Promo

Grand kafa podržava Race for the Cure: Budite deo najveće evropske trke posvećene zdravlju žena

by bifadmin

U okviru kampanje „Probudi se, pregledaj se“, Grand kafa i ove godine podržava borbu protiv raka dojke, ističući značaj prevencije. Kao ponosni sponzor manifestacije Race for the Cure, najvećeg evropskog sportsko-humanitarnog događaja posvećenog zdravlju žena, poziva sve da se pridruže trci koja će biti održana 26. septembra na Adi Ciganliji.

Trka počinje u 10 časova i obuhvata krug oko Ade, u dužini od približno osam kilometara, dok Šetnja solidarnosti počinje u 11 časova i duga je oko tri kilometra, a mesto sastanka je kod sudijskog tornja. Poruka manifestacije je jasna – svaki korak je važan. Bez obzira na to da li će učesnici trčati ili šetati, njihovo prisustvo predstavlja simbol solidarnosti sa ženama koje se suočavaju sa rakom dojke.

Grand kafa već šestu godinu zaredom kroz svoje društveno odgovorne aktivnosti pruža podršku borbi protiv raka dojke, i ukazuje na važnost prevencije i ranog otkrivanja bolesti, koja može biti izlečiva u više od 95 odsto slučajeva, ako se otkrije na vreme. Učešćem u manifestaciji, pruža se podrška i organizaciji Evropa Dona Srbija, koja aktivno radi na istim ciljevima, i poboljšanju uslova edukacije žena o zdravlju dojki.

Probudite se, pregledajte se, brinite o svom zdravlju, i ne zaboravite – prvi korak je najvažniji!

Vidimo se 26. septembra na Adi Ciganliji!

Race for the Cure je najveći evropski sportsko-humanitarni događaj posvećen zdravlju žena i održava se u više od 25 evropskih zemalja. Cilj manifestacije je podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, promocija zdravih životnih navika i pružanje podrške ženama koje se suočavaju sa ovom bolešću.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Xiaomi predstavio REDMI Note 17 seriju, telefone napravljene da traju

by bifadmin

Nova generacija REDMI Note telefona namenjena je korisnicima koji žele da im telefon traje i tokom dana i kroz godine, uz dizajn koji se izdvaja.

Telefonom beležimo važne trenutke i završavamo poslovne i svakodnevne obaveze. Zato pri izboru novog uređaja sve češće gledamo koliko će dugo ostati pouzdan i koliko dobro odgovara na ono što nam je potrebno.

Na tome se zasniva nova REDMI Note 17 serija, koja donosi dugotrajnost, bateriju velikog kapaciteta i potpuno osvežen dizajn u odnosu na prethodnu generaciju. Xiaomi je seriju predstavio na događaju za predstavnike tehnoloških i lifestyle medija, gde su gosti uređaje upoznali iz prve ruke i isprobali njihove mogućnosti.

Baterija koja može da traje do tri dana

Baterija je jedna od glavnih prednosti REDMI Note 17 serije. Najsnažniji model u seriji donosi kapacitet od čak 9.210 mAh, trenutno među najvećim kapacitetima baterije dostupnim na tržištu pametnih telefona, uz autonomiju koja može da potraje do tri dana. To korisnicima omogućava da bez čestog punjenja obavljaju poslovne pozive, fotografišu, koriste društvene mreže i gledaju sadržaj u pokretu.

Telefon za više godina

Xiaomi je REDMI Note 17 seriju razvio sa fokusom na pouzdanost i izdržljivost, za korisnike koji telefon kupuju kao dugoročnu investiciju. Kvalitetnija izrada i bolje performanse pomažu uređaju da zadrži vrednost i nakon što prođe početno oduševljenje.

Novi dizajn zadnje površine sa efektom oblaka

REDMI Note 17 serija donosi upečatljivo dizajnersko osveženje kroz Cloud Blush završnu obradu zadnje površine, čiji presijavajući efekat podseća na oblak. Zahvaljujući foto-hromatskoj tehnologiji, površina reaguje na sunčevu svetlost i postepeno menja izgled, stvarajući dinamičan vizuelni efekat koji telefon čini drugačijim u zavisnosti od ugla posmatranja i intenziteta svetlosti.

Prelivi suptilno naglašavaju konture uređaja, dok zaobljene linije doprinose modernom izgledu prilagođenom svakodnevnoj upotrebi. Na taj način dizajn postaje još jedan element koji prati ideju dugotrajnosti, jer uređaj nije samo napravljen da traje, već i da zadrži prepoznatljiv izgled kroz vreme.

Izdržljivost za svakodnevne izazove

REDMI Note 17 serija razvijena je sa fokusom na pouzdanost i otpornost u različitim situacijama. Izdržljivost je dodatno naglašena REDMI Titan konstrukcijom, zaštitnim staklom Corning® Gorilla® Glass Victus® 2 i sertifikovanom otpornošću na padove sa visine do tri metra.

IP66/IP68 zaštita od prašine i vode pruža dodatnu sigurnost u svakodnevnim situacijama, od slučajnih prskanja do nepredviđenih udaraca, dok sertifikovana otpornost na vodu na dubini do dva metra u trajanju do 72 sata dodatno potvrđuje robusnost uređaja.

Baterija je projektovana za stabilne performanse i dug vek trajanja, uz pouzdan rad pri visokim i niskim temperaturama. Sve ove karakteristike čine REDMI Note 17 seriju uređajem koji je osmišljen da zadrži pouzdanost i nakon godina intenzivne upotrebe.

Posebna ponuda uz kupovinu REDMI Note 17 Pro modela

Kupci modela REDMI Note 17 Pro 5G i REDMI Note 17 Pro Max 5G koji uspešno registruju svoju kupovinu mogu da izaberu jedan od tri Xiaomi uređaja na poklon: Xiaomi Vacuum Cleaner G20 Lite EU, Xiaomi Smart Air Purifier 4 Compact EU ili Mi Smart Space Heater S EU. Na ovaj način, uz telefon koji donosi dugotrajnu bateriju, izdržljivost i moderan dizajn, korisnici dobijaju i dodatnu vrednost kroz uređaje koji dopunjuju svakodnevni život u domu. Promocija traje do 22. oktobra, odnosno do isteka zaliha.

Uz dolazak REDMI Note 17 serije, Xiaomi korisnicima donosi i dodatne pogodnosti koje pružaju veću sigurnost i uživanje u korišćenju uređaja. Kupci mogu da ostvare pravo na jednu besplatnu zamenu ekrana u roku od 24 meseca, kao i jednu besplatnu zamenu baterije u roku od 36 meseci. Pored toga, dostupni su i dodatni digitalni benefiti, uključujući tromesečni probni period za Spotify Premium, dvomesečni probni period za YouTube Premium i šestomesečni probni period za Google One uz 200 GB prostora za skladištenje. Na ovaj način Xiaomi dodatno podržava ideju dugotrajnosti i kompletnog korisničkog iskustva koje prati nove REDMI Note 17 uređaje.

Telefon napravljen za ritam savremenog života

REDMI Note 17 serija spaja veliku bateriju, izdržljivu konstrukciju i dizajn koji se izdvaja, odgovarajući potrebama korisnika koji od telefona očekuju više od trenutne funkcionalnosti. Sa kapacitetom baterije koji može da obezbedi do tri dana korišćenja, naprednom zaštitom i detaljima koji doprinose dugovečnosti uređaja, nova generacija REDMI Note telefona donosi vrednost koja traje i nakon prvog dana korišćenja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Wiener Städtische osiguranje i „Ekoopština“ u partnerstvu za održivu mobilnost

by bifadmin

Aranđelovac i Niš nagrađeni su na ovogodišnjem konkursu „Ekoopština“ za projekte u oblasti održive mobilnosti. Wiener Städtische osiguranje je partner programske celine „Održiva urbana mobilnost“, kroz koju, zajedno sa „Ekoopštinom“, podržava razvoj i primenu rešenja koja doprinose smanjenju emisija, rasterećenju saobraćaja i unapređenju zdravlja i kvaliteta života građana.

Wiener Städtische osiguranje je četvrtu godinu zaredom partner projekta „Ekoopština“. Kroz ovo partnerstvo podržava aktivnosti usmerene na razvoj održive mobilnosti i razmenu iskustava i primera dobre prakse. Saradnja je usmerena i na doprinos novim lokalnim inicijativama, prilagođenim potrebama gradova i opština.

Jedan od konkretnih vidova partnerstva je podrška razvoju infrastrukture za bicikliste. U prethodnim ciklusima, Wiener Städtische osiguranje je obezbedilo servisne stanice za bicikliste u Pirotu, Nišu, Kruševcu i Bajinoj Bašti, dok su prošle godine Svilajncu i Vranju donirani stalci za bicikle, kao dodatna podrška lokalnim rešenjima koja podstiču korišćenje bicikla kao održivog načina kretanja.

Projekat „Ekoopština“ je pokrenut 2022. godine na inicijativu Ambasade Francuske u Srbiji i predstavlja platformu za razmenu znanja i primera dobre prakse usmerenih ka održivom razvoju gradova i opština. U okviru konkursa lokalne samouprave predstavljaju svoje projektne ideje i rešenja za unapređenje svojih sredina.

Konkurs „Ekoopština“ organizuje se u četiri oblasti: održivo upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodama, održiva urbana mobilnost i energetska efikasnost zgrada. Najbolji predlozi nagrađuju se studijskim putovanjem u Francusku, koje omogućava razmenu iskustava i upoznavanje sa primerima dobre prakse.

Foto: Ognjen Stevanović

 

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

OD DOMAĆE PROIZVODNJE DO POLICE – AUTENTIČAN UKUS SVE BLIŽE POTROŠAČIMA

by bifadmin

Domaći brendovi tradicionalno zauzimaju posebno mesto među potrošačima u Srbiji. Njihovu snažnu poziciju potvrđuju i podaci Ipsos BrandPuls Trackera, prema kojima među 100 vodećih brendova u Srbiji dominiraju upravo domaći i regionalni brendovi.

Takva pozicija pokazuje da su domaći proizvodi važan deo svakodnevnih izbora. Zato njihov put do većeg broja polica nije samo pitanje dostupnosti, već i prilika da poznati ukusi stignu do šireg kruga kupaca.

Dobar primer je i dr Milk Kajmako 250 g, koji stiže u Lidl prodavnice kao prvi proizvod brenda dr Milk dostupan u ovom maloprodajnom lancu. Sa visokim sadržajem mlečne masti od 70 odsto, kremastom i lako razmazivom teksturom i punim, bogatim mlečnim ukusom, Kajmako je proizvod koji spaja autentičan domaći ukus i visok kvalitet. Bez konzervansa i stabilizatora, dodatno potvrđuje opredeljenost brenda ka kvalitetu, a njegovo ulistavanje ujedno označava i novu fazu saradnje Mlekare Ub i kompanije Lidl Srbija.

Iza novog proizvoda na polici stoji partnerstvo koje se gradilo godinama. Saradnja Mlekare Ub i Lidla razvijala se kroz proizvodnju Pilos proizvoda i kontinuiran otkup značajnih količina domaćeg mleka.

Proširenjem saradnje na brend dr Milk dugogodišnje proizvodno partnerstvo dobija novu dimenziju. Kroz ovu saradnju Lidl pruža podršku domaćem proizvođaču i razvoju domaćeg mlekarstva, dok brend dr Milk dobija dodatni prostor za rast i veću dostupnost potrošačima.

„Ulazak dr Milk Kajmaka na Lidl police za nas predstavlja mnogo više od novog ulistavanja proizvoda. To je prirodan nastavak saradnje koju godinama gradimo na poverenju, kvalitetu i pouzdanosti. Kroz postojeće partnerstvo pokazali smo da domaća mlekarska proizvodnja može stabilno da odgovori visokim standardima savremenog maloprodajnog tržišta, a sada taj kvalitet potrošačima predstavljamo i pod brendom dr Milk. Posebno nam je važno što ovakva saradnja stvara prostor za dalji razvoj domaćeg mlekarstva, od naših kooperanata i kvaliteta sirovine do gotovog proizvoda na polici“, izjavio je Miloš Andan, generalni direktor Mlekare Ub.

Razvoj domaćeg mlekarstva jedan je od važnih temelja poslovanja Mlekare Ub, koja kontinuirano sarađuje sa 800 kooperanata iz Srbije i godišnje otkupljuje više od 75 miliona litara mleka. Kroz dugoročnu saradnju, stalnu edukaciju farmera o unapređenju procesa kao što je ishrana životinja, kao i kroz stabilnu proizvodnju, kompanija gradi pouzdanu domaću sirovinsku bazu i osigurava vrhunski kvalitet proizvoda za potrošače širom Srbije.

Foto: Vladimir Miladinović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Svetski dug premašio 365 biliona dolara, kamate sve veći teret za države

by bifadmin

Globalni dug porastao je za 10 biliona dolara u prvoj polovini godine i premašio 365 biliona dolara, a sve veći troškovi njegovog servisiranja predstavljaju ozbiljan rizik za vlade širom sveta, upozoravaju ekonomisti.

Prema istraživanju Instituta za međunarodne finansije (IIF), objavljenom u sredu, državni dugovi rastu a prinosi na srednjoročne i dugoročne državne obveznice nekih od najvećih svetskih ekonomija dostižu najviše nivoe u više od deset godina. To se odnosi, između ostalog, na SAD, Japan, Francusku i Veliku Britaniju.

Rast prinosa posledica je straha investitora od viših kamatnih stopa, dugotrajnog pritiska visokih cena energije, usporenog privrednog rasta i velike javne potrošnje.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ocenila je u najnovijim ekonomskim prognozama da vlade zbog toga moraju da ulože veće napore u ograničavanje i preusmeravanje javne potrošnje, povećanje efikasnosti javnog sektora i jačanje prihoda. Prema ovoj organizaciji, reforme su neophodne kako bi se dugoročno obezbedila održivost javnog duga i državama omogućilo da odgovore na buduće ekonomske šokove.

Dug sve skuplje košta države

Razvijene ekonomije su prošle godine na kamate po međunarodno trgovanim državnim obveznicama potrošile više od 3,3 biliona dolara. To je više nego što je svet prošle godine potrošio na veštačku inteligenciju (2,6 biliona dolara), odbranu (3,1 bilion) i čistu energiju (2,3 biliona).

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva rekla je za BBC da šokovi koji pogađaju svetsku ekonomiju povećavaju nivo duga „poput stepenica koje ne vode ka nebu“, kritikujući istovremeno nedostatak odlučnije reakcije vlada.

„Potrebno je smanjiti nivo duga, postaviti fiskalnu konsolidaciju kao prioritet i obezbediti da centralne banke ispune svoj mandat očuvanja stabilnosti cena“, rekla je Georgieva.

Ona je dodala da su potrebne politički teške, ali neophodne odluke kako bi se dugoročno ograničili rizici koje donosi rast zaduženosti.

Izvor: CNBC

Foto: Maksym Yemelyanov, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Zašto nas u školi uče Pitagorinoj teoremi, a ne kako da razumemo novac?

by bifadmin

Uroš Popović, specijalni savetnik predsednika Кomisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, o razvoju domaćeg tržišta kapitala, finansijskoj pismenosti, novoj generaciji investitora, digitalnoj imovini i tome šta građanin zaista treba da zna pre nego što uloži svoj novac.

Novac je prisutan u gotovo svakoj važnoj životnoj odluci. Od prve plate i kredita za stan, preko štednje, osiguranja i penzije, do ulaganja u akcije, fondove ili digitalnu imovinu. Ipak, većina ljudi u formalno obrazovanje ulazi i iz njega izlazi bez osnovnog praktičnog znanja o tome kako da proceni finansijski rizik. Istovremeno, nikada nije bilo lakše doneti investicionu odluku. Ono za šta su nekada bili potrebni odlazak u banku, posrednik i dokumentacija, danas se u pojedinim slučajevima može započeti telefonom. Brzina pristupa, međutim, nije isto što i razumevanje onoga u šta se ulaže.

O tome razgovaramo sa Urošem Popovićem, specijalnim savetnikom predsednika Кomisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, koji se tržištem kapitala i digitalnom imovinom bavi iz pravnog i regulatornog ugla.

Zašto smatrate da je finansijska pismenost danas pitanje javnog interesa? Zar na kraju svako nije odgovoran za sopstveni novac?

Naravno da jeste. Niko ne može umesto nas da odlučuje šta ćemo raditi sa sopstvenim novcem. Ali posledice finansijskog neznanja retko ostanu samo na jednom čoveku. Zamislite porodicu koja je godinama odvajala novac, a onda neko deo te ušteđevine uloži preko platforme o kojoj praktično ništa ne zna, samo zato što mu je poznanik rekao da je već zaradio. Ako taj novac nestane, posledicu ne oseća samo čovek koji je kliknuo na dugme. Oseća je cela porodica. Posle takvog iskustva često dolazi i nešto drugo. Čovek više ne veruje ni legitimnim finansijskim institucijama, ni tržištu, ni ulaganju kao konceptu. Jedno loše iskustvo pretvara se u uverenje da je sve prevara. Zato finansijska pismenost nije pitanje toga da li će neko znati definiciju akcije ili obveznice. Za mene ona pre svega znači da čovek zna šta treba da pita pre nego što nekome poveri svoj novac.

Zašto ljudi ponekad provedu nedelju dana upoređujući telefone od 800 evra, a pet minuta odlučuju gde će uložiti 10.000 evra?

Zato što kod telefona imate osećaj da znate šta radite. Vidite proizvod. Možete da uporedite cenu, memoriju, kameru, bateriju. Možete da pročitate stotinu recenzija. Кod finansijskog proizvoda situacija je potpuno drugačija. Često dobijete ugovor od dvadeset strana, termine koje ne koristite u svakodnevnom životu i projekcije koje deluju uverljivo, ali ne znate na kojim pretpostavkama počivaju. Tada čovek traži prečicu. Pita prijatelja, kolegu, nekoga ko je već investirao ili pogleda nekoliko snimaka na društvenim mrežama.To nije neobično ljudsko ponašanje. Problem nastaje kada tuđe mišljenje zamenimo sopstvenim razumevanjem.

Кako čovek koji nije finansijski stručnjak može da prepozna da nešto nije u redu?

Ne mora da bude stručnjak. Postoji nekoliko pitanja koja svako može da postavi. Prvo bih pitao ko mi konkretno nudi investiciju. Ne naziv aplikacije ili profila na društvenoj mreži, nego puno ime pravnog lica i gde je ono registrovano. Zatim bih proverio da li za posao koji obavlja mora da ima dozvolu i, ako mora, da li je zaista ima. Sledeće pitanje je odakle dolazi prihod. Ne „koliko ću ostvariti prihoda“, nego ko generiše taj novac i na koji način. Posle toga bih pitao kako mogu da izađem iz investicije i koliko to košta. I na kraju, šta se dešava ako stvari ne idu po planu. Posebno bih bio oprezan kada neko istovremeno nudi veoma visok prinos, predstavlja ga kao praktično siguran i zahteva brzu odluku. Кada neko kaže: „Nemoj mnogo da razmišljaš, samo uđi sada“, za mene to nije argument za investiranje. To je razlog za dodatnu proveru.

Mladi danas često prvo čuju za bitkoin i kripto, a tek kasnije za akcije, obveznice i investicione fondove. Кako to objašnjavate?

Zato što je svet digitalne imovine došao tamo gde su mladi već bili. Na telefonu. Кomunikacija je jednostavna, vizuelna i brza. Možete da pratite cenu u realnom vremenu. Možete da počnete sa relativno malim iznosom. O tome govore ljudi koje već pratite na internetu. Tradicionalno tržište kapitala dugo nije komuniciralo na taj način. Ako mladom čoveku sa jedne strane ponudite aplikaciju koju razume za nekoliko minuta, a sa druge strane terminologiju koja počinje rečima poput prospekta, kastodija, kliringa i saldiranja, nije teško pretpostaviti šta će mu biti bliže. Naš zadatak je da taj interes prati i znanje. Ne možemo mladog čoveka prvo pustiti da sve nauči kroz sopstveni gubitak, a onda mu reći da je trebalo da bude pažljiviji.

Da li to znači da tradicionalne finansijske institucije nisu dovoljno dobro komunicirale sa novom generacijom?

Mislim da svi koji se profesionalno bavimo finansijama moramo da budemo spremni da postavimo sebi to pitanje. Mi često mislimo da smo nešto objasnili zato što smo objavili dokument od pedeset strana na internet stranici. Formalno možda jesmo. Praktično možda nismo. Ako prosečan građanin posle našeg objašnjenja i dalje ne zna šta konkretno treba da uradi, onda moramo da razmišljamo o načinu komunikacije. Ne govorim o pojednostavljivanju do mere u kojoj se gubi suština. Finansije jesu složene i neke stvari ne mogu da stanu u trideset sekundi snimka. Ali mogu da se objasne normalnim jezikom.

Gde je granica između digitalne imovine kao inovacije i digitalne imovine kao rizika?

Ne bih postavljao tehnologiju i rizik kao suprotnosti. Blokčejn je tehnologija. Na njemu možete organizovati veoma korisne poslovne modele, ali sama činjenica da je nešto zapisano na blokčejnu ne govori nam da li je dobra investicija. Tu ljudi ponekad pomešaju dve stvari. Jedno je pitanje da li je tehnologija inovativna. Sasvim drugo pitanje je da li konkretna imovina koju kupujete ima ekonomsku vrednost, koja prava vam daje, ko je izdaje i koji rizik preuzimate. U Srbiji čak i pravni okvir prepoznaje različite vrste digitalne imovine. Nije isto govoriti o virtuelnoj valuti i o digitalnom tokenu koji predstavlja određeno imovinsko pravo.

Mnogo se govori i o tokenizaciji. Šta ona realno može da promeni?

Može mnogo, ali mislim da je važno da je ne predstavljamo kao magičnu reč koja sama po sebi rešava sve probleme. Tokenizacija u suštini omogućava da se određena prava predstave i prenose u digitalnom obliku. Za pravnika je onda prvo pitanje vrlo staro: koje pravo zaista stoji iza tog zapisa? To je suština. Možete imati izuzetno naprednu tehnologiju, ali ako nije jasno šta vlasnik tokena pravno i ekonomski dobija, tehnologija sama ne rešava problem. Sa druge strane, ako su pravo, infrastruktura i tehnologija dobro povezani, otvara se prostor za nove modele finansiranja, drugačiji pristup imovini i efikasnije transakcije. Zato mislim da će jedna od važnih finansijskih veština u budućnosti biti sposobnost da čovek razlikuje digitalni zapis od prava koje taj zapis predstavlja. Кada kupite token, pitanje ne sme da bude samo koliko on danas vredi. Treba pitati i šta ja pravno posedujem ako ga kupim.

Кako bi, po Vašem mišljenju, trebalo da izgleda finansijsko obrazovanje mladih?

Da imam jedan školski čas o finansijama, ne bih počeo definicijom novca. Dao bih im slučaj. Imate devetnaest godina i prvu platu od 80.000 dinara. Neko vam na internetu nudi da uložite 20.000 i kaže da ćete za tri meseca dobiti 30.000. Šta prvo pitate? Onda bih im dao ugovor o kreditu i pitao koliko taj kredit stvarno košta. Dao bih im primer kartice, dozvoljenog minusa, investicionog fonda, akcije, obveznice i digitalnog tokena. Ne bih očekivao da postanu ekonomisti. Očekivao bih da nauče da čitaju, pitaju, upoređuju i sumnjaju onda kada nešto zvuči suviše dobro. Posle škole čovek možda nikada više neće koristiti neke formule koje je naučio. Ali će gotovo sigurno dobiti platu, otvoriti račun, potpisati neki ugovor, možda podići kredit, štedeti ili investirati. Zato finansijska pismenost za mene nije dodatno znanje. To je praktična životna veština.

Šta biste voleli da je neko Vama rekao o novcu kada ste imali dvadeset godina?

Da zarađivati novac i znati šta raditi sa novcem nisu ista stvar. Кada ste mladi, prirodno razmišljate ovako: ako budem više zarađivao, imaću manje finansijskih problema. Vremenom shvatite da visoka primanja sama po sebi ne znače finansijsku sigurnost. Ako svaki rast prihoda prati isti ili veći rast troškova, niste mnogo promenili svoju poziciju. Druga stvar koju bih voleo da sam ranije razumeo jeste vrednost strpljenja. Кada imate dvadeset godina, godinu dana deluje kao večnost. U finansijama je vreme često jedan od najvrednijih resursa koje imate. I treća stvar je možda najvažnija. Nije sramota reći: „Ne razumem ovo.“ U finansijama je mnogo skuplje pretvarati se da razumete nešto što ne razumete.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoНекатегоризовано

Alvin Aličević novi član Izvršnog odbora NLB Banke

by bifadmin

Alvin Aličević je, uz prethodno dobijenu saglasnost Narodne banke Srbije, preuzeo funkciju novog člana Izvršnog odbora NLB Banke, odgovornog za oblast upravljanja rizicima (CRO).

Aličević u Izvršni odbor dolazi sa gotovo dve decenije iskustva u finansijskom sektoru i bogatom ekspertizom u oblastima upravljanja rizicima, finansija i bankarskih operacija, kao i vođenja složenih projekata i transformacionih procesa. Tokom karijere bio je posebno usmeren na strateško i kreditno upravljanje rizicima, razvoj i sprovođenje strategija, unapređenje poslovnih procesa i efikasnosti, kao i regulatornu usklađenost.

Pre imenovanja u Izvršni odbor NLB Banke, od 2024. godine obavljao je funkciju izvršnog direktora i savetnika Uprave za oblast upravljanja rizicima u NLB Ljubljana. Na toj poziciji bio je odgovoran za upravljanje korporativnim i kreditnim rizicima u poslovanju sa stanovništvom, kao i za procenu vrednosti i kontrolu rizika na nivou NLB Grupe. Bio je i zamenik predsednika Kreditnog odbora NLB d.d. i NLB Grupe.

Pre dolaska u NLB Grupu, više od šest godina bio je član Izvršnog odbora banke Sparkasse u Skoplju, gde je kao CRO i COO bio odgovoran za upravljanje rizicima, bankarske operacije, IT i organizaciju, usklađenost poslovanja, sprečavanje pranja novca i pravne poslove. Tokom ovog perioda vodio je i proces spajanja sa Ohridskom bankom, nekadašnjom članicom Societe Generale grupe.

Značajan deo karijere proveo je i u austrijskom bankarskom sektoru, gde je u Steiermärkische Bank und Sparkasse bio zadužen za strateško upravljanje rizicima na tržištima Jugoistočne Evrope. Pre toga radio je u Sparkasse banci u Sarajevu, na poslovima upravljanja i kontrole rizika.

Alvin Aličević je magistar ekonomskih nauka, a tokom karijere kontinuirano je ulagao u profesionalno usavršavanje kroz renomirane međunarodne programe, uključujući edukacije Univerziteta Kembridž i Londonske škole ekonomije i političkih nauka.

Iskustvo koje je stekao na različitim tržištima Jugoistočne Evrope, uz dobro poznavanje NLB Grupe i višegodišnju ekspertizu, Aličević će na novoj poziciji usmeriti na dalje unapređenje sistema upravljanja rizicima NLB Banke.

Foto: Aleksej Nešović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto OpenAI još neće, ili ne sme, na berzu?

by bifadmin
Umesto inicijalne javne ponude kapitala (IPO), OpenAI kao jedna od vodećih kompanija za razvoj AI razmišlja o novoj rundi privatnog finansiranja. Kakva je razlika i da li se iza iznenadnog bauka „prebrzog razvoja AI“ krije nešto drugo?
Kompanija koja stoji iza globalnog „zaštitnog znaka“ veštačke inteligencije, AI modela ChatGPT, koji je upravo dobio novu „unapređeni a jeftiniju“ generaciju, ove godine ipak neće izaći na videlo akcionarima na berzi.

To je aktuelna poruka suosnivača i izvršnog direktora OpenAI, Sema Altmana. U intervjuu za magazin Fortune, Altman je rekao da bi – imajući u vidu bezbednosne dileme oko OpenAI-ja i sličnih platformi veštačke inteligencije – „sada bio nepromišljen trenutak za izlazak na berzu“.

I nije se šalio, iako je se iz najava i dizanja marketinške prašine IPO ove kompanije, i jedan od verovatno najvećih u istoriji berze, očekivao kao gotovo siguran u 2026.

Prema novom stavu Altmana, postoji zabrinutost da sistemi veštačke inteligencije mogu da samostalno donesu odluke koje bi izazvale merljivu i ozbiljnu štetu po čovečanstvo, uključujući i apokaliptične scenarije koji bi ugrozili opstanak čitave ljudske vrste.

Iako nije želeo da potvrdi ocenu urednice Fortune-a Alison Šontel da je reč o „10% šanse“ da se to dogodi, Altman je bio dovoljno zabrinut da odgovori: „Bilo da je reč o deset, osam ili šest odsto, poenta je… moramo da delujemo tako da ne preuzimamo nijedan od tih nivoa rizika.“ Dodao je: „I verujem da možemo.“

Nekoliko slučajeva u kojima su AI agenti – uključujući i one iz ChatGPT-a – samostalno prekoračili predviđena ograničenja i upadali u zaštićene sisteme zabeleženo je samo ove godine, doduše bez „ozbiljnijih posledica“, ali dovoljno da opravdaju oprez.

Investitori nude 1,2 biliona, OpenAI traži 1,5

Umesto IPO-a, OpenAI je, prema pisanju Njujork tajmsa, Fajnenšel tajmsa i Blumberga, u razgovorima o još jednoj privatnoj rundi finansiranja pre eventualnog izlaska na berzu. Investitori su kompaniji ponudili ulaganje po valuaciji od 1,2 biliona dolara, ali OpenAI navodno smatra da vredi najmanje 1,5 biliona.

Predberzanska (Forge Price) vrednost akcije privatne kompanije OpenAI; Ilustracija: Yahoo Finance
Poslednji iznos bi bio više nego duplo u odnosu na poslednju privatnu valuaciju od 730 milijardi dolara iz marta 2026. godine. Tada je kompanija prikupila 122 milijarde dolara od investitora poput Amazona, Nvidije i SoftBank-a (posle te runde valuacija je iznosila 852 milijarde).

Ukoliko se realizuje, nova runda bi OpenAI učinila najvrednijom privatnom kompanijom na svetu i, prema pisanju Blumberga, vratila je ispred direktnog konkurenta Anthropica (AI model Claude), čija je valuacija u maju iznosila 965 milijardi dolara.

Javno je (mnogo) rizičnije od privatnog

U čemu je razlika privatno – javno finansiranje?! Pa, ogromna, i to je jedan od razloga što neki deo finansijske i analitičarske javnosti smatra da iznenadna halabuka oko „prebrzog razvoja AI“ i opasnosti koje ona donosi, ne pije vodu. Oni smatraju da se iza priča koje stižu iz tehnoloških krugova ipak kriju neke prizemnije stvari – profit i čisti računi.

Javna ponuda, prema pravilima berze i regulatora tržišta kapitala, naterala bi OpenAI da tržištu prikaže mnogo potpuniju i utemeljeniju sliku svog poslovanja.

Privatna kompanija može da se finansira na osnovu očekivanja rasta, strateškog značaja i odnosa sa velikim investitorima. Javna kompanija (tj. ona koja je na berzi), međutim, mora redovno da objavljuje finansijske izveštaje, detaljne informacije o rizicima, likvidnosti, ugovornim obavezama, povezanim licima i kompenzacijama (platama i bonusima) menadžmenta.

A danas su informacije o poslovanju tek u naznakama, i praktično neproverljive. Prema različitim izvorima, OpenAI je 2025. ostvario prihod od 13,1 milijarde dolara – nešto više od sopstvene projekcije.

Oko visine gubitka izvori se, međutim, razilaze. Dok interne projekcije kompanije i Rojters govore o gubitku od oko 8 do 9 milijardi dolara, procureli revidirani finansijski izveštaji (koje je objavio novinar Ed Zitron, a potvrdio Fajnenšel tajms), pokazuju rashode od 34 milijarde dolara. (od čega je 17 milijardi plaćeneno samo Majkrosoftu za cloud infrastrukturu) i gubitak od čak 38,5 milijardi dolara.

Ova razlika sama po sebi ilustruje koliko je teško sa strane proceniti stvarnu profitabilnost kompanije dok ne postane javna – i zašto bi IPO doneo mnogo veću transparentnost nego što OpenAI trenutno želi da pruži.

Anualizovani prihod je, prema Njujork tajmsu, u avgustu 2026. premašio 40 milijardi dolara – duplo više nego krajem 2025. Fajnenšel tajms navodi da se za celu 2026. očekuje prihod od oko 36 milijardi, sa projekcijom rasta na 350 milijardi dolara do 2030. i kumulativnim prihodom od 840 milijardi u istom periodu.

Za kompaniju vrednovanu na 852 milijarde, odnosno potencijalno 1,2 do 1,5 biliona dolara, takva ekonomika otvara ozbiljna pitanja za buduće javne investitore:

koliko je prihoda ponovljivo, a koliko zavisi od promotivnih cena, velikih ugovora ili ograničenog broja partnera;
koliki je stvarni bruto profit nakon troškova računanja i pristupa čipovima (prema Fajnenšel tajmsu, prilagođena bruto marža pala je na 33 odsto umesto ciljanih 46 odsto);

da li rast prihoda prati rast korišćenja modela ili troškovi rastu gotovo istom brzinom;
koliki deo prihoda dolazi od potrošačkih pretplata, API usluga i poslovnih ugovora;
koliko budućih prihoda već pripada partnerima kroz ugovore o podeli prihoda;
da li će kompanija morati da nastavi da prikuplja desetine ili stotine milijardi dolara pre nego što ostvari pozitivan slobodan novčani tok.
Prema izveštaju Fajnenšel tajmsa od sredine septembra, OpenAI projektuje negativan slobodan novčani tok od 278 milijardi dolara za period 2026–2030, sa planiranom potrošnjom od oko 856 milijardi dolara na računarsku infrastrukturu do kraja decenije – najvećom pojedinačnom stavkom rashoda. Kompanija ne očekuje da postane novčano pozitivna pre 2030. godine.

IPO razduvava marketinšku maglu

Kod inicijalne javne ponude OpenAI bi morao da podnese registracioni dokument (najverovatnije Form S-1 pred američkom Komisijom za hartije od vrednosti) sa revidiranim finansijskim izveštajima i detaljnim opisom poslovanja. To bi investitorima omogućilo da razdvoje marketinšku priču o eksponencijalnom rastu AI tržišta od stvarne profitabilnosti kompanije.

Posebno bi bili važni:

Troškovi računanja. OpenAI ne kupuje samo softverske licence – poslovni model zahteva ogromne količine GPU kapaciteta, podatkovnih centara, električne energije, memorije, mrežne opreme i inženjerskog rada. Deo tih troškova može biti kapitalizovan ako se odnosi na opremu sa dugoročnom upotrebom, ali se veći deo troškova razvoja, treninga modela i cloud usluga uglavnom priznaje kao tekući rashod, što ograničava mogućnost da se izdaci predstave kao investicija koja ne umanjuje trenutnu profitabilnost.
Likvidnost i buduće finansiranje. Prema pomenutoj projekciji od 278 milijardi dolara cash burn-a do 2030, IPO sam po sebi ne bi rešio strukturni problem, već bi bio samo jedna faza šireg plana finansiranja – uz otvorena pitanja o novim emisijama akcija, razvodnjavanju postojećih akcionara, konvertibilnom dugu i dugoročnim ugovorima za podatkovne centre. Privatna runda omogućava kompaniji da takve potrebe predstavi kroz dugoročnu investicionu priču pred ograničenim brojem velikih investitora; javna berza bi tu priču svakodnevno testirala kroz cenu akcije.
Vrednovanje. Runda od 1,2 do 1,5 biliona dolara ne znači automatski da OpenAI toliko vredi na likvidnom javnom tržištu – privatna valuacija nastaje u transakciji sa ograničenim brojem investitora, uz posebne ugovorne uslove i ograničenu mogućnost prodaje akcija. Ako se kao osnova uzme prihod od 13,1 milijarde dolara iz 2025, valuacija od 852 milijarde podrazumeva odnos cena/prihod od približno 65. Ako se koristi noviji anualizovani tempo prihoda od preko 40 milijardi dolara, taj odnos pada na oko 20-30, što je i dalje izuzetno visok nivo za kompaniju koja posluje sa velikim gubicima.
Zbog svega toga, javni investitori bi od OpenAI-ja verovatno tražili nižu početnu cenu ili diskont u odnosu na poslednju privatnu valuaciju, veću transparentnost o maržama, dokaz da troškovi računanja rastu sporije od prihoda i jasniji put do pozitivnog slobodnog novčanog toka.

Privatna runda Sema Altmana i sadašnje akcionare, za sada, pošteđuje izlaska na ispit pred (finansijsku) javnost. Kao, uostalom. i mnoge srpske velike privatne i državne kompanije.

Izvor: BizSrbija
Foto: AndrewLozovyi, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zbog radnika Wolt, Glovo, Yandex i drugih platformskih servisa mora da se menja zakon o radu

by bifadmin
Zakon o radu i prateći propisi u narednom periodu trebalo bi da dožive izmene kako bi se zakonodavstvo Srbije uskladilo sa novousvojenom Konvencijom 193 Međunarodne organizacije rada (MOR) koja se tiče dostojanstvenog rada u platformskoj ekonomiji i Direktivom Evropske unije o platformskom radu, saopšteno je iz MOR-a.

Potencijalni značaj budućih zakonskih izmena i pravovremena usklađenost međunarodnih standarda predstavljeni su na tripartitnoj radionici održanoj u organizaciji MOR, uz podršku Evropske unije, i u saradnji sa organizacijom Re:People – Centre for Society and Technology, navodi se u saopštenju čije detalje prenosi Nova ekonomija.

Konvencija 193 Međunarodne organizacije rada usvojena u junu 2026. godine i Direktiva Evropske unije usvojena 2024. godine o platformskom radu predstavljaju prve globalne i evropske pravne okvire koji uređuju rad preko digitalnih platformi (poput Glovo, Wolt, Yandex).

Srbija u samom vrhu po broju digitalnih platformskih radnika

Kako navode iz MOR-a, Srbija se nalazi u samom vrhu Evrope po broju digitalnih platformskih radnika po glavi stanovnika, sa hiljadama građana koji ostvaruju prihod putem različitih digitalnih platformi.
O značaju predstojećih reformi i usklađivanju propisa, Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju, objasnio je da domaće tržište rada doživljava brzu transformaciju, a platformski radnici godinama se nalaze u sivoj zoni između fleksibilnosti i nesigurnosti.
“Konvencija 193 Međunarodne organizacije rada i Direktiva Evropske unije ne postoje da bi ugasile ovaj model poslovanja. Naprotiv, cilj je da se postave jasna pravila igre, a na nama u Beogradu je zadatak da započnemo konkretne razgovore kako bi Srbija na vreme uskladila svoje propise, garantovala dostojanstven rad i adekvatnu socijalnu zaštitu hiljadama ljudi koji ostvaruju određene prihode putem aplikacija, a poslodavcima obezbedila fer tržišne uslove“, rekao je Protić.

Šta je platformski rad?

Platformski rad podrazumeva obavljanje poslova posredstvom digitalnih platformi i algoritama koji spajaju ponudu i potražnju za radom i uslugama. Usklađivanje domaćeg radnog zakonodavstva sa Konvencijom trebalo bi da po prvi put obezbedi radnopravnu zaštitu platformskim radnicima (koja trenutno ne postoji), kao i jasnije definisanje radnog statusa, transparentnije upravljanje algoritmima i veću socijalnu sigurnost za sve angažovane radnike.
Skup u Beogradu okupio je ključne aktere tržišta rada. Pored organizatora, na radionici su učestvovali Zoran Martinović, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici sindikata, Unije poslodavaca Srbije, kao i vodeći eksperti MOR-a i organizacije Re:People.
Ova tripartitna radionica organizovana je pod pokroviteljstvom EU i MOR projekata „Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i inspekcije rada u Republici Srbiji“.
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Beogradske elektrane uputile Sekretarijatu zahtev za poskupljenje grejanja od 1. oktobra

by bifadmin
Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ uputilo je Sekretarijatu za energetiku zahtev za odobravanje novih cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu.

„Beogradske elektrane“ traže da se od 1. oktobra cene za stambeni i poslovni prostor smanje za 5,57 odsto, a da se cena fiksnog dela za snagu za oba prostora poveća za 18,02 odsto, prenosi RTS.

Nadzorni odbor tog preduzeća je 26. avgusta doneo Odluku o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije, a u skladu sa Uredbom o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom.

Prema toj odluci, predloženo je da se smanji cena varijabilnog dela energije za stambeni prostor sa 8,21 na 7,76  dinara po kilovat-satu bez poreza na dodatu vrednost, a kod poslovnog prostora sa 10,02 na 9,46 dinara.

Fiksni deo za snagu, za stambeni i za poslovni prostor povećao bi se sa sadašnjih 6.350,58 na 7.494,86 din po kilovat-satu za sve korisnike. Kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi predloženo je da se cena za stambeni prostor povećava za 9,44 odsto, odnosno sa 1.679,35 dinara po kvadratnom metru godišnje na 1.837,89, dok bi se cena za poslovni prostor povećala za 9,51 odsto, odnosno sa 17.287,80 na 18.931,39 dinara bez PDV-a.

Navedeno je i da se jedinična cena po metru kvadratnom za stambeni prostor formira na bazi prosečne potrošnje od 136 kilovat-sati po kvadratnom metru.

Predloženo je i da se cena naplate potrošene tople vode za sve potrošače poveća za deset odsto.

Odluka će se, kako se ističe, primenjivati po dobijanju saglasnosti osnivača i biće objavljena u Službenom listu grada Beograda, a primenjivaće se od 1. oktobra.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci