EkonomijaVesti

Ako sami sebi uplaćujete doprinose oni su viši za 11,6 odstu u 2026. godini

by bifadmin
Od uplate za januar 2026. godine važe nove osnovice osiguranja u Srbiji, koje su za 11,6 % više u odnosu na prethodnu godinu i građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica, saopštio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Osnovica može da se menja

Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno, osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 % prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 51.297 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 732.820 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 %, što znači da će mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje biti u rasponu od 12.311,28 do 175.876,80 dinara.

Za građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa rok dospelosti je 15. u mesecu za prethodni mesec.

Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev. Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.

Oko 22.000 „samostalaca“

U staž osiguranja računa se vreme za koje je građanin uključen u obavezno osiguranje po osnovu člana 15 Zakona o PIO plaćao doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema podacima iz decembra prošle godine, oko 22.000 građana Srbije samostalno uplaćuje doprinose za penzijsko osiguranje.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Eksperiment: Šta su beskućnici uradili sa 10.000 evra koju su dobili od države

by bifadmin

Godine 2019, gradske vlasti u Stokholmu, u Švedskoj, pokrenule su eksperiment koji su mnogi otvoreno nazvali potpuno ludim.
Naime, odabrali su 50 beskućnika i svakom od njih dali 100.000 švedskih kruna, što bi bilo otprilike 10.000 evra.

I sve to bez ikakvih uslova, bez nadzora i bez pravila. Mogli su da rade šta god žele sa novcem. Da ga piju, kockaju ili troše na bilo koji način koji im odgovara. Mogli su da raspolažu njime kako žele. Istaknuti sociolozi predvideli su katastrofu. Tvrdili su da će 80 odsto učesnika potrošiti novac na alkohol i drogu u roku od mesec dana.

Humanitarne organizacije su takođe protestovale, govoreći: „Ovo je okrutno. Finansirate zavisnost“, piše Dnevno.hr

Ali samo godinu dana kasnije, stigli su rezultati koji su šokirali apsolutno sve. Čak 72 odsto učesnika više nije bilo beskućnik, već je imalo iznajmljene stanove i pronašlo posao. Neki su čak pokrenuli i male biznise.

– Bio sam beskućnik sedam godina, ne zato što sam bio alkoholičar, već zato što me niko nije hteo zaposliti bez adrese. Bio je to začarani krug – rekao je jedan čovek koji je kupio alat i postao vodoinstalater.

Izvor: Kamatica/Dnevno.hr

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Predlog EU : Ograničavanje stranih investicija na 49% u strateškim sektorima

by bifadmin

Procureo je nacrt Zakona EU o industrijskom ubrzanju (IAA) koji postavlja visoku granicu za napore bloka da dotegne regulativu za strane direktne investicije (SDI) u strateškim sektorima u nastajanju. Planovi podrazumevaju da se međunarodno vlasništvo ograniči na 49 odsto, što je izazvalo upozorenja o promeni paradigme za SDI.

Kako prenosi FDi Intelligence, IAA je ključna reforma Evropske komisije za dekarbonizaciju i proizvodnju, koja se još uvek finalizuje u Briselu. Nacrt pokazuje da Komisija razmatra do sada neviđene poteze da koristi SDI kao alat za izgradnju lokalnih kapaciteta, stvaranje radnih mesta i povećanje konkurentnosti.

„Veoma sveobuhvatan skup kriterijuma koji će se primenjivati na odobravanje SDI jasni su znaci promene paradigme“ u kreiranju industrijske politike EU, rekao je Andre Volf, šef odeljenja za tehnologiju, infrastrukturu i industrijski razvoj u Centru za evropsku politiku.

Ograničenja SDI u nacrtu IAA, koji bi Komisija trebalo da predloži 25. februara, obuhvataju grinfild investicije od 100 miliona evra i više u neimenovanim „ključnim strateškim sektorima u nastajanju“.

Firme van EU koje žele da ostvare ova ulaganja moraju to da urade putem zajedničkih poduhvata sa entitetima iz EU, pri čemu ovi drugi imaju najmanje 51 odsto udela.

„Ovo je potpuno novo za politiku EU… to bi bila velika promena“, rekao je Leonard fon Rumel, partner u advokatskoj firmi Blomštajn u Berlinu i Briselu.

Strani investitor mora licencirati prava intelektualne svojine i deliti znanje sa svojim lokalnim operacijama, a svako intelektualno pravo koje se stvori u EU mora tamo i ostati. U decembru je Komisija signalizirala da će „usloviti“ određena ulaganja transferom tehnologije, a Industrijski akcioni plan EU objavljen prošlog marta ograničava učešće stranih proizvođača baterija u programima subvencija na one koji dele veštine i znanje. Ali predlozi IAA su „veliko mešanje u ono na šta su kompanije navikle u EU“, kaže fon Rumel.

