Da li je poljoprivreda danas isplativa grana – pitanje je na koje odgovor traži sve veći broj onih koji razmišljaju da započnu neku proizvodnju u Srbiji.
Iako se neke kulture poput jagodastog voća, povrća iz plasteničke proizvodnje ili lekovitog bilja izdvajaju kao potencijalno profitabilne, stručnjaci upozoravaju da ne postoji univerzalna formula i garancija za uspeh. Pogotovo ne u vreme sve izraženijih klimatskih promena i ratnih globalnih dešavanja.
Na izbor šta gajiti utiču brojni faktori. Tu je i kvalitet zemljišta, visina ulaganja, dostupnost radne snage i pre svega, sigurnost tržišta.
Odluka o tome šta proizvoditi postaje kompleksna poslovna procena. Ne svodi se samo na to koju kulturu ili sortu izabrati i posaditi. Zato je, pre ulaska u proizvodnju, ključno sagledati sopstvene resurse i potrebe tržišta. Kombinacija ta dva faktora najčešće odlučuje da li će proizvodnja doneti profit ili gubitak, kažu sagovornici Forbes.
Poljoprivreda i najteže pitanje šta zasaditi
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Bojan Dimitrijević kaže da u Srbiji, u biljnoj proizvodnji, poslednjih godina dolazi do značajnih oscilacija.
Samim tim je, kako dodaje, veoma nezahvalno baviti se bilo kakvim prognozama i uopšte davati preporuke za gajenje određenih biljnih kultura.
Te oscilacije se odnose prvenstveno na prinos, obim proizvodnje, kvalitet roda, ali i na tržišne cene, kao jednog od značajnih ekonomskih faktora koji određuju uspešnost, odnosno profitabilnost proizvodnje.
Ovakve oscilacije posledica su većeg broja faktora. Neki od najznačajnijih su klimatski, odnosno nepogode kao što su suša, grad, mraz.
Značajne su i oscilacije u snabdevanju materijalima i njihovim cenama. Tu su i strukturni problemi u poljoprivredi – fragmentisani zemljišni posedi, neravnomerno usvajanje tehnologija, ograničena primena sistema za borbu protiv vremenskih nepogoda, nedostatak radne snage.
Takođe, i nestabilnost u lancima snabdevanja, globalna volatilnost cena robe, turbulentne promene na globalnom tržištu hrane.
Poljoprivreda i ulaganje
Pored toga, kaže da kada se planira pokretanje neke biljne proizvodnje, potrebno je imati u vidu i neke druge polazne parametre – da li se ulaže sopstveni ili pozajmljeni kapital. Zatim da li neko već ima zemlju ili tek treba da je kupi.
„Ukoliko neko ima zemljište u posedu treba videti koja je veličina i oblik parcela, nagib terena, nadmorska visina, kakva je klima, tip zemljišta, šta se na parcelama nalazi. Ima li korova ili se gajila neka biljna kultura, koja i koliko dugo. Gleda se opremljenost mehanizacijom, dostupnost radne snage, udaljenost tržišta ili prerađivačkih kapaciteta“, navodi Dimitrijević.
Sa druge strane, potrebno je sagledati i za kojim proizvodima, i u kojoj meri postoji potražnja na tržištu te na osnovu toga opredeliti se za konkretnu vrstu, odnosno sortu, ili nekoliko njih.
Tu se dolazi do pitanja cena. Kako materijala, tako i cena gotovih proizvoda, koje trenutno pokazuju tendenciju rasta kada je poljoprivreda u pitanju i velike oscilacije.
Neizvesnost zbog globalnih okolnosti
Dimitrijević ukazuje da ako recimo neko sada odluči da počne da se bavi poljoprivredom treba da ima u vidu i neizvesnost koja proističe iz činjenice da rat u Iranu ugrožava snabdevanje energentima od kojih direktno zavisi transport svih proizvodnih inputa do proizvođača, kao i svih gotovih proizvoda od proizvođača do prerađivačkih kapaciteta i/ili krajnjih potrošača.
Iran je, zahvaljujući velikim rezervama prirodnog gasa i razvijenoj petrohemijskoj industriji, takođe i jedan od najznačajnih svetskih proizvođača azotnih đubriva, posebno uree.
Zbog ratova u Iranu i Ukrajini kidaju se lanci snabdevanja. Ili su izmenjene transportne rute. Najčešće tako što se, zbog zaobilaženja kritičnih zona, produžava put, što posledično povećava cenu proizvoda na tržištu.
Šta je najprofitabilnije
Jedan od faktora za izbor gajene kulture je i period povraćaja uloženih sredstava. Odnosno, koliko je potencijalni proizvođač u mogućnosti da čeka da mu se uloženi kapital vrati.
Neophodno je blagovremeno izraditi poslovni plan, savetuje profesor Dimitrijević.
„Neke greške načinjene na samom početku uopšte se ne mogu ispraviti, ili ih je teško ispraviti, uz velike troškove. Ovo se naročito odnosi na višegodišnje zasade, kao što su voćarski“, pojašnjava.
Što se profitabilnosti gajenja biljnih kultura tiče, poslednjih godina u Srbiji je od voćarskih kultura, uslovno rečeno, najprofitabilnije bilo gajiti malinu, jagodu, kupinu, borovnicu, lesku, trešnju, kajsiju i vinovu lozu, kaže profesor.
Najveća vrednost proizvodnje ostvaruje se gajenjem jagodastih voćnih vrsta (malina, jagoda, kupina i borovnica). Međutim, veliki troškovi u pogledu plata radnika, naročito u poslovima berbe značajno umanjuju finansijski rezultat.
