Javni sektor ima sve više teškoća da zaposli i zadrži stručnjake. Jedan od razloga su niske plate za najodgovornija mesta u poređenju sa privatnim sektorom. Taj jaz bi mogao da se smanji kada bi se rešio mnogo veći problem – partijsko kadriranje koje je postavljanjem sve nesposobnijih, a poslušnih i korumpiranih kadrova drastično srozalo ugled državnih organa i javnih preduzeća.
Hapšenjem bivših direktora javnih preduzeća u Srbiji, gradonačelnika i lokalnih funkcionera, u novoj akciji borbe protiv korupcije, ponovo je potvrđena višestruka štetnost partijskog kadriranja na važnim pozicijama u državnim institucijama i preduzećima. „Najzvučnija“ imena među desetinam uhapšenih upravo su bili miljenici vlasti, na čiju nestručnost i zloupotrebe su građani i stručna javnost godinama ukazivali.
Ali, malo je verovatno da bi ikakav postupak protiv njih bio pokrenut, bez obzira što su za to postojali dokazi u fiokama nadležnih službi, da za to nije dat nalog državnog vrha, koji na taj način pokušava da opstane na vlasti.
Politika na vrata, struka kroz prozor
Nestručnost nije samo „privilegija“ postavljenih čelnika, već je postala glavna karakteristika državnih službi u kojima je veliki broj zaposlenih do radnog mesta došao preko partijske knjižice. Posledice trpe građani i cela privreda, ali i zaposleni u javnom sektoru koji nisu iz partijskih redova. Istina je da aktuelna vlast nije patentirala taj izum kako da dodelom radne knjižice dobije sigurne glasače, ali ga je svakako maksimalno usavršila.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić smatra da za to što nema dovoljno kvalitetnog kadra u državnim službama postoje dva razloga.
„Jedan razlog je dominacija partijskih kriterijuma pri zapošljavanju i napredovanju. Pripadnost stranci i doprinos stranačkim interesima su važniji od stručnosti, sposobnosti i posvećenosti poslu. Neophodne su promene politike kako bi se takva ponašanja sankcionisala. To podrazumeva ravnopravne uslove na političkom tržištu i prepoznavanje na izborima tih koji vode takvu politiku“, kaže Arsić za B&F.
Drugi razlog je to što su plate u državnoj upravi i na složenim poslovima relativno niske. Arsić ističe da je to je posebno problem u Poreskoj upravi i Republičkom zavodu za statistiku, gde se rade složeni poslovi koji zahtevaju dobre ekonomiste, matematičare, ali ljudi ne žele da za niske plate rade u državnim organima.
Malo plaćeni najodgovorniji javni poslovi
Fiskalni savet je u analizi budžeta za ovu godinu takođe naveo da postoje strukturni problemi vezani za zapošljavanje i plate u javnom sektoru, koji godinama otežavaju mogućnost da se obezbede i dugoročno zadrže kvalitetni kadrovi.
„Najveći deo nedostataka će se samo preneti u 2025. godinu, premda ima i dispariteta koji će se dodatno produbiti. Tako će, primera radi, raspon između najviše plate u državnoj upravi sa postojećih 1:5,5 u 2024. godini, u 2025. pasti na 1:5,2, budući da minimalna zarada raste brže od indeksacije zarada u javnom sektoru“, navode u Fiskalnom savetu i dodaju da taj suženi raspon, zapravo, važi za najveći broj zaposlenih u javnom sektoru, jer je on definisan Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru iz 2012. godine, koji je još uvek na snazi.
Prema Zakonu o sistemu plata u javnom sektoru iz 2016. godine, propisani odnos između najviše i najniže plate bio je 1:7,532, dok međunarodna istraživanja uporedivih sistema pokazuju da bi on trebalo da bude osetno veći – i do 1:12.
„U postojećim uslovima, pokazalo se vrlo izazovnim motivisati zaposlene na ključnim pozicijama da dugoročno ostanu u javnom sektoru, tim pre što privatni sektor za pozicije uporedive složenosti i nivoa odgovornosti najčešće nudi daleko konkurentniju zaradu. Osetnije promene se, gotovo izvesno, ne mogu očekivati u 2025. godini. To, međutim, ne znači da bi naredna godina morala da bude potpuno izgubljena u reformskom smislu. Primera radi, bilo bi opravdano da se već od 2025. počne sa objavljivanjem važnih podataka iz sistema ISКRA za sektore koji su već obuhvaćeni ovom evidencijom, a koji se odnose na broj zaposlenih i stepen popunjenosti sistematizovanih radnih mesta po resorima i institucijama, iznosima plata po platnim razredima, specifičnim tipovima posla (osnovna plata, dodaci)“, preporučuju u Fiskalnom savetu.
Potrebna stimulativnija stambena politika
Na pitanje kako u „državni posao“ privući stručnjake koji će profesionalno obavljati svoje dužnosti, Milojko Arsić odgovara da su veće plate ključne, a u nekim slučajevima važno bi bilo da se tim ljudima reši stambeno pitanje, naročito ako bi radili u zdravstvu i obrazovanju.
„To bi moglo da se ostvari ne dodelom stanova, nego subvencionisanom kupovinom i obezbeđenjem povoljnijih uslova, i to bi bila dobra vrsta kompenzacije, na primer, za matematičare koji rade za nižu platu, umesto da se bave informatikom. Inženjeri i ekonomisti, umesto da rade u privatnim kompanijama za 1.000-1.500 evra, pristali bi na manju zaradu od recimo 100.000-110.000 dinara i ne bi otišli kod privatnika ili u inostranstvo, jer stanovi bi bili dodatna stimulacija. Složeni poslovi u državnom sektoru sa tom stimulacijom privukli bi ljude koji imaju odgovarajuće obrazovanje. Takođe, da bi se unapredio rad u državnom sektoru, potrebno je da se vodi borba protiv korupcije“, predočava Arsić.
Sistemsko gušenje „neposlušnih“ privrednika
Kolika je šteta zbog nestručnog kadra u državnim institucijama i firmama po njegovim rečima teško je proceniti, ali signal je pad domaćih ulaganja. Državna administracija koja donosi odluke u vezi investicija, kao što su dodeljivanje građevinskih dozvola i uspostavljanje ravnopravnih uslova za učešće zainteresovanih u javnim nabavkama, ne radi svoj posao kako treba i tako odvraća domaće investitore od ulaganja u Srbiji.
Stranci imaju bolji prolaz u početku kad dođu u Srbiju, zaštićeni su od nekih većih ometanja, ali je sigurno da se i oni sreću sa problemima sa kojima se suočavaju domaća preduzeća, tvrdi Arsić. U celini njihov položaj je bolji, dobijaju besplatno zemljište, subvencije, imaju niže troškove radne snage, do skoro su bile niže i cene energije i nedostaci su manji od pogodnosti.
„To nije posledica individualnih odluka ljudi u državnom sektoru, već je izgleda reč o sistemskoj politici kako da se sputa onaj deo privatnog sektora koji nije pod kontrolom, ili nije blizak vladajućoj stranci. Vodi se takva državna politika da se ljudi koji su bliski vladajućoj stranci podstiču kroz razne vrste olakšica za poslove, a da se drugima otežava poslovanje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije morao da bude demokrata, ali je mogao da bude prosvećeni apsolutista, a postao je neprosvećeni vlastodržac“, smatra Arsić.
Tek ćemo osetiti posledice nestručnosti
Privrednik Zoran Drakulić takođe ukazuje na problem partijskog kadriranja u državnim institucijama i javnim preduzećima, koje je po njegovoj oceni postalo ekstremno u poslednjih 13 godina.
„To je posledica toga što se na čelo državnih institucija i javnih preduzeća postavljaju nekvalifikovani partijski kadrovi. Svedoci smo ovih dana, sa zakašnjenjem, hapšenja mnogobrojnih partijskih funkcionera zbog ogromne korupcije koja je orkestrirana sa vrha vlasti. Na nesreću, dubinski se to može rešiti samo nekom novom vlašću koja će biti spremna da se sveobuhvatno obračuna sa korupcijom i da na čelo javnih preduzeća i državnih institucija stavi najbolje, profesionalne, nezavisne kadrove“, kaže Drakulić za B&F.
Na pitanje koliko manjak stručnog kadra u državi njemu komplikuje poslovanje u Srbiji, Drakulić odgovara da se posledice ogledaju u tome što nadležni ni ne razumeju do koje mere njihova nekompetentnost otežava položaj domaćim privrednicima.
„Pored toga, vlast se uopšte ne bavi potencijalnima domaće privrede, već je 90% subvencija dala stranim investitorima koji sada okreću leđa i odlaze! Tek ćemo osetiti posledice tog neznanja i loše ekonomske politike“, upozorava Drakulić.
*Aforizam Ninusa Nestorovića
Marica Vuković
Biznis & finansije 231, mart 2025.
Foto: Vladimir Vinogradov, Unsplash