IAA takođe zahteva da projekti koje finansiraju strane troše 1 odsto svojih prihoda na istraživanje i razvoj EU, a najmanje 50 odsto ulaznih elemenata koji se koriste u proizvodima koje prodaje u bloku mora biti proizvedeno u EU. Najmanje polovina radnika u ovim kompanijama takođe mora biti iz EU, što otkriva zabrinutost Brisela zbog situacija poput one u kojoj je kineski proizvođač baterija CATL navodno doveo 2000 kineskih radnika kako bi pomogao u razvoju fabrike vredne 4,1 milijardu evra u Španiji.

Iako je Kina navodno glavna meta investicionih ograničenja IAA, reforme takođe podstiču poređenja sa njenim pristupom stranim direktnim investicijama. Kina je otvorila svoje tržište investitorima u zamenu za razvoj lokalnih kapaciteta. „Takvi predlozi gotovo da imitiraju kinesku strategiju industrijskog rasta, koju je EU kritikovala u prošlosti“, rekao je Volf.

Sektori koje je obuhvatio IAA nisu detaljno navedeni u procurelom dokumentu. Ali dokument ih naziva „ključnim strateškim sektorima i tehnologijama, kao što su energetski intenzivne industrije, čiste tehnologije ili lanac snabdevanja električnim automobilima“.

„Dodeljivanje sektora ovim grupama… biće predmet žestoke debate“, rekao je Volf.

IAA nastoji da proširi ovlašćenja Komisije za strane direktne investicije, koja su istorijski bila u rukama država članica. Nacionalne vlade moraju da odluče da li investicija ispunjava kriterijume IAA, ali Komisija može da preuzme ovu ulogu za projekte koji uključuju visok stepen inovacija, uključuju velika kapitalna ulaganja ili utiču na više država članica.

Novi proces pregleda je takođe zbunio savetnike. „To je u osnovi novi režim provere pored trenutnog režima provere stranih direktnih investicija (nacionalna bezbednost) koji imamo u Evropi“, rekao je fon Rumel.

Pre nego što stupi na snagu, IAA moraju da odobre Savet i Parlament.

Odredbe o stranim direktnim investicijama „suočiće se sa velikim protivljenjem slobodne trgovine i multinacionalnih kompanija, tako da će verovatno biti razvodnjene kako pre objavljivanja konačnog predloga Evropske komisije, tako i tokom zakonodavnog procesa,“, rekao je Tomaš Vlostovski, upravljački partner savetodavne kompanije EU Strategije sa sedištem u Briselu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Hoće li i kako banke odobravati kredite za nekretnine upisane po „zakonu o legalizaciji“

by bifadmin

Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o „legalizaciji“ moći će da bude upisana hipoteka, ukoliko imaju urednu tehničku i pravnu dokumentaciju i ispunjavaju urbanističke i građevinske uslove, ocenjuje za Forbes Srbija finansijski konsultant Vladimir Vasić i bivši sekretar Udruženja banaka.

Međutim, on ukazuje da će banke u početku biti opreznije kod odobravanja kredita povezanih s ovim nekretninama. I savetuje vlasnicima da ne staju samo na proceduri upisa vlasništva u katastru.

Zakon

Skupština Srbije usvojila je u oktobru Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima. Novi zakon omogućava prijavu za upis vlasništva nad nepokretnostima po jednostavnijoj proceduri od prethodnog zakona koji je zahtevao obimniju dokumentaciju.

Prijava za upis vlasništva nad nepokretnostima, po novom zakonu, traje do 5. februara, ali nadležni spominju i mogućnost produženja roka. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, do 28. januara u 19 časova, stiglo je 1.228.947 prijava za upis.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam u objavi na svom sajtu navodi da prva rešenja o upisu očekuje od marta.

Forbes Srbija istraživao je da li će banke davati kredite za kupovinu nepokretnosti koje u katastar budu upisane po novom zakonu. Kao i da li će ovakve nekretnine prihvatati kao kolateral, odnosno na njima upisivati hipoteku.

Šta kažu banke

 

Iz Unicredit  banke navode da posluju u skladu sa važećim propisima Srbije i da u načelu „sve nepokretnosti koje su uredno upisane u katastar nepokretnosti mogu biti sredstva obezbeđenja“.

„Svaka nepokretnost (objekat) se posmatra kroz pojedinačni postupak. Prilikom procene uzimaju se u obzir pravni status i konstrukciona ispravnost objekta. Oni su glavni potencijalni rizici koji mogu uticati na njegovu tržišnu vrednost. U zavisnosti od toga, tržišna vrednost se, po potrebi, koriguje u slučaju postojanja pravnih ili tehničkih ograničenja“.

Navode da nekretnina evidentirana po ovom Zakonu može biti prihvaćena kao kolateral ukoliko ispunjava uslove propisane internim aktima banke i važećim propisima.

Osim vlasništva, potrebno ispuniti i druge uslove

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Forbes Srbija da ako su objekti na zemljištu legalizovani, imaju urednu tehničku i pravnu dokumentaciju, ispunjavaju urbanističke i građevinske uslove i kao takvi evidentirani u katastru – banke će moći da ih prihvataju kao kolateral i na njima upisuju hipoteku.

