„Ono što smo do sada uradili pokazalo je koliku moć građani imaju kada se udruže“, ističe Đura Ćurčić, član fejsbuk grupe „Novosađanke studentima“, kojoj su se pridružili i muškarci. Ova grupa mladima koji protestuju svakodnevno dostavlja kuvane obroke, lekove, sredstva za higijenu i druge potrepštine, a njeni članovi sve to obezbeđuju zahvaljujući matematici građanske solidarnosti. U pitanju je matematika u kojoj se vrednuju svi činioci, naročito oni kada neko nema mnogo a želi da pomogne.

Studentski protesti i blokade širom Srbije traju više od dva meseca, nakon što je u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu zbog pada nadstrešnice poginulo 15 ljudi, od kojih je najmlađa žrtva imala samo šest godina. Studenti traže da se utvrdi puna politička i krivična odgovornost za ovu tragediju i da Srbija konačno postane pravna država, u kojoj će institucije biti politički nezavisne u svom radu.

U tim zahtevima imaju podršku sve većeg broja različitih udruženja i građana. Neki se direktno uključuju u proteste, drugi nude besplatne stručne usluge studentima, dok se jedan broj građana organizovao da im obezbedi logističku podršku.

Tako fejsbuk grupa „Novosađanke studentima“ svakodnevno doprema kuvane obroke i druge potrepštine akademcima u Novom Sadu, koji trenutno žive na fakultetima. Ovu grupu formirale su članice udruženja „Novosađanke“, pošto su kroz prethodno angažovanje shvatile koliko ljudi mogu da urade kada se udruže.

Da nam „deca“ ne budu gladna

Grupa „Novosađanke studentima“ oformljena je krajem decembra 2024. godine i već tokom prvih sedam dana dobila je preko 1.000 aktivnih članova, a svake naredne nedelje prijavljivalo se još toliko ljudi. Grupa trenutno ima tri administratora, ali njeni članovi ističu da ona pripada svima i zato za razgovor sa novinarima svaki put delegiraju nekog drugog.

U rad grupe su uključeni i muškarci, a jedan od njih, Đura Ćurčić, preduzetnik koji se bavi veb sajtovima, komunikacijama na društvenim mrežama ali i muzikom, izabran je da bude sagovornik B&F-a. On je u početku pružao otpor da govori u ime žena koje čine većinu, ali je demokratski nadglasan.

Ali, zašto se Đura uopšte našao u grupi „Novosađanke studentima“? „Znate kakvi smo mi roditelji – stalno brinemo da nam deca ne budu gladna. Vojvođani ni goste ne puštaju iz kuće a da ih pre toga dobro ne nahrane, a kamoli svoju decu“, odgovara Ćurčić.

Članovi grupe „decu“ sada hrane na smenu, kada ko može. Uglavnom im nose kuvanu hranu koja je praktična za pakovanje, kao i vodu i namirnice koje mogu poslužiti za doručak i večeru. Ko god planira da odnese nešto studentima, prvo na grupi objavi gde i koliko obroka će odneti. Ostali članovi prate te objave i kada vide koji fakultet nije dobio hranu, nose je tamo.

Ekonomično upravljanje novcem

„Ne moramo da nagađamo šta bi trebalo da odnesemo studentima, jer su odlično organizovani. Oni prave liste stvari koje su im potrebne, za svaki fakultet ponaosob, i redovno ih ažuriraju“, priča Đura i dodaje da su sa dolaskom veoma hladnog vremena studentima potrebni i lekovi protiv prehlada. „Bilo mi je simpatično što su tražili i sredstva za čišćenje prostorija, jer trenutno su oni ti koji brinu o fakultetima. Čuo sam da to prilično dobro rade, da su prostorije sada čistije nego što su bile ranije“, ističe naš sagovornik.

Na pitanje odakle dolazi novac za ove akcije, Ćurčić odgovara da većina članova grupe sama finansira svoj angažman, ali pošto svi koji žele da pomognu nemaju dovoljno novca da redovno kuvaju za studente, otvorili su poseban račun za donacije. Novcem koji se prikupi raspolažu vrlo ekonomično i ispomažu se kad god mogu.

„Tako je, na primer, moj petnaestogodišnji sin jednog dana odlučio da napravi ogromne količine špageta i bolonjeze sosa. Dao sam mu novac, kupio je namirnice i skuvao ručak, međutim nismo imali dovoljno ambalaže za pakovanje hrane, o čemu smo obavestili grupu. Odmah se javila žena koja je znala kojoj članici su preostale kutije, otišla do nje, preuzela ih i dovezla nama. Onda se uključila žena koja se ponudila da ručak preveze do studenata. Sve smo realizovali u veoma kratkom roku. Grupa uglavnom tako funkcioniše“, objašnjava Ćurčić za B&F.

Svaki dan kuva od 10 do 40 ljudi

Broj obroka koji ova grupa spremi varira od dana do dana, od situacije do situacije. U najmirnijem periodu godine, dan posle Božića, za studente je kuvalo tek desetak ljudi, ali su oni napravili pozamašnu količinu hrane. Ostalim danima broj kuvara i kuvarica ponekad dostiže i četrdesetak. Oni spremaju na stotine obroka dnevno.

Ostali građani koji su uključeni u rad grupe, doprinose tako što pomažu u kupovini, doniraju novac, razvoze hranu… Međutim, kuvari su najaktivniji sa objavama u grupi. Među njima ima onih koji kuvaju ogromne količine jela, kao i onih koji spreme ručak za prosečnu porodicu. „I to nam znači, jer ako vam 10 ljudi skuva četiri obroka, vi možete da nahranite 40 ljudi“, objašnjava Đura matematiku građanske solidarnosti. U pitanju je posebna vrsta matematike u kojoj se vrednuju svi činioci, a naročito oni kada neko nema mnogo a želi da pomogne. Tako je, na primer, sve članove grupe ganuo čin čoveka koji nije u zavidnoj finansijskoj situaciji a ipak je doneo studentima nekoliko hlebova i pašteta.

Ima i dana kada novčane donacije i količina obroka nadmaše potrebe studenata, pa se preraspoređuju. Višak hrane se odnosi u Rektorat, pošto tamo postoje uslovi za duže čuvanje kuvanih jela, koja se u narednim danima odvoze na fakultete kojima je to potrebno.

Velika moć građana kada se udruže

Đura Ćurčić je kao administrator fejsbuk grupe „Tate Novosađani“ do sada bio uključen u mnoge humanitarne akcije. Tokom jedne od njih registrovali su fondaciju, pošto kao fejsbuk grupa nisu mogli jednoj novosadskoj bolnici da doniraju inhalatore i stetoskope. Đura ističe da je rad u toj fondaciji učvrstio njihovu zajednicu i vratio im veru u ljudskost.

„Međutim, studentima pružam podršku iz drugih pobuda. Ovi mladi ljudi vratili su nam veru da nešto možemo da promenimo. Baš kada se činilo da je celo društvo izgubilo volju da se bori za svoju budućnost pojavili su se studenti, pokazujući mudrost, zrelost, doslednost i ogromnu želju da se bore za budućnost svih nas“, zaključuje Đura, koji je 1996. godine kao student i sam učestvovao na protestima.

Studenti su tada sprovodili svoje akcije gerilski i srčano, ali su bili manje organizovani od ovih današnjih, smatra Ćurčić. „Za razliku od nas, oni su doneli na fakultete vreće za spavanje, obezbedili redovno snabdevanje osnovnim potrepštinama i prilagodili prostorije svojim potrebama, tako da mogu da istraju u blokadama koliko god to bude bilo potrebno. A biće potrebno, pošto se njihovi ciljevi ne mogu ostvariti preko noći, već ceo sistem mora da se pokrene i pokaže volju za ozbiljnim promenama“, naglašava Ćurčić.

Po njegovom mišljenju, ostali ne bi trebalo da dele savete studentima, „jer mladi vrlo dobro znaju šta žele i kako to mogu da ostvare“, već da akademcima ponude praktičnu pomoć, kao što to rade „Novosađanke studentima“. Toga su svesni i drugi, a u logističku podršku studentima sve više se uključuju i preduzeća. Primera radi, kada su članovi ove fejsbuk grupe želeli da odštampaju bedževe za fundraising kampanju, jedna firma im je izašla u susret i to učinila besplatno.

„Sve ove male akcije zajedno mogu da naprave jednu veliku društvenu promenu. Ono što smo do sada uradili pokazalo je koliku moć građani imaju kada se udruže“, poručuje Ćurčić.

Marija Dukić

Biznis & finansije 230, februar 2025. 

Sve fotografije preuzete su, uz dozvolu, sa fejsbuk grupe „Novosađanke studentima“