U skoro pa svim oblastima i testovima učenici iz Srbije su ostvarili lošije rezultate nego što je to prosek država članica OECD-a. Istovremeno, rezultati učenika u Srbiji su lošiji nego 2022. godine kada je urađeno prethodno testiranje.
Prosek učenika u Srbiji koji mogu da samostalno primene znanje iz prirodnih nauka u različitih situacijama i sa problemima sa kojima se prvi susreću je svega 1 odsto, dok je prosek ostalih država 7 odsto.
Više od polovine učenika u Srbiji, odnosno 52 odsto, nalazi se na srednjem ili višem nivou čitalačke pismenosti, dok je prosek OECD-a 69 odsto. Ovi učenici mogu da prepoznaju glavnu poruku teksta, pronađu informacije na osnovu jasno navedenih, iako ponekad složenih kriterijuma, kao i da razmišljaju o svrsi i formi teksta kada im se to izričito zatraži.
Učenici i veštačka inteligencija
Samo 12 odsto učenika navelo je da nikada ili gotovo nikada ne koristi AI četbotove.
Matematika i problemi
Još je manji broj učenika koji dostižu najviše nivoe matematičkog znanja. Svega dva odsto učenika u Srbiji ostvarilo je nivo 5 ili 6 na PISA testu iz matematike, dok je prosek OECD-a osam odsto. Učenici na tim nivoima mogu da rešavaju složene matematičke probleme, modeluju zahtevne situacije i biraju najefikasnije strategije za njihovo rešavanje. Najveći udeo učenika sa ovako visokim rezultatima zabeležen je u azijskim obrazovnim sistemima, među kojima se izdvajaju Kina, Singapur, Tajvan i Koreja.
Učenje i gubljenje vremena
Oko polovina učenika iz Srbije zapravo planira svoje učenje, postavlja ciljeve i preispituje sebe tokom učenja, a više od dve trećine učenika smatra da se inteligencija može razviti kroz rad, trud i povratne informacije, odnosno učenje.
Čak 63 odsto učenika je izrazilo radoznalost i želju za učenjem. Doduše, pre par godina broj zainteresovanih je bio veći. A skoro jedna trećina, 28 odsto učenika, smatra da je škola gubljenje vremena (prosek OECD-a je 24 odsto).
PISA: Društveni i politički kontekst
OECD pak naglašava da je važno uzeti u obzirom društveni i politički kontekst koji je prethodio testiranju.
„Ove promene zabeležene su u kontekstu široko rasprostranjenih štrajkova učenika i nastavnika tokom godine koja je prethodila testiranju PISA 2025“, naglasili su izveštaju.