Međutim, on ukazuje da je važno razumeti da je evidencija vlasništva u katastru samo jedan korak ka punoj pravnoj i tržišnoj legalizaciji nepokretnosti.

Prava vrednost za banke, prema njegovim rečima, nastaje tek kada su paralelno ispunjeni i drugi kriterijumi.

To su, kako navodi, legalnost objekta, tehnička ispravnost, usklađenost sa propisima, jasna dokumentacija i tržišna likvidnost.

Vasić savetuje vlasnicima da nakon upisa vlasništva u katastru rade i na ispunjenju svih drugih pravnih i tehničkih uslova, kako bi nepokretnost postala punopravno bankarski prihvatljiv kolateral i time dobila veću tržišnu i kreditnu vrednost.

Prilikom donošenja odluka, banke će, prema oceni Vasića, primarno posmatrati kombinaciju pravne sigurnosti, tehničke ispravnosti i tržišne vrednosti nepokretnosti.

To, kako kaže, uključuje – 1. čisto vlasništvo bez sporova, tereta i zabeležbi, 2. kvalitet dokumentacije na osnovu koje je izvršen upis, 3. status legalizacije i usklađenost sa urbanističko-građevinskim propisima, 4. tehničku ispravnost objekta, 5. procenjenu tržišnu vrednost i likvidnost, 6. realnu mogućnost prodaje u slučaju aktiviranja hipoteke.

„Drugim rečima, banku ne zanima forma zakona, već rizik naplate. Da li je nepokretnost pravno sigurna, tržišno vredna i likvidna“, navodi on.

U početku moguće pojačane kontrole

Na pitanje da li bi banke mogle da imaju posebna pravila/procedure za nepokretnosti upisane po novom zakonu, i da li će praviti razlike u odnosu na ranije upise, Vasić navodi da vrlo verovatno da hoće, u početnoj fazi primene zakona.

„Ne u smislu zabrane kreditiranja, već kroz pojačane interne kontrole, dodatne pravne provere i konzervativniji pristup proceni rizika kod prvih slučajeva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, to je standardno ponašanje bankarskog sistema kod svake nove regulative dok se ne uspostavi stabilna praksa, sudska tumačenja i ujednačena tržišna primena.

Dugoročno, Vasić smatra da razlike između „starih“ i „novih“ upisa ne bi trebalo da postoje.

„Pod uslovom da novi sistem obezbedi istu ili višu pravnu sigurnost“.

Vasić ne očekuje da će banke sistemski i trajno manje vrednovati nekretnine upisane po novom zakonu.

„U početnoj fazi može postojati veći oprez u proceni rizika, ali vrednovanje nepokretnosti za banke se suštinski zasniva na lokaciji, tržišnoj tražnji, likvidnosti, pravnoj sigurnosti i mogućnosti efikasne naplate kroz hipoteku“.

Ako su ti elementi stabilni, sama činjenica da je nepokretnost upisana po novom zakonu neće dugoročno značiti nižu vrednost, zaključuje Vasić.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Da li je bolje koristiti svinjsku mast ili ulje prilikom pripreme jela

by bifadmin

Svinjska mast se poslednjih godina vratila u kuhinje, često uz tvrdnju da je zdravija od ulja i da su je naše bake koristile s razlogom. Za jedne je to povratak tradiciji, za druge samo još jedan prehrambeni trend.

Međutim, da li je svinjska mast zaista bolji izbor od biljnih ulja i drugih masnoća ili je stvar ipak malo složenija? Kao i obično, odgovor nije crno-beo i zavisi od toga kako, koliko i za šta je koristite.
Šta mast razlikuje od ulja i maslaca

Svinjska mast je životinjska masnoća, bogata zasićenim i mononezasićenim masnim kiselinama. Upravo zbog tog sastava stabilna je na visokim temperaturama, što znači da se sporije razgrađuje pri pečenju i prženju. Zato se često navodi kao dobar izbor za pripremu jela koja zahtevaju visoku temperaturu – prženje mesa ili krompira. Za razliku od nekih biljnih ulja, ne dimi se brzo i ne menja ukus jela.
S druge strane, biljna ulja nisu sva ista. Maslinovo ulje, na primer, bogato je nezasićenim masnim kiselinama i ima dokazano pozitivno dejstvo na zdravlje, ali nije idealno za svaku vrstu termičke obrade. Suncokretovo i kukuruzno ulje često se koriste zbog cene i neutralnog ukusa, ali su osetljivija na visoke temperature. Maslac, iako omiljen zbog okusa, takođe sadrži dosta zasićenih masti i mlečne materije koje lako zagore.

Drugim rečima, svinjska mast ima tehnološke prednosti u kuvanju, ali to ne znači automatski da je zdravija u svakom kontekstu, piše Index.hr.

Zdravlje, količina i realna očekivanja

Najveća zabluda vezana za svinjsku mast jeste ideja da je ona sama po sebi zdravija alternativa svim drugim masnoćama. Istina je da sadrži i mononezasićene masne kiseline, ali i značajan udeo zasićenih masti, za koje važi preporuka da se ograniči unos. To ne znači da treba da je izbacite, ali znači da s njom treba biti umeren.

Problem često nije u samoj masti, nego u količini i načinu ishrane. Ako svinjsku mast koristite povremeno, za jela koja to stvarno traže, i pritom jedete raznoliku hranu bogatu povrćem, ribom i biljnim uljima, nema razloga za paniku. Međutim, ako je koristite svakodnevno i u velikim količinama, teško je govoriti o zdravijem izboru.

Svinjska mast nije čudotvorna namirnica, ali nije ni prehrambeni neprijatelj kakvim se nekad smatrala. Kao i kod većine stvari u ishrani, ključ je u ravnoteži. Ulja, maslac i mast imaju svoje mesto u kuhinji – pitanje je samo znate li kada i za šta da ih koristite.
Svinjska mast ima smisla onda kad vam treba masnoća koja podnosi visoke temperature i daje dobar, ali nenametljiv ukus. Najbolje se pokazala kod pečenja mesa – posebno svinjetine, piletine i teletine – jer ravnomerno prenosi toplotu i pomaže stvaranju dobre korice.

Odlična je i za pečenje krompira, bilo u tiganju ili rerni, jer daje hrskavost kakvu je teško postići uljem. Tradicionalno se koristi i za jela od kupusa i pasulja, gde mala količina masti zaokružuje ukus celog jela. Manje ima smisla koristiti je za lagane salate ili jela koja se ne zagrevaju, ali za ozbiljno pečenje i „konkretnu“ zimsku kuhinju – svinjska mast i dalje ima svoje mesto.

Izvor: Index.hr/021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Stav prosečnog srpskog preduzetnika prema ulaganju na berzi

by bifadmin

Ovo je verovatno najčešća rečenica prosečnog domaćeg preduzetnika kada se povede neobavezan razgovor o ulaganju na berzi. Kako to da su još uvek toliko udaljeni berza kao najsofisticiraniji tržišni mehanizam i lokalni preduzetnici u čijoj suštini postojanja i opstanka leži razumevanje tržišta?

Konzervativan obrazac plasiranja viškova raspoloživih novčanih sredstava caruje u Srbiji u kontinuitetu, sa nekim kraćim iznimkama od početka tranzicije ka tržišnoj privredi. Ako se posmatra šira slika, i sam evropski kontinent čiji smo deo predstavlja uočljiv kontrast u odnosu na američki pristup štednji i investiranju.

U većini evropskih zemalja dominira štednja putem bankarskih depozita, skromna orijentacija ka ulaganjima na berzi i u rizične oblike poslovanja poput startapova, dok su penzioni planovi mahom orijentisani na konzervativne investicione alternative poput državnih obveznica.

U ovakvim okolnostima nije bilo realno očekivati da jedna mala istočnoevropska privreda, sa okasnelim početkom tranzicije, iznedri neke značajno drugačije investicione tokove. Štaviše, zbog specifičnih ovdašnjih uslova, naša investiciona scena izgleda još više učaurena u konzervativne planove, sa još uvek sitnim koracima ka razbijanju ovakve slike.

Nasleđe prošlosti i niska finansijska pismenost

Tome je svakako doprinelo golemo breme finansijskih prevara i nedaća iz bliske prošlosti, koje su katkad organizovane uz svesrdnu pomoć vlasti. Piramidalne štedionice 90-ih, zajmovi za preporod države i „zamrzavanje“ devizne štednje, ostali su duboko urezani u sećanju sada već starijeg dela stanovništva. Ovaj predtranzicioni period obeležila je i jedna od najvećih svetskih inflacija, što je građanima dodatno usadilo priličnu skepsu prema domaćem finansijskom sistemu.

Povratak poverenja u finansijske institucije nakon petooktobarskih promena išao je postupno. Premda je u velikoj meri vraćeno poverenje u banke, sunovrat Beogradske berze nakon izbijanja svetske finansijske krize faktički je urušio temelje neke nove klase investitora, koji su se odvažili na preuzimanje većeg rizika. Istina, veliki broj ovdašnjih građana u berzanske vode je ušao nespreman, mahom vođen zaradom pojedinaca iz svoje okoline. Ovakav pristup surovo je kažnjen krahom mladog, nezrelog tržišta akcija, koje je sa početkom svetske krize pokazalo sve anomalije od kojih je bilo satkano.

Iako se pad Beogradske berze izazvan svetskom krizom odigrao prilično davno i u međuvremenu je stasala nova generacija ulagača, posledice ovog kraha ostale su do današnjeg dana. One su se pre svega ogledale u lošem funkcionisanju institucija, slaboj zaštiti manjinskih akcionara i oskudnoj ponudi kvalitetnih finansijskih instrumenata na domaćem tržištu. Ova simbioza negativnih faktora, „zakucala“ je sudbinu domaćeg tržišta kapitala, čiji razvoj obitava još samo u državnim strategijama koje se ređaju iz godine u godinu, bez ikakvih rezultata.

Uz sve to, nivo ekonomske i finansijske pismenosti stanovništva ostao je i posle više od dve decenije tranzicije izuzetno nizak. Ne zna se da li prosečan građanin Srbije manje poznaje osnove javnih finansija („dobar je političar, stalno deli neke pare“) ili berzansko poslovanje („tamo ili propadneš ili se obogatiš“), i zato je sve češće žrtva finansijskih prevara putem Interneta („i tako sam zaradio 150 odsto za dva meseca i sad mi ne daju da povučem pare“). Nažalost, i u delu stanovništva orijentisanom ka preduzetništvu nije mnogo bolja situacija i često sami poslovi trpe zbog elementarnog nepoznavanja finansijskih principa.

Uticaj inflacije na promenu razmišljanja o ulaganjima

U takvom investicionom okruženju ne čudi da je tri četvrtine štednje građana plasirano u nekretnine, koje su i tokom najnesigurnijih vremena imale vrednost i putem rente uvek donosile kakav-takav prinos. Preostala četvrtina raspoloživog kapitala uglavnom se nalazi u bankama, pretežno u vidu neoročenih depozita, ali i sve prisutnijih gotovinskih (keš) investicionih fondova, koji predstavljaju za nijansu lukrativnije rešenje od klasičnog oročavanja štednje. Tek delić kolača čija vrednost dobacuje skoro do nivoa bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, čini najrizičnija vrsta plasmana, bilo da su u pitanju domaće i inostrane akcije, ili domaći investicioni fondovi specijalizovani za plasman sredstava u rizičniju vrstu imovine.

Pre samo nekoliko godina, malo ko je mogao pomisliti da će jedan makroekonomski faktor uticati na promenu ovdašnjeg obrasca ulaganja više nego svi napori kreatora ekonomske politike tokom dugog perioda. Visok rast inflacije koji se pojavio posle dužeg vremena, samo tokom 2022. godine obrisao je celokupnu zaradu na deviznoj štednji u bankama u proteklih deset godina. Kumulirana inflacija u proteklih nekoliko godina, pak, duboko je zašla i u samu osnovicu štednje, navodeći veliki broj građana na preispitivanje investicione strategije.

Inflacija, stasavanje novog korpusa investitora kroz sve prisutniji tehnološki sektor, te ekspanzija sadržaja o investiranju i preduzetništvu putem društvenih mreža, doprineli su velikom rastu popularnosti investiranja na tržištu akcija. Istina, ovaj rast se desio na niskoj osnovici, ali je visoko skoncentrisan u mlađem delu populacije, što daje osnovan optimizam za njegovo ubrzanje u budućnosti.

I dok je investiranje sve manje tabu tema među mlađim, obrazovanijim delom stanovništva, ovdašnji preduzetnici i vlasnici krupnijeg kapitala i dalje uglavnom neguju skepsu prema ovakvom obliku finansijskih plasmana. Starija generacija preduzetnika, stasala tokom 90-ih godina prošlog veka i u ranim tranzicionim godinama, nije pokazivala ozbiljan interes za izlazak na berzu i deljenje rizika sa investicionom javnošću. Otuda valjda logično sledi i razmišljanje da ne treba mnogo verovati onima koji profesionalno upravljaju svetskim korporacijama, pa samim tim ni da posedovanje njihovih akcija može biti prednost u odnosu na strogo kontrolisano ulaganje u sopstveni posao (ili nekretnine).

Ponude na stolu

A sa razvojem modernih tehnologija, dostupnost svetskog finansijskog tržišta i široke lepeze finansijskih instrumenata nikada nije bila veća. Posredstvom inostranih, onlajn brokera ili domaćih berzanskih posrednika, moguće je lako pristupiti bilo kom tržištu kapitala i formirati portfelj hartija od vrednosti u skladu sa ličnim sklonostima. Nedostatak početnih znanja moguće je nadoknaditi širom diversifikacijom, pa ne čudi što je najfrekventniji instrument među domaćim investitorima ETF na američki indeks S&P 500, koji i sa relativno malom količinom novca omogućava indirektnu kupovinu vlasništva u 500 najvećih američkih kompanija.

Formiranje sopstvenog portfelja akcija kompanija zahteva viši nivo angažmana, pa i specifičnih znanja, ali ni to nije nešto što je nedostižno, naročito za preduzetnike koji po definiciji prihvataju viši nivo rizika.

Premda se berze poistovećuju sa tržištem akcija, na njima je moguće plasirati ušteđevinu i u najmanje rizične finansijske instrumente, poput državnih obveznica koje su sa zamahom inflacije 2022. godine i rastom kamata donosile prilično solidne nominalne zarade, značajno premašivši kamate u bankama. Tako su krupniji domaći investitori, ali i preduzetnici sa viškom kapitala, u većem delu perioda 2022-2023. mogli pazariti evroobveznice naše države uz prinos od oko šest procenata i „fiksirati“ ovu zaradu i na duži vremenski period. Sve ovo uz više nego visoku likvidnost koja garantuje, po potrebi, momentalno povlačenje sredstava prodajom ovih dužničkih hartija na međunarodnom tržištu.

Pomenute mogućnosti su tek delić sve bogatije ponude na globalnom tržištu kapitala, dok se ovde vodi mrtva trka oko toga da domaće tržište sačini iole konkretniju ponudu potencijalnim ulagačima, a ovdašnji kapitalisti otkriju svet portfolio investicija.

Nenad Gujaničić

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: olly18, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je srebro poskupelo za godinu dana 270 odsto?

by bifadmin

Cena srebra je u roku od godinu dana skočila za 270 odsto. Toliko ne poskupljuje čak ni zlato. Šta je razlog za to – i kakvi su dalji izgledi? Lov na rekorde kod plemenitih metala nastavlja se nesmanjenom žestinom i u novoj berzanskoj godini. Najpre je ove sedmice cena zlata probila psihološku granicu od 5.000 dolara, a onda je i srebro po prvi put u istoriji berze premašilo okruglu granicu od 100 dolara i dostiglo novu rekordnu vrednost od 117,69 dolara.

Već i prošle godine ta dva plemenita metala spadala su među favorite investitora na berzama: i zlato i srebro poskupeli su najviše još od 1979. godine. Međutim, srebro je raslo znatno brže: zlato je u 2025. poskupelo za gotovo 65 odsto, dok je srebro zabeležilo rast od čak 148 procenata.

„Visokodinamičan uzlazni trend“

I u ovoj godini srebro prednjači po rastu vrednosti: od početka januara do danas beleži plus od više od 45 procenata, dok je kod zlata rast relativno skroman – oko 21 odsto. Prema rečima analitičara HSBC Jerga Šerera, srebro se nalazi u „visokodinamičnom uzlaznom trendu“.
Pritom i srebro i zlato imaju koristi od svog ugleda „sigurne luke“ za investitore. S obzirom na veliki broj geopolitičkih konflikata širom sveta, sve nepredvidljivije ponašanje predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i snažan pad vrednosti dolara, ta dva plemenita metala trenutno su posebno tražena među investitorima, prenosi Dojče Vele.

Solarni bum podstiče industrijsku tražnju

Kod srebra se pojavljuje i dodatni pokretač rasta cena: potražnja iz industrije. Više od polovine ukupne potražnje za srebrom otpada na industrijsku primenu. „Posebno je širenje solarne energije podstaklo potražnju za srebrom“, kaže Sonja Marten, glavna ekonomistkinja DZ-banke.

Globalni trend ka obnovljivim izvorima energije učinio je srebro nezamenljivom sirovinom – pre svega u proizvodnji fotonaponskih ćelija, gde je srebro i dalje teško zameniti bez gubitka efikasnosti.

Proizvodnja ne uspeva da isprati potražnju

Međutim, srebro nije traženo samo u tom sektoru. Velika potražnja postoji i u elektromobilnosti, elektronici, visokotehnološkoj proizvodnji i komunikacionoj tehnologiji – kao i u data-centrima, zbog buma veštačke inteligencije, prenosi Dojče Vele.

Ipak, svetska proizvodnja srebra ne uspeva da isprati visoku potražnju, piše Dojče vele. To je delimično posledica činjenice da više od 70 odsto globalne proizvodnje srebra nastaje kao sporedni proizvod pri eksploataciji olova, cinka, bakra i zlata. Samo oko 30 procenata potiče iz primarnih rudnika srebra. To ograničava sposobnost industrije da brzo reaguje na više cene povećanjem proizvodnje.

Uska grla na strani ponude dodatno podstiču rast cena. Analitičari govore o „strukturnom deficitu ponude“ – za mnoge je to suština priče o srebru. Istovremeno, to daje izvesnu održivost cenovnom rastu ovog plemenitog metala, što ga razlikuje od ranijih uzleta koji su bili vođeni pre svega spekulacijama.

Relativno malo spekulacija

Zapravo, veliki investitori poput hedž‑fondova ne spadaju među glavne pokretače rasta cene srebra. To pokazuje pogled na nedeljne izveštaje „Commitment of Traders“ (CoT), koji sumiraju pozicije ključnih učesnika na američkim fjučerskim i terminskim tržištima.
Spekulacija na tržištu srebra ostaje niska, konstatuje tržišni ekspert Robert Retfeld iz kompanije Wellenreiter‑Invest. „Iz ugla CoT‑podataka, srebro bi moglo da nastavi da raste.

“Da li je srebro precenjeno?

Ipak, pogled na odnos cene zlata i srebra – takozvanu gold‑silver ratio – poziva na oprez. Ovaj pokazatelj govori koliko je unci srebra potrebno da bi se kupila jedna unca zlata. Trenutno se taj odnos nalazi na oko 47. „Niža vrednost gold‑silver odnosa poslednji put je zabeležena u septembru 2011. godine“, kaže Karsten Frič, analitičar sirovina u nemačkoj Komercbanki.

Tako nizak odnos ne ukazuje samo na relativnu snagu srebra, već i na moguću precenjenost. Srebro, u poređenju sa zlatom, više se ne može smatrati povoljnim, naglašava stručnjak za sirovine Frič.

Ko sada još želi da uskoči na „voz srebra“, mora da spremi jake živce. S naglim rastom cene srebra primetno je porastao i rizik od korekcije. Berzanski stručnjaci za 2026. godinu očekuju snažne oscilacije cena tog plemenitog metala.

Foto: Geizkragen69, Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Umetnost i nauka: kako prženje kafe budi arome

by bifadmin

Iza svake šoljice kafe krije se složen i precizan proces u kojem se susreću znanje, iskustvo i tehnologija. Posebno mesto u tom lancu zauzima prženje kafe – kratak, ali intenzivan trenutak u kojem se oblikuju miris, boja i ukus zrna. Upravo tada ona dobija svoj prepoznatljiv karakter, nastao kao rezultat pažljivo kontrolisanih faza i stručnosti pržioničara.

Od kvalitetnog uzgoja biljke, do obrade zrna, pa čak i tehnologije same ambalaže – Grand kafa na svakom koraku ulaže u unapređenje celokupnog iskustva koje donosi svet kafe, kako bi ga približila svojim vernim potrošačima. Jedan od tih koraka je i segment prženja kafe – umetnost i nauka u isto vreme. Tokom tog kratkog, ali izuzetno intenzivnog procesa, oslobađa se oko 800 različitih supstanci koje zajedno stvaraju prepoznatljiv miris i bogat ukus kafe, objašnjava Ilija Đurić, specijalista za kafu, istraživanje i razvoj, iz Atlantic Grupe.

„Pečenje se obavlja po fazama – pržioničar kombinuje elemente energije, temperature, brzine, i vremena. Vreme pojedinačnih ciklusa može da varira, ali ukupno vreme ne prelazi više od 12 minuta. U prvoj fazi zrno se suši, menjajući boju od zelene ka zlatnožutoj, u drugoj fazi volumen zrna raste, nastavljajući da menja boju – kompletno menjajući složenu hemiju aroma. U trećoj fazi, dobija prepoznatljivu braon boju. Takođe, proces se mora zaustaviti na vreme – da se postigne idealna ravnoteža kiselosti i gorčine. Prekomerno pečenje uništava ispariva aromatična jedinjenja, i može dovesti do oporog ukusa“, objašnjava Đurić.

Kako zrna izgledaju u različitim fazama, i šta još Đurić ističe o prženju kafe, možete pogledati u novoj epizodi, koja je nastala u okviru edukativnog video-serijala Grandov vodič kroz svet kafe. U pitanju je serijal koji vodi gledaoce na jedinstveno putovanje kroz znanje, veštine i strast koju kafa nosi sa sobom – od toga kako se uzgaja, preko procesa prženja, pa sve do savršenog načina pripreme.

Sve epizode možete pogledati na YouTube kanalu Grand kafe, kao i na zvaničnim društvenim mrežama brenda, kako biste otkrili još zanimljivosti i korisnih saveta, uz koje ćete još i više uživati u vašoj omiljenoj šoljici Grand kafe.

Foto: Grand

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Mišković opet traži odštetu zbog neosnovanog hapšenja

by bifadmin

Miroslav Mišković vodi novi postupak protiv države u kom traži odštetu za neosnovano hapšenje u visini od 1,2 miliona evra.

Kako Radar piše, prethodno je pravosnažnom presudom odbijen zahtev Delte da joj država isplati 12,5 miliona evra, koliko je kompanija uplatila kao jemstvo da se Mišković brani sa slobode.

No, sada je u toku novi postupak koji se vodi zbog neosnovanog hapšenja pošto su pre četiri godine Miroslav Mišković i njegov sin Marko pravosnažno oslobođeni svih optužbi. Od tada oni i njihove firme tuže državu tražeći milionske odštete. Pored navedene, za neosnovano hapšenje, javnost zna za još jednu tužbu koju Miroslav Mišković vodi protiv države od 2023. godine zbog „neosnovanog lišavanja slobode“.

Da li je Sava Centar “namirio dug”?

U javnosti se jedno vreme pričalo da je “dug” prema Miškovićima namiren onda kada im je prodat Sava Centar po ceni znatno nižoj od tržišne. Njegova vrednost je 2016. procenjena na 108 miliona evra a četiri godine kasnije Delti je prodat za svega 17,5 miliona.

Zanimljivo je i da će Miškovićeva kompanija za gradnju hotela Interkontinental dobiti subvencije od 17,1 milion evra, da je Delta agrar od države otkupio 18,4 odsto udela u firmi Interservis iz Futoga, a država je sa druge strane od Miškovićeve firme otkupljivala parcele u Surčinu.

Vučić i Mišković su posle svega ovoga počeli da se pojavljuju na istim mestima u javnosti, pa čak i da otvaraju konferencije jedan posle drugog, a na otvaranje renoviranog Sava Centra su dolazili i mnogi istaknuti naprednjaci. Dakle, izgleda da su ratne sekire zakopane, a to zakopavanje je plaćeno javnim novcem.

Država već isplatila Miškovićima 32,7 miliona evra

U javnosti se već duže vreme priča da je hapšenje Miškovića Aleksandru Vučiću donelo velike političke poene, budući da je tek posle njega postao premijer. Do tada je bio “prvi potpredsednik Vlade”.

Međutim, Mišković je oslobođen optužbi a odštetu će očigledno plaćati građani. Deo odštete su već i platili.

Naime, kompanija Mera investa, čiji vlasnik je Marko Mišković, tužila je našu državu u Vašingtonu zato što joj je tokom trajanja postupka protiv Miškovića bila blokirana imovina. I dobila je.

Kada se sve sabere na ime odštete, kamata i troškova Srbija je bila dužna da joj isplati više od 32,7 miliona evra. Arbitražni tribunal je ukupnu štetu koju je pretrpeo tužilac procenio na 25.184.846 evra, a država je morala da plati i kamatu od 5.581.128,09 evra, troškove od 524.154,41 američki dolar za utrošeni deo tužiočevog avansa, kao i 1.444.484 evra za pokrivanje „razumnog dela honorara i troškova advokata tužioca“. Presudom je određen i rok od 180 dana, odnosno do 7. septembra 2021. za ove isplate, nakon čega bi se obračunavala kamata od 4,88 odsto.

Izvor: Radar

Foto: QuinceCreative, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

30 javnih objekata u Srbiji i Hrvatskoj dobilo solarne elektrane u EU projektu vrednom oko dva miliona evra

by bifadmin

Lokal¬ne samouprave iz Srbije i Hrvatske pokazale su kako prekogranična saradnja može da donese konkretne i merljive koristi građanima – od nižih troškova energije do čistijeg vazduha. Kroz projekat „Energetski efikasne zajednice – ENGAGE“, vredan više od dva miliona evra i finansiran uz podršku Evropske unije, postavljene su solarne elektrane na 30 javnih objekata, izgrađena su pametna autobuska stajališta i unapređena javna rasveta u Subotici i tri hrvatske opštine Vladislavci, Gorjani i Strizivojna, a uz stručnu podršku NALED-a.

– Projekat je realizovan u trenutku značajnih promena u energetskom sektoru, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. Svet se nalazi u ubrzanom procesu energetske tranzicije, sa snažnim rastom obnovljivih izvora energije, naročito solarne i energije vetra. Ovi trendovi donose nove razvojne prilike, ali i izazove u pogledu stabilnosti sistema, balansiranja mreže i prilagođavanja regulatornih i institucionalnih okvira. U tom kontekstu, projekat predstavlja dobar primer kako se kroz prekograničnu saradnju i zajednički rad mogu razvijati modeli koji odgovaraju stvarnim potrebama lokalnih zajednica – objasnila je Nataša Trifunović, rukovodilac Grupe za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Ona je dodala da jedno od važnih strateških opredeljenja jeste dalji razvoj decentralizovanih energetskih rešenja, kroz podsticanje uloge lokalnih samouprava, građana i privrede u proizvodnji i potrošnji energije.

Natali Lulić, opunomoćena ministrica u Ambasadi Republike Hrvatske u Srbiji, istakla je važnosti regionalne saradnje. Projektom su sprovedene edukacije o energetskim zajednicama, održivim izvorima energije i jačanju otpornosti lokalnih zajednica, a ključni rezultati uključuju razvoj modela i pilot-aktivnosti za uspostavljanje energetski efikasnih zajednica u ruralnim prekograničnim područjima, rekla je Lulić.

Ukupan instalirani solarni kapacitet u okviru projekta iznosi oko 0,8 megavata, od čega je približno 0,5 MW u Subotici, a oko 0,3 MW u hrvatskim opštinama.

– Ove investicije doprinose smanjenju emisije ugljen-dioksida za oko 520 tona godišnje. To je količina zagađenja koju bi proizvelo oko 120 automobila za godinu dana, odnosno količina CO₂ koju u istom periodu može da apsorbuje približno 18.000 stabala – istakao je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.
Grad Subotica najavio je formiranje zajednice obnovljivih izvora energije, čime se otvara prostor da primenom ovog modela, građani, institucije i lokalna preduzeća zajednički proizvode i koriste energiju iz obnovljivih izvora.

– Posebna vrednost projekta ogleda se u prekograničnoj razmeni iskustava i jačanju znanja, dok su brojni izazovi dodatno potvrdili snagu partnerstva. Najvažniji rezultat je promena svesti o ulozi institucija i građana u energetskoj efikasnosti, pa završetak projekta ne znači kraj saradnje, već osnov za nove zajedničke korake ka održivoj budućnosti – zaključila je Zagorka Panić, gradska menadžerka Subotice.

Foto: Naled

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci