beograd Centar”, na istoimenoj železničkoj stanici,  poznatoj i kao „Prokop“.

Kako je objavljeno u Službenom glasniku,  na tom graničnom prelazu odvijaće se međunarodni železnički saobraćaj putnika i robe koji ne podleže pregledu inspekcijskih službi, a poslovi iz nadležnosti granične policije i carine obavljaće se neprekidno, u skladu sa sistemom integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji.

Šta je „integrisani prelaz“?

Integrisano upravljanje granicom, poznatije po skraćenici IUG, predstavlja savremeni evropski pristup koji pokušava da balansira između bezbednosti i brzog protoka ljudi i robe na prelazima.

Kako stoji u zvaničnim dokumentima MUP-a,  taj koncept je osmišljen na način da osigurava potpunu bezbednost državnih granica, ali tako da je omogućen brz i nesmetan prelazak putnika i robe, što znači da na terenu moraju tesno da sarađuju različite službe, počevši od granične policije i carina, pa sve do veterinarskih, fitosanitarnih i zdravstvenih inspekcija.

U strateškim dokumentima se, inače, kao jedini novi integrisani prelaz čije se otvaranje očekuje u narednom periodu pominje Sremska Rača, na granici sa Bosnom i Hercegovinom.

Kontroverze oko „prokopa“

Stanica „Beograd Centar“ odnosno Prokop počela je da se gradi još 1977. godine, delimično je otvorena za saobraćaj 2016. dok je stanična zgrada proradila 2023. godine. Dve godine kasnije, Nova ekonomija objavila je da ni stanična zgrada niti još neki objekti u kompleksu „Prokopa“ nemaju upotrebne dozvole.

Prošle godine pojavile su se sumnje u pogledu stabilnosti stare betonske ploče na kojoj stanica leži.

Preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ odbacila je, međutim, tvrdnje u medijima da je privatni investitor pre izgradnje železničke stanice i kompleksa „žBeograd Centar (Prokop) „po sopstvenom nahođenju odlučivao o nosivosti betonske ploče“, i navelo da je ta stanica potpuno bezbedna za korišćenje, dok je putnicima, korisnicima usluga i zaposlenima „garantovana apsolutna sigurnost“.

Takođe, zatvaranje stare stanice u centru i prelazak na novu lokaciju izazvali su nezadovoljstvo jer je Prokop u početku bio loše povezan gradskim prevozom.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zašto u Grčkoj postoji škola za ribarstvo?

by bifadmin

Ribarstvo nije samo lov na ribu. Ova privredna grana obuhvata i uzgoj ribe, njenu preradu, distribuciju i prodaju, kao i upravljanje ribljim fondom. Budući da sve te aktivnosti zahtevaju različita znanja i veštine, u Grčkoj postoji posebna škola namenjena ljudima koji žele da žive od ribarstva.

Školu pod nazivom Enaleia osnovali su 2016. godine Lefteris Arapakis i Jorgos Cijolis, uz podršku organizacije The Hellenic Initiative. Njena misija je dvostruka: da pomogne ribarima da svoj posao obavljaju efikasnije i održivije, ali i da nezaposlenim Grcima pruži priliku da steknu znanja potrebna za rad u ribarstvu.

Ideja za osnivanje škole rodila se kada je Arapakis primetio da se mnogi ribarski brodovi u okolini njegovog rodnog Pireja vraćaju sa mrežama punim otpada umesto ribe. Plastika izvučena iz mora najčešće je završavala nazad u vodi.

„S jedne strane, količina plastike u moru stalno je rasla, a s druge je ribe bilo sve manje. Zbog toga veliki broj ribara, uključujući mog oca i braću, više nije mogao pristojno da živi od posla koji zna i voli da radi“, priseća se Arapakis.

Ovaj mladić inače potiče iz porodice koja se ribarstvom bavi više od pet generacija, ali je prvi koji nije u potpunosti nastavio porodičnu tradiciju. Umesto toga, završio je studije ekonomije i menadžmenta. Tada je stopa nezaposlenosti u Grčkoj iznosila čak 29%, a i ribari su se nalazili u velikim ekonomskim problemima, pa je odlučio da se vrati porodičnom poslu ali na drugi način – tako što će povezati ribarski sektor sa nezaposlenim mladim ljudima i stvoriti nova radna mesta.

Ekološko ribarstvo

Svestan da budućnost ribarstva zavisi od zdravih mora, Arapakis je odlučio da ribare upozna sa održivijim metodama rada, ali i da ih uključi u akcije uklanjanja plastičnog otpada iz Mediterana. Od osnivanja do danas, Enaleia je iz mora izvukla više od 80 tona plastike.

Međutim, ribljem fondu nije pretila samo plastika već i prekomerni ribolov. Rastuća tražnja za morskim plodovima i tehnološki napredak doveli su do ribarskih praksi koje iscrpljuju riblje fondove širom sveta. Iako su i ribari i ekološke organizacije želeli zdravija mora, njihovi odnosi često su bili opterećeni međusobnim optužbama. Dok su ekolozi upozoravali na prekomerni izlov i nedovoljnu brigu o zagađenju, ribari su smatrali da se njihove potrebe i egzistencijalni problemi zanemaruju.

Situaciju je dodatno otežavala činjenica da mnogi ribari nisu imali formalno obrazovanje iz oblasti kojom se bave, niti priliku da se upoznaju sa savremenim i održivijim metodama ribarenja.

Deo odgovornosti za takvo stanje snosi i država. Nakon finansijske krize iz 2008. godine, grčke vlasti pokušavale su da smanje broj ribarskih dozvola nudeći novčane podsticaje onima koji su bili spremni da odustanu od ovog posla, dok je deo ribarske flote čak uništen. Iako je broj dozvola prepolovljen, problemi nisu nestali. Naprotiv, najveći uticaj na prekomerni izlov zadržali su veliki industrijski ribolovci. Njihovi brodovi koriste izuzetno moćnu opremu i, iako su u vlasništvu relativno malog broja kompanija, ostvaruju čak oko 95 odsto ukupnog ulova.

I teorija i praksa i povezivanje sa poslodavcima

Sve ovo dovelo je samo do pada broja malih ribara i pogoršanje standarda onih među njima koji su opstali u ribarskom poslu. Istovremeno je količina ribe nastavila da se smanjuje.

Zato je Arapkis počeo da podučava ribolovce kako da love ribu na način da nje i u budućnosti bude u morima. „Učimo ih i kako da zarađuju više novca, a da pritom love manje ribe. Pokazujemo im kako da sakupljaju plastiku iz mora i kako od tog materijala mogu nastati stotine različitih proizvoda“, objašnjava on.

U njegovoj školi polaznici prolaze kroz posebno osmišljen program obuke koji kombinuje onlajn nastavu, predavanja, radionice i praktičan rad na moru sa profesionalnim ribarima.

Nakon završetka teorijskog dela, studenti odlaze na ribarenje sa iskusnim ribarima kako bi primenili stečeno znanje u praksi. Škola ih zatim povezuje sa potencijalnim poslodavcima.

Izvor: Greek Reporter, Ashoka

Foto: Azafos, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Finansije Top 2025/26

by bifadmin

Rezultati finansijskog sektora u Srbiji u prethodnoj i ovoj godini pokazuju da globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na domaćem tržištu, ocenjuje se u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Trendovi

9. ŠTA POKAZUJU PROGNOZE MMF-A O IZGLEDIMA SVETSKE PRIVREDE: Roboti imaju najveće šanse da prežive Trampa
Iz obimnih izveštaja MMF-a o stanju svetske privrede u prethodnoj i ovoj godini, nazire se nekoliko zajedničkih imenitelja. Najveći izvor potresa na svetskom tržištu je nova američka politika, po već ustaljenom obrascu posledice su najpogubnije po slabije ekonomije, a najotporniji na aktuelna događanja su roboti. Zato MMF savetuje siromašnijim državama da se okrenu ulaganjima u veštačku inteligenciju, u trenutku kada Svetski program za hranu (WFP) izveštava da skoro 400 miliona ljudi u tim zemljama doslovno gladuje.

12. SUOČAVANJE EU SA KINESKOM KONKURENCIJOM: Devalvacija eura ili carine
Evropska unija suočava se sa lenjinovskom dilemom: šta da se radi? Za Lenjina, rješenje za goruća pitanja je bilo formiranje revolucionarne organizacije radničke klase. Liderima EU, suočenim sa gubitkom konkurentnosti evropske ekonomije u odnosu na Kinu, eksperti kao rješenje predlažu ili carinske barijere ili devalvaciju eura. Ako euro devalvira, ceh bi platile i ekonomije na Balkanu.

14. ZAPADNI BALKAN I SVETSKA KRIZA: Između dve vatre
Troškovi za privrednike na Zapadnom Balkanu ponovo sve više rastu, ali ne samo zbog posledica krize na Bliskom istoku. Gomilanje necarinskih barijera i nova trgovinska pravila EU uveliko povećavaju izdatke firmama uprkos nultim carinama. Pored lokalnih privrednika, na ovakve namete sve više se žale i kompanije iz EU koje posluju u regionu, posebno nemačke firme koje su i najzastupljenije.

18. PREDVIĐANJA O PRIVREDNIM KRETANJIMA U SRBIJI: Rast nizbrdo, inflacija uzbrdo
Pad privrednog rasta i povećanje inflacije obeležiće tekuću godinu u Srbiji, dok bi sledeća mogla biti bolja. Pored aktuelnog energetskog šoka, prevelika zavisnost od stranih investicija i nestabilna politička situacija unutar zemlje predstavljaju najveću opasnost za domaću privredu u srednjem roku, ističu međunarodne institucije. Narodna banka Srbije očekuje da će srpska privreda srednjoročno rasti stabilnim tempom, po stopi od oko 3,5%. Iako je predviđeni tempo rasta investicija niži u odnosu na prethodnu projekciju, centralna banka najavljuje oporavak privatnih ulaganja zahvaljujući relativno visokoj profitabilnosti domaće privrede i daljem prilivu stranih investicija.

20. OCENA BUDŽETSKIH RASHODA U NACRTU FISKALNE STRATEGIJE 2027-2029. GODINE: Tihe pretnje na srednji rok
Najveći rizici za budžetske rashode u srednjem roku ne proizilaze iz postojećih obaveza, već iz oblasti u kojima država još uvek nema dovoljno jasno definisan dugoročni pravac razvoja, zbog čega bi pojedini troškovi u budućnosti mogli biti znatno veći od planiranih, ocenjuje Fiskalni savet.

24. KRŠENJE ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: Kazne za prekršaje i privredne prestupe
Prema izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca, prošle godine je porastao broj prijava o sumnjivim transakcijama koje su poslale banke i platne institucije. Ukupna vrednost prijavljenih sumnjivih transakcija premašila je 2,5 milijarde evra, a u legalne tokove nije ušlo 884 miliona evra nezakonitog novca, zahvaljujući tome što su obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma reagovali na vreme. Novčane kazne i druge mere koje propisuje ovaj zakon za učinioce prekršaja ili privrednog prestupa mogu biti veoma stroge.

26. Statistika o pranju novca u svetu
Svake sekunde, milijarde dolara ilegalnog novca u svetu promene vlasnika zahvaljujući kleptokratskim mrežama koje funkcionišu kao transnacionalna preduzeća. One povezuju korumpirane državne zvaničnike, njihove porodice i najuži krug saradnika, menadžere bogatstva, bankare, finansijske savetnike za osnivanje fiktivnih preduzeća, računovođe, advokate, agente za nekretnine i različite grupe koje „posluju“ pod okriljem organizovanog kriminala.

30. FINANSIRANJE ODRŽIVOG RAZVOJA: Uspon tematskih obveznica
Tržište tematskih obveznica postalo je oslonac održivog razvoja i važan deo globalnih finansija. Zelene obveznice su i dalje najzastupljenije, ali se tržište širi ka novim sektorima i instrumentima. Razvoj domaćeg tržišta tematskih obveznica predstavlja važnu priliku za jačanje investicija i brži prelazak ka održivoj ekonomiji.

32. PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U FINANSIJSKOM SEKTORU U REGIONU: Na početku puta
Bankari i osiguravači u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori jasno prepoznaju značaj veštačke inteligencije, ali su oprezni u primeni AI rešenja, a većina započetih projekata je još u ranoj fazi, pokazuje istraživanje EY AI Pulse 2026. Dosadašnji rezultati upućuju da AI već može da doprinese većoj produktivnosti i efikasnosti u poslovanju ovih organizacija, dok širi finansijski efekti zahtevaju zreliji i strukturisaniji pristup.

36. POREZ NA ROBOTE: Da nam živi, živi rad!
Oporezivanje ljudskog rada i dalje je ključni izvor javnih prihoda, zbog čega tehnološke promene koje ljude zamenjuju robotima imaju direktne fiskalne posledice. dok je automatizacija neizbežan ishod tehnološkog razvoja, još uvek nije jasno ko će platiti fiskalnu cenu povećane efikasnosti.

38. DIGITALNA MALINA I AI GRAD: Pamet kao đubrivo
Poslednjih godina, IT sektor je postao toliko važan za suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, da je potisnuo malinu kao neprikosnoveni simbol domaćeg izvoza. Međutim, otpuštanja programera u svetu i kod nas zbog upliva veštačke inteligencije, upozoravaju da su klasične autsorsing usluge prevaziđene i da Srbija mora da pređe na novi model razvoja i finansijskih podsticaja za napredak tehnoloških inovacija. Ako stvorimo prostor za inovacije i razvoj naše digitalne maline, to će pomoći i onoj u voćnjaku da ne završi u proizvodima koje su drugi napravili, a njihovi potrošači širom sveta ni ne znaju da su izrađeni od maline poreklom iz Srbije.

Banke

41. BANKE I DALJE U VELIKOM PLUSU: Da je bolje ne bi valjalo
Podatak da je 16 banaka zabeležilo pojedinačni profit veći od milijardu dinara u 2025. godini i da bi se sa tolikom zaradom rangirale među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti, najbolje ilustruje dominaciju bankarskog sektora na domaćem finansijskom tržištu. I ove godine nastavlja se pritisak akcionara da banke još više „nabilduju“ rezultate koji su verovatno već blizu plafona, imajući u vidu raspoložive kapacitete privrede i građana.

44. REKORDNE ZARADE BANAKA U PRIVREDI KOJA POSRĆE: Bankari profitabilniji od svojih klijenata
Kako je moguće da banke u Srbiji sve više zarađuju, dok privreda – koja bi trebalo da bude dugoročan oslonac kreditne aktivnosti – beleži sve lošije rezultate, naročito proizvodnja.

48. KOLIKO JE FOND ZA RESTRUKTURIRANJE BANAKA USAGLAŠEN SA PRAKSOM EU: I jeste i nije
Dobro je što je Narodna baka Srbije, sledeći standarde EU, osnovala Fond za restrukturiranje banaka i to u trenutku kada je bankarski sektor u Srbiji stabilan, likvidan i kapitalizovan. Međutim, za razliku od prakse EU, gde rukovođenje Jedinstvenim fondom za restrukturiranje (SRF) obezbeđuje njegovu samostalnost i nezavisno donošenje odluka, kod nas ovim fondom upravlja centralna banka, ali ona ne odgovara za njegove dugove. To može stvoriti velike probleme ukoliko dođe do ozbiljne krize bankarskog sektora, ocenjuje Nikola Avramović iz konsultantske kuće Alvarez&Marsal.

50. VJEŠTAČKA INTELIGENCIJA U BANKARSTVU IZMEĐU EFIKASNOSTI I ODGOVORNOSTI: Ko zapravo odlučuje – algoritam ili čovjek?
Algoritmi će nesumnjivo igrati sve veću ulogu u bankarstvu. Pitanje više nije da li algoritmi donose odluke, već koliko smo spremni da prihvatimo odluke koje ne možemo razumjeti. Ako bankarski službenik ne može da objasni klijentu razloge zašto je odbijen njegov zahtjev za kredit ili zbog čega mu je blokirana kartica, u tom slučaju legitimnost takve odluke ostaje upitna – bez obzira na to koliko je tehnološki sofisticirana. U primjeni algoritama postoji granica koja nije tehnološka, već ljudska – povjerenje klijenata.

52. SAVETI BANKARA KAKO DA SE ZAŠTITITE PRILIKOM ONLAJN PLAĆANJA: Danas se više hakuju ljudi nego sistemi
Banke ulažu velika sredstva u napredne IT sisteme zaštite. Upravo zato napadači se sve više preusmeravaju na klijente banaka, pokušavajući da ih navedu da sami otkriju osetljive podatke. Pošto broj ovakvih napada zabrinjavajuće raste, pitali smo bankare šta bi i njihovi klijenti trebalo da preduzmu kako bi se zaštitili od zloupotreba.

56. KAKO BANKE U SRBIJI GLEDAJU NA KREDITIRANJE VERSKIH ORGANIZACIJA I SVEŠTENIKA: U ime Oca, Sina i održivog novčanog toka
Iz ugla savremenog upravljanja rizikom, sakralni svet predstavlja pravu zakonsku enigmu. Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika, što ih čini prilično nepodobnim klijentima za banke.

58. ANKETA B&F

64. Tabele

Osiguranje

77. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2025: Zarada uvećana skoro za trećinu
Premija osiguranja u 2025. godini porasla je oko 8%, dok je zarada osiguravajućih društava uvećana 30%. Oko 70% premije je u rukama pet najvećih osiguravača.

80. OSIGURANJE ZAJEDNIČKIH PROSTORA U ZGRADAMA: Stanari radije biraju svađu oko novca za popravke nego polisu
Osiguravači u Srbiji nude osiguranje zajedničkih prostora u stambenim zgradama već deset godina. Međutim, procenjuje se da je kod nas osigurano tek oko 5% zajedničke imovine u zgradama, koju većina stanara doživljava kao „nečiju“ a ne svoju. Sve dok ne dođe do štete, čiji troškovi su najčešće veći od mesečnog izdvajanja za polisu osiguranja od rizika.

82. OSIGURANJE BICIKALA U SRBIJI: Polise kaskaju za dvotočkašima
Uprkos godišnjem prometu od 200.000 bicikala, među kojima je sve više skupih električnih modela, trenutno samo dve osiguravajuće kuće u Srbiji nude proizvode povezane sa osiguranjem bicikala ili biciklista, što pokazuje da tržište zaostaje za realnim stanjem na ulicama. Čini se da je nepoverenje obostrano – vlasnici dvotočkaša ne veruju da im neko može sačuvati bicikle, a osiguravajuće kuće sumnjaju da bi mogle imati zaradu od tog posla. Zato gotovo da i nema ponude, dok vrhunski sportisti svoje papreno skupe modele, samo što ne čuvaju pod jastukom.

86. OSIGURANJE AUTONOMNIH VOZILA: Jednačina bez poznatih
Autonomni automobili ne testiraju samo granice tehnologije, već i zakona. Dok tehnologija uglavnom beleži pozitivne rezultate na testovima, regulativu izgleda očekuje dopunska nastava, budući da i dalje nije sasvim jasno ko je odgovoran ako automobil bez vozača izazove sudar. Konkretno, čije osiguranje bi pokrilo štetu i da li premija tog osiguranja treba da bude viša ili niža u odnosu na automobile kojima upravlja nesavršeno biće kao što je čovek, koji je sve ovo i osmislio.

88. Anketa B&F

92. Tabele

Lizing

101. LIZING TRŽIŠTE U SRBIJI: Značajna podrška domaćoj privredi
Tržište finansijskog lizinga je u 2025. godini ostvarilo godišnji rast od 4,3%, sa ukupnim finansiranjem od 1.023,7 miliona evra, a najbrojniji korisnici bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 293,3 miliona evra. Posledice aktuelne globalne neizvesnosti odrazile su se i na ovo tržište, pa je u prvom tromesečju 2026. vrednost novozaključenih ugovora opala za 10% u odnosu na prošlu godinu, ali je broj novozaključenih ugovora povećan za 11,5%. To ukazuje na nastavak tražnje za finansiranjem putem lizinga i značaj koji finansijski lizing ima u podršci domaćoj privredi.

104. ZAŠTO KINESKI AUTOMOBILI PRIVLAČE SVE VIŠE KUPACA: Jedno zašto, hiljadu zato
U prva četiri meseca ove godine, kineska vozila činila su 10% ukupne prodaje novih automobila u Srbiji. To je veliki skok u odnosu na 2025. godinu, kada je udeo bio ispod 4%. Interesovanje za vozila iz Kine nastaviće da raste na našem tržištu, a do osetnog skoka tražnje doći će onda kada i preduzeća počnu masovnije da ih kupuju, predviđa Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija.

106. Tabele

Fondovi

111. NASTAVLJEN RAST INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI: Novi ulagači beže od rizika
Za investicione fondove u Srbiji i 2025. je bila dobra godina, kakvoj se uglavnom nisu nadali finansijski investitori zbog nepovoljnih globalnih okolnosti i političkih trzavica u zemlji. Poslednjih nekoliko godina to je najbrže rastući deo finansijskog tržišta, ali prognoze o rezultatima za naredni period teško je dati jer ni spoljna ni unutrašnja dešavanja ne nagoveštavaju smirivanje situacije. Novina na tržištu je to što su novi ulagači manje spremni za rizik i okreću se novčanim fondovima koji obezbeđuju manji, ali siguran prinos.

114. STAGNIRANJE DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA: A za starost – ništa novo
Dobrovoljni penzijski fondovi ni posle pune dve decenije poslovanja u Srbiji nisu ostvarili svoj prvobitni cilj – da postanu treći stub penzijskog osiguranja. Svega 10% zaposlenih ulaže u ovaj vid štednje za starost, tek svaki treći ima bar jednu uplatu tokom godine, a oko 62% članova dobrovoljnih penzijskih fondova staro je između 40 i 60 godina.

116. Tabele

Revizija

123. REVIZIJA JAVNIH IZDVAJANJA ZA ODBRANU U VREME GEOPOLITIČKIH KRIZA: Poverljivost ne sme postati izgovor za odsustvo kontrole
Rast budžetskih izdvajanja za odbranu nije prolazna epizoda, već deo nove realnosti javnih finansija. U uslovima velikih fiskalnih promena, revizija mora da pomogne prilikom utvrđivanja da li javni novac ostvaruje merljive rezultate. To posebno važi za rashode koji brzo rastu i koji se često opravdavaju nacionalnom bezbednošću.

125. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berze

129. POSLOVANJE BEOGRADSKE BERZE U 2025. GODINI: Poslednji da ugasi svetlo
Akcije na Beogradskoj berzi zabeležile su rast vrednosti petu godinu za redom. Međutim, ovaj rezultat je uveliko zasenio dalji pad prometa, koji se srozao na nivoe za koje se mirne savesti može reći da formirane cene ne čine verodostojnim. Uporedo, država nastavlja da forsira svoju strategiju za razvoj tržišta kapitala, iako je i pre početka njene primene bilo jasno da će završiti u duhu floskule „operacija uspela, pacijent umro“.

132. NEISKORIŠĆENA MOGUĆNOST DA SE SRPSKOM MALINOM TRGUJE PREKO BERZE: Kome odgovara neuređeno tržište?
Sve veći problemi u srpskom malinarstvu jasno signaliziraju da je krajnje vreme da se ovo tržište uredi. Među merama koje bi trebalo preduzeti je i kreiranje elektronske platforme za trgovanje malinom kao berzanskom robom, što bi povećalo transparentnost na tržištu i bilo bi korisno i za proizvođače i za kupce. To potvrđuju i stručna istraživanja u Srbiji, ali nažalost i činjenicu da za takvo rešenje nema političke volje.

134. Tabele

Kako to rade drugi

140. DRŽAVNE KAZNE ZA RASIPNIŠTVO: Skromnost je vrlina, osim za predsednika
Stanovnici Tadžikistana ne mogu da organizuju slavlja i sahrane kako njima padne na pamet, već moraju da se pridržavaju zakona koji radi štednje u „sitna crevca“ propisuje šta je dozvoljeno a šta ne. Glavni cilj je uterivanje skromnosti u društvo, a inspektori naplaćuju drakonske kazne čak i za „ekstravagantno tugovanje“ na sahranama, što obezbeđuje i do milion dolara budžetskih prihoda godišnje. Predsednik i njegova porodica zvanično se takođe zlopate i žive od minimalca, a nezvanično se baškare u bogatstvu čija vrednost se procenjuje na milijardu dolara.

Vremeplov

144. UTICAJ STRANIH BANAKA NA PRIVREDU U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Čelično prijateljstvo
Strane banke su bile daleko dominantnije od domaćih u finansiranju industrije u Kraljevini Jugoslaviji, posebno u sektorima poput rudarstva i teške industrije, proizvodnje cementa i energetike, dok su im prehrambena industrija i poljoprivreda bile manje privlačne. Povezivanje bankarskog i industrijskog kapitala dodatno se učvršćivalo po principu „ja tebi, ti meni“, jer su upravnici vodećih stranih banaka istovremeno bili članovi upravnih odbora brojnih preduzeća, dok su najistaknutiji srpski industrijalci bili članovi upravnih odbora banaka sa stranim kapitalom.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci