Globalna ponuda nafte bi ove godine, zbog rasta ponude koju predvode Sjedinjene Američke Države i slabije globalne potražnje od očekivane, mogla da premaši potražnju za oko 600.000 barela dnevno, saopštila je u Međunarodna agencija za energetiku (IEA), prenosi Reuters.

Izgledi za obilne zalihe uprkos američkim sankcijama velikim izvoznicima Rusiji i Iranu naglašavaju izazov za OPEC+ u balansiranju tržišta.

-Sjedinjene Države trenutno proizvode na rekordno visokom nivou i predviđa se da će biti ́ najveći izvor rasta ponude 2025. godine. Poslednja runda sankcija Rusiji i Iranu tek treba da značajno poremeti isporuke, iako su neki kupci smanjili kupovinu-, navodi se u mesečnom izveštaju IEA, koja savetuje industrijalizovane zemlje.

Prošlog meseca, IEA je predložila nešto manji višak od oko 500.000 barela dnevno, prema proračunima Rojtersa na osnovu podataka agencije.

Trgovinske tenzije bi mogle uticati na potražnju

Očekuje se da ce svetska potražnja za naftom porasti za 1,03 miliona barela dnevno 2025. godine, saopštila je IEA krajem prošle nedelje , što je za 70.000 barela dnevno manje u odnosu na prošlomesečnu prognozu, pri čemu je rast dolazi iz Azije pre svega Kine.

-Azijske zemlje ce činiti skoro 60% dobitaka, predvođene Kinom, gde ce petrohemijske sirovine obezbediti ceo rast kako potražnja za rafinisanim gorivima dostigne plato.Potrošnja nafte za potrebe petrohemije je glavni uzrok povećanja potražnje za naftom od vremena pandemije-navela je IEA.

Izveštaj naglašava prepreke sa kojima se OPEK+ suočava ove godine jer bi rastuće globalne ́trgovinske tenzije mogle uticati na potražnju u pozadini snažnog rasta ponude.

-Makroekonomski uslovi koji podupiru naše projekcije potražnje za naftom pogoršali su se tokom proteklog meseca kako su trgovinske tenzije eskalirale između SAD i nekoliko drugih zemalja,što nas je navelo da revidiramo svoje procene rasta potražnje za četvrti kvartal 2024. i prvi kvartal 2025. godine- saopštila je IEA.

S druge strane, u posebnom izveštaju OPEC je zadržao svoj stav o rastu tražnje za naftom u 2025.nepromenjenom na 1,45 miliona barela dnevno, i potvrdio povećanje proizvodnje OPEC+ od ́363.000 bpd u februaru, predvođeno Kazahstanom.

IEA smatra da će se globalni rast ponude u 2025. ́udvostručiti u odnosu na tempo rasta iz 2024., na oko 1,5 miliona barela dnevno, pod pretpostavkom da OPEC+ ne zadrži smanjenja proizvodnje posle aprila.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, pa svaka promena u njenoj ekonomiji neminovno utiče i na Srbiju. Postavlja se pitanje kako privredna kriza u toj zemlji može da se odrazi na srpsku ekonomiju i kakve posledice nosi politička i društvena nestabilnost kroz koju Srbija prolazi poslednjih meseci.

Navodeći da je Nemačka motor ekonomskog razvoja EU, a da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da Nemačka kao vodeća industrijska zemlja u okviru EU dve godine zaredom ima negativnu stopu rasta.
Recesija nije toliko duboka, kaže on, ali navodi da je činjenica da je i za 2025. projekcija da će rast u Nemačkoj biti svega 0,3 odsto.

„Na nivou evrozone procenjuje se da će rast biti 0,9 odsto, dakle ispod jedan odsto, što je anemičan rast i pod uticajem nekog eksternog šoka, kao na primer što su carine koje uvodi administracija u Vašingtonu. Takođe se nemačka privreda može opet naći u recesiji, što bi bilo prvi put u modernoj istoriji Nemačke da imate tako značajan udar na nemačku privredu. Svaka ta godina u recesiji znači dodatni gubitak konkurentnosti nemačke privrede, posebno kao i industrijski prisutne zemlje na međunarodnom tržištu. Ne samo u pogledu automobila, što je naravno najpoznatiji izvozni brend Nemačke, nego svakako i u proizvodnji drugih uređaja, opreme i uopšte generalno finalnih proizvoda“, rekao je Stanić.

On je naglasio da je iz Srbije izvoz u Nemačku prošle godine opao 3,5 odsto, a da je izvoz robe u Ameriku porastao oko 20 odsto.

Prema njegovim rečima, strane direktne investicije iz Nemačke 2023. bile su značajne oko 250 miliona evra, a prošle 2024. godine je bilo svega 20 miliona.

Stanić dodaje da su tako investicije iz Amerike prvi put u poslednjih 15-20 godina bile veće.

„Zahvaljujući tome što mi imamo ipak relativno visoku stopu rasta, koja se bazira na infrastrukturnim projektima i na oporavku domaće potrošnje, mi smo imali rast uvoza iz Nemačke, ali izvoz je opao. Iz tog razloga, možda je preterano kada se kaže ako se oni zakašlju, da mi dobijamo neku težu respiratornu infekciju, ali činjenica jeste da nemačka privreda se nalazi u jednoj vrlo kompleksnoj situaciji. Ona nije u dubinskoj krizi, možemo pre reći da je to stagnacija nego neka dublja recesija, ali ona ne može dugo trajati. Ili će uslediti neki oporavak nemačke privrede ili će ona upasti u neku dublju recesiju“, rekao je Stanić.

Gubitak energenata iz Rusije koji su bili jeftiniji, Zelena agenda koja često pritiska industrijsku proizvodnju, smanjenje zavisnost od uvoza iz Kine i pretnja carinama koje SAD uvode na čelik, osnovne industrijske metale, ali verovatno i širu lepezu proizvoda iz EU, kaže Stanić, dovodi do toga da Nemačka mora da se okrene jednom sistemu revitalizacije svoje privrede kroz infrastrukturne projekte, odnosno obnovu infrastrukture koja je u značajnom delu Nemačke ruinirala.

„I druga stvar, idu u naoružavanje nemačke vojske, odnosno povećanje kapaciteta tog sektora namenske industrije, kako bi oni mogli da kroz tu prizmu povećaju privrednu aktivnost, obezbede revitalizaciju privrede kao neki elektrošok njihovoj uspavnoj privredi i da posle kada krene taj oporavak od 2026. godine, 2027. da mogu opet da se vrate na neke grane privrede koje su konvencionalne, kao što je automobilska industrija“, rekao je Stanić.

Gde je šansa?

Stanić je rekao da je da su Stellantis i ranije Fiat Chrysler, značajno promenili ugled srpske privrede u očima stranih investitora.

„Kad pitate ozbiljne investitore koji je to značajan događaj koji je njih ubedio da je privreda Srbije kredibilan partner za ulaganje, oni bi rekli pokretanje proizvodnje Fiat-a 500L u Kragujevcu. Setite se 2013. godine kada je vrh proizvodnje automobila u toj fabrici bio 113.000 vozila na godišnjem nivou. Već od te 2014. godine počinje da opada taj broj proizvedenih automobila zato što taj model postaje u međuvremenu zastareo, a novi se ne uvodi, iako je bilo priče da će se mnogo ranije uvesti“, rekao je Stanić.

On dodaje da je u toj fabrici u Kragujevcu 2023. proizvodeno 186 jedinica, dok u isto vreme u Nemačkoj proizvode 4,1 milion, u Južnoj Africi 600.000, a u Kini 30 miliona.

„Postavlja se pitanje kako čak Nemačka sa tih četiri miliona da bude konkurentna kineskoj autoindustriji. Oni ne samo da gube poziciju na međunarodnom tržištu, nego gube čak i na unutrašnjem. Posebno kada su u pitanju hibridna vozila i ona koja su potpuno na električni pogon, iz prostog razloga što je nemačka autoindustrija bila zaista majstor u proizvodnji motora na benzin, na fosilno gorivo. A sa druge strane, gube jednostavno konkurentnost kada su u pitanju ti električni automobili“, rekao je Stanić.

Očekivanja su da će u budućnosti biti sve više električnih automobila, a sve je više potrošača u razvijenom delu sveta koji više gleda taj odnos cena-kvalitet.

„Bez obzira što je u pitanju neki brend koji se pojavio pre 5-10 godina, oni jednostavno idu ka tom kineskom proizvođaču i samim tim Kina jača tu svoju konkurentsku poziciju“, rekao je Stanić i dodaje da je Kina svetska fabrika i da proizvodi sve.

On kaže da je Fiat Chrysler dosta završavao na američkom tržištu, ali da je pitanje šta ako Amerika, kao što je najavila, uvede carine potencijalno na mnogo širi asortiman proizvoda.

„Onda se postavlja pitanje, ako je zatvoreno to američko tržište, jer ako vam udari neko carinu 25 odsto, pa kako vi da budete konkurentni, onda vi morate da se orijentišete na tržište Evropske unije. Sa druge strane, čak i da uvedete 100 odsto carinu na kineske automobile u sličnoj kategoriji, oni i dalje postaju cenovno konkurentni. Naravno, postoji način da oni jednostavno njih ograniče da se uvozi i samim tim nama se otvara mogućnost jer svaka privreda, svaka zemlja pa i svaka kompanija, kao što je u ovom slučaju Stellantis, mora da ima plan B. A taj plan B jeste da tržište od 450 miliona stanovnika je zaista značajno, gde vi možete i jedan deo potražnje za automobilima pokriti iz fabrike u Kragujevcu“, rekao je Stanić.

Šta preteže?

Stanić je rekao da ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi dolazi do rasta političkog rizika, a pritom privreda koja je racionalna mora da se prilagođava često iracionalnim političkim odlukama.

„Dakle, nije to samo nešto što je karakteristično za Srbiju, karakteristično je za i Evropu, a i većinu sveta. Što se tiče protesta u Srbiji, moramo naglasiti da oni traju već skoro četiri meseca. Čak i pre nego što su krenuli protesti, mi smo primetili, posmatrajući ključne makroekonomske indikatore privrede Srbije, da je usporavanje privrede Srbije već krenulo i pre toga, kao posledica anemičnih stopa rasta u EU i u Nemačkoj. I mi smo, recimo, poslednji kvartal 2024. godine imali znatno na nižem nivou nego što je bio prosek za celu 2024. godinu. Mi ne vidimo direktan uticaj ove situacije na proizvodnju, ne vidimo direktan uticaj na izvoz i ne vidimo direktan uticaj na nivo zaposlenosti“, rekao je Stanić.

Ono što se, dodaje, vidi krajem prošle godine i početkom jeste porast političkog rizika koji je posledica političke krize ili pat pozicije koja se dešava u Srbiji.

„Ali opet, sa druge strane, to nije od direktnog uticaja na privredu Srbije, jeste indirektnog kroz strane direktne investicije, koje su sada smanjene, značajno smanjene, posebno u februaru, mesecu, ali kada biste uzeli analizu novembar i decembar 2024. i januar ove godine, i to stavili u odnosu na novembar i decembar 2023. plus januar 2024. godine, vi biste videli da po svim makroekonomskim indikatorima imamo rast i po pitanju izvoza usluga, po pitanju izvoza robe, strane direktne investicije su doduše manje“, rekao je Stanić.

Što se tiče broja novosnovanih firmi, preduzetničkih radnji i drugih pokazatelja, Stanić kaže da se vidi pozitivna dinamika i da se čekaju podaci za februar.

„Činjenica je da do sada mi ne možemo jasno da razlučimo koliki je uticaj ovih protesta, a koliki je uticaj usporavanja evropske privrede na ekonomsku dinamiku u Srbiji. Mi i dalje verujemo i možemo to da argumentujemo da je na današnji dan još uvek veći uticaj usporavanja evropske privrede“, rekao je Stanić.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Prema poslednjim istraživanjima, pet odsto Švajcaraca je zakopalo zlato u bašti a procena je da je pod zemljom trenutno oko deset tona ovog plemenitog metala vrednog 750 miliona franaka.

Po načinu na koji kriju svoje zlato, Švajcarci bi mogli da se uporede s piratima.

Zlato je dobro imovinsko utočište jer predstavlja osiguranje u slučaju nepredviđenih životnih poteškoća.

Zato nije iznenađujuće da veliki broj Švajcaraca ima zlato.

Nedavnim istraživanjem Univerziteta Sankt Galen utvrđeno je da 65,2 odsto ili dve trećine od 3.000 ispitanika u Švajcarskoj veruje da je ulaganje u plemenite metale razumno.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Frajburgu Serđo Rosi je izjavio da ga je iznenadilo kada je saznao da ljudi još zakopavaju zlato i rekao je da je to pokazatelj nepoverenja u banke i da to banke moraju uzeti u obzir, piše portal swissinfo.

Zapravo je zlato za stanovnike ove bogate države jedan od omiljenih oblika ulaganja, ali i dalje prednjači ulaganje u nekretnine, deonice i obveznice.

Profesor Rosi nije iznenađen zainteresovanošću sugrađana za zlato. Prema njegovim rečima, političke i makroekonomske promene izazivaju zabrinutost u celom svetu, pa tako i u Švajcarskoj.

„Postoje inflatorni pritisci koji uzrokuju strah od pada vrednosti štednje u bankama. Zlato je na glasu kao sigurna investicija koja ne gubi vrednost. Ljudi, koji to mogu sebi da priušte, kupuju zlato kako bi održali ili čak povećali svoju imovinu“, dodaje Rosi.

Rosi napominje da je bogatstvo prosečnog Švajcarca mnogo veće nego u drugim zemljama.

„Građani Švajcarske mogu da kupe tone zlata, što je teže ili nemoguće u mnogim drugim zemljama“, ističe on.
Istraživanje ovog fenomena pokazalo je i druge, kako se navodi, impresivne rezultate.

Naime, utvrđeno je da 22 odsto ispitanika prosečno ima 100,83 kilograma zlata vrednog 7.500 franaka. Procena je da je među stanovništvom cele Švajcarske ima ukupno 200 tona zlata koji je vredan 14,9 milijardi franaka.

Istraživanjem je utvrđeno da je 43 odsto onih koji bi zlato prodali samo u hitnim slučajevima.

Izvor: Klix.ba
Foto: Pixabay

Zemlje Evropske unije su 2024. godine izvezle lukovice orhideja, zumbula, narcisa i lala u rastu ili cvetu u vrednosti od 98,9 miliona evra, dok je uvoz iznosio samo 4,7 miliona evra, objavio je Eurostat

Kancelarija EU zadužena za statistiku napominje da je Holandija i dalje glavni izvoznik pomenutih vrsta cveća u EU, u vrednosti od 82 miliona evra, što predstavlja 83 odsto ukupnog izvoza.

Svi ostali najveći izvoznici su imali neuporedivo manji udeo ispod Poljska (9,0 odsto), Belgija (4,0), Nemačka i Danska (po 1,0 odsto), piše Blic.

Švajcarska je bila glavni uvoznik ovih proizvoda iz Evropske unije, u vrednosti od 39,4 miliona evra (40 odsto od ukupnog broja), a slede Velika Britanija (15 odsto), Norveška (10), Kirgistan (7,0) i Ukrajina (6,0).

EU je takođe izvezla druge lukovice biljaka, krtola, korena gomolja, grmlja, krošnje i rizoma u rastu ili cvetu u vrednosti od 30,1 milion evra, pri čemu je Holandija takođe glavni izvoznik u ovoj kategoriji sa 17,9 miliona evra (ili 59 odsto ukupnog iznosa).

Izvor: Blic
Foto: Pixabay