Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa najvišim cenama hrane i goriva.

Radosavljević je kazao da prema GDP-u po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), a lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH.

„Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja.

„U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji“, naglasio je profesor.

Cene namirnica među najvećim u Evropi

Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.

„I ono malo izvoza u ovom sektoru što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade“, kaže on.

On je istakao da su rast cena energenata i pogrešna akcizna politika, doveli do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, „što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede“.

„Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je profesor.

Cene goriva koje su među najvišima u Evropi

Radosavljević je naveo da su visoki porezi (akcize i različite naknade) i nedovoljna konkurencija na tržištu, razlozi za tako visoke cene goriva koje su među najvišima u Evropi.

„Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji“, naveo je profesor.

Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog standarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.

„S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava“, istakao je Radosavljević.

„Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti“

Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene „rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti“.

„Kada bi tri kompanije u bilo kojoj zemlji EU, koje imaju 100 odsto tržišnog učešća, istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje“, naglasio je on.

On dodaje da bi Poreska uprava trebao da ispita poreklo novca ukoliko se 90 odsto nepokretnosti na tržištu kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste.

„U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope“, ocenio je profesor.

Upitan kakve će posledice u narednih godinu, dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.

„Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva“, upozorio je profesor ekonomije.

On ocenjuje da će se u takvim okolnostima, godišnji budžet sve više koristiti za osnovne životne potrebe kao što su hrana i piće, odeća, stanovanje i’komunalne usluge koje će, opet, ‘pojesti’ skoro 100 odsto budžeta.

„Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva“, rekao je profesor Radosavljević.

Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena – pad standarda stanovništva.

Građani se već više od deset godina zadužuju

„Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu“, istakao je on.

S druge strane, kako je rekao, svi ostali krediti – potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i drugi – činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine.

U kreditima dominiraju ‘kratkoročni krediti’ i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta.

„Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva“, istakao je profesor Radosavljević.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Evro je danas porastao na šestomesečni maksimum u odnosu na dolar pošto je u najnovijoj eskalaciji trgovinskog sukoba Vašingtona i Pekinga objavljeno da će Kina podići carine na uvoz američke robe sa 34% na 84%.

Eskalacija je izazvala promenu raspoloženja na tržištu, pri čemu su investitori delimično napustili tradicionalna sigurna utočišta kapitala kao što su američke obveznice i dolar, prenosi Trejding ekonomiks.

Prema podacima sa valutne berze Forex, evro se danas u 14.30 časova prodavao za 1,10797 dolara, što je njegova najveća vrednost od oktobra 2024. godine.

U Evropi, nemački demohrišćani i socijaldemokrate su dogovorili koalicioni sporazum, otvarajući put Fridrihu Mercu da preuzme mesto kancelara sledećeg meseca, što je znak stabilnosti koji je podstakao zajedničku evropsku valutu.
U okviru dogovora o novoj vladi, ekonomiju će voditi konzervativni ministar a socijaldemokrata resor finansija, rekao je danas izvor Rojtersa.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

RGZ indeks cena stanova u četvrtom tromesečju 2024. iznosi 172,32 što predstavlja rast cena stanova od 5,05% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa trećim tromesečjem 2024. cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,28%. Ovaj umeren porast cena u odnosu na prošlu godinu i blag tromesečni rast ukazuju da tržište nekretnina ostaje stabilno i bez velikih fluktuacija, saopšteno je iz Republičkog geodetskog zavoda.

Cene stanova u starogradnji su, na nivou Srbije, porasle za 4,78% u odnosu na isti period prošle godine, dok je novogradnja, odnosno kupovina od investitora imala veći međugodišnji rast koji je iznosio 5,52%. Prodaja stanova u četvrtom tromesečju 2024. godine je već treći kvartal u porastu. Tokom četvrtog kvartala 2024. došlo je do povećane potražnje za stanovima u Republici Srbiji, sa zabeleženih 13.372 ugovora o prometu stanova (odnosno, 20,6% više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1,3 milijarde evra (44,4% više nego prošle godine).

Najveći rast prodaje stanova ostvarila Južna i Istočna Srbija

U četvrtom tromesečju svi regioni su zabeležili godišnji rast u broju prodaja i vrednosti prometa na tržištu stanova. Najveći rast prodaje stanova od 33,2% ostvario je region Južne i Istočne Srbije sa rastom vrednosti prometa od 91,4% u četvrtom kvartalu 2024. godine. U Vojvodini broj prodaja stanova porastao za 25,4%, a vrednost kupoprodaja je veća za 68,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Region Grada Beograda takođe beleži rast, sa povećanjem prodaje stanova od 18,9% i vrednosti kupoprodaja za 31,8%. Slična situacija je i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je zabeležen međugodišnji rast prodaje stanova od 12,2% dok je vrednost kupoprodaja porasla za 36,7%.

Kada je reč o cenama stanova, u odnosu na četvrti kvartal 2023. godine, cene su porasle u regionu Vojvodine za 4,61%, Gradu Beogradu 5,48%, Šumadije i Zapadne Srbije za 4,04%, a kao i u prethodnih nekoliko kvartala najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije i iznosio je 6,29%.

Gde si najviše porasle cene stanova u Evropi

Kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, Srbija je imala umeren i stabilan rast cena od početka 2024. godine. Prema dostupnim podacima Eurostata za treće tromesečje 2024, veći broj država beleži oporavak i stabilizaciju na tržištu nepokretnosti, međutim i dalje postoji raznolikost u dinamici evropskog tržišta. Dok je u nekim zemljama zabeležen pad cena stambenih nekretnina, poput Francuske, Finske i Luksemburga, druge zemlje, kao što su Bugarska, Poljska i Mađarska beleže izrazito visok, dvocifren godišnji rast cena.

RGZ indeks je razvijen u skladu s međunarodnim metodološkim smernicama i obezebeđuje građanima i privredi da na jednostavan način, ažurno i besplatno prate kretanja na tržištu nepokretnosti, podsećaju iz RGZ.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay